Упокојио се у Господу митрополит црногорско-приморски Амфилохије

[Рапсоди]

 Вeчнаја памјат! Бог да му душу прости!

[SrbinKatolik]

Na žalost moja predvidjanja su se obistinila. Iskreno mi je žao prvenstveno zbog našeg naroda u Crnoj Gori. Neka je Mitropolitu Amfilohiju večna pamjat , počivao u miru Božijem.

[Maslacak_]

Порађао нас је све, покољењима, деценијама. Предавао нам је Увод у богословље и Еклисиологију на првој години студија. Катихетику на четвртој. Долазио би, понекад ноћу, касно, а ми смо га чекали да узмемо благослов и чујемо оно ђедовско „благо мени, благо мени“. Понекад би тада, тек по доласку, у ма које доба дана и ноћи, држао дугу бесједу која би нам била и предавање и испит. Или испит који би нам био и предавање и испит. Њега гледајући видјели смо аутентичног човјека. Ко зна, да је срео Амфилохија, можда би Доситеј схватио да и данас има пустињских Отаца у градовима?

Спремали смо испит код њега дуго: тражио је на првој години да се прочита бар 30 књига из два његова предмета, књига по свему различитих. Ми смо их читали, колико привучени књигама, толико опхрвани стидом да њему не изађемо на очи са лажју. Плијенио је аутентичношћу. Када сам, као и сви студенти богословља у она времена пожелио да и сам постанем Пајсије, Порфирије или Амфилохије, смислио сам у себи план. Најприје ћу одговарати „Увод у богословље“. Затим ћу, када се оконча испит, сачекати Старца и рећи ћу му: „Старче, ја бих пошао са Вама на Цетиње. Али имам само један услов: хоћу да будем Ваш ученик. Хоћу да вам чистим ципеле и перем кошуљу, али да се никада не одвајам од свога Старца.“ Положио сам испит. И на крају њега, каже прозорљиви Старац: „Благо мени: никада немој да се везујеш за људе. То ти је данас велики проблем: људи се вежу за Амфилохија или Атанасија, а не за Христа. А моје и ваше је да људе доведемо Христу, а не да их држимо уза се. Отићи ћу и ја. Ево, сада треба да летим за Америку – Бог зна хоћу ли се вратити. Па: ко се веже за Христа, преживјеће Амфилохија. Тако, благо мени…“ Остао сам. И данас откривам никада откривену тајну границе гдје и колико се везујемо за Павла и Амфилохија као за Христа, а гдје за Христа. У неоткривеној тајни и ужасној празнини, осјећам да ми и даље треба Ђедова рука да бих се прихватио Спасове, затиче ме зловијест да је отишао Старац старцима.

Није му било лако. Нисмо га разумијевали. Морао је да се носи са силама немјерљивим. Да се носи са оном лудачком амбивалетношћу Црне Горе у којој се чојствује и јуначи, у збиљи и још више у причи, у историји, а још више у личним самопројекцијама. Није му било лако и многи смо се о њега огријешили, када се трудио да придобије и оне одавно својом и туђом вољом од Цркве душом удаљене. Као Морачанину, наметао му се и етос мудрости, тактичности, али био је одвећ добар да би прозрео оно најгоре у људима. Заправо: Старац је увијек и једино гријешио из доброте, из неспосбности да препозна ад у човјеку јер су му очи биле на Јагњету у коме је спас.

Његов богословски допринос је немјерљив и на писаном плану. Уз Владику Атанасија био је посљедњи богословски полимат, неко ко је заиста могао компетентно да предаје и библистику и патристику и систематику и црквену историју. Писао је релативно много и увијек добро: са оном рјечитошћу са којом српски језик одзвања у морачким брдима.

Волио је свој српски народ. Волио на понекад оштар и забринут начин, волио тако да у његовом присуству никоме није било тијесно. Носио је бреме ужасне мржње: због онога што је учинио, прекрстивши уздуж и попријеко Црну Гору својим поменима и литијама. Демони у камену и људима сакривени нису му никада давали мира. За сваку ријеч изречену да помири, био је крив и својима и бившим својима. Носио је и то бреме старачки. Како је вријеме пролазило, у њему се све више рађао Ђед свих нас. Онај човјек кога можеш само да волиш. Косовски завијет је за њега био свакодневица. Косово: кости Срба чије је лобање састављао и служио помен на развалинама Светиње.

Дочекао је слободу. Дочекао је да види чудо Христово: да може Господ и од камена и из камена народ начинити себи, ако онај стари, спомињући оца Аврама, напусти Аврамове путеве Жртви. Волио нас је. Једном смо се невјероватно драматично сукобили: желио је Старац да га послушам, у вријеме док сам и сам носио послушање неприпадања себи самоме већ Заједници Факултета. Нисам то могао испунити, без штете по душу. Старац је повисио глас, а моја младост и гордост нису остали дужни. И док смо се то вече растали у љутњи (а ја и у сузама), сјутра је требало да се поново видимо. Пришао сам му, тог јутра, збуњен и магловит. Узео благослов. Погледао ме својим дубоким очима и насмијао се: „Добар си, оче, имаш срце!“ И помиловао онако како само Ђед милује своју дјецу.

Отишао је Старац лицем к Светоме Петру Цетињскоме лицем Спасу своме. Осјећао је бол свијета, доброту човјека, тананост душе, љепоту виђења лица Другога. Нама оставио да одгонетамо тајну. Тада је отишао са испита, оставивши ме замишљеног: како се везати за Христа када оде Амфилохије? Мораћу да сазнам.

Сјети се и тамо, Ђеде, ђака својих. Нама си овдје одувијек у молитви, на дискосу, гдје смо сабрани сви.

Дарко Р. Ђого Митрополит Амфилохије Радовић

[Golub]

Рођен као Ристо Радовић у близини Манастира Мораче, говорио је – "васпитаван сам уз гусле и приповедања о чојству и јунаштву".

У интервјуу који је прошле године из манастира Морача дао за РТС, навео је да је само Албанија Енвера Хоџе била испред Црне Горе по атеизму, али да су се многи верници вратили. Истакао је и да је обновљено више од 700 храмова.

"Саграђена су два највећа храма у историји Црне Горе – у Подгорици и у Бару", додао је.

Често су га оптуживали да се бави политиком.

"Ако ја некад кажем неку оштрију реч, они то прогласе за политику. Па је ли политика брига о народу, о бићу народа, о достојанству народа, оном најдубљем достојанству из саме државе? Ја не могу као човек Цркве другачије, понекад ми излети нека реч. Мени кажу неки моји Цетињани – што ти ниси као патријарх Павле? Па један је патријарх Павле, Павле никад такву тешку реч није изговорио", указао је Амфилохије.

Био је оштар критичар црногорског председника Мила Ђукановића и предлога закона о слободи вероисповести због којег су одржаване масовне литије широм Црне Горе. 

"Он је човек политичар, и он је човек партијски, њему је Црква исто што и партија. Он не зна шта је Црква, не може ни знати кад није крштен. И онда подређује Цркву политици и онда и мене нападају, као ја сам сад експонент неке великоруске или великосрпске идеје, то је потпуна бесмислица. Ја сам пре свега хришћанин, епископ Православне цркве, хришћанске и за мене је то основно својство. А Црква којој припадамо, она се назива српском, руском или грчком, с обзиром на њено географско присуство, или с обзиром на број верника, али она је по својој суштини васељенска, нема национални карактер", рекао је, између осталог, Амфилохије говорећи о Ђукановићу.

На питање да ли у било каквој подели улога постоји могућност да он буде патријарх некакве нове цркве, то је одбацио као апосолутну лаж.

"То једино ако бих изгубио памет и савест и свест. То су лажи које се шире из кругова из Црне Горе, а бојим се и из Србије такве лажи проносе. Ја имам патријарха мога, пошто сам био један од кандидата, ја сам предао патријарху Иринеју у своје време у Сабору патријаршко достојанство, јер сам замењивао патријарха Павла и Бог ми је сведок што сам срећан до дана данашњег, да ме мимиошла та чаша, да бих остао овде. И радујем се Богу што имам патријарха Иринеја, нашег Чачанина, то је мој патријарх једини кога ја признајем и до сада и док сам ја жив и док је он жив", навео је Амфилохије.

Сведочанства о Космету као подстрек за размишљање
Био је познат и по ставовима о Косову и Метхоји. Објавио је 2011. године "Поменик новог косовског стрдања", четворотомно дело. 

Тим поводом дао је интервју за РТС. На питање зашто је осетио потребу да своје доживљаје подели с људима, навео је да је лично везан за Косово и Метохију још од свог рођења.

Нагласио је да га отац васпитавао на Његошу и на Косову. Такође, као студент је сваке године ишао у манастир Дечани.

"Све је то оставило дубоког трага у мени, да би се то поново на неки начин оприсутнило од 1981. године", рекао је Амфилохије и прецизирао да је тада послато прво писмо 23 свештеника за заштиту Косова и Метохије.

На питање како Црква може да помогне опстанку српског народа на КиМ, поручио је да Црква има своје искуство. Како је рекао, после Косовске битке, а нарочито после пада Србије једина снага је била Црква.

"То је била Пећка патријаршија, то су биле те светиње, монаси свештеници. Многима су и главе скидане", рекао је Амфилохије.

Рекао је да су и онда рушене многе цркве и храмови, да су вршена отимања, силовања...

"А ово данас што се догађа је наставак тога. Нисмо очекивали да ће Европска заједница, Америка, да ће велике моћне државе овога света прихватити и озаконити историјски злочин над једним народом који траје већ 600 година. Али као што видите и то се догађа. Није то Америка, нису то европски народи, то је гарнитура људи који су у овом тренутку преузели власт у својим земљама", навео је митрополит.

Поручио је да жели да његова сведочанства подстакну домаћу и међународну заједницу на дубље размишљање о себи и свом понашању. 

"Све то радим и радимо, не ради пропаганде себе, него сведочења ради и пред народом српским и пред међународном заједницом, ако хоћете и пред браћом Албанцима, да буде јеванђељски – ко има уши да чује, нека чује", поручио је Амфилохије.  

Preuzeto sa: 

http://www.rts.rs/upload/thumbnail/2020/10/30/6904898_litijajpg

"Ко има уши да чује, нека чује" – митрополит Амфилохије говорио зашто није као патријарх Павле

WWW.RTS.RS

---

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије својим речима и ставовима често је изазивао велику пажњу. У последње време најактивнији је био поводом спорног закона о слободи...

 

 

[Ignjatije]

Вечнаја памјат нашем великом митрополиту!

[Dominika]

Večnaja pamjat! Hristos vaskrse!

[Ignjatije]

“Dok mu na svakom koraku nalaze grijehe i greške, on je, praštajući im, koračao hrabro i tiho…”: Beseda vladike Grigorija o mitropolitu Amfilohiju

 

“Dok mu na svakom koraku nalaze grijehe i greške, on je, praštajući im, koračao hrabro i tiho...”: Beseda vladike Grigorija o mitropolitu Amfilohiju

WWW.NEDELJNIK.RS

---

Šta je čovek, da ga se sećaš? Ili sin čovečiji, da ga pohodiš? Umanjio si ga zamalo od...

 

[PredragVId]

Вечнаја памјат.

[Božena]

 

[Golub]

Матица српска: Митрополит Амфилохије – монах косовске мисли

Живи свједок, мартир Христове побједе, живи човјек који је својом богоизабраношћу побиједио нашу богоотпалост

У овом дану велике туге због упокојења Високопреосвећеног митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, али с великом надом да ћемо остати досљедни врлини, доброти и истини којом нас је Преосвећени оплеменио и подучио, јавности се обратила и Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори.

У Царство небеско јутрос се својим двигом уздигаo непоновљив човјек. Божији изабраник између свих нас и истински монах „косовске мисли”. Уједно, највјернији сапутник Светог Петра Цетињског и Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Живи свједок, мартир Христове побједе, живи човјек који је својом богоизабраношћу побиједио нашу богоотпалост.

Владика над владикама, а више од тога слуга над слугама. Једнако Божији као и људски. Ријеч која живи и ствара молитвом. Бесједа која обнавља, уздиже и лијечи. Учитељ душе и вјечног живота. Слово које јесте Смисао. Лице које сија као Икона. Пастир који је своје стадо учинио васељенским. Вјера која је једно са Надом и Љубављу. Научник који је живио мудрост љубави. Одбранитељ светиња у доба несветих. Његошев наследник у Матици српској. Наш најискренији сарадник. Свенародни приложник. Стожер наше будућности. На челу наше литије ка Христу. Митрополит Амфилохије!

Слава му и захвалност у вјекове.

Нека почива у миру.

[Rašo]

Вјечнаја памјат!

 

[obi-wan]

Drvo se po plodu poznaje, a covek po delima.

...

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=3424116664342329&set=a.47904877218248

[Hadzi Vladimir Petrovic]

[obi-wan]

https://mitropolija.com/2020/10/30/episkopski-savjet-spc-u-cg-saopstenje-povodom-upokojenja-mitropolita-amfilohija

...

Саопштење поводом упокојења Митрополита Амфилохија

Митрополија црногорско-приморска

Саопштење за јавност

Уочи спомена на упокојење Светог Петра Цетињског, јутрос у 8.22 часова, послије примања свете Тајне Причешћа у Клиничком центру Црне Горе, мирно се упокојио у Господу наш блаженопочивши вољени Архипастир.

Митрополит је у болницу примљен 6. октобра ове године због запаљења плућа узрокованог инфекцијом новог коронавируса. Упала плућа је залијечена, а вирусна инфекција престала, што је потврдио и негативни тест, а забиљежено је и званичним љекарским налазом. Опоравак је текао у добром смјеру, али нешто спорије него иначе, што је карактеристично за старије пацијенте.

Митрополитово здравствено стање се погоршало јуче, 29. октобра, када је приликом јутарњег контролног прегледа примијећено да он отежано дише уз бол у грудном кошу. Одмах су урађене све анализе. Снимак је показао да је узрок отежаног дисања и бола појава ваздуха у средогруђу или пнеумомедиастинум, који се често јавља у ситуацијама у којима пацијент има осјетљива плућа због дужине трајања упалног процеса и који су на кисеоничкој терапији дужи период. Та компликација је, на крају, и узроковала овакав исход.

Рано јутрос га је у болници причестио подгорички парох протојереј Бранко Вујачић, а све вријеме његовог болничког лијечења је уз њега био његов келејник јеромонах Јустин Мреновић, сабрат Цетињског манастира.

О његовом упокојењу је обавијештен Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.

У међувремену, у братској сагласности свих архијереја са јурисдикцијом у Црној Гори, ријешено је сљедеће:

Данас, 30. октобра, у подне треба звонити на парохијским и манастирским храмовима, као и након вечерње службе у храмовима гдје се она служи или у 16 часова гдје се вечерња служба не служи редовно. Послије вечерњих служби треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама.

Блаженопочивши Митрополит ће данас у току дана бити пренијет на Цетиње и у Цетињском манастиру ће сутрадан, 31. октобра, на празник Светог Петра Цетињског, у 9 часова бити служена света заупокојна Литургија. Истог дана у 13 часова биће свечани испраћај земних остатака Митрополита Амфилохија из Цетињског манастира за Подгорицу, гдје ће бити молитвено дочекане у 14 часова у саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици. У Храму ће бити све до недјеље, 1. новембра, када ће се служити света архијерејска заупокојна Литургија, којом ће началствовати Његова Светост Патријарх српски Иринеј са више архијереја наше Цркве и других помјесних Цркава. Након Литургије ће бити служено опијело и обављена сахрана. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије, по сопственој жељи, биће сахрањен у крипти Саборног храма у Подгорици, у гробу који је припремљен
за његовог живота.

У суботу, на Лучиндан, 31. октобра, треба опет огласити звона са парохијских и манастирских храмова, и то: послије Литургије (гдје се она служи или у 10 часова, гдје се не служи), у подне и послије вечерње службе (ако се не служи, онда у 16 часова). Након вечерњих служби опет треба одржати помен, а свештеници да се обрате пригодним бесједама.

У недељу, 1. новембра, у свим градовима и манастирима гдје је то могуће биће служена света заупокојна Литургија са почетком у 9 часова, након које би био одржан помен новопрестављеном Митрополиту, како би сви који су у немогућности да физички присуствују и на овај начин узели молитвеног учешћа у опијелу и сахрани нашег почившег Владике.

Обавјештавамо да ће све до сахране митрополита Амфилохија народ у молитвеном мимоходу моћи да се поклони његовом одру. У данима послије сахране свакодневно ће се служити света Литургија и помени у храмовима, а вјерни народ ће моћи у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења да се поклони Митрополитовом гробу.

Од државних органа очекујемо њихов допринос како би се достојно испратио један од најугледнијих архијереја ове древне светосавске зетске и црногорске епископије, као и читавог хришћанског свијета. Свјесни цјелокупне здравствене ситуације, али и огромног поштовања које је новопрестављени Митрополит уживао, апелујемо на све учеснике испраћаја да се придржавају свих прописаних здравствених мјера, понашајући се по мудрости Марка Миљанова, јунаштвом бранећи себе од других, а чојством бранећи и чувајући друге од себе.

...

Нека је вјечан спомен нашем незаборавном Владици и Архипастиру!

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, администратор  Митрополије црногорско-приморске

[SrbinKatolik]

Nakon ove njegove izjave sad vec stare, sam promenio mišljenje o njemu kada je sve lepo pričao o papi Benediktu i papi Jovanu Pavlu II. Tu sam video da nije čovek čaršije i crnogorskih gudura već stvarno otvorena srca, širine i bez predrasuda i kasnije se setim pa stvarno od kada znam za sebe nikada bas njega nisam čuo da govori loše o Katolličkoj crkvi kao što to rade većina drugih u toj SPC.