Порекло Немањића од Цара Лицинија

[Аристарх]

Ову тему сам отворио да поделимо знање на ову тему. Дали Немањићи потичу од Римског Цара лицинија или не потичу? Не наводи се да потичу од Цара Константина чију сестру је Лициније оженио и са њом имао децу. Што значи да рачунају да је Лициније предак по директној мушкој линији.

Срби долазе у 5-6 век после Хрста на балкан по званичној историји данас. То се заснива на запису Византијског Цара који позива Србе да се доселе у данашњу Грчку Македонију да би је штитили. Не постоји пре тога запис о досељвању Срба који није грађен на том запису. Наводи се да ти Срби долазе из данашње Русије-Украине... Подједнако се наводе напади Срба на Солун.

Суштински ако су Немањићи Срби који оснивају аутокефалну Српску Цркву, не немачку, влашку, илирску... Како онда имамо наводе да Немањићи потичу од Римског Цара који је рођен на територији данашње Србије, Цара: Флавија, Галерија, Валерија, Лицинијана, Лиција. Е сад, име Цара је Лиције, али ови који се наводе у његовом имену су преци тог Цара. Тако да Немањићи се везују преко Лиција и за Флавија.

Лиције је рођен око 250-те године после нове ере, што је далеко пре од наведеног доласка Срба. Притом, Лиције за супругу узима сестру Светог цара Константина и не прихвата Хришћанство. Лиције се наводи као прогонитељ Хришћана, имао је кћер Ирину за коју се наводи да је стварала чуда јер је 130.000 људи од идолопоклоника направила хришћанима. Цар Константин је Лиција због мучења Хришћана, преселио у Солун где је овај и умро.

Имам неки извор, који тумачи историјске документе на ту тему и наводи да Лициније није предак Немањића. Извор је монтенегрина, енциклопедија, онда сам читао и наводе да је Лиције Србин на википедију Српску о цару лицинију.

мсм. да је корисан овај чланак за тему, па ћу га цитират целог. Са сајта је Требиње лајв  (извор)

Za rimskog cara Licinija (308-324) vezana je jedna legenda koja ga na neobičan način povezuje sa srpskom istorijom. Naime, u nizu starih srpskih ljetopisa i rodoslova Licinije se pominje kao Srbin i predak vladarske loze Nemanjić.

Zašto se smatra da je bio Srbin? Jedan od razloga leži vjerovatno u činjenici da je on poticao iz plemena Tribala. Vizantinci i Grci su Srbe nazivali Tribalima, stalno su slovo S zamjenjivali slovom T ( Srbali, Srbi). U svjetskoj istorijskoj literaturi ima mnogo nejasnoća oko njegovog porijekla. Ipak, najviše izvora kaže da je iz ovih naših prostora.

Kao što je poznato, koliko god je puta pisana istorija srpskog naroda nikada kao mogući izvori saznanja nisu korišćeni domaći rodoslovi i ljetopisi. Takav je slučaj i sa rimskim carem Licinijem, čija se srpska narodnost pominje u mnogim domaćim izvorima, što je dosadašnja istorijska nauka odbacivala, s obzirom na to da je Licinije ubijen 324. godine, a Bečko-berlinska škola (opšteprihvaćena kod nas) tvrdi da Srba na Balkanu nije bilo prije VII vijeka.

Međutim, čuveni srpski istoričar Relja Novaković pronalazi i argumentovano dokazuje da tvrdnje u srpskim rodoslovima o Liciniju kao Srbinu imaju i te kako osnova.

KARLOVAČKI RODOSLOV:

"Glagoljut istini spisatelji  jako Likiniju Srbinu biti rodom, Jelinu mudrovanijem i sva srbska idolu služaše Dagonu. Od sudu i Dagoni i Daki imenujut se Sera ze Srblje."

VRHOBREZNIčKI RODOSLOV:

"....Imaše (misli se na Konstantina Velikog) boljarina nekojega Srbina po imenu Likinije. I dajet jemu sestru svoju Konstanciju za ženu."

KONSTANTINOV RODOSLOV:

"Ovaj Likinije beše dalmatinski gospodin, rodom Srbin i rodi od Konstantije sina Bela Uroša."

PAJSIJEV RODOSLOV:

"...Po srede će ih carstvujušću Likiniju mucitelju severnimi i zapadnimi stranami,jeze Srbin jest."

OBŠTI LIST PATRIJARHIJE PECKE:

"Ovaj Likinije imao je dva sina koji su sa majkom posle smrti Likinijeve (324) pobegli iz nekada slavnog grada Sirmijuma .Iz toga grada oni su preko Bosne pobegli u Zahumlje u otečestvo svoga oca Likinija... Loza koja je od njih vodila dala je prvog blagocestivog cara našeg Nemanju ,koji se u monaštvu prozvao Simeon."

RUVARČEV LETOPIS:

“Car Konstantin pošalje svoje vojnike koji Likiniju odsekoše glavu. Sin Likinijev Beli Uros vide veliki strah i užas i pobeže u tvrdu zapadnu stranu u Zahumsku zemlju i tamo je porastao."

Međutim, jedan ključni argument definitivno potvrđuje srpsko porijeklo Licinija.

Borba između Konstantina i Licinija je išla u korist ovog prvog, pa je Licinije bio prinuđen da traži pomoć od "podunavskih varvara", a i Zonara nam svjedoči da je Licinije potražio zaštitu u srpskim planinama (Montes Serrorum) koje se još nazivaju i "šume slovenskih Vana" (Venda).

Drugi dokaz je sigurno i to što je njegova žena, poslije njegove smti pobjegla u Zahumlje i tu pronašla zaštitu i utočište među zemljacima svog muža. Njegova žena Konstanca bila je sestra Konstantinova.

Po najnovijim istraživanjima naših istoričara, Licinije je rodom od Likina koji su porijeklom iz Popovog polja.

A i njegovo puno ime nam to potvrđuje Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius.

Jedan detalj iz ovog teksta je interesantan.

Otkud Zonara pominje Montes Serrorum, u prevodu srpske planine, kada po našim “istoričarima” mi Srbi tada nismo boravili na ovim prostorima.

Veoma važno je istaći, da autori ovog teksta, kao i prethodnih, ne pokušavaju da nametnu apsolutne istorijske istine, ali navode  detalje koje treba istražiti radi dobrobiti Trebinja, a koji do sada nisu predstavljeni u zvaničnoj istoriji. Takođe, na stručnim licima je da nastave da utvrđuju i dokazuju svoje teze.

Измењено Новембар 27, 2019 од Аристарх

[Bonsenjo]

Mislim da odgovor na to nisu znali ni Nemanjici

[Аристарх]

Ако су знали, питање бил га истицали превише у културном смислу, јер је имао ниску толеранцију према Хришћанству иушао је у сукоб са Светим Царем Константином. Али у житије Светог Деспота Стефана Лазаревића се то порекло наводи. Али те житије је писао Константин Филозоф. Иако је Константин прихваћен као релевантан историчар, сматра се да је то намерно фалсификовао због свог Бугарског порекла (цитирам црногорске академике чији извор горе поставих).

Имамо пример други, Албанци прихватају то порекло. Од времена Енвер Хоџе, али наводе да су Немањићи запаво албанска породица Нимани. Од којих потиче и Зана Нимани певачица из гупе Зана (иако је последњи мушки потомак Немањића одлучио да оде у монаштво на атос, не да настави лозу, албанци имају своју теорију). Па и Хрвати прихватају то тумачењу неодвојиво уз књиге Анта Старчевића који тврде да су Срби дивљи трибали (што је био други назив за Србе-трибали). А да су Хрвати господа која је владала Србима кроз Немањиће, Лазаревиће... Треба узет у обзир да су родитељи Старчевића прешли на римокатоличку веру и постали Хрвати у то време стварања Хрватског националног идентитета под Аустроугарима, али да потичу из Српских породица. Анте Старчевић, Енвер Хоџа су јако битни тј. пресудни за стварање та два модерна културна идентитета албанаца и хрвата. Старчевић има више споменика од Тита у Хрватску.

Измењено Новембар 27, 2019 од Аристарх

[Стаљиново унуче]

пре 3 часа, Аристарх рече

Ову тему сам отворио да поделимо знање на ову тему. Дали Немањићи потичу од Римског Цара лицинија или не потичу? Не наводи се да потичу од Цара Константина чију сестру је Лициније оженио и са њом имао децу. Што значи да рачунају да је Лициније предак по директној мушкој линији.

Срби долазе у 5-6 век после Хрста на балкан по званичној историји данас. То се заснива на запису Византијског Цара који позива Србе да се доселе у данашњу Грчку Македонију да би је штитили. Не постоји пре тога запис о досељвању Срба који није грађен на том запису. Наводи се да ти Срби долазе из данашње Русије-Украине... Подједнако се наводе напади Срба на Солун.

Суштински ако су Немањићи Срби који оснивају аутокефалну Српску Цркву, не немачку, влашку, илирску... Како онда имамо наводе да Немањићи потичу од Римског Цара који је рођен на територији данашње Србије, Цара: Флавија, Галерија, Валерија, Лицинијана, Лиција. Е сад, име Цара је Лиције, али ови који се наводе у његовом имену су преци тог Цара. Тако да Немањићи се везују преко Лиција и за Флавија.

Лиције је рођен око 250-те године после нове ере, што је далеко пре од наведеног доласка Срба. Притом, Лиције за супругу узима сестру Светог цара Константина и не прихвата Хришћанство. Лиције се наводи као прогонитељ Хришћана, имао је кћер Ирину за коју се наводи да је стварала чуда јер је 130.000 људи од идолопоклоника направила хришћанима. Цар Константин је Лиција због мучења Хришћана, преселио у Солун где је овај и умро.

Имам неки извор, који тумачи историјске документе на ту тему и наводи да Лициније није предак Немањића. Извор је монтенегрина, енциклопедија, онда сам читао и наводе да је Лиције Србин на википедију Српску о цару лицинију.

мсм. да је корисан овај чланак за тему, па ћу га цитират целог. Са сајта је Требиње лајв  (извор)

Za rimskog cara Licinija (308-324) vezana je jedna legenda koja ga na neobičan način povezuje sa srpskom istorijom. Naime, u nizu starih srpskih ljetopisa i rodoslova Licinije se pominje kao Srbin i predak vladarske loze Nemanjić.

Zašto se smatra da je bio Srbin? Jedan od razloga leži vjerovatno u činjenici da je on poticao iz plemena Tribala. Vizantinci i Grci su Srbe nazivali Tribalima, stalno su slovo S zamjenjivali slovom T ( Srbali, Srbi). U svjetskoj istorijskoj literaturi ima mnogo nejasnoća oko njegovog porijekla. Ipak, najviše izvora kaže da je iz ovih naših prostora.

Kao što je poznato, koliko god je puta pisana istorija srpskog naroda nikada kao mogući izvori saznanja nisu korišćeni domaći rodoslovi i ljetopisi. Takav je slučaj i sa rimskim carem Licinijem, čija se srpska narodnost pominje u mnogim domaćim izvorima, što je dosadašnja istorijska nauka odbacivala, s obzirom na to da je Licinije ubijen 324. godine, a Bečko-berlinska škola (opšteprihvaćena kod nas) tvrdi da Srba na Balkanu nije bilo prije VII vijeka.

Međutim, čuveni srpski istoričar Relja Novaković pronalazi i argumentovano dokazuje da tvrdnje u srpskim rodoslovima o Liciniju kao Srbinu imaju i te kako osnova.

KARLOVAČKI RODOSLOV:

"Glagoljut istini spisatelji  jako Likiniju Srbinu biti rodom, Jelinu mudrovanijem i sva srbska idolu služaše Dagonu. Od sudu i Dagoni i Daki imenujut se Sera ze Srblje."

VRHOBREZNIčKI RODOSLOV:

"....Imaše (misli se na Konstantina Velikog) boljarina nekojega Srbina po imenu Likinije. I dajet jemu sestru svoju Konstanciju za ženu."

KONSTANTINOV RODOSLOV:

"Ovaj Likinije beše dalmatinski gospodin, rodom Srbin i rodi od Konstantije sina Bela Uroša."

PAJSIJEV RODOSLOV:

"...Po srede će ih carstvujušću Likiniju mucitelju severnimi i zapadnimi stranami,jeze Srbin jest."

OBŠTI LIST PATRIJARHIJE PECKE:

"Ovaj Likinije imao je dva sina koji su sa majkom posle smrti Likinijeve (324) pobegli iz nekada slavnog grada Sirmijuma .Iz toga grada oni su preko Bosne pobegli u Zahumlje u otečestvo svoga oca Likinija... Loza koja je od njih vodila dala je prvog blagocestivog cara našeg Nemanju ,koji se u monaštvu prozvao Simeon."

RUVARČEV LETOPIS:

“Car Konstantin pošalje svoje vojnike koji Likiniju odsekoše glavu. Sin Likinijev Beli Uros vide veliki strah i užas i pobeže u tvrdu zapadnu stranu u Zahumsku zemlju i tamo je porastao."

Međutim, jedan ključni argument definitivno potvrđuje srpsko porijeklo Licinija.

Borba između Konstantina i Licinija je išla u korist ovog prvog, pa je Licinije bio prinuđen da traži pomoć od "podunavskih varvara", a i Zonara nam svjedoči da je Licinije potražio zaštitu u srpskim planinama (Montes Serrorum) koje se još nazivaju i "šume slovenskih Vana" (Venda).

Drugi dokaz je sigurno i to što je njegova žena, poslije njegove smti pobjegla u Zahumlje i tu pronašla zaštitu i utočište među zemljacima svog muža. Njegova žena Konstanca bila je sestra Konstantinova.

Po najnovijim istraživanjima naših istoričara, Licinije je rodom od Likina koji su porijeklom iz Popovog polja.

A i njegovo puno ime nam to potvrđuje Flavius Galerius Valerius Licinianus Licinius.

Jedan detalj iz ovog teksta je interesantan.

Otkud Zonara pominje Montes Serrorum, u prevodu srpske planine, kada po našim “istoričarima” mi Srbi tada nismo boravili na ovim prostorima.

Veoma važno je istaći, da autori ovog teksta, kao i prethodnih, ne pokušavaju da nametnu apsolutne istorijske istine, ali navode  detalje koje treba istražiti radi dobrobiti Trebinja, a koji do sada nisu predstavljeni u zvaničnoj istoriji. Takođe, na stručnim licima je da nastave da utvrđuju i dokazuju svoje teze.

[Milica Bajic]

пре 4 часа, Стаљиново унуче рече

Да, стварно свака част на труду @Аристарх 

[Аристарх]

пре 17 часа, Milica Bajic рече

Да, стварно свака част на труду @Аристарх 

Рачунам неки теолог се сусрео са том темом, па ће се јавит. 

Мени се одмах поставило питање. Зашто Лициније??? Замисли тада дати некоме порекло од Лицинија који је прогонио Хришћане по Београду, Солуну, Цариграду...

Он је савременик Цара Константина који је био Цар пре њега. И учествовао је на миланском едикту кад Хришћани добијају права (супротно од општег уверења да тада Хришћанство постаје званична вере Рима), на тај дан се оженио са полусестром Цара Константина. Тешко да би Православни Срби (наши преци) хтели да фалсификују и повежу порекло Немањића са Лицинијем, а не са Константином. Јер кад већ фалсификује порекло, онда имају лепши избор, који не може да их кошта власти. И Константин и Линиције воде порекло из данашње Србије. И оба су победници у том рату римских генерала. Могао је неко да измисли без проблем порекло од Константина, зато ми делује уверљиво. Није прича Деретића, то се преко ЛАзаревића преноси да сам ја видео, а сигурно онда имају и старији наводи

[Тражитељ]

Хм. Са становишта "званичне" историје се може овде штошта рећи. На пример то да је кроз историју за младе династије било врло популарно да се прогласе наслединицима великих династија из прошлости и да узму њихове симболе. Последњи познати примери за то су нам гроф Ђурађ Бранковић (великан из 17. века са подручја данашње Румуније са амбицијом да обнови деспотовину Србију) који се прогласио потомком деспотске лозе Бранковића, патријарх Арсеније III Црнојевић (познатији као "Чарнојевић") који се представљао потомком зетске племићке лозе Црнојевића, или "цар" Јован Ненад "Црни" (владар ослобођене територије од Турака у 16. веку на тлу данашње Бачке и Срема) који је за себе говорио да је потомак византијских царева.

Оно што се у "званичној" историји зна о Стефану Немањи, то је да се током читавог једног периода водила дебата ко је уопште био Немањин отац - ово наводим као пример колико су подаци из тог историјског периода ретки и опскурни. Говорити о утврђеној линији у трајању од више од 700 година уназад... о томе "званична" историја нема валидне податке. Као илустрацију толико огромног временског периода навешћу да је у 19. веку свака краљевска породица у Европи водила порекло од Стефана Немање. Али не само од њега, него и од сваког феудалног владара из те епохе.

Него још нешто...

"Званична" историја не каже да су Срби дошли на Балкан са подручја Русије-Украјине, него са подручја источне Немачке - управо оног где и данас живе Срби, али Лужички. Са подручја Закарпатја су дошла друга словенска племена. "Званична" историја заправо и не говори о Сеоби Словена као о јединственом масовном догађају, него као о једној читавој епохи у трајању од неколико векова која се одвијала из више праваца и није укључивала само Словене, него и Аваре, Германе и друге народе и која није захватала само Балкан, него читаву Европу.

Такође, "званична" историја не узима Константина Порфирогенита као примарни извор за досељавање Словена у Византију, него је Константин Порфирогенит значајан зато што идентификује данашњу Србију (са Косовом), Северну Македонију, Босну и Херцеговину, јужну Панонију (неодређена територија која се оквирно протеже Славонијом, Војводином и Румунским Банатом) и хрватско приморје све до Сплита као територије на којима живе Срби и које држе Срби.

А и саме илустрације ради, да се напомене шта је "званична" историја. Стављам под наводе јер је у питању оксиморон, незваничне историје нема. "Званична" историја је она која за сваку тврдњу наводи доказ, која у све сумња док не потврди на више различитих места, која је наука за чије бављење није довољно само знати читати, него треба примењивати и научни метод. Опет илустрација: сви извори који описују Сеобу Срба 1689-90. говоре о Албанцима (на неким местима и "Рацима и Албанцима") који су, предвођени климентским патријархом, дошли у војну службу Аустрије и населили се у јужној Угарској. Онај ко само зна да чита, види да пише "Албанци" и то тумачи као Албанци. Док онај који се бави историјом као науком зна да је у картама Аустрије из тог времена цела територија јужне и западне Србије са Косовом и цела Црна Гора била уцртана као "Албанија" и да су "Албанцима" били називани просто становници те територије. А по анализама имена тих "Албанаца" (словенска имена), описима те "климентске вере" ("источни шизматици" који пишу Ћириловим писмом) и тог "албанског језика" (језик који се говори и у Бугарској, Хрватској, Босни итд.) види се да се ради о Србима. И сад замислите неког албанског јуношу који је научио немачки језик и крене да копа по бечким архивама и да наилази на документа у којима се о Косову говори као о Албанији, Пећкој патријаршији као о албанској итд. - ко би га убедио да "званична" Бечко-Берлинска историја лаже и да никад никаква Сеоба Срба није постојала и никакви Срби по Пећи и Призрену, кад он лепо својим очима види да пише да су то све Албанци?

[logdanov]

Потпуно је разумљива жеља становника једне земље да искажу своје право на територију коју настањују и да желе да прикажу себе као аутохтоно становништво. Постоје начини како да се то уради на озбиљан начин, што ће сваки историчар потврдити, али не смемо имати претерана и нереална очекивања.
Рецимо овако: Неко је живео на простору Балкана, као што је неко живео на простору Француске или Енглеске. Неко други се касније доселио и помешао се са староседеоцима. Свако од нас, вероватно, међу својим прецима има много староседелаца који су се стопили са досељеним Словенима. Досељеници су можда донели и династију и име, као што су то учинили и Французи и Енглези.
Е, сад, Енглези су наметнули германски језик освојеним Келтима, а Французи су прихватили језик освојених Гало Романа. Словени - Срби су, као и Енглези, наметнули словенски језик својим поданицима. Али то не значи да су га наметнули силом. Французи су узели латински за свој језик јер је то био језик цркве и администрације. Срби су водили администрацију на словенском, захваљујући св. Ћирилу и Методију.

Ако ослушнете пажљиво шта стоји у позадини Деретићевог наратива, уочићете да је његова верска позадина потпуно антихришћанска. Чуо сам да се следбеници овог култа позивају на свог претка нина белова. Нин је био митски оснивач Ниниве и Асирског царства. Његов отац бел је уствари ваал, демон који се често помиње у Старом завету, а држао је у ропству цео Блиски Исток. Ту морамо пажљиво да бирамо ко нам је дражи, Христос или ваал, св. Сава или перун.

Ако се ограничимо само на родослов Немањића, морамо схватити да су се преко родослова у средњем веку истицали легитимитет и претензије. Као што је п.Вартоломеј у својој архиви која је бар 5-6 пута спаљивана од 1453 одједном пронашао документа која доказују да је Украјина његова, тако су и средњовековне династије, а нарочито бочне линије у 15.в. имале прецизне родослове у време кад је тешко било наћи папир и оловку. Исто тако данас има много породица које знају свој родослов од Немањића у непрекинутој линији па их нико не узима за озбиљне претендента на српски престо.

Наша историја је историја цркве, од Адама, Ноја, Авраама, Исаака, преко Јакова, Мојсија, Исуса Навина, Давида и пророка до Христа, Константина, свете солунске браће, и светих Немањића. То је њихов истински духовни родослов.
Ја бих се тога држао.

[Аристарх]

пре 1 сат, Тражитељ рече

А и саме илустрације ради, да се напомене шта је "званична" историја. Стављам под наводе јер је у питању оксиморон, незваничне историје нема. "Званична" историја је она која за сваку тврдњу наводи доказ, која у све сумња док не потврди на више различитих места, која је наука за чије бављење није довољно само знати читати, него треба примењивати и научни метод. Опет илустрација: сви извори који описују Сеобу Срба 1689-90. говоре о Албанцима (на неким местима и "Рацима и Албанцима") који су, предвођени климентским патријархом, дошли у војну службу Аустрије и населили се у јужној Угарској. Онај ко само зна да чита, види да пише "Албанци" и то тумачи као Албанци. Док онај који се бави историјом као науком зна да је у картама Аустрије из тог времена цела територија јужне и западне Србије са Косовом и цела Црна Гора била уцртана као "Албанија" и да су "Албанцима" били називани просто становници те територије. А по анализама имена тих "Албанаца" (словенска имена), описима те "климентске вере" ("источни шизматици" који пишу Ћириловим писмом) и тог "албанског језика" (језик који се говори и у Бугарској, Хрватској, Босни итд.) види се да се ради о Србима. И сад замислите неког албанског јуношу који је научио немачки језик и крене да копа по бечким архивама и да наилази на документа у којима се о Косову говори као о Албанији, Пећкој патријаршији као о албанској итд. - ко би га убедио да "званична" Бечко-Берлинска историја лаже и да никад никаква Сеоба Срба није постојала и никакви Срби по Пећи и Призрену, кад он лепо својим очима види да пише да су то све Албанци?

Да али Албанија права је на простор око Драча. Ту су Млеци владали, нису владали над Бушатлијама и другима. Млеци су контролисали само отранска врата на јадранско море и циљ им је био да ту територију задрже. Са тог простора се Краљ Александар карађорђевић повуко због Беча, тај народ се једногласно изјаснио Србима након тога у молби Бечком Цару да буду део Србије јер су Срби, има писмо удружења жена Албаније. И генетски се разликују од албанаца а исти су са нама, то се види на ДНК мапу европе или албаније.

Рецимо Бока одакле сам ја пореклом је била тада део Далмације у смислу Млетачке јурездикције, притом не цела Бока како се наводи, већ је део био независан чему сведочи писмо Грбаљског Жупана Млетачком провидуру где одбија да уђе у састав млетачке републике. Па има сукоб Кртолског капетана са Његушанима, јер су Кртолани напали Млетачке јединице и Његушане са њима. Ту је сачуван судски спор из Котора 1694 године, где Његушани туже Кртолане млетачком суду, притом ти Његушани су из кнезовских породица. Сведок на су се наводи као Бајо Пивљанин којег су такође ранили ти Кртолани у сукобу.  Значи грбаљ и кртоле су независни од венеције и турака (црногорског вијалета), и држе Михљски због као главно законодавно тело-скупштину, имају излаз и у залив и на отворено море. Кансније ту имамо сукоб владике Петровића и Митрополита Далматинског, где Владика Петровић захтева од Млетака да прогнају тог Митрополита Далматинског због како наводи писмо, питања Боке. Тај Митрополит коме се не могу сад сетит имена је побего са делом Срба и основао славеносрбију у данашњи Донбас и Луганск. 

али суштина је да млеци, Албанце сматрају Србима пре стварања Краљевине Албаније која је много већа од праве албаније у њој.

Измењено Новембар 28, 2019 од Аристарх

[Аристарх]

Пре сат времена, Тражитељ рече

Са становишта "званичне" историје се може овде штошта рећи. На пример то да је кроз историју за младе династије било врло популарно да се прогласе наслединицима великих династија из прошлости и да узму њихове симболе.

Слажем се по том питању, баш зато сам нагласио да се нису повезивали са Константином, већ са Лицинијем који је представљао опасност на неки начин за Хришћанског владара да се уопште позива на то порекло. Није баш био славан у Визанстијском друштву, иако је био познат

[Аристарх]

Пре сат времена, logdanov рече

Ако ослушнете пажљиво шта стоји у позадини Деретићевог наратива, уочићете да је његова верска позадина потпуно антихришћанска. Чуо сам да се следбеници овог култа позивају на свог претка нина белова. Нин је био митски оснивач Ниниве и Асирског царства. Његов отац бел је уствари ваал, демон који се често помиње у Старом завету, а држао је у ропству цео Блиски Исток. Ту морамо пажљиво да бирамо ко нам је дражи, Христос или ваал, св. Сава или перун.

Где бре Нино Бели и Бели Урош који се наводи да се повежу као исти?

Деретић је академско-аматерски егзибициониста, за такве увек мора да се има резерва... А он је југословенска школа притом, која је имала политички карактер првенствено.

Са Блиског Истока долази Илија, по Хомеровој Илијади и Одисеји. Од њега по митовима потичу Илири, углавном су митови аналогије као и Перун... Што се тиче Илира, то је прихватила званична наука тако да су прво дошли у Будву... Ако се прихвати тај мит јер, иако је Илирикум био касније Римска провинција која је направљена од више и различитих етничких целина. Нема обратног записа, да неко одавде иде тамо и оснива Асирско Царство или Вавилонско. Либан из времена Јевреја има неку блискост са нама, ти владари Либана су сачувани у саркофаге и тестирани на ДНК, ту се види хаплотип I2a који је већински присутан код нашег народа где се говори Српски, Руски или Украински језик. Као и код остатака у винчанску културу. 

[logdanov]

пре 7 минута, Аристарх рече

Где бре Нино Бели и Бели Урош који се наводи да се повежу као исти?

Деретић је академско-аматерски егзибициониста, за такве увек мора да се има резерва... А он је југословенска школа притом, која је имала политички карактер првенствено.

Са Блиског Истока долази Илија, по Хомеровој Илијади и Одисеји. Од њега по митовима потичу Илири, углавном су митови аналогије као и Перун... Што се тиче Илира, то је прихватила званична наука тако да су прво дошли у Будву... Ако се прихвати тај мит јер, иако је Илирикум био касније Римска провинција која је направљена од више и различитих етничких целина. Нема обратног записа, да неко одавде иде тамо и оснива Асирско Царство или Вавилонско. Либан из времена Јевреја има неку блискост са нама, ти владари Либана су сачувани у саркофаге и тестирани на ДНК, ту се види хаплотип I2a који је већински присутан код нашег народа где се говори Српски, Руски или Украински језик. Као и код остатака у винчанску културу. 

Ех, чим си поменуо паганска божанства, а то су демони, изгубио сам пажњу. Не знам шта да радим са информацијама које износиш. Мени то све звучи као Деретићева папазјанија.

[Аристарх]

пре 42 минута, Аристарх рече

Тај Митрополит коме се не могу сад сетит имена је побего са делом Срба и основао славеносрбију у данашњи Донбас и Луганск. 

сад се сетих. Симеон Кончаревић се звао Митрополит Далматински, после њега Бока улази у састав ЦГ митрополије. Касније Бокељи дижу побуну против аустроуграда да постану опет део Далматинске Митрополије, јер ЦГ неће да дозволи обнову Михољске Митрополије. То је након цетињског мира између Османлија и Срба (Србима је заправо гарант била Папска држава, Млетачка република и Шпанија) из 1692 године када је Митрополија Српска у цетиње добила 11 тачака споразума за народ и веру у Црној Гори, али Бушатлије владају дуго и после тог мировног споразума.

Албанија је само била приобалље модерне Албаније код отранских врата

[Аристарх]

пре 3 минута, logdanov рече

Ех, чим си поменуо паганска божанства, а то су демони, изгубио сам пажњу. Не знам шта да радим са информацијама које износиш. Мени то све звучи као Деретићева папазјанија.

хаха, ти си почео ту причу са Перуном. Ако ово што ја наведох пише у житије Светог деспота Стефана или се везује за Немањиће од других. Ја не видим проблем нит Перуна и Дерећа

[Avocado]

On 27.11.2019. at 15:53, Аристарх рече

Otkud Zonara pominje Montes Serrorum, u prevodu srpske planine, kada po našim “istoričarima” mi Srbi tada nismo boravili na ovim prostorima.

Montes Serrorum u prevodu znači planine (plemena) Serra. Nema nikakvih naznaka da su Serri zapravo Srbi.