Епископ новосадски и бачки др Иринеј: О савесним пастирима и неодговорним портпаролима

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Поуке.орг инфо рече

Хвала на тексту о. Зоране

Нема на чему, зна се да ја не причам никад напамет. 

[Тихон]

пре 11 минута, Zoran Đurović рече

Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање

  Ако ћемо да терамо мак на конац: треба да стоји државе Стефана Немањића. 

[Леон Професионалац]

пре 30 минута, Zoran Đurović рече

 

Еп. Иринеј је таман ђутуре одговорио и господину доктору Милојкову. 

[Bokisd]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

"Поменусмо да је 1219. године Васељенски патријарх потпуно игнорисао канонску ситуацију у областима државе Стефана Немање које су, важно је истаћи, потпадале под јурисдикцију Охридског архиепископа Димитрија Хоматијана (иначе, једног од најугледнијих каноничара позне Византије) и супротно канонима доделио „аутокефалију“ српској држави. Сви смо данас поносни и радосни због тог смелог, иначе неканонског чина".

Овде испада да имамо такозвану, а не праву аутокефалију (зато Максим ставља под наводнике реч аутокефалија), а чин је неканонски. И пошто је чин неканонски, онда је ова наша квази-аутокефалија. Није ово никакав сламнати човек, како би рекао Милојков, него ипсисима верба епископа у Америци. 
 

Ja stvarno ne razumem e.Maksima, sta mu ovo znaci, kako je moguce da zarad 'potparolisanja' u korist odluka VP (znaci, ne govorimo o VP kao crkvi u eklisioloskom pogledu) toliko postane neobjektivan da i na svoju vlastitu crkvu i rodjenu kucu i porodicu koja ga je krstenjski i duhovno rodila moze da kaze ovakve stvari,.... da li je e.Maksim upoznat da su i na onoj nasoj temi o Raskolu upravo ovako pricali i oni nasi gosti Makedonci (sa primesama kod nekih i bugarskog nacionalizma, sto znamo sta moze da ispadne od toga... )..... zapamtio sam ono njihovo da je e.Homatijan bio jedan od najboljih kanonicara u to vreme (sta to asocira, da je VP mozda nekanonski dala' autokefaliju sv.Savi i SPC,... jer eto Homatijan je jedini koji zna kako stoje stvari sa kanonima,... mislim, i eto i e.Maksim se nekako stavio sa njima u kolo ... verujem i nadam se nenamerno ... )

Mislim, da e.Maksim ovim cilja na to', ako smo eto i mi zbog specificne situacije dobili ipak 'nekanonsku' autokefaliju , ali se eto vremenom na kraju priznala, .... tako i za Ukrajince, nema veze sto je VP cak i nekanosnki dao autokefaliju UPC, ali takav je trezak trenutak jer,..... " Vartolomej je na sebe preuzeo krst jedne istorijske odluke i tek će dalja istorija – a ne sadašnji trenutak – pokazati da li je bio u pravu " (e.Maksim).... tako da ispada, obrni okreni, djabe smo krecili, ....  p.Vartolomej je u pravu. 

Ima i ovo o.Zoki () u tom dijalogu sa teologija. net  od e.Maksima :

"Praznik autokefalnosti je, po mom skromnom mišljenju, praznik jedinstva a ne praznik „nezavisnosti“. Jer Crkva – a kroz nju sva  tvorevina – ima jedno središte koje služi kao kvasac istorije, jednu blagodat koja osvećuje sve i svakog. Istorijske okolnosti i raspleti 1219. godine dovode Savu u Nikeju i šta se zbiva: tadašnji Vaseljenski Patrijarh, ogrnut odeždom nemoći (sklonjen u Nikeju), potpuno ignoriše kanonskog episkopa srpskih oblasti, a to je bio ohridski arhiepiskop Dimitrija Homatijan, i dodeljuje „autokefaliju“ srpskoj državi. "

Sve u slicnom tonu, kao i gore. (inace, cenim tvoju principijalnu poziciju po ovom pitanju ... samo da neka pticica nesto ne gukne na zvanicno mesto... )

[Александар Милојков]

Лепо. Чини ми се да ћемо, ако ова преписка наших двојице архијереја потраје, читати о занимљивим еклисиолошким и канонским питањима, а не више о стварима које нису достојне да о њима расправљамо, попут оних - да ли би еписпоп Максим саслуживао са Денисенком или Мирашем Дедеићем.

Нека нам је на корист свима.

[Zoran Đurović]

пре 3 минута, Александар Милојков рече

Лепо. Чини му се да ћемо, ако ова преписка наших двојице архијереја потраје, читати о занимљивим еклисиолошким и канонским питањима, а не више о стварима које нису достојне да о њима расправљамо, попут оних - да ли би еписпоп Максим саслуживао са Денисенком или Мирашем Дедеићем.

Нека нам је на корист свима.

Ја чекам Максима како ће себе превазићи са "видовити бачки", као и тиме што каза како га врлином побеђује, а не речима, што наведе из Исака Сирина. 

[Александар Милојков]

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Ја чекам Максима како ће себе превазићи са "видовити бачки", као и тиме што каза како га врлином побеђује, а не речима, што наведе из Исака Сирина. 

"Ја знам да неизмирен са свима нећу ући у Царство Небеско", рече ми једном владика Максим ову лепу и истиниту реченицу.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

"Ја знам да неизмирен са свима нећу ући у Царство Небеско", рече ми једном владика Максим ову лепу и истиниту реченицу.

Плашим се да си примаријус...

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

Ја знам

Такође, овде је отпала твоја бонистичка интерпретација да је био само неки неспоразум. 

[Bokisd]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

Такође, овде је отпала твоја бонистичка интерпретација да је био само неки неспоразум. 

Ne znam, po meni, e.Maskim je mogao najjednostavnije  da se pozove na pojasnjenje e.Irineja (ili da zove nekog u Patrijarsiji ili Sinodu), koje je jasno, nema opstenja sa novom raskolnickom UPC bilo gde da se nalazi (u poznatoj vaseljeni ).....  i ostalo ostaje isto kao sto su sasluzivali prethodnih godina Nedelju pravoslavlja ... (i mirna backa...)

I, tako se ispune reci da sa svima budemo u miru. 

(bar ja tako gledam na celu ovu pricu .. )

[Александар Милојков]

пре 23 минута, Zoran Đurović рече

Такође, овде је отпала твоја бонистичка интерпретација да је био само неки неспоразум. 

Па сад, не бих рекао да је баш отпала. Оно што видим јесте да дискусија добија другачије моменте, то јест да више нема оних о којима смо раније дискутовали. Видимо да епископ Бачки не износи никакве примедбе на одлуку епископа Максима да "служи са свим ПЦ са којима је и до сада служио". Мени то говори да су све оне инсинуације на прошлој теми бесмислене. Верујем да ћемо од наших архијереја, у редовима који следе, моћи да видимо тумачења канонских и еклисиолошких (спорних) питања. И мислим да је јако добро што ова дискусија, бар како се мени чини, добија полако такав ток.

[Zoran Đurović]

Ујео ме Владика Иринеј за срце са овим: «То тумачење [28. канона Четвртог васељенског сабора] не прихвата нико, буквално нико, од релевантних савремених православних канониста у другим помесним Црквама, а нема га ни код најбољих византијских канониста, Аристина, Зонаре и Валсамона. Не мора по овој ствари мој млађи сабрат, епископ Максим, да верује мени, безначајном портпаролу, не мора ни добром старом Никодиму Милашу, не мора ни руско-српском канонисти Сергију Троицком, али, за име Бога, нека верује бар епископу Атанасију Јевтићу, преводиоцу и данас бесумње најбољем православном коментатору светих канона!»

Владики ћу опростити што није читао неке моје студије на каноне, иначе би опрезније казао да нема већег од Атанасија! Мада је јасан полемички контекст, јер вели Максиму да гази не само све велике каноничаре, него и свог духовног оца не узима за ауторитет.

Но, како Максим по свој прилици није читао мене, него ни самог Атанасија, привешћу му овде његово тумачење, а и да поштедим друге тражења оног на шта се бачки позива, а било би и предугачко.

Атанасије: Овај канон је на линији 34. Апостолског, 6-7. Никејског, 9. Антиохијског (341) и 2. и 3 Цариградског (381г.) канона. На њих се директно наставља овај 28. канон Халкидонски (кога делом понавља и 36. Трулски). Трећи канон II Васељенског признат је претходно од Римског епископа Лава Великог (440-461), као сведочи сам Халкидонски Сабор (АЦО 2,1,3,97.118). - Треба запазити да овај канон, као и сви напред споменути, нигде првенство епископа Римског, Цариградског, или било ког другог, чак ни Јерусалимског, не везује за неко Божанско право, нити за неког од Апостолâ (у свим Саборским канонима о Риму нигде се не помиње Апостол Петар, као што и у Христовом васпостављању палога Петра у Апостолство, Јн. 21,15-17, Господ њега чак не зове Петром, већ "Симоне Јонин", него се првенство помиње у вези са положајем града дотичне Цркве, најпре Рима, а онда Цариграда, у конкретној светско-државној и реалној (динамичној) црквеној ситуацији, док се за Јерусалим каже: "утврдио се обичај и старо предање да се епископ Јерусалима поштује (особитом) чашћу" (канон 7. Никејски). Може се слободно рећи да је само част и поштовање Јерусалимске Цркве, као "Мајке свих Цркава Божијих" (древни Отачки и богослужбени назив) дошло "изван" историјског контекста развоја Црквене канонске организације, и зато није било променљиво. На 17. седници Халкидонског сабора 1 новембра 451.г. (акта сачувана у целини: АЦО 2,1,3,86-99/445-458/), кад је прочитан овај 28. канон, папски легати су рекли да они немају овлашћења да то потпишу него имају упутства папе Лава: да се не мења одлука Никејског Сабора, и прочитали су измењен, тј. фалсификован Никејски 6. канон (што је раније Рим покушао и у Картагени: 418.г.), који почиње речима "Црква Римска увек има првенства"! Секретар IV Сабора је прочитао изворни текст и затим каноне 1-3 Цариградског 381.г., па, на питање легата и царских преставника: да ли неко од епископа није присилно потписао овај 28. канон, одговорили су да нису (Евсевије Дорилејски је тада рекао за 3. канон Цариградски: "Тај канон сам прочитао свјатјејшем папи у Риму (Лаву) у присуству клирика Цариградских и прихватио га је"), римски легати нису потписали, али је Сабор, и царски изасланици, прихватио га, и канон 28. је остао као Саборски акт. А одлука 28. канона је била: изједначење Цариградског са Римским престолом по части и првенству, али ипак да је други после њега (како је схватио и поновио и Трулски Сабор у свом 36. канону); затим: да Сабори локалних епископâ само 3 провинције: Понта, Азије и Тракије и "варварских крајеве тих области" (а не свију, како правилно запажа и Аристин) бирају своје епископе и рукополажу, уз сагласност дотичног им митрополита, а да митрополите тих 3 провинција бирају/изгласавају опет дотични епископи (по Валсамону: митрополити), али их рукополаже Цариградски Архиепископ, у Цариграду, или ако сам уреди другачије (АЦО 2,1,3,98-99/457-8). - У писму Халкидонског Сабора папи Лаву (АЦО 2,1,3118/477), писаном вероватно од Патријарха Цариградског Анатолија, каже се да су "уз сагласност браће... и нека друга питања одредили о стварима благопоретка и постојаности Црквених установа //... јер се одавно држао обичај који је имала Света Божја Црква Цариграђана да рукополаже митрополите провинција Азије и Понта и Тракије, и сада смо потврдили Саборску одлуку //, не толико Цариградском престолу нешто дајући, колико уређујући благопоредак митрополијама... А потврдисмо и канон 150 Отаца сабраних у Цариграду (381)"... и даље се спомиње противљење паских легата, али се додаје да је "тако Васељенски Сабор потврдио част (Цариграду)", и тражи се папина "потврда и сагласност за учињено". Писмо Сабора иначе има доста  (=ласкања) папи Лаву, али је то био већ уобичајени речник, а без канонске тежине.

179 Из 28. канона Халидонског је јасно да је првенство Римског, и самим тим сада и Цариградског, престола дошло од Отаца, тј. плод је историјског живота и рада, канонског уређења и организовања Црквене управе, а не из "Божанског права", нити из "Петровог - или Јовановог - примата". В. недавни интервју Митроп. Јована Паргамског....

180 Зонара критикује оне који мисле (=Аристин?) да је Цариград овим 28. каноном сасвим изједначен са Римом, јер у самом тексту канона "прилог после  не допушта такво схватање (како показује затим и канон 36. Трулски, који Аристин тумачи баш у смислу изједначења, схватајући прилог после само временски), ... јер је немогуће да се он (Цариград) у свему изједначи са њим (Римом), осим ако би неко рекао: да су ови божанствени Оци (Халкидонски), провиђајући Духом Светим, да ће се Римска Црква отцепити од целовитости Православних, и изагнаће се из сабора верних због хетеродоксије догматâ (својих), те су овај (Цариград) узасматрали () првим, и тако затражили да он првенствује једнако њему (Риму) у свима правима, као он некада (што је првенствовао)" (ПГ 137.488;  2,282). А под тим првенством Зонара подразумева: "да се чествује ова (Цариградска Црква) као она (Римска), у свему предпоштована // од осталих Цркава" /primum inter alias omnem ecclesias/"(ib.), што би се рекло, додајемо ми, да буде: примус интер парес. Али, Рим то тако није схватао, а још мање Православни Исток кроз векове. Првенство у Цркви несумњиво постоји, и треба да постоји, али оно никада није, нити сме, да повреди католичанску пуноћу сваке Православне, Саборнокатоличанске, Епископалне Цркве.

  

[Александар Милојков]

пре 2 минута, Zoran Đurović рече

нека верује бар епископу Атанасију Јевтићу, преводиоцу и данас бесумње најбољем православном коментатору светих канона!»

Ја не могу да се начудим зашто се владика Атанасије уопште не оглашава по питању украјинске црквене кризе???

[Zoran Đurović]

Чекамо да нам се @Ведран* пробуди!:)))

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Александар Милојков рече

Ја не могу да се начудим зашто се владика Атанасије уопште не оглашава по питању украјинске црквене кризе???

Ја мислим да нема снаге да набије Грцима нож у леђа. Из ових његових осврта видимо да је против фанариотске идеологије, али из неког разлога "глас вапијућег у пустињи" ћути. Или пак нема храбрости да понови како Патријарх Иринеј није његов Патријарх? У сваком случају, он је у озбиљном проблему и мислим да му није лако. Такође сумњам да он стоји као инспиратор Максимов... некако ми то не иде. Али, неће му пасти круна са главе ако се огласи. Он је духовно обликовао Максима и целу једну плејаду, тако да би било људски да сада преузме одговорност и да каже нешто.