Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

[kopitar]

пре 21 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Немам ништа против као филмофил, људи се мало фурају, нафуравају трипују, ложе...визуелизују..али визије отаца су сасвим друга ствар!

Платонизам, самим тим и Ориген и вјероватно Августин, мисле нешто друго, платонистичка идеја, слика, "представа" свјетли, траг тога имамо у "лумен натурале", чак Његош са "свијетлом идејом" "лучом микорокозмом"  је ближи Палами, који би се условно могао назвати платонизујућим у овом смислу.

Нововјековна идеја, и идеализам, су сасвим другачији, то су представе и појмови без властите свјетлости, обасјани једино умом (лумен натурале).

Дакле проблем са овим замишљањима је што су у тами мозга, затворених очију створени нашом вољом и умом, док би било боље да су на свјетлу дана (параноја) или најбоље у нествореном свјетлу "трезвене" - "те идеје" могу да се повежу са "објавом" и да преобразе, а ове мождане само да набеде, уфурају, индоктринирају.

Сликовит је однос слике и текста, са иконома се прича, а овде слике описују текст. Мислим да је и то неки далеки одјек различите тријадологије, једина слика која у КЦ има статус иконе је папа, све остало само описује, декорише...

У ПЦ све је нека икона, а декорација јерес.

Метафизика посеже за тим идејама, али лишеним свјетлости зато нема живот, него метастазира на човјеку.

 

Pitanje je koji oblik mašte se koristi u lectio divina odnosno da li se uopće koristi dok razmatramo maštu ili se prepuštamo tom konkretnim događaju koji razmatramo.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 5 минута, Вукашин рече

Софроније Сахаров

Исти тај Софроније је био сликар, а и описивао је у "Видјети Бога као што јесте" визије у току литургије...   Сликарство је одбацио, замишљање забрањивао, а у свјетлости обитавао, надам се да ће мене поучити том благодатном сликарству које не ствара слике, него показује и открива у твари нестворен огањ који је држи у постојању, ако ни због чега, оно што му Зизијуласа изобличавам .

пре 3 минута, kopitar рече

Pitanje je koji oblik mašte se koristi u lectio divina odnosno da li se uopće koristi dok razmatramo maštu ili se prepuštamo tom konkretnim događaju koji razmatramo.

Па добро, ако бу те идеје почеле свјетлити можда би могло бити нешто од тога, али ипак мрак је подлога, читава акт је изван реалности, као неке медитације, зашто не узети реалан живот као подлогу за размишљања о догађијаима из писма, и ту се рађа, умире и ту имамо сретења...ту је Господ дошао није у таму ума.

Зашто да не препознам Господа у теби и ти мени, него замишљене визије , па онда ти мене својом визијом по глави, а ја тебе мојом? Зашто не виђење у двоје, троје, сви заједно, а не да сваког по на особ, ђаво у тами превари, а има власт да убацује слике и помисли?

Зар не даје Господ тамо гдје смо бар двојица....

[kopitar]

пре 16 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Исти тај Софроније је био сликар, а и описивао је у "Видјети Бога као што јесте" визије у току литургије...   Сликарство је одбацио, замишљање забрањивао, а у свјетлости обитавао, надам се да ће мене поучити том благодатном сликарству које не ствара слике, него показује и открива у твари нестворен огањ који је држи у постојању, ако ни због чега, оно што му Зизијуласа изобличавам .

Па добро, ако бу те идеје почеле свјетлити можда би могло бити нешто од тога, али ипак мрак је подлога, читава акт је изван реалности, као неке медитације, зашто не узети реалан живот као подлогу за размишљања о догађијаима из писма, и ту се рађа, умире и ту имамо сретења...ту је Господ дошао није у таму ума.

Зашто да не препознам Господа у теби и ти мени, него замишљене визије , па онда ти мене својом визијом по глави, а ја тебе мојом? Зашто не виђење у двоје, троје, сви заједно, а не да сваког по на особ, ђаво у тами превари, а има власт да убацује слике и помисли?

Зар не даје Господ тамо гдје смо бар двојица....

Kod lectio divina mi ne zatvaramo oči i ne zamišljamo već kontroliramo događaj da mu se prepuštamo...npr kad kaže "mir vam ostavljam...." mi se prepuštamo tom miru koji dijelimo drugima.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 14 минута, kopitar рече

Kod lectio divina mi ne zatvaramo oči i ne zamišljamo već kontroliramo događaj da mu se prepuštamo...npr kad kaže "mir vam ostavljam...." mi se prepuštamo tom miru koji dijelimo drugima.

Како можеш да контролираш догађај, ви сте режисери? У стварности ти си тек чинилац, нађи ти мир са Србима шизматицима, али у стварности, то је благослов, а машта може свашта, нашао мир у машти , има ли за мене која тисућа евра у машти, да стекнеш контролишући "догађај" и то да подијелимо? 

Нема тај мир покрића, нити је то догађај (стицања мира). Само се уфураваш у филм, благословена фурка. ...Матрикс.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Нема везе, кад је могао Господ у пакао сићу и ја у маштање са тобом? Сцена прва: Ти и ја идемо пропланком, каде ево +Рацингера гура бицикло поред себе... и ?

 

[kopitar]

пре 5 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Како можеш да контролираш догађај, ви сте режисери? У стварности ти си тек чинилац, нађи ти мир са Србима шизматицима, али у стварности, то је благослов, а машта може свашта, нашо мир у машти, има ли за мене која тисућа евра у машти, да стекнеш контролишућу "догађај" и то да подијелимо? 

Нема тај мир покрића, нити је то догађај (стицања мира). Само се уфураваш у филм, благословена фурка. 

To je put u zapadnoj mistici kao što je Isusova molitva put kojim se otvaraju vrata do kontepliranja nestvorene svjetlosti na istoku isto tako redovnici prakticirajući lectio divinu postepeno i ustrajno do trenutka dok Bog ne preuzme i uvede u mistično stanje...imaš to kod Svete Tereze Avilske i Ivana od Križa....kad vjernik bude uveden u to stanje tz. tamne noći osjeta i duše a kasnije i samog duha onda više ne može moliti nikakvu molitvu...

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 4 минута, kopitar рече

To je put u zapadnoj mistici kao što je Isusova molitva put kojim se otvaraju vrata do kontepliranja nestvorene svjetlosti na istoku isto tako redovnici prakticirajući lectio divinu postepeno i ustrajno do trenutka dok Bog ne preuzme i uvede u mistično stanje...imaš to kod Svete Tereze Avilske i Ivana od Križa....kad vjernik bude uveden u to stanje tz. tamne noći osjeta i duše a kasnije i samog duha onda više ne može moliti nikakvu molitvu...

Како знаш да није као Дон Кихот мало флипно  од пуно маште?

Да ми се није од силног нафуруавања, то усталио....да је то и даље само машта, а не откровење.

Зашто би напредовање у прелести, водило откровењу?

[kopitar]

пре 2 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Како знаш да није као Дон Кихот мало флипно  од пуно маште?

Да ми се није од силног нафуруавања, то усталио....да је то и даље само машта, а не откровење.

Ja bi tebe mogao slično pitati...kako znaš da je ta nestvorena svijetlost od Boga!

Pa valjda ima neko ko se brine o tome u samostanima a osim toga Sv. Ivan od Križa je jedini koji je to sve uspio i zapisati jer svi su sveci prošli kroz tamnu noć ali je opisati detaljno mogu samo rijetki.

[Вукашин]

Ubeđen sam da čovek ne može ništa da umišlja kada se nalazi u iskrenom pokajanju. 

Mislim na prelomne trenutke u životu, kada se čovek potpuno menja. Ne verujem da tada u molitvi ima mesta za neka zastranjenja. Podvižnici su možda u takvom stanju svaki dan? To ne znam...

[Вукашин]

пре 57 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Исти тај Софроније је био сликар, а и описивао је у "Видјети Бога као што јесте" визије у току литургије...   Сликарство је одбацио, замишљање забрањивао, а у свјетлости обитавао, надам се да ће мене поучити том благодатном сликарству које не ствара слике, него показује и открива у твари нестворен огањ који је држи у постојању, ако ни због чега, оно што му Зизијуласа изобличавам .

Па добро, ако бу те идеје почеле свјетлити можда би могло бити нешто од тога, али ипак мрак је подлога, читава акт је изван реалности, као неке медитације, зашто не узети реалан живот као подлогу за размишљања о догађијаима из писма, и ту се рађа, умире и ту имамо сретења...ту је Господ дошао није у таму ума.

Зашто да не препознам Господа у теби и ти мени, него замишљене визије , па онда ти мене својом визијом по глави, а ја тебе мојом? Зашто не виђење у двоје, троје, сви заједно, а не да сваког по на особ, ђаво у тами превари, а има власт да убацује слике и помисли?

Зар не даје Господ тамо гдје смо бар двојица....

U "Starac Siluan" ima čitav deo gde opisuje kako je opasno kada se čovek zaustavi na razumskom sagledavanju u molitvi. Može da ostane zadivljen gledajući svoju prirodnu umnu svetlost, smarajući je za božansku. To je ono mitarstvo razuma na dverima srca, kako sveti starac Kleopa objašnjava, a Sofronije je još naziva intelektualnom molitvom, koja kaže, sama po sebi nije loša, ali ostavlja čoveka nesposobnog za molitvu srca, ako se na njoj zadrži.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Питај, од суштинског је значаја да нас ђаво не превари, ја бих ти рекао овако по томе што око не видје и ухо не чу ... то је оно што је Бог дао онима који га љубе.

Нешто сасвим ново, не из искуства и не виђење очима, него свим бићем, живе свјетлости, која је Бог. Божија свјетлост је нестворене природе и нема аналогије, дознаћеш то.

А у машти то су све обрађена искуства, без ичега новог, али ту изгледа важи, када нема Бога ваља га измислити.

Када нема Бога, а то је за нас готово увјек, тада се вапи из богоостављености, а прелест духовна, и прелест овога свјета, сујета живота, нас умирује, умишљамо да смо Хришћани, а љубави немамо.

Увећање љубави, коју и сада имамо у некој мјери води да та љубав постаје све опипљивија, док и не преплави све створено, и просија нестворено јер љубав је нестворена, томе се учимо, нествореном животу. Благодат је на ученицима, колико могу "повући".

Хедерлин каже гдје се увећава опасност увећава се и благодат, то је мученички етос, или љубав изгони страх, чега се бојиш - иди тамо, сам Господ каже ко те гони миљу иди за њим двије, тако се стиче благодат....

А не ти нападне те силинк, одеш да спаваш, у сну га наклепаш и подјелиш мир.

[kopitar]

пре 1 минут, Вукашин рече

U "Starac Siluan" ima čitav deo gde opisuje kako je opasno kada se čovek zaustavi na razumskom sagledavanju u molitvi. Može da ostane zadivljen gledajući svoju prirodnu umnu svetlost, smarajući je za božansku. To je ono mitarstvo razuma na dverima srca, kako sveti starac Kleopa objašnjava, a Sofronije je još naziva intelektualnom molitvom, koja kaže, sama po sebi nije loša, ali ostavlja čoveka nesposobnog za molitvu srca, ako se na njoj zadrži.

 

Sveti Ivan od Križa ide čak i dalje i od molitve srca a to se događa u tamnoj noći duha koja vodi do duhovnih zaruka i duhovnog vjenčanja sa Kristom.

Ali u svemu tome nema preskakanja stepenica.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 17 минута, kopitar рече

Sveti Ivan od Križa ide čak i dalje i od molitve srca a to se događa u tamnoj noći duha koja vodi do duhovnih zaruka i duhovnog vjenčanja sa Kristom.

Ali u svemu tome nema preskakanja stepenica.

Може у машти, и са оне стране Бога, као у пјесми модра рјека, али иза благодати је само Бог по себи и ми нисмо причасни, а ви католици не вјерујете у нестворену благодат него у створену, тако да не говоримо истом, по Вама као по нашем +Игњатију није човјек причастан ничему нествореном. 

А ми већ вјерујемо да живимо живот вјечни, јер имамо једни за друге нестворене љубави.

 

[kopitar]

пре 33 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Може у машти, и са оне стране Бога, као у пјесми модра рјека, али иза благодати је само Бог по себи и ми нисмо причасни, а ви католици не вјерујете у нестворену благодат него у створену, тако да не говоримо истом, по Вама као по нашем +Игњатију није човјек причастан ничему нествореном. 

А ми већ вјерујемо да живимо живот вјечни, јер имамо једни за друге нестворене љубави.

 

Valja nama preko rijeke

[sanja84]

Neeeee