Jump to content

Прогон Српске Православне Цркве у Црној Гори од стране конвертита

Оцени ову тему


Препоручена порука

32 minutes ago, Ромејац said:

 

Овај пензионидудани УДБАш ЋУПић се плахо наљутио на Митропилота је му стално дира у НАТО пакт:

,,Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да оца Мома испраћамо на дан када се догодио злочин у Мурини од стране “савремених нацифашиста званих НАТО пакт”.

“Па је ред да се данас, њега испраћајући, сјетимо и Мирослава, Оливере, Јулије, Вукића, Милке и Манојла, који су на данашњи дан убијени у Мурину. Треба се и њих сјетити јер и они су пострадали мученички, на правди Бога, од савремених нацифашиста”, казао је Владика.

Владика је нагласио да црногорска власт срамно подржава те савремене нацифашисте.

“Срамно је то признати и постати саставни дио тога савременог нацифашизма”, поручио је Митрополит Амфилохије.''

Митополит поменуо НАТАармаду у Котору на опелу оца Мома.

"Господ је неизрециво милосрдан, али нам се даје у мери у којој смо ми, надарени неограниченом слободом, спремни да Га примимо"

Архимандрит Софроније

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.6k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

На један од највећих празника, Уласка Христовог у Јерусалим – Цвијети, десио се догађај који је открио злу и лицемјерну намјеру власти у Црној Гори. Није било срамнијег потеза црногорске полиције од одлуке да приведе Митрополита Амфилохија и десетак свештеника без иједног оправданог разлога. У име чувања здравља својих грађана полицијски службеници су митрополита Амфилохија и свештенике држали у веома неусловним просторијама, без примјене прописа надлежних институција. Тиме је свим приведени лицима а нарочито Митрополиту Амфилохију директно угрожено здравље. Наиме, митрополит је морао да објашњава зашто се у току службе узима благослов од њега, јер је то, наводно, један од могућих узрока заразе. Да иронија буде већа, сам поредак архијерејске службе подразумијева четири пута прање руку у току службе.

Међутим, ни овога пута није био повод заштита здравља или примјена прописа већ нови атак и обрачун са Православном црквом и њеним архијерејем и свештеницима. Заиста, небивала срамота и брука која си није догодила у новијој историји.

Ево како је др Владимир Добричанин прокомантерисао овај догађај:

  • Црна Гора је вероватно једна од водећих земаља света по броју притворених и кажњених особа у току овог ванредног не ванредног стања. Три пута је већи број ухапшених од обољелих. Комично али ипак трагично за једну државу која је дио Европе.
    Али да од црњег има црње, доказали су представници тужилаштва издајући налог да се у кратком временском периоду, два пута приведе Митрополит Црногорско приморски Господин Амфилохије. Е то смо сигурно једини у Европи и Свету урадили. Чак је оваквих примјера у историји било веома мало. Свака част. Уписали су се раме уз раме са Понтијем Пилатом. И он је прогонио хришћане док је био на власти.
    Када видимо разлоге због чега су нашег Митрополита “позивали”, како они то воле да кажу, у просторије за саслушавање, тада вам тек ништа више није јасно. Први пут је то било због како су они описали љубљења руке од стране осталих свештеника, а други пут јер је пред породицом одржао опело покојнику. То је исто као када би љекару судили јер лијечи и судији јер суди. Не желим да улазим у објашњење самог чина како га ови атеисти назваше “љубљења” руке Митрополита, нити чина држања опела, јер као вјерник и православац то препуштам свештенству, али желим да укажем на нешто у шта се добро разумем. Из доступних фотографија, којих није мало и разним медијима и на друштвеним мрежама, морам да укажем на низ озбиљних пропуста у поштовању препорука Националног Координационог Тијела и експерата Института за јавно здравље Црне Горе. Наиме, на свим тим фотографијама примјећује се да се није поштовао принцип физичке дистанце. Намјерно говорим физичке, јер социјална дистанца је нетачан термин а њу су ови из власти према народу направили одавно и држе је се, што би наш народ рекао, као пијан плота. Такође, нисам примијетио ни заштитну маску коју су били дужни да обезбједе јер је наш Преосвештени Митрополит човјек у озбиљним годинама које га саме по себи сврставају у најризичнију групу што се тиче корона вируса и текуће пандемије.
    Господо из тужилаштва, зар није било паметније и призорније да сте ви отишли и, ако сте баш морали да узмете изјаву, то урадили у просторијама Митрополије јер би сте тада, можда и показали неки трунку поштовања према ономе што наш Митрополит преставља. Овако сте довели и њега и његову пратњу у озбиљну опасност која се могла и трагично завршити. Стиче се утисак да не дај Боже честим саслушавањем неки дјелови “дубоке државе” просто прижељкују да се Митрополит инфицира. Да ли сте о томе размишљали?
    Вас из тужилаштва такође јавно позивам да позовете на информативни разговор све медицинске раднике који су испред Опште болнице и Дома здравља у Никшићу дочекали Предсједника Ђикамовића и непоштовањем физичке дистанце угрозили све запослене и све пацијенте поменутих институција. Да ли ћете их позвати? Сумњам.Због тога вас као православни вјерник позивам да послушате разум и престанете са оваквим понашањем према Митрополиту Амфилохију, а као љекар вас упозоравам да МОРАТЕ поштовати препоруке медицинске струке јер немате право да угрожавање животе грађана Црне Горе.

Нажалост, наставиће се!

MITROPOLIJA.COM

На један од највећих празника, Уласка Христовог у Јерусалим – Цвијети...

 

Нек нам Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да постоје људи којима ништа није свето увјерили смо се и у “доба короне”. Ових дана Господ је призвао у своја њедра најугледнијег свештеника проту Момчила Кривокапића. Преко пола вијека овај узорни и врлински свештеник дјелао је на њиви Господњој. И они који су мислили као он и они који то нису, били су јединствени у оцјени да је ријеч о човјеку честитог живота и вјерног служења Цркви и роду. Колико су му јада задавали комунистички шпијуни и доушници то само он и Бог знају. Нажалост, ни у данима молитвеног испраћаја нису га оставили на миру. Опколили су храм, наћулили уши и избечили очи, да би чим почине у гробу поново нешто смислили.

У право су они који сматрају да нема нечаснијег посла од шпијунирања. Није ли то било и Јудино занимање? Зар није и он за новац шпијао и издао Господа? Како тада тако и данас. Гдје има свједока Господњих ту има и “јудиних сватова” .

Зато не чуди што је и заупокојена литургија и сахрана оца Мома била на удару истих. Један од портала, који се одавно претворио у “жуту штампу” узео је на себе ту “част” и одмах позвао тужилаштво да испита да ли је отац Момо својом смрћу и погребом прекршио “прописе”.

Ево шта снимци и фотографије кажу:

FB_IMG_1588400802014-225x300.jpg

 

 

  • На фотографији се јасно види да се Литургија служи у затвореном храму Светог Николе којој народ не присуствује. Пропис испоштован!!!
  • Напољу, на тргу се народ спонтано сабирао и држао одстојање боље и дисциплинованије него било који политичар којег смо ових дана гледали у медијима или ини на градилиштума, тржницама, великим маркетима, а последњих дана и на свим јавним површинама у црногорским градовима. Дакле, и тај пропос је овдје испоштован!
  • Касније, снимак показује спровод који обавља минималан број свештеника у присуству најближе родбине и појаца. Пропис испоштован!!!

Али снимци нису довољни, јер они који виде у свему што Црква ради кршење прописа а православним хришћанима “опасност” по здравље, поредак и државу, не гледају очима него ушима. Није то од јуче. Тако је и настала збирка пјесама познатог нашег пјесника Момира Војводића “Уши са очима”. За ову срамну, али истиниту вијест о шпијању са сахране прилажемо једну Момирову пјесму из поменуте збирке:

Уши замашите

Имао је уши замашите

И до жељне приче домашите

Зато су га удбаши пазили

Празницима ордењем мазили,

За параду, вазда под заставом,

Зорио се са ушним саставом:

Витке, бритке, антенски дугачке,

Вазда пуне, ажурне, пуначке,

Пред њим нико није порекао,

Да је што је он чуо рекао;

Зато му је ушна каријера

Без икаквих расла баријера;

Све пријаве писа дословице,

Ево о том једне пословице:

Доставе се лажне не плашите

Куда машу уши замашите.

У прилог и пар карикатура Баћка Ј. Милачића који красе ову збирку пjесама, а одговарајућих за нашу тужну збиљу.

20200501_235755-225x300.jpg20200501_234017-187x300.jpg 20200501_234212-225x300.jpg

Нажалост, наставиће се…..

MITROPOLIJA.COM

Да постоје људи којима ништа није свето увјерили смо се и у “доба...

 

Нек нам Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Цетиње, 4. мај 2020.

Умољавамо Владу Црне Горе и Национално координационо тијело које је она формирала, да успоставе цивилизован однос са Српском Православном Црквом у овом времену великих друштвених искушења по сваком питању. Ево има више од годину дана како се Црква на бруталан начин дискриминише и игнорише од стране црногорске власти и то баш у периоду (од почетка прошле године – па све до данас) када наш народ и цијело црногорско друштво потресају велике и значајне теме: правно уређење односа државе са црквама и вјерским заједницама; свеопшта борба за бољу и просперитетнију будућност грађана; борба против вируса чије је ширење у свијету регистровано као пандемија, а који је, Божијим допуштењем, дошао и до нас…

Званични и конструктивни састанци представника Владе и СПЦ догађали су се, углавном на иницијативу саме Цркве (изражену путем дописа или јавним позивима или мирним, достојанственим молитвеним грађанским протестима) и било их је, нажалост, премало. О историји једностраног доношења Закона о слободи вјероисповјести нећемо овдје трошити ријечи. О недостатку било какве Владине иницијативе да се, мимо тога, договарамо о узајамној сарадњи по питању рјешавања разних друштвених проблема – излишно је и говорити. Довољно је рећи, да је Влада, својом непромишљеном политиком и тактиком, довела до тога да једино СПЦ од свих традиционалних цркава и вјерских заједница у Црној Гори нема потписан уговор са државом о међусобној сарадњи, све под изговором да се није регистровала, иако Закон из 1977. године то није ни тражио. При томе, Влада до данас игнорише одлуку Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 26. маја 2006. године, којом је, поводом стицања независности Црне Горе (21. маја), основан Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори са четири епископије које дјелују у данашњим границама Црне Горе, на челу са Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским. Та одлука је званично уручена од овдашњих епископа тадашњем Предсједнику Црне Горе господину Вујановићу, као што је то потврдила Митрополија актом упућеним 2012. године тадашњем министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу (садашњем предсједнику Скупштине). Оба документа представљамо јавности у прилогу уз ово саопштење. И поред тога се свих ових година наша Црква дискриминаторски оптужује за одбијање пријављивања пред државом, што би примјеном новог безаконог Закона произвело њену још изразитију дискриминацију.

И коначно – епидемија новог коронавируса! Од самог почетка ове непогоде Црква је разумјела озбиљност ситуације, и моментално – са првим Владиним мјерама (који се испрва нијесу тицали самих вјерских обреда) обуставила сва (бројна и врло честа) окупљања вјерника у својој организацији. Привремено обустављање литија је мјера која је показала нашу максималну одговорност – иако, од самог почетка, није наишла на симпатије великог броја грађана. Ето – има пуно оних који памте да вируса у Црној Гори није ни било – док су трајале црквене литије! О томе – толико. Ко може, до краја и унапријед, Божију вољу знати?

Али од самог почетка смо нудили Влади оперативну и конкретну сарадњу. Нудили смо је као најбројнија вјерска институција која окупља највећи број грађана и чији вјерски обреди, самим тим, захтјевају посебну организацију или бар јасне и недвосмислене разлоге обуставе. А њих нијесмо ни видјели ни разумјели у оним мјерама које изричито бране грађанима да се окупе у храму (чак и послије завршеног богослужења!), а дозвољавају, тим истим грађанима, да се у близини тог истог храма, и у исто доба дана окупе пред пиљаром, банкоматом или на градилишту!

Од почетка смо нудили нашу помоћ и помогли, колико смо могли, тамо гдје је црногорским болницама било најпотребније. Нијесмо обустављали рад наших народних кухиња у највећим градовима Црне Горе, него смо га додатно појачали. Наше молитве за престанак епидемије су учестале – у свакој градској и манастирској цркви. Тражили смо тјешњу сарадњу са НКТ, како бисмо се боље разумјели, и како не би било неспоразума на терену. Наше су ријечи и предлози тешко допирали до Владе, и често бисмо остајали без одговора. Један једини састанак са љекарима из НКТ имали смо – на нашу иницијативу, уочи Васкрса, иако су вјерски обреди били честа тема саопштења и коментара људи из НКТ.

Питамо се – чему толика једностраност? Зашто се Црква толико игнорише? Како другачије да покажемо да смо спремни на сарадњу него овим што смо до сад чинили? Треба ли секуларна држава да организује црквену структуру – своју тзв. аутокефалну цркву (јединствен случај у Европи и свијету), на предлог предсједника државе, или да афирмише као цркву познату минорну племенско-партијску групацију, па да се тек тада и тек тако прихвати испружена рука сарадње?

Посљедњи догађаји испред Храма у Подгорици, на Васкрс и ови од јуче; привођење и саслушавање Митрополита у подгоричкој станици полиције и код тужиоца на Цетињу; свакодневна медијска хајка, препуна лажи против Православне Цркве у новинама и на телевизијама и порталима блиским владиној политици – јесу све, само не исказивање добре воље и толеранције! Посљедње ријечи премијера да власт има проблеме ”само са СПЦ” док са другим вјерским заједницама нема – додатно уносе конфузију у све ово, оптужујући Цркву да је против државе зато што не прихвата срамотну дискриминацију садашње власти!?

Зато захтјевамо и молимо, по сто пута и без престанка, да се у односима државне власти и Цркве успоставе цивилизовани односи међусобног уважавања и сарадње. У посљедњим мјерама које је НКТ објавило и које ступају на снагу данас, ни једном ријечју се не помиње Црква ни вјерски обреди – а нема шта од друштвених дјелатности није поменуто! Питамо се – на шта то личи, и чему то води? Наставку насиља над установом која је уградила себе у биће Црне Горе? Уколико пак државна власт што прије не прихвати наше минималне захтјеве у вези промјене Закона о слободи вјероисповијести, нама не преостаје ништа друго него да тражимо спас од тог насиља и дискриминације, односно заштиту елементарних вјерских и људских права од међународних фактора.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Прилог 1: Одлука Светог Архијерејског Сабора СПЦ од 26. маја 2006. године, којом је основан Епископски савјет Православне Цркве у Црној Гори

 

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

 

АСброј 95/зап.208

26/13. маја 2006. године

у Београду

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Б Е О Г Р А Д

Свети архијерејски сабор, у седници својој под горњим бројем и датумом донео је ову одлуку:

“У име Свете, Јединоcушне и Нераздељиве Тројице, сагласно саборном устројству Једне, Свете, Саборне и Апостопске Цркве Христове од апостолских времена до дана данашњега, сходно 34. Апостолском правилу, а с циљем да се не повреди и не изгуби “Слобода коју нам је дао својом крвљу Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи,” и да се у живот Цркве не би “подвукла гордост светске власти” (8. канон Трећег Васељенског Сабора);

У духу очувања јединства Цркве и вековног поретка древне (1920. године васпостављене) Пећке Патријаршије, признатог и потврђеног стеченим правима и обичајима као и сагласношћу свеукупне Православне Цркве васељенске (ср. Томос Цариградске Патријаршије, бр. 1148 од 19. фебруара 1922. године);

Поштуjући углед Митрополије црногорске и њену историјску улогу у животу Црне Горе, која је поново стекла своју државност, као и шире;

Ради што успешнијег остваривања спасоносне мисије Цркве, овај Свети Архијерејски Сабор одлучује:

Православну цркву у Црној Гори сачињавају Епархије Српске Православне Цркве: Црногорско-приморска, Будимљанско-никшићка, као и делови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Епископи наведених епархија сачињавају Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори, који ће се, под председништвом Архиепископа Цетињског (како гласи његова стара титула) и Митрополита Црногорско-приморског, по потреби састајати ради саветовања и доношења одлука из његове надлежности. Једна од основних дужности Епископског Савета Православне Цркве у Црној Гори јесте да у сарадњи са државом Црном Гором и њеним надлежним органима покрене и да помаже израду и доношење Закона о положају Православне Цркве и различитих верских заједница у Црној Гори; да предузме све потребне мере у циљу заштите свеукупне духовне и материјалне, покретне и непокретне имовине Православне Цркве у Црној Гори, као и на доношењу Закона о реституцији национализоване и одузете црквене имовине после Другог светског рата. О своме раду Епископски Савет Православне Цркве у Црној Гори је дужан, сходно утемељеном канонском поретку да извештава Архијерејски Сабор.

О предњој одлуци Светог архијерејског сабора, част Нам је известити Свети архијерејски синод, с молбом ради знања и даљег сходног поступка.

Светом архијерејском синоду одани у Христу брат,

Председник

Светог архијерејског сабора

АЕМ и Патријарх српски

+ П А В Л Е

%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0
Одлука Сабора – 1
%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0
Одлука Сабора – 2
%D0%9E%D0%B4%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0
Одлука Сабора – 3

Прилог 2: Акт Митрополије упућен 2012. године тадашњем министру унутрашњих послова Ивану Брајовићу (садашњем предсједнику Скупштине).

 

Нек нам Бог да среће да се врате дани, славни дани наше прошлости...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...