Патријарх Вартоломеј о Цркви у Црној Гори

[Zoran Đurović]

пре 8 минута, Milan Nikolic рече

Шта може бити занимљивије од овог.

Сујмам да у Сербији има некога ко може сувисло на ову прецизно тему причати. 

Сам Милојко је видео како тата Зизи уме да фалшира око Августина, да прича сасвим супротно од онога што имамо у хипончевим текстовима, које пергамски није читао, а некад намерно первертира. Зато Милојко не уме да разуме нас када говоримо о овоземљским интересима који сада условљавају читања отачких текстова. Разумевање текста у себи и у контексту епохе и теолошког мишљења је једно, а друго је идеологијско читање тих текстова. Зато сада фанариоти избацују историјски слој догмата. Зизи то ради систематски. Њега ни Писмо као такво не обавезује него оно што је "чиста теолошка мисао". Жао ми је да га обавестим да Ис није сишао овде да држи теолошке трактате. Начин на који пергамски "прави" теологију је дубоко несветоотачки. То је само систем мисли, као и свака друга филозофија. Зато њега не интересује историјска истина, него његове идеје. 

Како су пак остали без живог човека, па имају само неке идејне тракалице, они причају о персони, особи, као што баба прича о зубима. Или: Што је баби мило, то јој се снило.    

[Жика]

пре 34 минута, Zoran Đurović рече

Сујмам да у Сербији има некога ко може сувисло на ову прецизно тему причати. 

Сам Милојко је видео како тата Зизи уме да фалшира око Августина, да прича сасвим супротно од онога што имамо у хипончевим текстовима, које пергамски није читао, а некад намерно первертира. Зато Милојко не уме да разуме нас када говоримо о овоземљским интересима који сада условљавају читања отачких текстова. Разумевање текста у себи и у контексту епохе и теолошког мишљења је једно, а друго је идеологијско читање тих текстова. Зато сада фанариоти избацују историјски слој догмата. Зизи то ради систематски. Њега ни Писмо као такво не обавезује него оно што је "чиста теолошка мисао". Жао ми је да га обавестим да Ис није сишао овде да држи теолошке трактате. Начин на који пергамски "прави" теологију је дубоко несветоотачки. То је само систем мисли, као и свака друга филозофија. Зато њега не интересује историјска истина, него његове идеје. 

Како су пак остали без живог човека, па имају само неке идејне тракалице, они причају о персони, особи, као што баба прича о зубима. Или: Што је баби мило, то јој се снило.    

Та екипа је неозбиљна око Светог Августина. По њиховом писању је Августин крив скоро за све. Проблем је што се то учи на Богословском факултету као и још нека проблематична Зизјуласева учења па генерације младих погрешно уче. Видим да ни у Америчкој Православној Цркви Августин није популаран. Епископ Лазар Пухало је употребљавао тешке речи за њега. Мада, ми каснимо. У Руској Заграничној Цркви се водила полемика око Августина пре 50 година, можда и више па су се људи делили ко је за Августина а ко против.

[Milan Nikolic]

пре 1 сат, Zoran Đurović рече

Сујмам да у Сербији има некога ко може сувисло на ову прецизно тему причати. 

Сам Милојко је видео како тата Зизи уме да фалшира око Августина, да прича сасвим супротно од онога што имамо у хипончевим текстовима, које пергамски није читао, а некад намерно первертира. Зато Милојко не уме да разуме нас када говоримо о овоземљским интересима који сада условљавају читања отачких текстова. Разумевање текста у себи и у контексту епохе и теолошког мишљења је једно, а друго је идеологијско читање тих текстова. Зато сада фанариоти избацују историјски слој догмата. Зизи то ради систематски. Њега ни Писмо као такво не обавезује него оно што је "чиста теолошка мисао". Жао ми је да га обавестим да Ис није сишао овде да држи теолошке трактате. Начин на који пергамски "прави" теологију је дубоко несветоотачки. То је само систем мисли, као и свака друга филозофија. Зато њега не интересује историјска истина, него његове идеје. 

Како су пак остали без живог човека, па имају само неке идејне тракалице, они причају о персони, особи, као што баба прича о зубима. Или: Што је баби мило, то јој се снило.    

Није лоша она прича од Зизија о једној или две свести у Христу. Каже, однос који даје идентитет Христу јесте однос са Богом Оцем,, а други односи, са мајком Маријом, са својим рођацима, народом, ти односи се прибрајају његовом вечном односу са Оцем, а не утичу на сам Његов (Христов) идентитет. Не креира ништа Христов идентитет, већ је тај идентитет оно нестворено и трансцендентно.

Тајна је како је то Христос истовремено, као Ипостас, и непрестано трансцендентно са Оцем и био оваплоћени као један од нас. Тешко је не говорити о ипостаси човека код самог човека Христа, али опет, неразумно је говорити о клобуку воде коју излије река као о посебној води. Ипостас је једна као што је вода једна.

Имамо Њега, Христа, Који је узео обличје наше. А и ми смо по обличју Његовом, и не само Његовом него и свакога од Свете Тројице. Али питање је, легитимно и већ вековима актуелно, шта је то што спаја човечије тело Христово са трансцендентним односом са Оцем, са Ипостасју Оца, тако да говоримо о само једној Ипостаси самога Исуса Христа?

То значи да је непосредно Бог, Ипостас Божија, конкретно Светога Духа, пренела у створену природу Ипостас Сина Божијег. А опет, створена природа није ништа друго до формација, може се рећи информација, самих логоса бића и твари, а опет, ови логоси, као и саме енергије Божије, нису ништа друго до садржај самих Ипостаси Тројице.

У овом тренутку теологија кубури са много чим, што би поједноставило и разјаснило ова питања, а да не доведе до двојаких и двосмислених тумачења. Зато смо као Једна Црква у шкрипцу. Моје је уверење да теологија треба да изнесе потпуно нове формулације, не доводећи у питање старе, на против, само их појаснити и утврдити.

[Панарет]

У чувеном интервјуу Политици у фебруару ове године, п. Вартоломеј је рекао више јако битних ствари.

Иако сматрам да се питање црквеног јединства у Украјини не може решити без учешћа РПЦ, требало би рећи да је давање Томоса ПЦУ само почетак дугог процеса сазревања васељенске Цркве. Никада једна крајност није превазиђена умереним одговором друге стране већ су крајња заоштравања превазилажена благодатном синтезом. Питање аутокефалности и првенства се мора решавати и у том смислу п. Вартоломеј је указао на једну разлику која постоји између украјинских расколника и ових у крилу СПЦ: 

Свакако, колико нам је познато, многе  владике СПЦ су суздржане у погледу Украјине из страха да ће оно што се тамо десило бити поновљено у Црној Гори и Охриду. Али, уверавам Вас, да ствари не стоје тако. СПЦ има конкретне географске границе. Када се државна територија Србије проширила, наша браћа Срби обратили су се Васељенској патријаршији и затражили да се ове нове области црквено подведу под њихову јурисдикцију. Васељенска патријаршија је позитивно одговорила, и ове области уступила посебним Томосом, што се није догодило у случају Руске цркве, која је ступила на тло Васељенске патријаршије, не добивши за то неки канонски уступак. Према томе, разлика у погледу Украјине, канонски и еклисиолошки (црквено), јесте у томе што је Русија упала и окупирала Митрополију Кијева, а да јој то никада није уступљено, док Србија све што има то јој припада и канонски и еклисиолошки. То значи да Васељенска патријаршија не намерава да измени Устав СПЦ, нити њене границе, уколико то не прати споразум и сарадња. Никада Васељенска патријаршија није прекорачила границе других цркава, сем једино уколико постоји односни захтев и већа црквена потреба.

+++

Наша помесна црква има идеалну прилику да пружи оригиналан допринос овом великом унутарправославном зрењу управо због сложености наше позиције. У овој последњој реченици п. Вартоломеја крије се простор да се дела. Васељенској патријаршији је наш став изнимно важан и зато имамо прилику да помогнемо Цркви да се улога Васељенске патријаршије разјасни и прецизира. 

Та жеђ за првенством у Цркви (не папинског типа) је у Њој увек постојала. 

Епископ западномерички Максим о српском односу према улози Васељенске патријаршије:

"Ми смо недавно објавили на енглеском језику документа Свеправославног сабора из 1923. године на коме је учествовао митрополит Гаврило Дожић, потоњи српски патријарх, који је са уважавањем говорио о Васељенској патријаршији поштујући је као прву међу равнима, рекавши на крају скупа: „Можемо заиста и без устручавања данас да кажемо да велика морална снага Православне Цркве која је присутна у односима између аутокефалних цркава и будући утеловљена у првопрестолној цркви Kонстантинопоља представља чврст темељ на основу кога Православље сија у свој својој слави и лепоти“. Слично је мислио и Владика Николај када је 4. новембра 1948. честитао грчком архиепископу Атинагори његов избор за Васељенског патријарха па је написао: „Наоружани свим неопходним духовним оруђем, бићете способни, уверен сам, да у реалности будете Васељенски патријарх, што значи: мислећи, молећи се и бринући о Православљу уопште, а не само о малој заједници у Цариграду“. Мислим да је то права мера и да је то пут којим Васељенска патријаршија треба да настави да ходи: да координише делатно свеправославно сведочење ради спасења овога света који вапи за Истином."

[Панарет]

Цео интервју: 

http://www.politika.rs/scc/clanak/423274/Nisam-istocni-papa

[Вукашин]

On 5.7.2019. at 21:33, Zoran Đurović рече

Сујмам да у Сербији има некога ко може сувисло на ову прецизно тему причати. 

Сам Милојко је видео како тата Зизи уме да фалшира око Августина, да прича сасвим супротно од онога што имамо у хипончевим текстовима, које пергамски није читао, а некад намерно первертира. Зато Милојко не уме да разуме нас када говоримо о овоземљским интересима који сада условљавају читања отачких текстова. Разумевање текста у себи и у контексту епохе и теолошког мишљења је једно, а друго је идеологијско читање тих текстова. Зато сада фанариоти избацују историјски слој догмата. Зизи то ради систематски. Њега ни Писмо као такво не обавезује него оно што је "чиста теолошка мисао". Жао ми је да га обавестим да Ис није сишао овде да држи теолошке трактате. Начин на који пергамски "прави" теологију је дубоко несветоотачки. То је само систем мисли, као и свака друга филозофија. Зато њега не интересује историјска истина, него његове идеје. 

Како су пак остали без живог човека, па имају само неке идејне тракалице, они причају о персони, особи, као што баба прича о зубима. Или: Што је баби мило, то јој се снило.    

 

On 5.7.2019. at 22:13, Жика рече

Та екипа је неозбиљна око Светог Августина. По њиховом писању је Августин крив скоро за све. Проблем је што се то учи на Богословском факултету као и још нека проблематична Зизјуласева учења па генерације младих погрешно уче. Видим да ни у Америчкој Православној Цркви Августин није популаран. Епископ Лазар Пухало је употребљавао тешке речи за њега. Мада, ми каснимо. У Руској Заграничној Цркви се водила полемика око Августина пре 50 година, можда и више па су се људи делили ко је за Августина а ко против.

Serafim Rouz je bio Avgustinovac  Mislim da su i štampali nešto od Avgustina u Platini.

[Вукашин]

Цитат

Не може дрво добро плодове зле рађати, ни дрво зло, плодове добре рађати.

Čekam i gledam plodove Fanarskog mešanja u Ukr. Do sada videh samo šikaniranje manjine, šovinizam i primitivizam.

[DerTorx]

Prvi put upoznao sam Ukrajince i Ruse dolaskom ovde na zapad ima ih jako  puno. Ostao sam zatečen kada sam shvatio da Rusi recimo priznaju Ukrajince kao zaseban narod, ali sami Ukrajinci imaju identitetske probleme rekao bih identične kao naši Crnogorci. Prijateljica pokušava da nam objasni kada smo se upoznali na poslu da je sa Krima da je etnička Ukrajinka ali Ruskinja. Rekla je bas tako "etničko poreklo mi je Ukrajinsko i ja sam Ruskinja" Na moje moooolim ??? Odgovorila je da ja sam etnički Ukrajinka ali sam Ruskinja, pogubili se svi niko je ziv nije razumeo, Nijemci gledaju bijelo ja zbunjen isto i onda se sjetim Crnogoraca, ma isti problem dvostrukog identiteta, inace imamo ga i mi iz HR raspolućeni izmedju svog etničkog podrijetla i ipak većoj ljubavi i odanosti prema domovini u kojoj zivimo 400 godina. Nacionalnost , porijeklo, sve je to smješno. Jedini pravi istinski i stvarni je identitet vjerujućeg, religiozni identitet, Hrišćanin sam i samo to mi je važno.

[Вукашин]

Управо сада, DerTorx рече

Prvi put upoznao sam Ukrajince i Ruse dolaskom ovde na zapad ima ih jako  puno. Ostao sam zatečen kada sam shvatio da Rusi recimo priznaju Ukrajince kao zaseban narod, ali sami Ukrajinci imaju identitetske probleme rekao bih identične kao naši Crnogorci. Prijateljica pokušava da nam objasni kada smo se upoznali na poslu da je sa Krima da je etnička Ukrajinka ali Ruskinja. Rekla je bas tako "etničko poreklo mi je Ukrajinsko i ja sam Ruskinja" Na moje moooolim ??? Odgovorila je da ja sam etnički Ukrajinka ali sam Ruskinja, pogubili se svi niko je ziv nije razumeo, Nijemci gledaju bijelo ja zbunjen isto i onda se sjetim Crnogoraca, ma isti problem dvostrukog identiteta, inace imamo ga i mi iz HR raspolućeni izmedju svog etničkog podrijetla i ipak većoj ljubavi i odanosti prema domovini u kojoj zivimo 400 godina. Nacionalnost , porijeklo, sve je to smješno. Jedini pravi istinski i stvarni je identitet vjerujućeg, religiozni identitet, Hrišćanin sam i samo to mi je važno.

Krim nije bio Ukrajina do posle Staljinove smrti, kada ga je Hruščov predao Ukrajini.

[Zoran Đurović]

пре 6 часа, Вукашин рече

Serafim Rouz je bio Avgustinovac  

Bio je protestant.

[Justin Waters]

On 5.7.2019. at 22:13, Жика рече

Та екипа је неозбиљна око Светог Августина. По њиховом писању је Августин крив скоро за све. Проблем је што се то учи на Богословском факултету као и још нека проблематична Зизјуласева учења па генерације младих погрешно уче. Видим да ни у Америчкој Православној Цркви Августин није популаран. Епископ Лазар Пухало је употребљавао тешке речи за њега. Мада, ми каснимо. У Руској Заграничној Цркви се водила полемика око Августина пре 50 година, можда и више па су се људи делили ко је за Августина а ко против.

Avgustin je bio ispred dvog doba, genije.

Kad o njemu prave sliku kao nekom šarlatanu koji je uzrok sve zapadne pogrešne mahom katoličke misli, onda to najviše govori o tim samim opadačima što se najviše vidi u šta se PBF pretvorio, i kakve je plodove (ne)rađao godinama. Ne samo tu nego i mnogo drugdje. 

 

[Жика]

пре 9 часа, Вукашин рече

 

Serafim Rouz je bio Avgustinovac  Mislim da su i štampali nešto od Avgustina u Platini.

Знам, прочитао сам оне 3 књиге о њему.

[Жика]

пре 2 часа, Justin Waters рече

Avgustin je bio ispred dvog doba, genije.

Kad o njemu prave sliku kao nekom šarlatanu koji je uzrok sve zapadne pogrešne mahom katoličke misli, onda to najviše govori o tim samim opadačima što se najviše vidi u šta se PBF pretvorio, i kakve je plodove (ne)rađao godinama. Ne samo tu nego i mnogo drugdje. 

 

Немају сви такво мишљење о Августину на Богословском факултету.

[Zoran Đurović]

пре 35 минута, Жика рече

Немају сви такво мишљење о Августину на Богословском факултету.

Јасперс мисли другачије: Plato and Augustine: From The Great Philosophers

[Жика]

пре 42 минута, Zoran Đurović рече

Јасперс мисли другачије: Plato and Augustine: From The Great Philosophers

Не разумем. Кажем Јустину да немају сви професори на Богословском у Београду негативно мишљење о Августиновој теологији. Какве има везе Јасперс?