Jump to content

"Нити ћу ти дати целив као Јуда..." - размишљање

Оцени ову тему


Препоручена порука

Јуче, на заупокојеној литургији, док сам, стојећи у реду за причешће, по ко зна који пут чуо ове речи, и разумевао их као да се односе на моје грехе тј. да је сваки мој грех издајнички пољубац, као што на свој начин и јесте, мисли су ми одлутале у другом правцу и разумевању овог дела молитве...

Ако се под Јудиним целивом разумеју наши греси, има ли смисла на свакој литургији обећати да их нећемо поновити ако као људи и хришћани знамо да ћемо то (скоро сигурно) урадити опет? Овде није спорно то да ми заиста не желимо да поновимо своје грехе и имамо искрену жељу да то обећамо и одржимо, али, ипак, искуством знамо да то (најчешће) нећемо испунити... Зашто онда обећавати да ћемо испунити нешто што знамо да нећемо моћи? Јер мислим да ми и немамо моћ да никада (опет) не сагрешимо него само да се трудимо у том правцу. А ако смо искрени према себи онда знамо да некада немамо чак ни тај труд...

У том светлу ми се појавила мисао да се под Јудиним целивом можда мисли на нешто друго, неки други промашај у односу према Богу, а не примарно на наше (нажалост) уобичајене грехе. Да се мисли на нешто што ми имамо моћ да урадимо, што можемо да обећамо, макар са већом надом на испуњење него у односу на наше страсти и слабости.

Јуда је својим целивом окончао своју издају и коначно окренуо леђа Христу, до тог тренутка је можда могао и да се предомисли и да му буде опроштено као Петру али тим целивом је он рекао да се више никада неће вратити Христу, никада тајној вечери, никада осталим апостолима.

Може да се каже да су и Јуда и Петар три пута издали Христа: Јуда одласком првосвештеницима, учествовањем на вечери са намером издаје и коначно целивом а Петар са три узастопна одрицања од Христа. Али Јуда се након целива склонио од свих апостола и гледао са стране одвијање страшних догађаја који су уследили а Петар је бризнуо у покајни плач и вратио се осталима. Јуда је након свега у очајању извршио самоубиство а Петар је упркос свему са осталима дочекао вест о Васкрсењу. Петар није дозволио да га грех одвоји од Христа, није трећим одрицањем коначно окренуо леђа и отишао на другу страну.

Зато мислим да можда има више смисла Јудин пољубац схватити као издају милосрђа Божијег и Цркве напуштањем и удаљавањем од причешћа, литугије, Цркве, Христа због било чега што смо урадили или нам се десило. Као када би рекли: нема везе што си ми све до сада опростио и увек ме прихватио, нема везе што сам и даље ту захваљујући теби, нису ми битне ни многе утехе којима си ме посетио, важније ми је што нисам задовољан собом и што нисам достигао оно што сматрам да је потребно.

За разлику од наших грехова мислим да ми имамо већу моћ да у молитви пред причешће обећамо да ћемо се увек вратити Богу шта год урадили или нам се десило. Да ћемо увек доћи по опроштај, помоћ, молитве свих у Цркви, да никада нећемо окренути леђа у очајању па макар у себи и пузали пред Чашом... Мислим да тако нешто можемо да обећамо, а нарочито у осећању захвалности за сва добра која смо у Цркви примили и поред свега што смо урадили од када знамо...

Можемо да обећамо да упркос својим гресима нећемо учинити коначну издају свих молитви које су принете за нас и свега онога кроз шта смо са Црквом прошли и Царства ка којем сви идемо.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Тако сам нешто и ја разумела тај део. Да се односи на наше свакодневне глупости, окретања леђа и бежања од Њега, онда бисмо рекли да се нећемо понашати као Петар. Али то би било бесмислено, јер ако је Петар, који је видео преображење и исцељења, живео уз Христоса, имао "кризе вере", како не бисмо ми? 

По мени, када кажемо да Му нећемо дати целив као Јуда него покајни разбојник, кажемо да нећемо бити безнадежни као Јуда, шта год да учинимо и како год да згрешимо, већ ћемо се увек уздати у Његову милост и ту тражити спас. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

— Нећу казати тајне непријатељима Твојим

Позвани смо да будемо Апостоли, примањем Тела и Крви Христове ми смо присутни на Тајној вечери и тим заклетвама смо и ми освећени:
Нећу те издати, Господе, нећу казати где си, нећу одати (свете) тајне недостојнима, незаинтересованима, лажнима, лукавима

— Нити ћу ти дати целив као Јуда

Нећу те грлити и тапшати по рамену са издајом у срцу, спреман да Те предам, слажем, лукавим и зарадим на Теби нечасно, одајући, опет, Твоје (свете) тајне

Ако си пао, немој да се каљаш; ако си се укаљао, немој да се ваљаш! —Св. Јустин Ћелијски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, ana čarnojević рече

@Ведран* 

šta ti kažeš...

Слажем се сас Владаном. :D

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, gavrosaurus рече

Нећу те издати, Господе, нећу казати где си, нећу одати (свете) тајне недостојнима, незаинтересованима, лажнима, лукавима

kako možeš da odaš nešto što i sam ne znaš,što je i za tebe tajna?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, ana čarnojević рече

To me i muči. Kada ja odam svete tajne nezainteresovanima i lažnima? Mi pišemo ovde po forumu npr i o tim Tajnama...da li i tada odajemo...? Kada razgovaramo sa ateistima a oni se podsmevaju našoj veri...da li tada...i šta spada pod Tajne...

taj deo molitve me uvek mučio...

Ствар је много једноставнија. Причешћујући се ми учествујемо у ОНОЈ истој Тајној Вечери. Не у некој комеморацији те Вечере. 

Телепортујемо се, ако хоћете, :D у присуство Христа и Апостола, и ту се одричемо Јудиног дела. И присаједињујемо осталим Апостолима. Не издајемо Христа непријатељима, не продајемо га за сребрењаке. 

А за наш живот то значи, да не треба да лицемеришемо у свом односу према Христу, да не глумимо, не претварамо се. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, ana čarnojević рече

To me i muči. Kada ja odam svete tajne nezainteresovanima i lažnima? Mi pišemo ovde po forumu npr i o tim Tajnama...da li i tada odajemo...? Kada razgovaramo sa ateistima a oni se podsmevaju našoj veri...da li tada...i šta spada pod Tajne...

taj deo molitve me uvek mučio...

Одајемо Тајне онда када и сами не сведочимо веру. Празнословимо.
Православље није бајка већ истински живот али су у њему и многе тајне које се разоткивају истом том вером, праксом. Годинама. Целог живота.
Ја сам издао Тајне Христове када псујем, пијем, слушам метал а овамо се издајем за Хришћанина, тако се осећам јер ме гледају, знам.
Треба је сведочити, нелицемерно и ту треба снаге али и чистоте, благодати.
И наравно да сам дао издајнички целив али већ следећи стих даје шансу:

— Већ као покајани разбојник исповедам Те:
Помени ме, Господе у Царство Твоме!

Мени је то омиљени део јер сведочи, он појма нема о теологији, евхаристији, високопарним академским речима али он, разбојник, верује! :)
 

Ако си пао, немој да се каљаш; ако си се укаљао, немој да се ваљаш! —Св. Јустин Ћелијски
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, gavrosaurus рече


Ја сам издао Тајне Христове када псујем, пијем, слушам метал а овамо се издајем за Хришћанина, тако се осећам јер ме гледају, знам.
Треба је сведочити, нелицемерно и ту треба снаге али и чистоте, благодати

 

Ја бих баш рекла да си тиме што си, поред тога што си Хришћанин, човек, са својим слабостима наравно и тиме што си аутентичан, избегао да те неко може назвати лицемерним у вери.

Мислим да је важно да баш будемо то што јесмо и да управо као такви исповедамо веру и напредујемо у њој, дајући пример другима, слабим као и ми сами што смо, у ово лудо време када, што би рекао Андрић, почиње да нас буде срамота од оног најчистијег у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Celiv kao Juda, pa, recimo, Juda je izdao Hrista celivom, celiv je znak dubokog medjusobnog prijateljstva i postovanja, zbog toga mu je i Hristos rekao,.... zar celivom izdajes Sina Covecijeg,...tako da je to neko najdublje i najlicemernije izdajstvo Hrista,... i po meni, ( za mene) treba da se pazimo da na neki nacin svojim postupcima, gresima, (Vladan je u pravu 0405_feel) ne dospemo u takvo duhovno stanje da na najgori moguci nacin izdamo veru u Hrista,... sto se nadam da niko nece doci u takvo duhovno stanje...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, ana čarnojević рече

a šta znači ...neću kazati tajne neprijateljima Tvojim? 

пре 2 часа, ana čarnojević рече

To me i muči. Kada ja odam svete tajne nezainteresovanima i lažnima? Mi pišemo ovde po forumu npr i o tim Tajnama...da li i tada odajemo...? Kada razgovaramo sa ateistima a oni se podsmevaju našoj veri...da li tada...i šta spada pod Tajne...

taj deo molitve me uvek mučio...

Искрено ја овај део молитве некако "прескочим" из истих разлога као ови који тебе збуњују. Али сада када си то питала имам неких пар идеја које би могле да буду занимљиве и теби и мени и осталима које ово занима...

Ван контекста Јудине издаје ово место се обично везује за оно "нити бацајте бисере својих пред свиње" а поред тог места има и доста изрека у Причама Соломоновим у којима се саветује против поучавања лудих, неразумних и безумних и о лошим последицама таквог поучавања. Али мислим да то није најбољи смер за тумачење овог места.

Разлог је што се оваквим тумачењем губи из вида да је у случају Јуде казивање тајне непријатељима и издајнички целив један исти нераздвојив акт јер Јуда је управо целивом казао тајну непријатељима и целив је био "само" техничко средство коначне издаје, шифра за: "овај је, хватајте га".

Дакле иако је издаја извршена казивањем тајне непријатељима, а пољубац средство за то, он ипак, као коначан акт, завршни чин, трагична и упечатљива слика, доминира у тумачењима, а то онда вуче на засебно тумачење "казивања таје непријатељима" иако је реч о једном нераздвојивом чину.

Мислим да то значи да ми у овој молитви не би требало да одвајамо ова два дела већ да их разумемо као целину у Јудином случају а да за саме себе имамо у виду да можемо окренути леђа Богу и дати издајнички целив и без да неким непријатељима кажемо неку тајну (као Јуда) већ на неки други за нас битан начин.

Ако је то тако онда овакво одвајање контекста Јудине издаје (кроз казивање тајне непријатељима) и неке друге издаје на други начин омогућава да оба ова дела молитве пред причешће у целини уклопимо у разумевање нашег односа према Богу.

Ето, ваљда сам успео да разјасним и себи и теби :) 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, Vladan :::. рече

контекста

:algabacaju:  .. :D  

... da, deluje da treba citati sve zajedno, u kontekstu zajedno citati.... na kraju stoji,,.... већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме.... znaci, ovo prvo ne trebamo raditi kao Juda, a ovo drugo trebamo da imamo kao razbojnik,...ispovedanje Boga i pokajanje pred sveto Pricesce,,....( tako nekako mi deluje,... Just_Cuz_19 ... :cheesy3:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, Bokisd рече

kontekstualizacija....:D

контекстуализација контекста?

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...