Упокојио се у Господу митрополит црногорско-приморски Амфилохије

[Justin Waters]

Vučić je sa svojim kučićima iz srpske delegacije, DFovcima Mandićem i Kneževićem, i potrčkom Dodikom za vrijeme liturgije obilazili srpsku kuću u Podgorici, davali izjave za medije i pričali o investicijama. Na kraju su se pojavili sa dva sata zakašnjenja, i zasluženo im nije bilo dato da govore ako su i htjeli. Đukanović je na kraju ispao čovjek sa većim integritetom, jer se prosto nije pojavio. 

 

[Golub]

Ђедове топле руке

„Руке су му топле! Враћала сам се ноћас поново да узмем благослов”, каже Слободанка Грдинић, новинарка Радија Светигора. Огромне шаке морачког косача, у потпуном нескладу са старцем у сандуку, држе крст и изгледају као да су надживеле смрт. То чворновато клупко писало је о Светом Григорију Палами, генијалном тражитељу светлости, једном од највећих мистика православља. Руке Амфилохија Радовића изгледају као лозови чокот.

Кад се родио, његов отац Ћиро засадио је лозу у порти манастира Морача, и тако за сваког сина – по чокот. Данас је то мали виноград на тераси окруженој суровим литицама над реком Морачом. Рађа у дворишту задужбине Стефана Немањића, унука Симеона Немање. Културни и духовни модел великих остварења обликовао је свет горштака, па Ћиро Радовић пева и саставља десетерце о Косовском боју као да су га он и његови сељаци својим очима гледали или били његови учесници. Из тог духовног чокота – из пустиње – отишао је у свет теологије, науке, књижевности, поезије, високог друштва, политике Ристо Амфилохије Радовић, потомак војводе Мине Радовића, потомак војводе Богића Морачанина Мрњавчевића. Отишао је и вратио се као победник. Тврди и неодступни сведок јеванђеља у земљи борбеног атеизма засновао је своју животну и духовну снагу на три тачке: Косову, Ловћену и Јасеновцу. Кад год је било тешко и кад год му је било тешко, он се склањао тамо и „бежао” у проблем. Тражи народно јеванђеље и налази га у косовском завету.

Ратне 1999. године силази у пусту Метохију, која гори, голим рукама скупља лешеве и преузима улогу етнарха јер је анархија захватила сваки сегмент српског живота. Одједном постаје све у народном животу, као и Макарије Соколовић, обновитељ цркве и државе светих Немањића.

У породици Савић, у селу Бело Поље код Пећи, сачувало се сведочанство о митрополитовом сахрањивању побијених Срба. „У ископану раку положили су неколико мушкараца, а онда митрополит не даде Марицу Мирић, однесе је у Патријаршију.” Њу су силовали и заклали пред мајком, а кад је игуманија питала где ће бити њен гроб, чувар пећког трона је одговорио: „Нека мати, њу ћемо овде поред олтара, она је великомученица, она је света!” У том периоду владика Амфилохије пише један од најпотреснијих дневника нашег новог доба. Има неког страшног ритма у тој читуљи, време њеног писца се скраћује, сужава, сабија, а имена жртава се траже између живота и смрти. Нема фатализма, али има грча који избија из многобројног понављања речи: уграбљен је, уграбљена је, уграбљено је... То је његова замена за отет је, киднапован је, нестао је... Однекуд се усред текста појави, готово без видљивог разлога, неки виши ред и смисао: „У Париској улици, Ћурчић Милован са супругом, остао у кући, избавити их.” Ово „избавити их” основа је дневника, основа где престаје ја, где остаје само човек и његова потреба да се спасава.

„За Косово се увијек морамо у себи борити, у себи га стицати и задобијати, у себи га усвајати и бранити!”, каже митрополит и додаје да су сви поражени и сви криви, а „само Бог знаде ко више, ко мање”, пише у „Љетопису новог косовског распећа”. Из позиције наслеђа, породице, духовног модела, жртава и живота, он је, без икаквог компромиса, у распону од политичких изјава до клетви и служења опела живим људима одбацивао било какву могућност или размишљање о отуђењу Косова и Метохије. Имао је бескрајно поверење у Косово. Политичка некоректност у доба репресије теорије политичке коректности била је саставни део његовог друштвеног живота.

„Био сам код лекара, рекли су ми да имам два пропала пршљена. Боли ме кичма, немој да идеш тамо без мене!”, поручио му је пре десетак дана духовити владика Атанасије Јевтић током последњег виђења у болници. Њих двојица су дечаци преподобног Јустина Поповића, деца која нису прихватила комунизам, епски пријатељи. Један смирен, а други немиран, путују по катунима, бележе трагове страдања, живе по Косову, чекају слободу и храбре последње изопштенике који се усуђују да привире у цркву.

„Рајо Поповић из Прекобрђа иде у цркву. Неорганизован”, тако гласи један од извештаја тајне службе који описује последње православце у Црној Гори. Митрополит Амфилохије је на прокаженима и презренима засновао обнову цркве и ниједног није заборавио. Све их је, на неки начин, уградио у обновљене храмове, по угледу на ране хришћане и оне који су се у историји хришћанства жртвовали за цркву. На њима је успостављена жива веза са светосављем.

Искуство косовског завета, дуга и упорна борба против атеизма, утврђеност у његошевском моделу духовности и културе, преузимање језика, писма, културе и на крају покушај приватизације цркве од стране моћног режима и партије оборили су Ђукановића. Владика му је највише замерао што није крштен.

У Црној Гори, на литијама, настао је нови модел и покрет наде за све Србе на развалинама Југославије. Он је у себе укључио веру, нацију, слободу и демократију и није дошло до ломова и сукоба.

„Видиш ли како је Ђедо у последње време почео да личи на аву Јустина?”, примећује архимандрит Михаило, игуман Светих архангела код Призрена. Духовна деца Јустина Поповића, највећа сирочад Титове Југославије, размењивала су писма са својим учитељем, а он их ословљава са: „Мила моја христочежњива чеда...” Новообјављену књигу писама, љубави и вечног пријатељства донео је на Цетиње владика Атанасије да га она испрати са овог света, а Срби са Косова и Метохије послали су му грумен земље са Газиместана.

„Први ће га дочекати косовско-метохијски мученици чије је кости сабирао и опојао”, поручила је професорка Софија Милорадовић.

Не крају, систематичан, радан и радостан завршио је све своје велике послове. Победио комунизам и клептомонтенегрине и отишао. Није се могло очекивати да га вирус корона заобиђе или да га он не сретне. Тај живот и те руке ишле су у сусрет сваком проблему своје пастве и суграђана; постао је ослободилац страха.

[Драгана Милошевић]

 

[Justin Waters]

Ako Vučić drži govor - skidamo mantije: Iza kulisa opela - NOVA portal

NOVA.RS

 

[Тражитељ]

  On 1. 11. 2020. at 19:57, Justin Waters рече

NOVA portal

NOVA.RS

Expand  

(Само да окадим ову тему од помињања једног од имена Нечастивог.)

[Брада]

Вјечнаја памјат и Царство Небеско!

[o. Miroljub]

  On 1. 11. 2020. at 18:35, Justin Waters рече

... je sa svojim kučićima ...

 

Expand  

@Justin Waters

Без намере да спамујем тему - немојте, молим Вас, да горенаведене упоређујете са куцама.  Пси су племенита и лојална створења, достојна људске љубави, пријатељства и поштовања. 

[Justin Waters]

  On 2. 11. 2020. at 9:17, dilic рече

Невероватно је колико су из Ђедовог уснулог тела исијавале божје енергије о којима је сведочио Григорије Палама, на коме је он докторирао. Не смем да посмислим шта ће бити када се отвори крипта за 20-30г. Требало би да се покају или уклоне са форума они који су га нештедимице пљували и клеветали овде скоро до последњег дана. 

Вјечнаја памјат владико свети

Expand  

Evo i iz ovog tvog posta isijavaju energije, da mi se slika na ekranu trese i šumi.

Da nam je vas prepodobne što imate te oči za nestvorene energije prikopčati na neki generator riješili bi smo sve probleme čovječanstva. 

[Golub]

  On 2. 11. 2020. at 12:29, Justin Waters рече

Da nam je vas prepodobne što imate te oči za nestvorene energije prikopčati na neki generator riješili bi smo sve probleme čovječanstva. 

Expand  

Не, управо је обратно,  разапињу га и ,,мртвог''... кад погледаш шта другосрбијанци, Немци, монтенегрини и неки попови (нажалост!) лапрдају о СВЕТОМ Амфилохију, ти генератори мржње би могли осветлити села и градове, штоно рече Тесла: "Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove."

Ево, шта је објавио немачки таблоид „Билд“.

„Хомофобични вођа цркве умро од короне“  

У уводу новинар „Билда“ пише да се митрополит огорчено борио против владе Црне Горе због Закона о слободи вероисповести.

– Он је у томе видео покушај експропријације своје „проруске“ цркве са циљем стварања засебне црногорске цркве – пише у тексту, у коме се у колонијалистичком маниру види тежња за мешањем у комплексна питања једног региона. 

– Српски православни митрополит црногорско-приморске Амфилохије је преминуо у петак у 82. години живота. Био је заражен вирусом корона и подлегао је упали плућа – пише даље „Билд“, иако је митрополит био негативан на ковид тесту пре него што је преминуо. „Чињеница“ да је умро „од короне“ је такође истакнута и у наслову.

А тек шта све пишу Милови монтенегрини, пас с маслом појео не би...  једни га нападају да је хомофобичан а други да је крстио такве ...   

 

 

[Golub]

АМФИЛОХИЈЕ БИО НАША СНАГА Миланка: Видео је да плачем јер немам пара за свеће, а онда ми је рекао ову реченицу

 

Фото: приватна архива

КАДА смо са Космета, из околине Истока и Пећи, јуна 1999. године, избегли у Црну Гору, одмах смо се јавили митрополиту Амфилохију који је долазио у наше светиње и којег смо тако упознали.

Недељу дана смо били на киши и ветру, без крова над главом, а он нам је доносио храну и ложио ватру у дворишту одмаралишта из којег су нас истерали.

Овим речима Миланка Терзић, расељено лице са КиМ, која је 12 година провела у Црној Гори, присећа се упокојеног митрополита Амфилохија. Каже да се упорно и безгранично борио за расељене, које су истеривали из једног по једног одмаралишта. Сећа се сцене када је са рођаком, којој је син убијен у Пећи, отишла до манастира Подмајине код Будве где је тога дана био и митрополит.

– Видео је да нас две нисмо упалиле свеће. Позвао ме је да то учинимо и да се помолимо Богу. Ја сам тада заплакала рекавши да немамо новца ни за свеће. Погледао ме је онако смирено и паметно ми рекао: Идите запалите свеће. Црква није продавница, платио је данас неко за вас, а ви ћете следећи пут за неког – прича Миланка.

Кроз сузе говори да је Амфилохије расељенима са Космета много помагао знајући њихове недаће и чињеницу да су избегли из својих домова без игде ичега. И сам је био веома везан за Косово које је познавао боље него они који су тамо живели.

– Свака његова прича, његова песма о Косову, била је смислена и пуна емоција. На сваком весељу или окупљањима волео је да отпева „Јечам жела“ и „Онамо, намо за брда она“ – присећа се наша саговорница великог човека и духовника који јој је улио наду и дао снагу да издржи најтеже расељеничке дане.

[Justin Waters]

  On 2. 11. 2020. at 15:21, Golub рече

Не, управо је обратно,  разапињу га и ,,мртвог''... кад погледаш шта другосрбијанци, Немци, монтенегрини и неки попови (нажалост!) лапрдају о СВЕТОМ Амфилохију, ти генератори мржње би могли осветлити села и градове, штоно рече Тесла: "Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove."

Ево, шта је објавио немачки таблоид „Билд“.

„Хомофобични вођа цркве умро од короне“  

У уводу новинар „Билда“ пише да се митрополит огорчено борио против владе Црне Горе због Закона о слободи вероисповести.

– Он је у томе видео покушај експропријације своје „проруске“ цркве са циљем стварања засебне црногорске цркве – пише у тексту, у коме се у колонијалистичком маниру види тежња за мешањем у комплексна питања једног региона. 

– Српски православни митрополит црногорско-приморске Амфилохије је преминуо у петак у 82. години живота. Био је заражен вирусом корона и подлегао је упали плућа – пише даље „Билд“, иако је митрополит био негативан на ковид тесту пре него што је преминуо. „Чињеница“ да је умро „од короне“ је такође истакнута и у наслову.

А тек шта све пишу Милови монтенегрини, пас с маслом појео не би...  једни га нападају да је хомофобичан а други да је крстио такве ...   

Expand  

Njemački mediji se nemaju šta komentarisati. Oni su dno dna, i za povraćanje ne samo kako su pisali o Amfilohiju nego i generalno za sve one koji nisu po njihovom kalupu. Isto su i bošnjački portali lajali, a indeksovci su se zgražvali zato jer su ljudi obilazili oko kovečga i cjelivali ga. 

Mračnjaštvo mračnima, ali ne moramo ni mi ovdje između sebe se frljati terminima koji nemaju nikakvog smisla da su isijavale energije iz njega i šta ti ja znam. Lijepo ko ga je poštovao i osjećao kao svetog čovjeka dovoljno je to i da iskaže kroz njegova djela koja ga čine takvim. 

[Golub]

  On 2. 11. 2020. at 15:29, Justin Waters рече

Mračnjaštvo mračnima,

Expand  

а Светиње Светима!

Човек осетио енергије и Љубав из Амфилохијевог тела!  и то пренео на Православни форум...  шта има ту лоше?  

 

[mario beloti]

то са секташког протала Нова који мрзе Патријарха наравно да није истина.

У праву је председник да је срамота како се Срби увек посвађају поред гроба и да би било чудо да се то није догодило, мада је у овом случају то била занемарљива мањина,а и нису Срби. 

 

http://www.politika.rs/thumbs//upload/Article/Image/2020_11///757z468_vucic-podgorica-sahrana-amfilohije-f-pred-srbije-nt.jpg

Политика Online - Вучић: Нисам тражио да говорим, председнику Србије било је место на тој сахрани

WWW.POLITIKA.RS

---

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је његова одлука била да присуствује сахрани митрополита Амфилохија и ода поштовање човеку са којим се, каже, није...

 

[mario beloti]

  On 2. 11. 2020. at 9:17, dilic рече

Невероватно је колико су из Ђедовог уснулог тела исијавале божје енергије о којима је сведочио Григорије Палама, на коме је он докторирао. Не смем да посмислим шта ће бити када се отвори крипта за 20-30г. Требало би да се покају или уклоне са форума они који су га нештедимице пљували и клеветали овде скоро до последњег дана. 

Вјечнаја памјат владико свети

Expand  

Бог је прославио свог раба Митрополита Амфилохија. А пас лаје каравани пролазе.

[Тражитељ]

  On 2. 11. 2020. at 15:21, Golub рече

Не, управо је обратно,  разапињу га и ,,мртвог''... кад погледаш шта другосрбијанци, Немци, монтенегрини и неки попови (нажалост!) лапрдају о СВЕТОМ Амфилохију, ти генератори мржње би могли осветлити села и градове, штоно рече Тесла: "Vaša mržnja pretvorena u električnu energiju mogla bi osvetljavati gradove i gradove."

Ево, шта је објавио немачки таблоид „Билд“.

„Хомофобични вођа цркве умро од короне“  

У уводу новинар „Билда“ пише да се митрополит огорчено борио против владе Црне Горе због Закона о слободи вероисповести.

– Он је у томе видео покушај експропријације своје „проруске“ цркве са циљем стварања засебне црногорске цркве – пише у тексту, у коме се у колонијалистичком маниру види тежња за мешањем у комплексна питања једног региона. 

– Српски православни митрополит црногорско-приморске Амфилохије је преминуо у петак у 82. години живота. Био је заражен вирусом корона и подлегао је упали плућа – пише даље „Билд“, иако је митрополит био негативан на ковид тесту пре него што је преминуо. „Чињеница“ да је умро „од короне“ је такође истакнута и у наслову.

А тек шта све пишу Милови монтенегрини, пас с маслом појео не би...  једни га нападају да је хомофобичан а други да је крстио такве ...   

 

 

Expand  

Нека лају. У мом крају се пева "Ор'о кликће са висине, на њег' оздо лају псине" (извињавам се @o. Miroljub не мислим овде на све псе, него на оне лоше, на бесне џукеле, јер и пси су као и људи). По питању митрополита Амфилохија, што каже Бећковић, раде то што раде, а нису ни свесни да тиме исписују странице његовог Житија.

Треба да будемо захвални што је дао Бог да Амфилохијева страна за мало превлада у подељеној Црној Гори, јер је од свега пар хиљада људи зависило да ли ће за оволико мало опет победити Мило "Павелић" Ђукановић. И ни тад не бисмо смели да паднемо у очај на све ове што лају као псине, од Билда до Н1 па до чистих Срба из Србије попут Бебе и Србљановићке. Велику смо срећу за мало имали и јако мало фали, само тренутак непажње, да све из руку испадне. Треба то све реално сагледати, али и бити свестан да све ово није ни 0,1% онога шта је чинио Мојсије и шта су Јевреји пролазили у Египту. Ми нисмо свети и изабрани народ који треба да захтева првенство у било чему, ми морамо да се окупамо покајањем да би нам уопште било дато да најгоре међу људима скинемо са своје грбаче. Јевреји су били робље највеће тадашње светске цивилизације и најславнијег царства, док смо ми били (и јесмо) робље хуља, лопова, сецикеса и примитиваца.