Treba li se izbaciti mašta iz molitve?

[Bokisd]

http://web.archive.org/web/20101201160418/http://verujem.rs/sveti_oci/grigorije_sinait.html

Dugacak je citat od sv.Grigorija koji je bio jedan od najvecih poznavaoca molitve i koji je zajedno sa svojim ucenicima obnovio na Svetoj Gori predanje i ucenje o umno - srdacnoj molitvi i neki od njegovih ucenika su dosli i ziveli u Srbiji pod sv.Knezom Lazarom koji je prihvatio ove monahe i predao im je zemlju i pomoc za zidanje manastira....

СВ. ГРИГОРИЈЕ СИНАИТ

ВЕОМА КОРИСНО ПОГЛАВЉЕ О МАШТАЊУ, САЊАРЕЊУ И О ПРЕЛЕСТИ

 Више свега чувај ум свој од свих представа које ти се буду јављале за време молитве. Треба одбацити свако сањарење, јер св. Оци нам заповедају да за време молитве чувамо ум свој од свега што није молитва да не би само пали у прелест. Молећи се, ум се мора налазити у стању потпуно истинитом. Маштање, ма како дивно и примамљиво оно изгледало, будући произвољна творевина самог ума, изводи ум из стања божанске истине и уводи га у стање самообмане и обмане (прелести). Један човек, богомољац доспео је у велике духовне невоље зато што је практиковао погрешан начин молења. Ево у чему се он састојао: када су тог богомољца довели једном искусном старцу, калуђеру да се исповеди, упита га старац одмах: "Како се молиш?"

- Кад се молим Исусу Христу, ја замишљам њега распетог на крсту, или као да Он стоји на облаку и слуша моју молитву. Сем тога, стварам себи и друге слике: кад се молим Богородици, или којем другом свецу ја замишљам њихов лик у машти па им се обраћам речима молитве као да су предамном.

Ето то је овај неискусни богомољац исповедио старцу. За време молитве треба поступати управо супротно: ум треба што брижљивије чувати слободним од виђења. Треба одбацивати све слике и прилике које би се оцртале у нашој уобразиљи, будући да ум у молитви претстоји невидљивоме Богу Којега никаква тварна слика ни вештествено обличје не може претставити.

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. "Они који у току својих молитава никога и ништа не виде - виде Бога" (Мелетије Исповедник). Исто тако осећања створена уобразиљом могу бити узрок пада у обману. Ко сам себи ствара слике Раја, светаца и ангела, те се узбуђује и диви таквој творевини маште убрзо ће осетити неку врсту насладе у души и по телу. То је последица брже циркулације крви која узбуђује чула, делује на тело и, сходно ствара одређено душевно расположење. Таква наслада је телесне, чулне природе, и онај који мисли да је то духовно дејство молитве, већ се налази у самообмани и прелести. За време тих осећања веома често се јавља смех (тј. напад смеха), високоумље и утанчана таштина. Насупрот томе прави плод истинске молитве је плач, скрушеност и сагледавање свога ништавила. Светитељи су имали виђења истинита, и осећања радости и усхићења, али су она била духовне природе, а не чулне и маштарске. Сви свети оци који су описивали подвиг молитве забрањују не само стварање маштарија по сопственој вољи него и саглашавање воље и осећања с маштаријама и привиђењима која нам се могу указати неочекивано и независно од наше воље, што се зна догодити у молитвеном подвигу, а нарочито у безмоловију. Све ово речено представља суштину Григоријевог учења о прелести које се налази у "Добротољубију".

- Нипошто не прихватај - вели преподобни Григорије Синаит - ако што угледаш било чулним очима, било умом, било ван себе, било унутар себе, па ма то био лик Христов, или анђелски, или светитељски, или каква светлост. Буди пажљив и опрезан - нипошто не прихватај ту појаву као истиниту, не обраћај на њу никакве пажње нити ступај у разговор с њоме. Немој дозволити себи да поверујеш чему було, немој са свачим да саосећаш и да се саглашаваш, немој брзо да се повераваш виђењу чак и кад би било истинито и добро. Боље остани хладан и туђ према виђењу и стално чувај ум свој од слика те врсте. Не дај му да изнутра, из себе самога, ствара икакве слике, нити да остави у њему свој отисак каква слика споља. Ко угледа нешто мишљу или чувством, макар то било и од Бога, и брзо прихвати виђење, тај лако пада у прелест или, у крајњој линији, обелодањује своју склоност и пријемчивост за прелест јер брзо и лакомислено усваја виђења и јављања. Почетник је дужан да обрати сву своју пажњу само на срдачно делање (а то значи чврсто везивати ум уз речи молитве пропраћајући то скрушеношћу срца) и да једино то сматра непрелесним. Друго пак нешто (као виђења и духовна усхићења) не треба да прихвата док не досегне бестрашће. Бог се не гневи на онога ко, чувајући се прелести и с крајњом обазривошћу пазећи на се, одбаци какво од Бога послано виђење, не размотривши баш најбрижљивије појаву. Напротив, Бог ће таквога похвалити за његову благоразумност". За онога ко се бави молитвом Исусовом и уопште молитвом потпуна и најбоља заштита од прелести јесте онај вид смирења што га зову плачем. Затим вежбање у самоукоравњу, самогрдњи и памћењу својих греховних падова и саплитања, и најзад - молитва Господу о избављењу од прелести.

 

[kopitar]

Пре сат времена, Bokisd рече

http://web.archive.org/web/20101201160418/http://verujem.rs/sveti_oci/grigorije_sinait.html

Dugacak je citat od sv.Grigorija koji je bio jedan od najvecih poznavaoca molitve i koji je zajedno sa svojim ucenicima obnovio na Svetoj Gori predanje i ucenje o umno - srdacnoj molitvi i neki od njegovih ucenika su dosli i ziveli u Srbiji pod sv.Knezom Lazarom koji je prihvatio ove monahe i predao im je zemlju i pomoc za zidanje manastira....

СВ. ГРИГОРИЈЕ СИНАИТ

ВЕОМА КОРИСНО ПОГЛАВЉЕ О МАШТАЊУ, САЊАРЕЊУ И О ПРЕЛЕСТИ

 Више свега чувај ум свој од свих представа које ти се буду јављале за време молитве. Треба одбацити свако сањарење, јер св. Оци нам заповедају да за време молитве чувамо ум свој од свега што није молитва да не би само пали у прелест. Молећи се, ум се мора налазити у стању потпуно истинитом. Маштање, ма како дивно и примамљиво оно изгледало, будући произвољна творевина самог ума, изводи ум из стања божанске истине и уводи га у стање самообмане и обмане (прелести). Један човек, богомољац доспео је у велике духовне невоље зато што је практиковао погрешан начин молења. Ево у чему се он састојао: када су тог богомољца довели једном искусном старцу, калуђеру да се исповеди, упита га старац одмах: "Како се молиш?"

- Кад се молим Исусу Христу, ја замишљам њега распетог на крсту, или као да Он стоји на облаку и слуша моју молитву. Сем тога, стварам себи и друге слике: кад се молим Богородици, или којем другом свецу ја замишљам њихов лик у машти па им се обраћам речима молитве као да су предамном.

Ето то је овај неискусни богомољац исповедио старцу. За време молитве треба поступати управо супротно: ум треба што брижљивије чувати слободним од виђења. Треба одбацивати све слике и прилике које би се оцртале у нашој уобразиљи, будући да ум у молитви претстоји невидљивоме Богу Којега никаква тварна слика ни вештествено обличје не може претставити.

Виђења створена маштом, ако их ум допусти себи у молитви, постаће непрозирна завеса и преградни зид између ума и Бога. "Они који у току својих молитава никога и ништа не виде - виде Бога" (Мелетије Исповедник). Исто тако осећања створена уобразиљом могу бити узрок пада у обману. Ко сам себи ствара слике Раја, светаца и ангела, те се узбуђује и диви таквој творевини маште убрзо ће осетити неку врсту насладе у души и по телу. То је последица брже циркулације крви која узбуђује чула, делује на тело и, сходно ствара одређено душевно расположење. Таква наслада је телесне, чулне природе, и онај који мисли да је то духовно дејство молитве, већ се налази у самообмани и прелести. За време тих осећања веома често се јавља смех (тј. напад смеха), високоумље и утанчана таштина. Насупрот томе прави плод истинске молитве је плач, скрушеност и сагледавање свога ништавила. Светитељи су имали виђења истинита, и осећања радости и усхићења, али су она била духовне природе, а не чулне и маштарске. Сви свети оци који су описивали подвиг молитве забрањују не само стварање маштарија по сопственој вољи него и саглашавање воље и осећања с маштаријама и привиђењима која нам се могу указати неочекивано и независно од наше воље, што се зна догодити у молитвеном подвигу, а нарочито у безмоловију. Све ово речено представља суштину Григоријевог учења о прелести које се налази у "Добротољубију".

- Нипошто не прихватај - вели преподобни Григорије Синаит - ако што угледаш било чулним очима, било умом, било ван себе, било унутар себе, па ма то био лик Христов, или анђелски, или светитељски, или каква светлост. Буди пажљив и опрезан - нипошто не прихватај ту појаву као истиниту, не обраћај на њу никакве пажње нити ступај у разговор с њоме. Немој дозволити себи да поверујеш чему було, немој са свачим да саосећаш и да се саглашаваш, немој брзо да се повераваш виђењу чак и кад би било истинито и добро. Боље остани хладан и туђ према виђењу и стално чувај ум свој од слика те врсте. Не дај му да изнутра, из себе самога, ствара икакве слике, нити да остави у њему свој отисак каква слика споља. Ко угледа нешто мишљу или чувством, макар то било и од Бога, и брзо прихвати виђење, тај лако пада у прелест или, у крајњој линији, обелодањује своју склоност и пријемчивост за прелест јер брзо и лакомислено усваја виђења и јављања. Почетник је дужан да обрати сву своју пажњу само на срдачно делање (а то значи чврсто везивати ум уз речи молитве пропраћајући то скрушеношћу срца) и да једино то сматра непрелесним. Друго пак нешто (као виђења и духовна усхићења) не треба да прихвата док не досегне бестрашће. Бог се не гневи на онога ко, чувајући се прелести и с крајњом обазривошћу пазећи на се, одбаци какво од Бога послано виђење, не размотривши баш најбрижљивије појаву. Напротив, Бог ће таквога похвалити за његову благоразумност". За онога ко се бави молитвом Исусовом и уопште молитвом потпуна и најбоља заштита од прелести јесте онај вид смирења што га зову плачем. Затим вежбање у самоукоравњу, самогрдњи и памћењу својих греховних падова и саплитања, и најзад - молитва Господу о избављењу од прелести.

 

Nisam ni mislio da se inzistira na mašti već jednostavno da se koristi kad je to potrebno, recimo kod molitvenog razmatranja sv. Pisma, muke Kristove itd...mislim da maštu i osjećaje trebamo prihvatiti kao nešto normalno i ljudski te je koristiti na umjeren i ispravan način.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 29 минута, kopitar рече

Nisam ni mislio da se inzistira na mašti već jednostavno da se koristi kad je to potrebno, recimo kod molitvenog razmatranja sv. Pisma, muke Kristove itd...mislim da maštu i osjećaje trebamo prihvatiti kao nešto normalno i ljudski te je koristiti na umjeren i ispravan način.

Видиш, изгледа да у католичкој умјетности може, а у православној не може, па вјероватно и у католичкој молитвеној пракси може, а у православној не може.

Зато тешко да се можемо ујединити, или наћи компромисно решење.

Јер или ћемо ми почети маштати - као што неки увелико јесу - или ћете Ви престати - као што понеки чине.

 

 

[kopitar]

пре 3 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Видиш, изгледа да у католичкој умјетности може, а у православној не може, па вјероватно и у католичкој молитвеној пракси може, а у православној не може.

Зато тешко да се можемо ујединити, или наћи компромисно решење.

 

 

Kakve veze imaju ove sitne razlike sa radom prema jedinstvu.

Vidimo u praksi da postoje sveci koji koriste maštu na zapadu poput sv. Franje Asiškog itd.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 7 минута, kopitar рече

Kakve veze imaju ove sitne razlike sa radom prema jedinstvu.

Vidimo u praksi da postoje sveci koji koriste maštu na zapadu poput sv. Franje Asiškog itd.

Нису то ситне него темељне разлике, пратећи наводе видиш да су то разлике између прелести и објаве.

Између печеног пилета и замишљеног печеног пилета за гладног човјека разлика је кардинална.

И ти да уложиш замишљено а ја право па да подјелимо?

[kopitar]

пре 10 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Нису то ситне него темељне разлике, пратећи наводе видиш да су то разлике између прелести и објаве.

Између печеног пилета и замишљеног печеног пилета за гладног човјека разлика је кардинална.

И ти да уложиш замишљено а ја право па да подјелимо?

Ti vidiš tu preveliki problem a ja u duhu ekumenizma ne vidim, ako je neko milošću Božjom ispunio zakon ljubavi zašto bi za to postojao problem mašte ili nekih drugih alata koje je taj koristio.

Velika je različitost kulturološka među narodima. Ne vidim problem da jedan Afrikanac slaveći Boga sa bubnjevima ispuni sve kao i nekakav Atonski monah ili neka domaćica.koja se.potpuno predala služenju obitelji.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 3 минута, kopitar рече

Ti vidiš tu preveliki problem a ja u duhu ekumenizma ne vidim, ako je neko milošću Božjom ispunio zakon ljubavi zašto bi za to postojao problem mašte ili nekih drugih alata koje je taj koristio.

Velika je različitost kulturološka među narodima. Ne vidim problem da jedan Afrikanac slaveći Boga sa bubnjevima ispuni sve kao i nekakav Atonski monah ili neka domaćica.koja se.potpuno predala služenju obitelji.

Нека мене док сам ту да говорим гдје видим проблем, кад ме не буде овлашћујем те да ме заступаш по овом питању, љубави ради и повјерења. Проблем је у питању које си поставио, захваљујем ти на њему, инспирисао си ме и помогао ми, разговарамо у духу екуменизма.

Али или ћемо одбацивати машту у молитви или користити, не може обоје не видим компромис и у томе видим проблем. Ако ти нађеш решење радо ћу га прихватити.

Постоје људи који мисле да рецимо ова тачка није једини проблем, него да се ради о радикално различитим перспективама, о другачијим геометријама, једном рјечју о различитим свјетовима. Таква размишљања нису неекуменска ни неутемељена.

На једној малом узорку као што је овај видиш мој и твој проблем, теби је можда лакше јер теби није обавезно замишљати и ако престанеш немаш проблем са Фрањом Асишким, а ја ако почнем значи да сам се оглушио о светоотачка упуства.

[kopitar]

пре 7 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Нека мене док сам ту да говорим гдје видим проблем, кад ме не буде овлашћујем те да ме заступаш по овом питању, љубави ради и повјерења. Проблем је у питању које си поставио, захваљујем ти на њему, инспирисао си ме и помогао ми, разговарамо у духу екуменизма.

Али или ћемо одбацивати машту у молитви или користити, не може обоје не видим компромис и у томе видим проблем. Ако ти нађеш решење радо ћу га прихватити.

Постоје људи који мисле да рецимо ова тачка није једини проблем, него да се ради о радикално различитим перспективама, о другачијим геометријама, једном рјечју о различитим свјетовима. Таква размишљања нису неекуменска ни неутемељена.

На једној малом узорку као што је овај видиш мој и твој проблем, теби је можда лакше јер теби није обавезно замишљати и ако престанеш немаш проблем са Фрањом Асишким, а ја ако почнем значи да сам се оглушио о светоотачка упуства.

Imaš sv Pismo i evanđeoska načela a ovo o čemu mi razgovaramo je samo pitanje određenih praksi koje nisu od najbitnije važnosti jer kršćanstvo sve to i uključuje i nadilazi.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 1 минут, kopitar рече

Imaš sv Pismo i evanđeoska načela a ovo o čemu mi razgovaramo je samo pitanje određenih praksi koje nisu od najbitnije važnosti jer kršćanstvo sve to i uključuje i nadilazi.

Имамо ми још много тога заједничког, али ако пажљиво анализирамо плашим се да ћемо наићи на суште супротности.

Које је то Хришћанство које све надилази? Опет неко замишљено?

[kopitar]

пре 54 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Имамо ми још много тога заједничког, али ако пажљиво анализирамо плашим се да ћемо наићи на суште супротности.

Које је то Хришћанство које све надилази? Опет неко замишљено?

Koje sušte suprotnosti kad je sav zakon sveden na dvije zapovjedi ljubavi a koje može primjeniti svaki čovjek bez obzira na rasu,spol,obrazovanje,kulturu itd.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 6 часа, kopitar рече

Koje sušte suprotnosti kad je sav zakon sveden na dvije zapovjedi ljubavi a koje može primjeniti svaki čovjek bez obzira na rasu,spol,obrazovanje,kulturu itd.

Тему смо апсолвирали, можеш да отвориш неку другу, те двије заповјести би могли да прихвате и муслимани, јер у њима се не помиње Христос, за тебе и мене у остваривању тих заповјести Он је незаобилазан, као и Дух Свети, па и Црква, тако да повлачимо опет све наше проблеме.

Чак ни око љубави (благодати) се нећемо сложити јер ћеш ти тврдити да је природна и створена, а ја да је нестворена па ће и сам циљ бити различит ( без обзира на расу, пол,).

Културу би издвојио јер из култа извире, па и образовање.

Дода бих и то да је то заповјест о поистовјећењу (Мимезис) Бога и човјека, коју би могли разматрати кроз св Максима, молитву или интердисплинарну умјетност, али и јеванђеље јер оно је управо то.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

пре 46 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Тему смо апсолвирали, можеш да отвориш неку другу, те двије заповјести би могли да прихвате и муслимани, јер у њима се не помиње Христос, за тебе и мене у остваривању тих заповјести Он је незаобилазан, као и Дух Свети, па и Црква, тако да повлачимо опет све наше проблеме.

Чак ни око љубави (благодати) се нећемо сложити јер ћеш ти тврдити да је природна и створена, а ја да је нестворена па ће и сам циљ бити различит ( без обзира на расу, пол,).

Културу би издвојио јер из култа извире, па и образовање.

Дода бих и то да је то заповјест о поистовјећењу (Мимезис) Бога и човјека, коју би могли разматрати кроз св Максима, молитву или интердисплинарну умјетност, али и јеванђеље јер оно је управо то.

Poistovjećenje / Hadzi Vladimir Petrović

WWW.GINEKOLOG.BA

А поистовјећење Бога и човјека, али и човјека и човјека је могуће само у Христу; зато нам је он и неопходан јер ја до тебе могу само тако што ће се љубав (благодат) међу нама умножавати док се међу нама (у нама) не појави Христос, односно док ја тебе не препознам као Христа и ти мене (док нам се он заиста не објави у мистерији љубави).

Када би ми могли заиста се срести без Христа, он нам неби био ни потребан, као ни комунија (Црква).

Међутим ти хоћеш да се дружиш са мном на начин да наш однос опосредује твој јаран папа, и то да буде изнад нас, а не као Христос посреди нас (међу нама, у нама, ми).

А ако је Христос са нама, непризнајемо никог над нама.

Христос се у мистеријскоме поистовјећењу (Цркви) објављује истовремено заједници, или се непбјављује, али заједница у којој се не објављује Христос и није Црква.

То да неко има Христа па га раздаје је тек мисија и не подразумјева власт.

[kopitar]

On 23.9.2019. at 2:59, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Poistovjećenje / Hadzi Vladimir Petrović

WWW.GINEKOLOG.BA

А поистовјећење Бога и човјека, али и човјека и човјека је могуће само у Христу; зато нам је он и неопходан јер ја до тебе могу само тако што ће се љубав (благодат) међу нама умножавати док се међу нама (у нама) не појави Христос, односно док ја тебе не препознам као Христа и ти мене (док нам се он заиста не објави у мистерији љубави).

Када би ми могли заиста се срести без Христа, он нам неби био ни потребан, као ни комунија (Црква).

Међутим ти хоћеш да се дружиш са мном на начин да наш однос опосредује твој јаран папа, и то да буде изнад нас, а не као Христос посреди нас (међу нама, у нама, ми).

А ако је Христос са нама, непризнајемо никог над нама.

Христос се у мистеријскоме поистовјећењу (Цркви) објављује истовремено заједници, или се непбјављује, али заједница у којој се не објављује Христос и није Црква.

То да неко има Христа па га раздаје је тек мисија и не подразумјева власт.

Mislim da bi se sveti Franjo Asiški i sveti Siluan Atonski brzo razumjeli i prepoznali u Kristu bez obzira na veliku različitost duhovnosti pa čak mislim da bi se dobro razumjeli i sa mudracima drugih religija i našli zajednički jezik.

 

[Hadzi Vladimir Petrovic]

Mislim da bi se sveti Franjo Asiški i sveti Siluan Atonski brzo razumjeli i prepoznali u Kristu bez obzira na veliku različitost duhovnosti pa čak mislim da bi se dobro razumjeli i sa mudracima drugih religija i našli zajednički jezik.
 

Ромамтично размишљање, зашто се онда нису заједно молили? Тагоре и Николај су љер примјер разумјевања, али Николај ипак каже да су источњаци поинути у себе и занемарили свјет, свјет је "маја" - опсена - незнање подјељно на гуне, да не говоримо и томе шта је личност.
Опсене свакако има у свјету, али је он створен и приноси се и спашава, дакле истинит.
Обмана је најприје и највише самобмана, а што се тиче Фрање Асишког мени изгледа да је он живио у времену када су мудраци (филозофи) дозвољавали и афирмисали свакојака замишљања и чак сво мишљење свели на замишљање.
Он је ту био најмудрији и замишљао је Бога и сигурно се та воља рачуна као истинита за вјеровати је да Господ на њу одговорио.
Западни мудраци јављају да замишљање није једино, а ни престижно мишљење, а источни Оци забрањују замишљање у молитви у истом стиху, па зашто им се противити у добу када виртеулизација поприма гигатнске размјере?

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију

[kopitar]

пре 10 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

 

 

Ромамтично размишљање, зашто се онда нису заједно молили? Тагоре и Николај су љер примјер разумјевања, али Николај ипак каже да су источњаци поинути у себе и занемарили свјет, свјет је "маја" - опсена - незнање подјељно на гуне, да не говоримо и томе шта је личност.
Опсене свакако има у свјету, али је он створен и приноси се и спашава, дакле истинит.
Обмана је најприје и највише самобмана, а што се тиче Фрање Асишког мени изгледа да је он живио у времену када су мудраци (филозофи) дозвољавали и афирмисали свакојака замишљања и чак сво мишљење свели на замишљање.
Он је ту био најмудрији и замишљао је Бога и сигурно се та воља рачуна као истинита за вјеровати је да Господ на њу одговорио.
Западни мудраци јављају да замишљање није једино, а ни престижно мишљење, а источни Оци забрањују замишљање у молитви у истом стиху, па зашто им се противити у добу када виртеулизација поприма гигатнске размјере?

Послато са 5026D користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

 

adrijana

Naslov: Re: Svetac zagovornik :) Postano: Uto vel 11, 2020 21:30

Pridružen: Pet srp 24, 2009 22:03 Postovi: 3177

Svaka čast, čoveče, đe nađe te komentare...? I Jovan od Krsta? Neću da se svađam s Jovanom od Krsta i sv. Grigorijem...  Nikako. Pomalo me nekako ovaj stav "mašta zabranjena" podsjeća na "pražnjenje uma" tijekom molitve.. Zahtjev da se mašta ne koristi, već izbjegava, možda i vodi k askezi i pokorništvu (jer to i jest odricanje), ali naša molitva mora imati u umu osobu kojoj se obraćamo, pogotovo duže molitve razmatranja kao što je krunica - tu se upravo savjetuje intenzivno razmišljati o otajstvu, a ne tek ponavljati riječi i bježati od mašte. Bijeg od mašte može voditi neurozi, jer kada se grčevito želimo osloboditi nečega čega se osloboditi ne možemo (jer je sasvim prirodno), mašta se tek tada pobuni, razbudi i otme kontroli. Sv. Terezija Avilska piše da nismo odgovorni za "misli koje nam dolaze" - ako nisu svojevoljne. Boriti se s nečime što prirodno vlada našim umom je kao boriti se s vjetrenjačama.