Позив свим теолозима на разговор

[Milan Nikolic]

@Bokisd 

Као што у једном телу може да постоји више тела, узимајући за пример трудницу, тако и у једној Ипостаси може да постоји више Ипостаси. И као што гледаш једног човека у коме може бити више људи, тако може бити једно обличје Божије у коме је Три Ипостаси. Једна Ипостас изводи друге Две Ипостаси. Пре извођења је прва вечност, после извођења друга вечност.

Са постојањем Божијим је ипак другачије него са постојањем човечијим, па тако не можемо у потпуности поистоветити трудницу са Богом, јер трудница носи унутар своје утробе друге људе, док у првој вечности све Три Ипостаси пребивају у потпуности једна у другој. Тако су Ипостаси биле ,,безразличне", како каже владика Николај.

[Milan Nikolic]

@Ćiriličar 

Могао си видети да Владика, у цитату који си навео, говори да Бог нема промене, у односу на творевину, када је реч о томе да Бог није почео волети тек када је настала творевина, него је вечно имао Другога кога воли, те је тако Бог Љубав.

Иначе, христологија подразумева промену постојања Божијег, у смислу да Ипостас Сина Божијег не постоји више само у божанском поретку, него је сишла, тачније рећи излила се из тог поретка, остајући у њему као што река кад се излије у клобук остаје у свом кориту, те преузела на Себе створену природу да би је сјединила са божанским поретком, који је нестворена слава и где је извор неисцрпности Божијих енергија.

Што се тиче промене постојања Божијег из прве вечности у другу вечност, тј. када Отац изводи Сина и Духа, то је толико несхватљиво за створења, јер нам претходи вечност до вечности. Наиме, не можемо рачунати на тренутак између две вечности, као што можемо рачунати на тренутак стварања света или било чега у икономији.

[Milan Nikolic]

@farisejski.bukvojed

Сетио сам се тебе јер си критиковао претерана и изопачена инсистирања на појму личности, у смислу кад се сматра да човек може остварити однос са потпуном личношћу Божијом. Хтео бих да појасним пар ствари по том питању, које је, како сматрам, од изузетне важности.

Људска природа може имати однос, општење и сједињење са Богом, када је реч о самом личносном постојању Божијем, једино на равни божанског поретка и нестворене славе Божије, коју (раван) превазилази личносно постојање Божије. Иако поменути поредак припада личносном нивоу (Божијег постојања) и иако се наша природа сједињује са личностима Сина Божијег и Духа Светога (али не да Дух Свети преузима људску природу на Себе, него да се на есхатолошкој равни [божанског поретка и нестворене славе Божије] људска природа [ношена и преузета Сином Божијим] сједињује са личношћу Духа Светога), постојање личности сваког Лица Тројице превазилази како суштину Божију тако и божански поредак нестворене славе Божије, тако да природа човечанска никада не може досегнути тај недостижни божански (иако личносни) ниво постојања.

Људи могу остварити личносни однос са Христом, а Христос нам даје личносни однос са Оцем, али само у мери где је човечанска природа ограничена божанским поретком и нествореном славом Божијом, тако да човечанска природа не учествује у Божијем постојању које превазилази и божански поредак и суштину Божију. Људи остварују личносне односе, где укључујемо Божанске личности, једино у личносном односу са другим људима, са циљем да нас Првенац Христос уведе у личносни однос са Богом Оцем, који је (однос) на равни божанског поретка, јер једино кроз Духа Светога и Сина Божијег који, уједно, носи нашу природу, ступамо у општење са Оцем. И то је то. Све се одвија искључиво на равни божанског поретка, вођени Христом, кроз Светога Духа и Христа ка Оцу. Оно што је изнад тог поретка, а има тога што је изнад и тиче се самог личносног постојања Свете Тројице, је у апсолутном смислу за човечанску природу недоступно.

[Milan Nikolic]

Верујем да ово горепоменуто можда није до сада објашњено кроз теологију, али верујем да се из учења отаца може потврдити овакво исповедање. Волео бих да сагледамо учења отаца, која нису у потпуности истражена, ни преведена на српски. Волео бих да неко укаже која учења отаца могу имати садржај везан за горепоменуто.

[Bokisd]

пре 6 минута, farisejski.bukvojed рече

Neprecizno sam se izrazio.

Negiram da (ljudska ili bilo cija) priroda ima odnos nezavisno od jedinke ciji je ta priroda deo.

Ljudska priroda u meni nema odnos sa bilo cime nezavisno od mene. Samo ja imam odnos. Moja priroda ima odnos samo onoliko koliko je sadrzana u meni.

Ovo meni deluje logicno, jer i licnost i priroda iako se razlikuju po definiciji i pojmu...... i licnost i priroda, svaka na svoj nacin su deo postojanja neke jedinke.

[Milan Nikolic]

@farisejski.bukvojed 

Подразумева се да природа општи путем личности. Оно што сам хтео рећи, то је, без обзира што наша природа путем нашег личносног односа са Богом јесте сједињена са Богом, да ипак наша природа, као и наше личности које су неодвојиве од наше природе, не може да достигне Божије постојање или општење са Богом на нивоу који превазилази не само суштину Његову, него и божански поредак. Наиме, постоји личносно постојање Божије које превазилази личносна прожимања која показују поредак: да су Дух и Син у Оцу, да је Дух у Сину и Оцу, поредак: нестворене славе Божије, поредак: нашег јединог начина вечног постојања, а то што превазилази поменути поредак тиче се искључиво личности свакога Лица Тројице, што наша природа и наше личности не могу никада достићи, не могу се на том нивоу ни сјединити ни општити са Богом.

Човек се може сјединити са Богом једино на нивоу нестворене славе Божије. Тај ниво тиче се личносног постојања Божијег. Међутим, личносно постојање Божије није ограничено на тај поредак, него га превазилази. Тај поредак нестворене славе Божије показује и сведочи о Једном Оцу који је из Себе извео Сина и Духа; сведочи о Тројици која има Првог, Другог и Трећег. Али ова Тројица, као Личности, превазилази тај поредак, тако да се у апсолутном смислу може рећи да су све Три Личности једнаке. Јер, једнакост није само питање суштине Божије, нити је садржана у божанском поретку где Личности нису једнаке, него је пре свега једнакост у личносном постојању које превазилази како суштину Божију тако и божански поредак. Божански поредак се тиче личности, али личносно постојање превазилази поредак, а то што превазилази поредак за људе је недоступно.

[Hadzi Vladimir Petrovic]

@Milan Nikolic  Можда да прво видимо да ли је личност неко нешта или прије ништа.

Односно да ли је слобода нешта или прије ништа.

Sloboda nije božje sjeme pa da ti ga neko da
sloboda nije zahvalnica pročitana abecednim redom
sloboda nije krilatica reklamnog panoa
konstruktivna kritika postojećeg stanja

sloboda je žena
uzmi je

sloboda nije podmetanje ideološki zakržljale forme
sloboda nije pometanje ideološki bilo kakve norme
sloboda nije jednostavan domaći zadatak
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda te čeka
uzmi je

datumi
sjećanja
kontrola lupa vratima
regularna predstava
ko ne pamti iznova proživljava

sloboda nije mizantropski odbačeno kukavičje jaje
sloboda nije uzajamno milovanje idiotskih glava
sloboda nije referada staničnih šetača
ona je svijest o skladu nesklada nesavršenih ljudi

sloboda je žena
uzmi je

 

Односно да ли је слобода благодат, или прије ништа?

[Milan Nikolic]

@farisejski.bukvojed 

Прво, нигде се не помиње општење на нивоу суштине Божије. Нисам ништа у том смеру говорио. Мада се може одређено тумачити причасност суштини Божијој о чему говори апостол Петар, али нисам овде дотицао то поље.

Друго, тражиш неки доказ, а једино имаш моју реч и ако хоћеш веру да ми поверујеш. Ако мислиш на доказ као од светих отаца, на њихово учење о томе, волео бих и ја да се посветимо том истраживању.

Дакле, оно што ти ја могу рећи о томе што си питао за ,,сједињење на нивоу нестворене славе Божије", (да је једино на том нивоу могуће наше сједињење са Богом), тиче се самог начина постојања творевине, зато што творевина постоји захваљујући тој слави која је иманентни божански поредак, на коме се формира прераспоређивање информација о творевини путем логоса твари.

[Ćiriličar]

Управо сада, farisejski.bukvojed рече

U pogledu tvorevine, nemam uopste potrebu da o tome slusam teologe (teologija je nauka o Bogu, a ne o tvorevini).

То да, кад би Википедија била мерило истине...теологија понјамање има шта да каже о Богу. Теологија је више "антропологија" спасењског карактера. Колико се у Предању и у Св. Писму говори о Богу, а колико о човеку? Опрости, ово горе је обична енцикопедијаск флоскула. Истина Предање и Писмо говре много и о Богочовеку, али ипак у историји и Оваплоћеном - дакле као таковим и Човеку. Није Писмо и Предање ради Бога него ради човека. Не открива нам скоро ништа о Богу, а открива све о човеку. Није сврха теологије да "опише" Бога, него да осветли човеку пут спасења.

 

[Milan Nikolic]

@farisejski.bukvojed 

Ако узмеш сличицу и залепиш је у албум, да ли та сличица и албум опште? Тако је и наша природа залепљена за божанске Ипостаси и суштину Божију.

Желео сам да ми помогнеш са светим оцима. Ако ниси у томе, не бих ни ја могао да те убеђујем у нешто што већ одбацујеш.

[Milan Nikolic]

Трудим се да разумем позадину теолошких застрањења која се данас појављују. Покушавам да сведем одговоре на проста питања. Мислим да могу да формулишем једно питање.

Наиме, у теологији је познато да логоси твари постоје пре творевине, такорећи постоје нестворено. Логоси, као саме мисли и воља Божија о творевини, постоје пре свих векова.

Логоси бића имају своје превечно стециште, одакле ступају у домострој стварања и прелазе у функцију вођења творевине. Питање које се намеће било би следеће.

Ако је циљ да логоси приведу творевину у есхатолошко постојање и Царство Божије, да ли то значи да се логоси враћају у своје превечно стециште? Молио бих за одговоре, потврдне или одричне.

Такође бих замолио да се не бојите погрешног одговора, него да изнесемо своја мишљења и расудимо која су исправна а која су заблуда. Ово је егзистенцијално питање савремене теологије.

[Bokisd]

пре 53 минута, Milan Nikolic рече

Логоси бића имају своје превечно стециште..... Питање које се намеће било би следеће.

Ако је циљ да логоси приведу творевину у есхатолошко постојање и Царство Божије, да ли то значи да се логоси враћају у своје превечно стециште? Молио бих за одговоре, потврдне или одричне.

Naravno da se, ne vracaju, ..... zato sto ako bi se vratili, onda bi se (vratili) u nebice i nepostojanje iz koga su kao logosi (bica) koji imaju svoje prevecno steciste u Bogu...... i samo Njegovom voljom i stvaranjem ti prevecni logosi svega i svacega dobijaju svoje real bice u vremenu i prostoru.

[Milan Nikolic]

Мало си то набацао, али немам примедбу.

[Milan Nikolic]

пре 8 минута, Bokisd рече

Логоси бића имају своје превечно стециште..... Питање које се намеће било би следеће.

Ако је циљ да логоси приведу творевину у есхатолошко постојање и Царство Божије, да ли то значи да се логоси враћају у своје превечно стециште? Молио бих за одговоре, потврдне или одричне.

Ово питање сам поставио једном ватреном подражаваоцу еп.Максима и фанарске струје, па сам добио позитиван одговор, који је заправо дискутабилан.

 

[Bokisd]

 ... kontekst....