Избори у Црној Гори 2020

[Milan Nikolic]

 

[Božena]

 

 

[Milan Nikolic]

„Новости“: Дритан Абазовић нови шеф црногорске дипломатије

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Дритан Абазовић, носилац листе „Црно на бијело“, биће нови шеф...

 

[Milan Nikolic]

 

[Golub]

 

[Prozor na krovu]

Isuviše mu se laska kao Zagoru. Zagor je ok lik. Milo može da dobaci do zlog šumskog patuljka.

[Milan Nikolic]

Алекса Бечић највјероватније предсједник Скупштине Црне Горе

RS.SPUTNIKNEWS.COM

---

Мјесто предсједника Скупштине требало би да припадне Демократској...

 

[Milan Nikolic]

 

[Milan Nikolic]

ОЦА СЕ СЕЋАМ ДЕЛИМИЧНО, МНОГО ЈЕ РАДИО: Исповест сина Здравка Кривокапића, ево шта очекује од њега

МИЛОШ Кривокапић, син лидера победничке коалиције "За будућност Црне Горе" Здравка Кривокапића је објавио потресну исповест о свом оцу.

Он је писао о свом детињству и односу са оцем, лекцијама које је од њега научио, као и о томе шта очекује од свог оца ако постане премијер Црне Горе. Његове речи преносимо у целости:

Рођен сам 22. септембра 1991. у Подгорици. Првих година живота се по природи ствари сећам само на основу приче, највише родитеља. Они су причали те приче са циљем да ценимо њихово одрицање, како би задобили поштовање и скромност. Детињство сам највише волео да проводим код очевих родитеља у Никшићу. Ђед Драго је био најбоља особа коју сам у животу имао прилику да сретнем. Љубав је носио у осмеху а правичност у погледу. Из велике љубави и потребе да му одам поштовање га спомињем.

У детињству се ОЦА сећам делимично. Сећам се да је много радио. Да је кући долазио касно. Али да је био изузетно весео. Знам да су се он и мајка увек свега одрицали да би ми имали. Одрицали су се одеће, обуће, излазака, па и воћа, да би ми имали све то и много више. Из чисте несебичности и љубави. Али су тражили; поштовање, труд и рад. Па смо сви били добри ђаци и студенти.

Имам много прича и начина како су ме учили животу, поделићу неке од њих: Први пут сам се одвојио од родитеља у 3. раздреду основне школе. Отишли смо на ескурзију у Колашин. Прву ноћ сам преплакао. Сутрадан је дошао мој ОТАЦ. Рекао је да је у пролазу и да ме води на ручак. Чим смо сели почео сам да плачем да желим да се вратим. Тада ми је рекао:

- Ово си ти изабрао - мој ОТАЦ ми је говорио: “Ми Кривокапићи смо такви да кад узмемо нешто идемо до краја, нема одустајања”. Те речи су ме одредиле за цели живот.

Касније у гимазији почиње и интезивније дружење са ОЦЕМ. Ту сам схватио шта значи имати животни ослонац. Ослонац на који се одупиреш када ти је тешко, да би ишао даље. Дилеме смо решавали тако што ми је он давао савет. Никада решење, до решења сам сам требао доћи.

Сећам се и расправа на тему материјалног (зашто немамо више). Моја потреба је била одраз прохтева друштва из средње школе. Друштва чији су родитељи били део “елите”. Много разговора је требало да се помирим а тек скоро да схватим да се након испуњења егзистенцијалних услова мир и срећа не купују новцем.

Одлазак на студије је био велики изазов. Београд је пружао много, грешио сам. Свака грешка када је постајала озбиљнија сећао сам се родитеља и њихових одрицања. Колико пута сам осећао потребу да се одужим родитељима. И коначно, почео сам да радим и стичем и да будем у прилици да ја њима помогнем.

Али, тада на ред поново долази ОТАЦ. Долази да по хиљадити пут унесе светлост у мој живот. Да поново на пиједастал живота издигне најузвишеније вредности људског друштва. Да ме одбрани од жеље сатанине и апатије духовне. Да ме поново опомене шта значи бити човјек и које су то праве вредности.

ЗДРАВКО Д. КРИВОКАПИЋ је мој отац. Човек великог срца и још веће душе. Он и мајка су ме научили: да говорим, да мислим, да волим, да поштујем, да ценим и да волим сваку особу на планети. Они су ме научили да је могуће и камен волети. Они су ме научили да је све што замислите могуће уз рад, веру и труд.

Ово пишем јер осећам дуг да са вама поделим шта значи бити његово дете. Када ЗДРАВКО дође за премијера, не знам какве ће промене економске се десити али знам да ће праве вредности поново постати мода. Да ће се поново ценити човјек и дух његов. Да ће бити преча ваша доброта, рад, труд, знање него сви новци овога свијета.

А што се тиче плата и пензија. Не секирајте се. Ако сам му тразио 10 еура давао ми је 20, иако је питање колико му је остало у џепу. И никада, никада није рекао да нема. И увек смо имали довољно.

Као грађанин се надам у Бога, да нећемо пропустити јединствену прилику да оно што сам у кући стекао као вредности постану државне вредности.

 

https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/919116/oca-secam-delimicno-mnogo-radio-ispovest-sina-zdravka-krivokapica-evo-sta-ocekuje-njega

 

[Golub]

Дарко Трифуновић

Универзални режимски плаћеник Дарко Трифуновић добио је јавни простор у њему блиским медијима, како се изнио свој суд о недавно одржаним паламентарним изборима, чиме се придружио групи „аналитичара“ који сматрају да је са падом режима Мила Ђукановића – „Црна Гора заувијек нестала“.

„У демократији је незапамћено то што се десило у Црној Гори, јер обично се гласа за програме партија, а овдје се гласало за светиње и ирационалну ствар да ли ће неко да их отме или не – каже за Побједу „аналитичар“ Трифуновић,  хибридни „професор“ Факултета за безбједност у Београду.

Истиче да је у Црној Гори створен врло опасан модел који лако може да се обије и Србији о главу.

Даље у својој „анализи“ наводи како је Србија главни кривац за сва дешавања у Црној Гори, те да је њихово мијешање у изборни процес неприхватљиво.

„Читава инфраструктура која је направљена на територији Србије у великој мјери утицала је на изборе у Црној Гори и довела до ових резултата. Та инфраструктура није демонтирана и постоји опасност да се она врло лако окрене и против власти у Србији. Посебно осјетљиве теме су црква и Косово. Али, треба потражити и одговорност људи у Црној Гори који су омогућили да такве структуре дјелују на територији Црне Горе„, сматра он.

Хибридни професор сматра да није спорно то што је једна партија (ДПС) више од 30 година на власти, наводећи њемачку канцеларку Ангелу Меркел као добар примјер дугогодишње владавине.

„Нико није спомињао Ангелу Меркел и колико је она на власти. Црна Гора има око 600 хиљада грађана. Минхен има неколико милиона становника, а градоначелник Минхена је демократски изабран, ево 30 година је на власти“, оцјењује Трифуновић.

 

Нападима на митрополита Амфилохије и на свештенство Српске православне цркве, Трифуновић је заокружио своју „анализу“, наводећи да „Амфолохије мора да оде“.

„Амфилохије Радовић треба да оде. Он је проклео живе људе и све који су против Русије: држао је опијело од предсједника Вучића до министра спољних послова Дачића. Одакле му право то да ради? Сједи на трону Светог Петра Цетињског, игра се са моштима Светог Василија Острошког, држи у свом посједу три највеће реликвије у хришћанству. Шта он замишља – ко је?, пита Трифуновић.

Он је казао да митрополит мора да сноси кривичну одговoрност због тога.

„Сад дође неки Амфилохије и каже нека је проклет свако ко је против Русије. Умјесто да је мирио Србе и Црногорце, он је унио јабуку раздора из личних и економских интереса и ставио се у функцију Русије у односу на Црну Гору – зато ће морати кривично да одговара“, закључио је хибридни „професор“ Трифуновић.

[Golub]

Амфилохије: Одлазећа власт да не прети да ће бранити Црну Гору из шуме

 

(Фото ЕПА-ЕФЕ/BORIS PEJOVIC)

ПОДГОРИЦА – Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је данас одлазећој црногорској власти да не прети да ће да руши и одлази у шуме „јер су сви рушитељи отишли у неповрат”. Како су пренеле данашње подгоричке Вијести, Амфилохије се „помолио да им Бог врати разум, те поновио да неће одустати да буде обновљена светиња на Ловћену и да буде изграђен храм Свете Тројице изнад Цетињског манастира”.

„Црква Божја је страдала кроз векове, страда и данас. Сами знате какво је гоњење цркве било у оно време, када су владали безбожници, који су рушили и одгонили народ од цркве. Забрањивали да се иде Божјим путем. А ови који су до сада владали Црном Гором, они су њихови наследници који су обезбожени хтели да стварају своју цркву”, навео је.

Амфилохије је оценио да је реч о „безумљу” јер с једне стране то „сведочи да је у њиховој свести присутно да без цркве, Христове, православне цркве нема опстанка овој држави, овом народу... само што нису схватили да треба да се врате тој цркви, Божјој, правој истинској...”, рекао је Амфлохије у Будви, преносе Вијести.

Он је казао „дај Боже и ове који су следбеници Маркса и Енгелса, Броза, да и њима Бог врати разум”, преноси Бета.

„То што траже неку цркву, то је показатељ да имају нечега у себи доброга и благословенога, само ако то добро и благословено прихвате и врате се својим прецима Петровићима. Не претећи да ће да руше, да беже у шуме и да одатле наставе рушење”, казао је Амфилохије и додао да ће „дати Бог да се обнови и срушена светиња на Ловћену Светог Петра Цетињског” и друге светиње.

Црногорски председник Мило Ђукановић изјавио је у петак да ће, ако буде потребно, бранити Црну Гору и из шуме, као што су то чиниле генерације предака.

„Бранићемо је свим средствима, као што сам рекао, и из шуме, нећемо се ваљда ту разликовати у односу на генерације наших предака. Како мислите да се Црна Гора одбранила кроз претходне векове, откуд Црној Гори десет векова државности? Тако што није брањена у парламенту, него оружјем, у шуми”, рекао је Ђукановић у интервјуу за Фејс ТВ.

[Golub]

Амфилохије: Вратићу Његоша на врх Ловћена

С новим временима у Црној Гори расте и нада у градњу цркве Свете Тројице на простору између Биљарде и Владиног дома на Цетињу

Капела на Ловћену (Фото приватна архива)

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Нећу умрети а да на врх Ловћена не вратим Цркву Светог Петра Цетињског и као народ испунимо завет Његошев. Немој да мислиш да сам стар за то. Не, Господ ће је, за мога живота, вратити тамо где је и била, рекао је нашем новинару архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, др Амфилохије (Радовић).

Од када је сео у столицу Светог Петра Цетињског, владика Амфилохије обећао је да ће Његош поново тиховати у заветној капелици коју саградише Петровићи. Мало ко казује да је управо Његош „дао обелити (цркву) и сваке се године по његовој заповеди литургија служила у њој за душу неумрлих црногорских јунака”. А било је то време када је цео народ био јуначки, гинуо за крст часни и слободу златну и Његош је заповедио да се „поју” литургије целом народу.

Када се 2013. године навршило двеста година од рођења митрополита Петра Другог Петровића Његоша, садашњи црногорски владика званично је од председника Владе Црне Горе, Игора Лукшића, затражио да се обнови Црква Светог Петра Цетињског на Ловћену.

И не би ништа, ни аргументованог отпоздрава од тадашњег премијера Лукшића па се садашњи митрополит поново јавља са Цетиња, испод Орлова крша, и подсећа будућу „демократску и цивилизовану власт” да ће испунити завет свог великана Петровић Његоша и „тако спрати љагу и скинути проклетство с недужног народа” коме је комунистичка власт оскрнавила гроб владике и господара најсветлије Црне Горе из његовог времена.

Веровао је те 2013. године монах Амфилохије да ће тадашња влада Лукшића као круну обележавања 200 година од Његоша овековечити враћањем капелице на Ловћен великом тајновидцу и песнику Владици Раду, и на тај начин осветлити, како је казао митрополит Амфилохије, „свеукупну духовност, културу и биће Црне Горе, па и много шире од ње”.

„Црква Светог Петра била његова задужбина, подигнута по његовом упутству и за време његовог живота (1846), на месту које је сам обележио и изричито завештао да у њој буде сахрањен. Свима је познато његово аутентично завјештање, тј. аманет и потоња жеља: ’Ја хоћу да ме сараните у ону цркву на Ловћену... То је моја потоња жеља, коју у вас иштем, да је испуните, и ако ми не задате божју вјеру да ћете тако учинит’, како ја хоћу, онда ћу ве оставити под проклетством, а мој посљедњи час биће ми најжалоснији и ту моју жалост стављам вама на душу.’ Зар да оставимо проклетство над потомцима и народом. Не, његова воља биће испоштована и тим чином проведриће се изнад Црне Горе”, каже нам митрополит Амфилохије.

Један број грађана који за себе кажу да су Монтенегрини, познати као носиоци црногорског национализма, обнављање капеле виде као поновну претњу од потомака Александра Карађорђевића, који је обновитељ ове светиње, да „Срби поново крећу у поробљавање Црне Горе које траје још од Светог Саве”.

Иста та националистичка дружина, која је сада себе промовисала у организацију „Црногорске комите”, прети да неће дозволити не само градњу црквице на Ловћену, већ ни градњу цркве Свете Тројице на простору између Биљарде и Владиног дома на Цетињу, у којој митрополит планира да похрани три највеће хришћанске светиње: Икону Филмосову, Честице Часног Крста и Руку која је крстила Христа.

„Подсећам на аманет краља Николе и на положен темељац за цркву Свете Тројице између Биљарде и Владиног дома, да у тој цркви треба да буду похрањене три највеће светиње Цетињског манастира”, каже владика Амфилохије и додаје: „Да обновимо цркву на Ловћену. Сада подижемо и цркву патријарха Гаврила у његовом селу Врујцима. Па сада, пре него што се вратимо на Ловћен, што ће, надам се, бити идуће године, да подигнемо прво 20. цркву која је слетела са Ловћена.”

Бројни интелектуалци, културни и јавни радници већ деценијама пишу петиције којима од власти траже повраћај Његошеве капеле на Ловћену.

Пре неки дан невладино удружење „Косовски луг” јавно је затражило од Митрополије црногорско-приморске и нове власти да се од камења „разрушене капеле Александра Карађорђевића поново направи капела и постави на врх Ловћена”.

„Сада, када је тај дух, антитрадиционални и скоројевићки, изгубио смисао и овде, код нас, у Црној Гори, верујемо како ће ускоро камење разрушене капеле, које је одложено на Ивановим коритима поред Храма Преображења Господњег и гувна које је узето као сценски основ ’Горског вијенца’, устати и вратити се на планину, да поново краси Ловћен”, пише у саопштењу које потписује протојереј-ставрофор Драган Станишић.

[Milan Nikolic]

[Božena]

 

[Milan Nikolic]