Десанка Максимовић: МОНАХИЊА

[Поуке.орг инфо]

Слатко је ћутати.
Чини ми се да сам њива што под снегом снива,
да сам у земљи скривено зрно жита.
Не тиче ме се шта се у свету збива,
ни ко за чим у животу хита.

Не знам пролазе ли векови или минути.
Нити ми се шта пита, нити саопштава.
Добро ми је као стени што у мраку ћути,
као коме ко под травом спава.

Сада ми сасвим друкчије изгледа
све што је међу људима било,
и нечије речи и нечија рука бледа,
и сто за којим се смејало и пило.

Самилосно сад гледам, као из раја,
кроз ћелијска мутна стакла,
људске жудње и грехе без краја
и све чега сам се некад срцем такла.

И ништа више немам да кажем коме,
и што бих чути могла, за мене није.
Чини ми се да сам шкољка над којом се таласи ломе,
да сам њива изнад које ветар вије.

View full Странице

[Поуке.орг инфо]

[Milica Bajic]

Пре пар година се у нашој кући затекла путница намерница, монахиња Нада. Ја већ нисам живела ту, али и дан данас, када одем тамо, са мајком је спомињем као уснулог члана породице, иако се никада нисмо лично упознале.

Пут је навео да сврати код нас на свом путу у оближњи манастир. Касније је често свраћала и недуго затим се упокојила. Много тога нас је научила. Својим скромним посетама, сваки пут унела нову веру, нову наду. Чак и охрабрила за тешке будуће дане, који су врло брзо након њеног упокојења стигли за нас.

Научила нас је да се светој Матрони молимо речима:

Пресвета Матроно, замоли нашег Господа драгог да опрости грехе наших родитеља и прародитеља.

Сигурна сам и често осетим да се и тамо још увек моли за све нас. Та предивна жена. Монахиња Нада.