Devetoro Lukovića žive u divljini bogatiji od svih

[Bokisd]

пре 14 минута, J_a_n_a рече

Ne bih se složila. Na selu da bi preživeo moraš da radiš. 24/7, 365 dana u godini, jedan domaćin na selu ne može otići na godišnji odmor jer životinje i imanje zahteva konstantnu brigu.

Dok u gradu je sve biže, jeftinije, dostupnije, zato mnogi i neće iz njega. Prednost sela je što možeš imati svoj proizvod, pod uslovom da imaš imanje.

A, ne moze da se preraspodele poslovi ili da se unajmi neko i slicno.

Prednost sela, moze zdrava i sveza hrana (prva ruka), fizicka aktivnost i priroda i cistiji vazduh. I doziranje posla, kako u jednom danu, moze verovatno i po mesecima. Onda sam si svoj gazda i nemas presiju (i represiju...) i slicno.

Dok za grad, uzmes auto i odes u bioskop, kafanu i slicno.

[Плаво Небо]

пре 21 минута, J_a_n_a рече

Ne bih se složila. Na selu da bi preživeo moraš da radiš. 24/7, 365 dana u godini, jedan domaćin na selu ne može otići na godišnji odmor jer životinje i imanje zahteva konstantnu brigu.

Dok u gradu je sve biže, jeftinije, dostupnije, zato mnogi i neće iz njega. Prednost sela je što možeš imati svoj proizvod, pod uslovom da imaš imanje.

Поента је да свако тежи ономе што га испуњава. Да ли је то увек изводљиво, зависи од много фактора. На првом месту Божја воља, па онда и да се породица, муж и жена, договоре шта је најбоље за њих и децу, ако им наравно Бог да. Мишљења сам да градови од људи праве чисто само потрошачко друштво. Неку врсту робова. Ништа не могу на бетону да произведу али зато могу свашта нешто да купе. Постају зависни од другога. Е сад, какав је квалитет тих производа, велико је питање. Један је ишао пословно до Војводине, и својим очима се уверио чиме се на једној фарми хране свиње. На великој ливади дођу камиони, искипују изнутрице и све оно што се из кланица баца као отпад од закланих животиња и онда те свиње једу то. Човек дан данас не окуша свињетину. А на селу, знаш чиме си стоку хранио, знаш да ли си и када прскао воће, башту.. Добро, и људи са села морају у граду свашта нешто да купе али нису толико зависни.

[J_a_n_a]

пре 19 минута, Bokisd рече

A, ne moze da se preraspodele poslovi ili da se unajmi neko i slicno.

Prednost sela, moze zdrava i sveza hrana (prva ruka), fizicka aktivnost i priroda i cistiji vazduh. I doziranje posla, kako u jednom danu, moze verovatno i po mesecima. Onda sam si svoj gazda i nemas presiju (i represiju...) i slicno.

Dok za grad, uzmes auto i odes u bioskop, kafanu i slicno.

Dosta njih kroz temu potencira to – sam svoj gazda, da bi bio sam svoj gazda moraš imati zaista veliko imanje.

U sezoni kada dodje vreme za sezonske poslove moraš da radiš npr. setva, žetva, nema rasporeda tipa svaki dan ću po malo, ako promašiš termin propade letina pa gledaj šta ćeš do sledeće. Ne možeš preživeti na selu ako imaš 2 hektara zemlje, kuću i dvorište, ako imaš takve uslove onda moraš i da imaš posao u fabrici. Iako smo živeli na selu nismo imali ništa svoje, ali obzirom da sam živela sa ljudima koji jesu gazde to otprilike tako funkcioniše

[J_a_n_a]

пре 3 минута, Плаво Небо рече

Поента је да свако тежи ономе што га испуњава. Да ли је то увек изводљиво, зависи од много фактора. На првом месту Божја воља, па онда и да се породица, муж и жена, договоре шта је најбоље за њих и децу, ако им наравно Бог да. Мишљења сам да градови од људи праве чисто само потрошачко друштво. Неку врсту робова. Ништа не могу на бетону да произведу али зато могу свашта нешто да купе. Постају зависни од другога. Е сад, какав је квалитет тих производа, велико је питање. Један је ишао пословно до Војводине, и својим очима се уверио чиме се на једној фарми хране свиње. На великој ливади дођу камиони, искипују изнутрице и све оно што се из кланица баца као отпад од закланих животиња и онда те свиње једу то. Човек дан данас не окуша свињетину. А на селу, знаш чиме си стоку хранио, знаш да ли си и када прскао воће, башту.. Добро, и људи са села морају у граду свашта нешто да купе али нису толико зависни.

Sve to stoji i nadovezuje se na moj komentar.

[Bokisd]

Управо сада, J_a_n_a рече

Dosta njih kroz temu potencira to – sam svoj gazda, da bi bio sam svoj gazda moraš imati zaista veliko imanje.

U sezoni kada dodje vreme za sezonske poslove moraš da radiš npr. setva, žetva, nema rasporeda tipa svaki dan ću po malo, ako promašiš termin propade letina pa gledaj šta ćeš do sledeće. Ne možeš preživeti na selu ako imaš 2 hektara zemlje, kuću i dvorište, ako imaš takve uslove onda moraš i da imaš posao u fabrici. Iako smo živeli na selu nismo imali ništa svoje, ali obzirom da sam živela sa ljudima koji jesu gazde to otprilike tako funkcioniše

Pa, ne mora, srecem na poslu u predgradju grada smedereva ljude koji imaju svoju zemlju i baste i slicno od nekoliko desetina ari i neku krupnu i pretezno sitnu stoku, imam i druga koji ima tako slicno.

Setva i zetva prodju i onda sta, polako odmara i opet se sprema fizicki za narednu sezonu.

Za dan sam mislio, ipak moze da planira jacinu i obim dnevnog posla, recimo, ne mora odmah ujutro da zapinje kada je jos nefukcionalan od sna, moze kasnije u toku dana, pa moze da pravi pauze koliko hoce i kada hoce (za rucak, .... pa da se malo odmori i protegne i slicno) tj. moze da tempira tempo rada i odmora tokom dana. Mislim da bi oni radnici u PKC smederevo koji rade za trakom to zeleli iznad svega.

Jednostavno mislim da kao sto postoji organizacija posla u nekoj fabrici, tako i seljak ako se malo bavi organizacijom posla na dnevnom i mesecnom nivou, da moze da prodje bolje od nekog radnika u fabrici, ..... ako uzmemo predpostavku da imaju slicne ekonomske benefite i slicno.

[J_a_n_a]

пре 5 минута, Bokisd рече

Pa, ne mora, srecem na poslu u predgradju grada smedereva ljude koji imaju svoju zemlju i baste i slicno od nekoliko desetina ari i neku krupnu i pretezno sitnu stoku, imam i druga koji ima tako slicno.

I žive samo od tih desetina ari i sitne stoke? Ili pored tog pride rade na poslu?

[Вукашин]

пре 54 минута, Плаво Небо рече

Поента је да свако тежи ономе што га испуњава. Да ли је то увек изводљиво, зависи од много фактора. На првом месту Божја воља, па онда и да се породица, муж и жена, договоре шта је најбоље за њих и децу, ако им наравно Бог да. Мишљења сам да градови од људи праве чисто само потрошачко друштво. Неку врсту робова. Ништа не могу на бетону да произведу али зато могу свашта нешто да купе. Постају зависни од другога. Е сад, какав је квалитет тих производа, велико је питање. Један је ишао пословно до Војводине, и својим очима се уверио чиме се на једној фарми хране свиње. На великој ливади дођу камиони, искипују изнутрице и све оно што се из кланица баца као отпад од закланих животиња и онда те свиње једу то. Човек дан данас не окуша свињетину. А на селу, знаш чиме си стоку хранио, знаш да ли си и када прскао воће, башту.. Добро, и људи са села морају у граду свашта нешто да купе али нису толико зависни.

То шта су предности, а шта су мане је релативно.

Није више ни на селу све сјајно, нити је храна увек чиста-непрскана.

Него, зависи шта човек хоће у животу. Мене би нпр. сада само пушком неко могао да натера у град. Лудим од гужве, тражења паркинга, саобраћаја... кад одем на пар сати у неку куповину  Представља ми напор да се цимам. Више волим физички рад, него вожњу колима у шпицу.

[Bokisd]

Пре сат времена, J_a_n_a рече

I žive samo od tih desetina ari i sitne stoke? Ili pored tog pride rade na poslu?

Zavisi od toga koliko ih je u kuci i naravno od afiniteta tj. kako hoce da zive, ima raznih porodica.

 

[J_a_n_a]

пре 15 минута, Bokisd рече

Zavisi od toga koliko ih je u kuci i naravno od afiniteta tj. kako hoce da zive, ima raznih porodica.

Naravno da ima i da zavisi od afiniteta.

Sam svoj gazda je neko ko živi od prihoda sa svog imanja, ne radi za druge. Ili ima svoju firmu i isto ne radi za druge.

[Bokisd]

пре 5 минута, J_a_n_a рече

Naravno da ima i da zavisi od afiniteta.

Sam svoj gazda je neko ko živi od prihoda sa svog imanja, ne radi za druge. Ili ima svoju firmu i isto ne radi za druge.

Jeste, ali ovde smo pricali gde si manje zavistan u odnosu na grad, i neko ko hoce da bude bas nezavistan, moze da se posveti selu i zemlji i stocarstvu.

[Плаво Небо]

пре 1 сат, Вукашин рече

Више волим физички рад, него вожњу колима у шпицу.

А ја да додам да више волим око имања да се занимам цео дан него што проведем 8 сати рада са људима

[Плаво Небо]

пре 2 часа, J_a_n_a рече

I žive samo od tih desetina ari i sitne stoke? Ili pored tog pride rade na poslu?

Сматрам да од те зараде може да се само приходује кућном буџету али не и да се баш издржава породица. Може, али скромно. Притом, никад није баш сигурно какав ће пласман, тј продаја бити и самим тим зарада. Бити запослен у некој фирми и уз то радити са стране, мислим да је то ок. Е сад, са већом површином обрадиве земље свако друго занимање осим рада на том пољопривредном имању би било тешко изводљиво. У сваком случају ако би се неко решио за било коју производњу, било у сточарству или пољопривреди, мишљења сам да би прво требао добро да размисли да ли је способан за тако нешто па тек онда да се консултује са стручњацима. И наравно, мислим да и са мање имања може више породица да се удружи па свако на свом да производи и самим тим би им било лакше и за пласман и за рад, што да не.

[Natasa.]

Пре сат времена, Плаво Небо рече

А ја да додам да више волим око имања да се занимам цео дан него што проведем 8 сати рада са људима

Je l vodiš imanje ili radiš 8h posao sa ljudima?

[Плаво Небо]

пре 24 минута, Natasa. рече

Je l vodiš imanje ili radiš 8h posao sa ljudima?

Немам ја хектаре, 25 ари само. Од тога је 10 обрадиво. Воћњак, пластеник, баште.. Имамо и нешто стоке. Кад год дођем кући неки свој мир нађем ту, око пољопривреде.. Кад узмем слободан дан у фирми слађе ми је да га цео проведем занимајући се око ње, пољопривреде, него што бих желео да одем до града на пример да седим у неком кафићу. Када сам претходну фирму напустио, отишао сам на завод док у међувремену нисам почео да радим у садашњој. Ти дани су били и кишовити, нека ситна киша, а ја се обучем добро па одем уз воћњак па преко ливада до неких врзина и тамо бих водио козу да пасе, обожава багрем, а и избирљиве су животиње па неће свашта да једу. И сад исто. Пошто је ослабила вегетација одем па јој накосим траву где год нађем јер што боље једе боље ће млека да даје. Не стидим се овога. Жао ми је само што не умем да музем, никако да научим, али даће Бог, Боже здравља. Ето, имамо козје млеко, сир, кајмак, чак и сурутку пијемо. Ништа се не осећа да имају чудан укус или мирис пошто има коза чије млеко има мало чудан шмек. Ето, све од једне козе. А да не причам како не купујемо ни џем, ни сокове, ни слатко, ни ликере, ни ракију.. Летос сам правио сок од коприве, џем од купине, оставио јагоде у замрзивач, са оцем сам пре неких месец-два пекао ракију..  Нађем себи увек неког посла, на селу тога не мањка, тако да, да не детаљишем више. Ето, пошто немам хектаре имам тај ''луксуз'' да могу радити и 8 сати у фирми, али када бих бирао где ми је слађе, слађе ми је то кад узмем тример, косачицу, кад режем воћке, водим козу на испашу итд, итд, него да радим са људима и цео дан седим или шеткам од компјутера до компјутера или, или што ми је центар града са својим кафићима на неких 5км па да седим у некој њиховој башти.

[Плаво Небо]

Пре сат времена, Natasa. рече

А ја да додам да више волим око имања да се занимам цео дан него што проведем 8 сати рада са људима

@Natasa. а и мислим да сам био јасан да ипак и радим 8 сати посао са људима па твоје питање.. Него.. мргуде, мргуде, ко те не зна, скупо би те платио