Колизија двеју теологија на ПБФ-у у Београду: А зашто, уствари, ми умиремо?

[Vladan :::.]

пре 35 минута, Bokisd рече

Ali

Ово сам ти објашњавао више пута на примеру Христа и светитеља али ти си се правио Тоша и скретао тему на приче о животу после смрти...

 

[Vladan :::.]

пре 11 минута, Bokisd рече

dok je ovde kontekstualizacija ... Veza misli u govoru; sadržina jednog akta u celini, smisao, spoj reči

Прво причаш о контекстуализацији

пре 11 минута, Bokisd рече

Ako ko rece, prvosazdani covek...... stvoren smrtnim.... onda ide ta anatema na to, stvoren smrtnim....

а онда ево чупаш из контекста како ти се ћефне... 

 

[Благовесник]

пре 2 часа, Жичанин рече

смртан по својству свога земаљског тела

Све му је то већ речено, све време се то Boksid-у објашњава, али тешко... то да човек по својој природи коју је добио од Бога стварањем није био бесмртан. Он, пак, развлачи неке теолошке шпаге, али испада само смешан  , али  је упоран.

[Bokisd]

пре 13 часа, Vladan :::. рече

пре 14 часа, Bokisd рече

[26].

А у наставку текста каже:

"Oci i Učitelji Crkve shvatili su Adamovu besmrtnost po telu ne kao da on nije mogao umreti po samom svojstvu svoje telesne prirode, nego da je mogao ne umreti po osobitoj blagodati Božjoj."

 

Oci i Učitelji Crkve shvatili su Adamovu besmrtnost po telu ne kao da on nije mogao umreti po samom svojstvu svoje telesne prirode, nego da je mogao ne umreti po osobitoj blagodati Božjoj. Kao biće sazdano čovek je po prirodi (κατά φΰσιν) bio prolazan, krajan, konačan; a da je ostao u božanskom dobru, on bi blagodaću Božjom ostao besmrtan, neprolazan.[27] To znači, čovek je bio predodređen za besmrtnost koju je mogao postići samo da je ostao poslušan Bogu.

Pa, bre ljudi moji, sta znaci ovo.... Oci i Ucitelji Crkve su shvatali Adamovu besmrtnost po telu .... kaze Justin u svoj dogmatici na pocetku ovog citata da su svetitelji shvatali besmrtnost Adama po telu,..... i to je osnovna postavka stvari.... i onda  ide... kako su oni shvatali covekovu besmrtnost po telu,...pa, kako,... pa, pise....nego da je mogao ne umreti po osobitoj blagodati Božjoj... ne umreti (to bre ljudi valjda znaci besmrtnost...  )...po cemu..... pa, opet pise, po osobitoj blagodati Bozjoj... sto je i najlogicnija stvar jer onaj koji je pricasnik blagodatima i energijama Bozijim moze ne umreti i samim tim biti besmrtan i dusom i telom.... jer ....čovek je bio predodređen za besmrtnost koju je mogao postići samo da je ostao poslušan Bogu......zar nije to definicija besmrtnosti o kojoj vicem i derem se na sav glas .... i sam tim skopcan i pad coveka koji se ogleda u tome da je postao neposlusan Bogu i sa time i smrtan...

[Vladan :::.]

пре 3 часа, Bokisd рече

Pa, bre ljudi moji, sta znaci ovo....

Не значи оно што си ти испретурао у наставку. А то тумбање ти треба да би некако из Постања и Отаца исцедио несумњиву телесну тј. природну бесмртност Адама.

 

[Bokisd]

пре 2 часа, Vladan :::. рече

пре 6 часа, Bokisd рече

Pa, bre ljudi moji, sta znaci ovo....

Не значи оно што си ти испретурао у наставку. А то тумбање ти треба да би некако из Постања и Отаца исцедио несумњиву телесну тј. природну бесмртност Адама.

Njet, ... nije ispreturano nego ako se kaze .....  nego da je mogao ne umreti po osobitoj blagodati Božjoj .... a da je ostao u božanskom dobru, on bi blagodaću Božjom ostao besmrtan, neprolazan.... mislim ako ovo nije jasno i treba da se dodatno objasnjava i crta, onda da zatvaramo radnju...

I, pricamo o prirodnoj besmrtnosti Adama ili po blagodati besmrtan sto su u zastupali svetitelji, neki po prirodi, neki po blagodati.

[Bokisd]

пре 19 часа, Vladan :::. рече

"Kao biće sazdano čovek je po prirodi (κατά φΰσιν) bio prolazan, krajan, konačan"

Oci i Učitelji Crkve shvatili su Adamovu besmrtnost po telu ne kao da on nije mogao umreti po samom svojstvu svoje telesne prirode, nego da je mogao ne umreti po osobitoj blagodati Božjoj. Kao biće sazdano čovek je po prirodi (κατά φΰσιν) bio prolazan, krajan, konačan; a da je ostao u božanskom dobru, on bi blagodaću Božjom ostao besmrtan, neprolazan.[27] To znači, čovek je bio predodređen za besmrtnost koju je mogao postići samo da je ostao poslušan Bogu.

Znaci, ne mozes da izvlacis ovu recenecu iz konteksta stvari, jeste covek prolazan jer je sazdan, ali.....a da je ostao u božanskom dobru, on bi blagodaću Božjom ostao besmrtan, neprolazan.....

ako se kaze da je ostao u blagodati onda bi, ... sta,... pa ostao bi besmrtan, ... onda je valjda i bio stvoren besmrtan i onda je neposlusnosu odpao od blagodati ...i,... nije ostao besmrtan i tek onda je postao smrtan.... i ako ovo mora da se dodatno objasnjava onda smo komplet ugasili...

[Vladan :::.]

пре 19 минута, Bokisd рече

onda da zatvaramo radnju...

пре 9 минута, Bokisd рече

onda smo komplet ugasili...

Јесте, ако се ослонимо на једну реченицу једног Оца и протумачимо је како теби одговара а занемаримо све остало и сам текст, онда јесте тако, треба да затварамо радњу јер смо га комплет угасили.  

 

[Bokisd]

пре 10 минута, Vladan :::. рече

Јесте, ако се ослонимо на једну реченицу једног Оца и протумачимо је како теби одговара а занемаримо све остало и сам текст, онда јесте тако, треба да затварамо радњу јер смо га комплет угасили.  

 

Polako tek smo krenuli sa citatima otaca.

Sad, Vlado da li sam ja to bas protumacio sv.Atanasija Velikog po svom cefu i kako meni odgovara, pa, mislim da pricas pomalo napamet, jer evo sta kaze sv.Atanasije o prvostvorenom coveku :

https://svetosavlje.org/o-ocovecenju-boga-logosa/3/

"...Мећу свим створењима земаљским највише се смиловао човечанском роду, па видевши како човек није у стању да остане онакав какав је створен, подарио му је веће дарове: саздао је људе не напросто као све бесловесне животиње на земљи, него их је створио по Своме образу и предао им силу Свога Логоса да би тако поседовали извесну сенку Логоса и да би постали словесни, те били у стању да пребивају у блаженству, живећи истинским и заиста рајским животом светих. А опет, знајући да човечанско извољење има могућност да тежи на две стране, Бог је то предухитрио, те је законом и местом обезбедио благодат коју им је даровао. Наиме, увео их је у Свој рај и дао им закон да би, ако сачувају благодат и остану добри, живели у рају беспечалним и безболним и безбрижним животом, а осим тога, и да би имали обећање непропадљивости на небесима; а ако преступе и, изопачивши се, постану рђави, да познају да ће претрпети пропадљивост смрти којој подлеже њихова природа, те да неће више живети у рају, него ће надаље умирати изван њега и пребивати у смрти и пропадљивости. На то указује и божанско Писмо кад у име Божије вели: Једи слободно са свакога дрвета у рајском врту; али с дрвета познања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.[4] Реч умрећеш не указује само на умирање, него на вечно пребивање у пропадљивости смрти....

....Дакле, тако је Бог створио човека и хтео да овај остане у непропадљивости. Али, људи су се због своје лакоумности одвратили од умовања о Богу, размишљајући и изумевајући за себе зло, као што је раније већ речено; због тога су, у складу са претходним упозорењем, осуђени на смрт, и надаље нису били онакви какви су створени, него су их помисли развраћале, а смрт се зацарила у њима...

... По својој природи, дакле, човек је смртан јер је створен из небића (е^ ох>коутсоу). Но, по својој сличности са „Оним Који јесте“ (тоу бута), коју је сачувао размишљањем о Њему, у стању је да одагна природну пропадљивост и да остане у непропадљивости, као што Премудрост вели: Држање закона – сигурност нетрулежности.[5] Онај ко је бесмртан, тај ће убудуће живети као Бог, као што то негде и божанско Писмо каже: Рекох: богови сте, и синови Вишњега сви; али ћете као људи помрети, и као сваки кнез пашћете.[6]
5. Дакле, Бог не само да нас је створио из небића, него нам је, благодаћу Логоса, даровао могућност да живимо по Богу; али, људи су окренули лећа ономе што је вечно и, наговорени од ђавола, усмерили своју пажњу ка ономе што је пропадљиво, те су тако сами постали узрочници пропадања у смрти....

...Но, иако су људи, као што већ рекох, по својој природи пропадљиви, они су, благодарећи заједници са Логосом, надвладали оно што је по природи, јер пребивају у добру. Наиме, пошто је у њима присутан Логос, природна пропадљивост их се не дотиче, као што и Премудрост вели: Бог створи човека за нетрулежност и сазда га сликом сопствене вечности; но завишћу ђавола смрт уђе у свет.[7].... itd..

Ovo je samo jedan deo od sv.Atanasija u kojem svetitelj objasnjava ono sto sam vec u predhodnoj poruci naveo o besmrtnosti stvorenog coveka.

[Vladan :::.]

Пре сат времена, Bokisd рече

deo od sv.Atanasija u kojem svetitelj objasnjava ono sto sam vec u predhodnoj poruci naveo o besmrtnosti stvorenog coveka.

Не. Ти ниси нигде рекао да је створен смртан као што каже Атанасије:

Пре сат времена, Bokisd рече

По својој природи, дакле, човек је смртан јер је створен из небића

Дакле, створен је смртан. А остало је тумачење како је имао могућност да у врту добије бесмртност кроз однос послушности Богу.

 

[slovoA]

Пре сат времена, Bokisd рече

А опет, знајући да човечанско извољење има могућност да тежи на две стране, Бог је то предухитрио, те је законом и местом обезбедио благодат коју им је даровао. Наиме, увео их је у Свој рај и дао им закон да би, ако сачувају благодат и остану добри, живели у рају беспечалним и безболним и безбрижним животом, а осим тога, и да би имали обећање непропадљивости на небесима; а ако преступе и, изопачивши се, постану рђави, да познају да ће претрпети пропадљивост смрти којој подлеже њихова природа, те да неће више живети у рају, него ће надаље умирати изван њега и пребивати у смрти и пропадљивости.

Ништа код св. Атанасија нема нејасно, него учи да читаш.

И једна исправка. Рекао сам да Адам никад не би искусио смрт, свеједно што је све створено смртно. Није та смртност, међутим, никаква одлика створеног, ни циљ, него управо супротно. Из небића, најцрње од свих смрти, Бог уводи све у постојање, па је све и усмјерено онда према Божјем бићу и нигдје на том путу нема смрти. Али има зато јасно упозорење, на сјенку небића, што се вуче за сваким створењем. И мада Бог ствара насупрот смрти, Адам све може окренути наопако, противно природном поретку. А то више нема везе с Божјим стварањем.

Ни смртност, ни бесмртност нису категорије које се могу саме примијенити на Божје стварање. Јер која смрт, ако је небиће остало иза леђа и пут води на супротну страну? Али, исто тако, која бесмртност, кад је тај пут пут богоуподобљења, којим тек треба проћи? И гдје је ту Адам? Какав избор уопште има? Па није он створен са слободном, него с природном вољом, да у Богу живи слободно, без сјенке за леђима. И ништа није добио што је одбацио ту природну вољу и насупрот ње ставио свој слободан избор. Нити је смрт тиме задобила биће, нити је он шта увео у постојање, одлазећи у таму. Сва слобода тог избора свела се на смрт, којој је творевина свеједно била подложна.

Још једном понављам. Ако је Бог створио било кога или било шта бесмртно, створио је онда другог бога.

[Bokisd]

пре 41 минута, Vladan :::. рече

пре 2 часа, Bokisd рече

deo od sv.Atanasija u kojem svetitelj objasnjava ono sto sam vec u predhodnoj poruci naveo o besmrtnosti stvorenog coveka.

Не. Ти ниси нигде рекао да је створен смртан као што каже Атанасије:

Pa, to ni Atanasije ne prica,....Дакле, тако је Бог створио човека и хтео да овај остане у непропадљивости..... gde je ovde smrtnost...

пре 41 минута, Vladan :::. рече

пре 2 часа, Bokisd рече

По својој природи, дакле, човек је смртан јер је створен из небића

Дакле, створен је смртан. А остало је тумачење како је имао могућност да у врту добије бесмртност кроз однос послушности Богу.

I, ovo moras da razumes u kontekstu stvari, tj. da uporedimo sa ostalim delom teksta od Atanasija, kako bi shvatili sta je tacno hteo da kaze,....А опет, знајући да човечанско извољење има могућност да тежи на две стране, Бог је то предухитрио, те је законом и местом обезбедио благодат коју им је даровао. Наиме, увео их је у Свој рај и дао им закон да би, ако сачувају благодат и остану добри, живели у рају беспечалним и безболним и безбрижним животом, а осим тога, и да би имали обећање непропадљивости на небесима; а ако преступе и, изопачивши се, постану рђави, да познају да ће претрпети пропадљивост смрти којој подлеже њихова природа, те да неће више живети у рају, него ће надаље умирати изван њега и пребивати у смрти и пропадљивости. ...

O toj smrtnoj prirodi po kojoj je covek stvoren iz nebica govori Atanasije, ta njegova smrtna priroda je bila kao potencijal, kao sto sam kaze Atanasije,.... covek ima mogucnost da tezi na dve strane,.... i da bi to preduhitrio tj. smrt,... Bog je uveo coveka u Raj i ako sacuva blagodat.... onda sta,.... pa covek nece poznati i pretrpeti....пропадљивост смрти којој подлеже њихова природа.... po kojoj je i stvoren iz nebica.... 

Daklem, ... ne govori Atanasije da je covek stvoren smrtnim pa je uveden u Raj i kao da je tada postao besmrtnim, nego da je njegova priroda po kojoj je stvoren smrtna i da ta priroda postoji kao potencijal da se ostvari ako covek ne sacuva blagodat u Raju u kome su imali obecanje nepropadljivosti u poslusnosti Bogu.... i da je upravo tako ovde opet pise sv.Atanasije :

https://svetosavlje.org/protiv-idola/3/

"2. У самом почетку, дакле, није било зла. Ни сада га, зацело, нема мећу анђелима нити оно по њима уопште постоји. Но, људи су касније стали да га изумевају и да га према себи образују....

... Бог, Саздатељ и Свецар свега што постоји, Који је изнад сваког бића и сваке људске мисли, а будући да је добар и да превазилази свако добро, створио је људски род по Своме образу. Учинио је то кроз Свога Логоса, Спаситеља нашега Исуса Христа. Но, саздао је човека и по Своме подобију како би овај посматрао бића и имао знање о њима. Подарио му је и способност да поима и спознаје вечност Његову, да се, чувајући у себи ту подобност, никада на удаљи од правилног размишљања о Богу нити да отпадне од заједничког живота са светима; него да, имајући уза се благодат Божију, а поседујући и властиту силу добијену од Логоса Очевог, буде радостан и да општи са Божанством, те да живи корисним и уистину блаженим бесмртним животом...

Znaci, nema zla u samom pocetku, a posto je smrt posledica greha i zla, onda nije bilo ni smrti,..,..itd... 

Moram da kazem nesto, ovo su toliko jasne i nedvosmislene reci sv.Atanasija da je covek stvoren besmrtnim ali da je kasnije sam izabrao smrt i propadljivost, da je meni prosto neverevatno da neko izvlaci potpuno drugaciji kontekst iz tih reci....

P.S. ...Inace Vlado my friend,... ako kazes da je po Atanasiju covek stvoren smrtnim i onda uveden u Raj u kome je dobio besmrtnost,.... kazi mi onda, kako je onda moguca tvoja prica da je covek i posle uvodjenja u Raj bio smrtan telom ....... mislim, ono, moras prijatelju moj da budes principijalan, ne mozes pre nekoliko stranica da pricas jedno, a da sad kada mislis da ti reci Atanasija idu u korist , pricas drugo,... pa te molim  da se izjasnis povodom toga.... sta je tvoje tacno misljenje o Adamu,.... jer bio besmrtan u Raju...ili da i Atanasije izbacimo iz price....

I, jos, ako je uveden u Raj kao smrtan da bi kroz poslusnost Bogu zadobio besmrtnost,... pa, kada je postao neposlusan Bogu ako je stvoren smrtnim,...  .... i to je bre Vlado ono sto ti pricam ko lud i sto stoji u onom kanonu Kartaginskog sabora.... Adam nije stvoren po neophodnosti svoje prirode smrtnim.... itd....

 

[Bokisd]

пре 23 часа, Vladan :::. рече

"Bog je stvorio čoveka, veli sveti Teofil, ni smrtnim ni besmrtnim"

http://www.newadvent.org/fathers/02042.htm ... Chapter 27. The Nature of Man.

I, sta to znaci Vlado, stvarno pitam,... ni smrtnim ni besmrtnim,.... gde je tu onda smrtnost, ali i besmrtnost,... to je kao neka pat pozicija i ne razumem zasto navodis ovaj citat kao da govori nesto u prilog tome kao da je Adam stvoren smrtnim, potpuno mi je nejasno kako si to izvukao iz ove recenice...

But some one will say to us, Was man made by nature mortal? Certainly not..... Again, if He had made him mortal, God would seem to be the cause of his death... znaci smrtnost odpada, ... ali, sv.Teofil Antiohijski pise da nije stvoren ni besmrtan.... Was he, then, immortal? Neither do we affirm this....For if He had made him immortal from the beginning, He would have made him God.... 

I, sta je onda fora sa ovim sto prica Teofil, pa, mislim da od ovog treba poci.... He was by nature neither mortal nor immortal.... prvi covek po prirodi nije bio ni smrtan ni besmrtan, po prirodi, to je jest po svojoj prirodi nije besmrtan jer bi tako imali jos jednog Boga (kako kaze Teofil) koji je jedini po prirodi besmrtan, ali ne moze po svojoj prirodi da bude ni smrtan jer bi tako Bog bio uzrok njegove smrti (kako kaze Teofil) i Adam ne bi imao krivice za svoj greh i smrt jer je stvoren smrtnim po svojoj vlastitoj prirodi, ... to je slicno kao kada kazu, pa taj covek je kriminalac, ceo zivot je se bavio kriminalom , takav mu je bio zivot od kada je bio mladic, sta da radimo nije decko imao izbora....

I, sta onda predlaze Teofil kao resenje.... Neither, then, immortal nor yet mortal did He make him, but, as we have said above, capable of both; so that if he should incline to the things of immortality, keeping the commandment of God, he should receive as reward from Him immortality, and should become God; but if, on the other hand, he should turn to the things of death, disobeying God, he should himself be the cause of death to himself.... For as man, disobeying, drew death upon himself; so, obeying the will of God, he who desires is able to procure for himself life everlasting....

.... da li ovo treba da se objasnjava, ovo je slicno ovome gore sto sam naveo kod sv.Atanasija, mogucnost da izabere ili besmrtnost, tj. da ostane u besmrtnosti u blagodati Raja, ili da izabere smrt odvajajuci se od Boga i Raja.... jer ovde kaze Teofil....Not, therefore, as if there were any evil in the tree of knowledge; but from his disobedience did man draw, as from a fountain, labour, pain, grief, and at last fall a prey to death.... (Chapter 25.)

[Vladan :::.]

пре 38 минута, Bokisd рече

да овај остане у непропадљивости..... gde je ovde smrtnost...

Да би добио одговор и на то питање и на остало што си писао:

пре 38 минута, Bokisd рече

ovo moras da razumes u kontekstu stvari, tj. da uporedimo sa ostalim delom teksta od Atanasija, kako bi shvatili sta je tacno hteo da kaze.

 

пре 38 минута, Bokisd рече

a da sad kada mislis da ti reci Atanasija idu u korist , pricas drugo

Ја ти стално говорим исто а сада сам ти само показао у чему се то слаже са Атанасијевим тумачењем.

А његово тумачење се не слаже са твојим контрадикцијама:

пре 38 минута, Bokisd рече

govori Atanasije ... da je njegova priroda po kojoj je stvoren smrtna

reci sv.Atanasija da je covek stvoren besmrtnim

 

пре 38 минута, Bokisd рече

sta je tvoje tacno misljenje o Adamu

Већ сам ти то исписао све на претходних пар страница по ко зна који пут.

 

пре 27 минута, Bokisd рече

I, sta to znaci Vlado, stvarno pitam,... ni smrtnim ni besmrtnim,....

Значи да су и Теофил и остали оци били свесни проблема са Адамовом смртношћу и нису били једномислени како то да интерпретирају и уклопе и долазили су до разних решења, од бесмртности, до смртности и бесмртности заједно, до разних преклапања и тумачења, до смртности.

А то је зато што текст каже да је смртан, јер да је текст јасан да је Адам био стварањем бесмртан они не би никакву смртност уопште ни помињали. Али је помињу а то раде јер у тексту тако пише.

А ти се упињеш и "доказујеш" да у тексту то не пише. И "доказујеш" да сви Оци мисле баш као ти. А они се око тога ипак не слажу међу собом. А о слагању са твојим "тумачењима" текста да и не говоримо.

 

[Bokisd]

пре 40 минута, Vladan :::. рече

пре 53 минута, Bokisd рече

I, sta to znaci Vlado, stvarno pitam,... ni smrtnim ni besmrtnim,....

Значи да су и Теофил и остали оци били свесни проблема са Адамовом смртношћу и нису били једномислени како то да интерпретирају и уклопе и долазили су до разних решења, од бесмртности, до смртности и бесмртности заједно, до разних преклапања и тумачења, до смртности.

А то је зато што текст каже да је смртан, јер да је текст јасан да је Адам био стварањем бесмртан они не би никакву смртност уопшште ни помињали. Али је помињу а то раде јер у тексту тако пише.

А ти се упињеш и "доказујеш" да у тексту то не пише. И "доказујеш" да сви Оци мисле баш као ти. А они се око тога ипак не слажу међу собом. А о слагању са твојим "тумачењима" да и не говоримо.

 

Ako je tekst nejasan po pitanju covekove besmrtnosti, minimum je nejasan i po pitanju stvaranja coveka smrtnim,... ako hoces tako da postavis stvari i opet imas pat poziciju i ne mozes 100% da tvrdis da je po teksu covek stvoren smrtnim.

Drugo, postoji stvar vezana za sliku i podobije Bozije, ako u Bogu nema greha i smrti i propadljivosti, onda kako moze da bude  smrti i propadljivosti u njegovom coveku koji je stvoren po Njegovoj slici.

Trece, sam Teofil te demantuje, da li ti citasa ovo sto ti postavljam....But some one will say to us, Was man made by nature mortal? Certainly not.... i sta sad mislis u vezi ovoga, covek kaze jasno, Bog nije stvorio smrt , dok ti verovatno i dalje uporno pricas, jeste stvorio, ...iako,  ipak eto i Teofil kao i Atanasije ne govore da je Bog stvorio smrt, ... ( У самом почетку, дакле, није било зла).... i postavio sam ti sta znaci to smrtna priroda po ovim svetiteljima (potencijal koji postoji u coveku, od koga coveka i zavisi da li ce ta njegova smrtna priroda postati aktuelna).

I, vec sam navodio i svetitelje Jovana Zlatoustog i Palamu i Simeona Novog Bogoslova i druge koji govore da nije bilo smrti i truleznosti kod coveka u pocetku i tvoja konstatacija da je medju svetima bilo kao neko neslaganje o ovom pitanu besmrtnosti ne stoji i pomalo napamet pricas ,...... jer je ovako rekao nas sv.Justin Popovic u svojoj dogmatici koji se bavio tim pitanjem besmrtnosti Adama po svetim ocima....a Crkva je vaseljensku veru u bogootkrivenu istinu o toj besmrtnosti saborski izrazila odlukom Kartagenskog sabora....

Crkva je bogootkrivenu istinu o besmrtnosti prvih ljudi saborno priznala,.... koju su tu bogootkrivenu istinu nama predali u svojim ucenjima sveti oci i na osnovu ovih svih stvari jasno proizilazi da nema neslaganja medju svetiteljima o ovom pitanju besmrtnosti Adama....ili kako kaze sv.Jovan Damaskin....А истину су нам предали богоносни Оци, и они који су учили овако, и они који су учили онако.... 

Tako i ovde, istinu o besmrtnosti coveka su nam predali bogonosni Oci, i oni koji su pricali ovako ili onako, nema razlike u istini o besmrtnosti , ali ima razlike medju njima u nekim razmisljanima o tome sta je tacno besmrtnost ili smrtnost ili poslusanje Bogu ili neposlusanje, sta je drvo znanja tacno po svojoj prirodi i slicno ...

odoh...