Михаило Меденица: Није важно где је Вучић седео, већ где стоји?

[obi-wan]

1 hour ago, Благовесник рече

...

I sve je to, naravno, zasluga ekipe na vlasti, koju ti tako partizanski zdusno branis.
Ne znam sta bi ti rek`o a da ne opsujem, pa cu zato bolje da zaobidjem provokacije.

[obi-wan]

@Благовесник 

Evo malo svrati kod brata ti po cinu, da vidis sta on ima da kaze o tim tvojima.

...

"У овим данима, можда ипак не би било лоше слушати шта има да нам кажу Срби са Косова и Метохије. Поготово гласове који долазе из енклава.
Пре него да поверујемо ономе што о Косову и Метохији говоре смутљивци, који су завладали медијима у Србији као нико после Титових комуниста.
Част ми је да сам Дејана Баљошевића и лично упознао у Ораховцу приликом једног од обилазака Метохије. Њему верујем."

"Коначно један паметан потез опозиционих посланика у скупштини. Удружили се и сви напустили салу. Стварно се не види смисао у давању садашњем режиму "демократског" алибија. 
Уосталом, решење проблема у оваквом систему одавно не могу да донесу странке. То увек испадне само одлагање решења."

"Кад се умножава број понижаваних, поткраданих, злоупотребљаваних, застрашиваних, слаганих - бесмисао завладава, друштво оболи и ствари не слуте на добар развој. 
То што ће у пуцању чира можда и бити кажњени они који понижавају, поткрадају, злоупотребљавају, застрашују, лажу људе, и чине сваковрсно насиље, може бити само привремена и невелика утеха за то што је земља темељно упропаштена.
Бесмисао и даље може да влада и да порађа нове наказне друштвене облике.

Прво што треба урадити то је људима у безнађу вратити поглед ка смислу. Смисао буди наду, а не празна обећања. Тамо где владају бесмисао и безнађе - људски живот ништа не вреди. И кад тад људски живот постаје једнаковредан мртвим стварима. Тад долазе заиста гадна времена.

Дужност Цркве (рукоположеног свештенства и свих верујућих) је да се у временима кад бесмисао завладава свом снагом баци на сведочење смисла.
Ако на време не покренемо себе на подвиг - наша одговорност као чувара истинског смисла биће преогромна. Оправдања нам неће бити од помоћи. Ни малокрво "Даће Бог". Једино што нас може оправдати је велики и искрен труд, до границе наших снага. А Бог помаже најпре тамо где људи дођу до границе својих снага, где пронађу границу својих могућности.

Овако даље, да се правимо да није баш толико лоше - неће ваљати. Никако."

...

I jos brdo sjajnih i bistrih reci na tu temu...  mozda nesto i naucis od njega.

https://www.facebook.com/dakon.ilic

[Јанко]

1 hour ago, obi-wan рече

Пре него да поверујемо ономе што о Косову и Метохији говоре смутљивци, који су завладали медијима у Србији као нико после Титових комуниста.

 

1 hour ago, obi-wan рече

Дужност Цркве (рукоположеног свештенства и свих верујућих) је да се у временима кад бесмисао завладава свом снагом баци на сведочење смисла. Ако на време не покренемо себе на подвиг - наша одговорност као чувара истинског смисла биће преогромна. Оправдања нам неће бити од помоћи. Ни малокрво "Даће Бог". Једино што нас може оправдати је велики и искрен труд, до границе наших снага. А Бог помаже најпре тамо где људи дођу до границе својих снага, где пронађу границу својих могућности.

Овако даље, да се правимо да није баш толико лоше - неће ваљати. Никако."

Ко има уши да чује, нека чује...

[Лазар Нешић]

Ја у суботу идем на протесте, први пут од 97' и 2000 ... брига ме ко организује, нисам фан ни Двери ни Мирјане Карановић, нити не знам кога тамо већ, заболе ме за партије.

Лудаку је истекло време. 

А свештенство СПЦ које симпатише Вучића ... немам речи ... несрећници.

[Јанко]

пре 39 минута, Брка Жарковачки рече

А свештенство СПЦ које симпатише Вучића ... немам речи ... несрећници.

И они су људи...

Зато, свако ко симпатише Вучића...немам речи...

[Јанко]

1 hour ago, Брка Жарковачки рече

Ја у суботу идем на протесте, први пут од 97' и 2000 ... брига ме ко организује, нисам фан ни Двери ни Мирјане Карановић, нити не знам кога тамо већ, заболе ме за партије.

Лудаку је истекло време. 

А свештенство СПЦ које симпатише Вучића ... немам речи ... несрећници.

Иначе, ту су сви они који су били иза Коштунице а око Ђинђића. Сви који су се касније окористили од његове смрти.

Мирише на још једну игранку. Но, боље неизвесна игранка од извесних лоодака. Тамо је можда некима и дошло из позадине у главу. Ови су и оно мало у глави спустили у позадину..

[Лазар Нешић]

пре 7 часа, Јанко рече

Мирише на још једну игранку. 

Тако нешто. 

Наравно, нас овде само још Бог може спасити (додуше, биће то спасење у старозаветном стилу: кров и огањ и куреније дима ).

[Благовесник]

 Председник наше драге Србије АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, мудром дипломатијом и координацијом са министром спољних послова и другим чиниоцима,  маестрално одигравши како му је лане председник ВЛАДИМИР ПУТИН саветовао, да се држи плана куповине времена до тренутка промена естаблишмента у Америци и скоре структурне промене нове поставке у ЕУ,      ствара услове ресетовања и  сукцесивног  укидања онога у шта је Србију      Борко Стефановић         увукао преговорима о интегрисаној граници и  даље step by step! Не чиди сада што  је Париз укорио АВ маргинализовањем "шутнувши" га на крај реда!

 

[Golub]

 

Ево човека који зна збори и твори:

Последњи шамар у Паризу

Понижавање Србије на обележавању стогодишњице примирја у Првом светском рату снажно је одјекнуло у јавности. Велики рат је и данас, како се показало, жива и осетљива тема, једно од „места сећања” која улазе у основе српског националног идентитета.

Чуђење и затеченост српског јавног мњења открили су, међутим, још једну важну чињеницу. После свега што су им Француска и остале земље Запада учинили у последње три деценије, Срби су ипак очекивали другачији однос. Они и данас осећају потребу да им Запад, као врховни морални и историјски жрец, призна и потврди њихове подвиге и жртве. Како се стално и изнова потврђује, Срби и даље живе у свету снова и илузија. Та ирационална неспособност да се политика земаља Запада према њима сагледа мирно, разумно и објективно, представља главни узрок не само понижења него и несрећа које су ова земља и народ претрпели у 20. веку.

Данас смо, како се види, ушли у завршну, леталну фазу ове самоубилачке заслепљености. Спремни смо да, због „евроинтеграција”, пустих обећања и тапшања по рамену, преко 120.000 својих сународника, своју Свету земљу и најдрагоценије успомене, предамо на милост и немилост Макрона, Меркелове, Трампа, Тачија, Харадинаја, Раме и њихове заједничке творевине – „велике Албаније”. Прецизности и правде ради, рецимо да наш председник и влада хоће да се с Косовом и „великом Албанијом” „разграниче” и да им, са територијама јужно од Ибра, предају око 70.000 наших грађана и све наше највеће светиње – Пећку патријаршију, Високе Дечане, Богородицу Љевишку, Грачаницу…

Како протумачити то што председник Србије, после свега, изјављује да ће председник Француске у Београду бити дочекан „величанствено”? Зашто је дошао на овај скуп, упркос заставама Косова у Нотр Даму и зашто га није напустио када је у прве редове постављен један Хашим Тачи, док је њему намењено место гледаоца на трибинама? Да ли је Пољска, земља која је, пошто је у 18. веку избрисана са мапе Европе, васкрсла у Првом светском рату, претрпела било какве последице јер се није појавила на маскаради у Паризу? Можда грешим, али тамо нисам видео ни Британце?

У Паризу је, у ствари, све могло да буде много горе. Знатно пре овог понижења, наши званичници изјављивали су да рачунају на Макронову подршку у убеђивању Немачке да пристане на „компромисно решење”. Судећи по њиховим изјавама, они су били спремни да у Паризу преговарају о „разграничењу”. Како бисте ви, уосталом, третирали званичнике земље који се на такав начин играју животима својих грађана и својим територијама?

Колико пута је потребно да нас понизе да бисмо престали да им се до земље клањамо? Колико пута да нас слажу да бисмо престали да им верујемо? Колико бомбардовања и етничких чишћења да бисмо престали да им поверавамо бригу о земљи, деци и светињама?

Ових дана навршило се сто година од рођења Југославије. Она је била чедо Француске, Велике Британије и САД, земаља победница над Немачком и Аустроугарском. Изградили су је српски западњаци, они који су, како је Јован Дучић писао, у Београду отварали кишобране онда када је у Паризу падала киша. На исти начин настала је и Чехословачка. Запад је потом предао чешке западњаке Немачкој (1938), да би српске западњаке прво гурнуо у сукоб с њом, затим их бомбардовао и, напослетку, предао Титу. Данас су Француска, Британија и САД поново пристале на немачку Европу, дакле на ново уништење Чехословачке и Југославије. Оне су у Босни и Херцеговини и Србији, понесене страшћу за разарањем, превазишле и саму Немачку. Македонија је пристајала на све њихове захтеве, али је то није спасло – они је разарају с посебним задовољством.

После свега, остаје нам да бранимо демократију и људска права од Запада. Он подржава режим у ЦГ, који хапси вође опозиције и чије се перјанице хвале да су признале „Косово” упркос вољи преко 80 одсто грађана. У Македонији је Запад, када је на референдуму доживео фијаско, поништио демократску вољу грађана. Запад се супротставља убедљивој већини становника Србије који, према свим истраживањима јавног мњења, не прихватају ни „разграничење”, ни сецесију „Косова”. Такав је став српске академске јавности и највише црквене јерархије, Светог архијерејског сабора Српске православне цркве па и, што је недовољно примећено, престолонаследника Александра Карађорђевића. Упркос политици Запада, већина становника Србије, дакле, не прихвата гажење људских права Срба на КиМ и озакоњење етничких чишћења из 1999. и 2004.

Хоће ли српске власти престати да извршавају налоге странаца и коначно послушати своје грађане, разум и историјско искуство? 

Милош Ковић

*Ванредни професор Филозофског факултета у Београду

[Јанко]

пре 6 часа, Благовесник рече

 Председник наше драге Србије АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ, мудром дипломатијом и координацијом са министром спољних послова и другим чиниоцима,  маестрално одигравши како му је лане председник ВЛАДИМИР ПУТИН саветовао, да се држи плана куповине времена до тренутка промена естаблишмента у Америци и скоре структурне промене нове поставке у ЕУ,      ствара услове ресетовања и  сукцесивног  укидања онога у шта је Србију      Борко Стефановић         увукао преговорима о интегрисаној граници и  даље step by step! Не чиди сада што  је Париз укорио АВ маргинализовањем "шутнувши" га на крај реда!

 

И још маестралније дискредитовао косовске челнике потурајући им Српску листу да усвајају антисрпске и  антиевропске одлуке! 

Наравно, заувек их је осрамотио ухвативши их на снимцима овековечене са криминалцем Радоичићем!

А шта рећи за генијално заваравања трага повезаности са Русима лажним орденом од Путина!

За то време, Влада укида скупштину као врховно законодавно тело - одлажући усвојен закон о платним разредима. Шта ће нам скупштина да нас срамоти? Него хајде да убијемо дијалог са 500 амандмана на сопствени предлог...

Златни лав за мир са 70 година дугом традицијом од прошле године кад је први пут додељен је права мера Прецедникове муд(р)ости и славе.

Позив у рат премијера (нисам сигуран шта је родна равноправност овде, оче у који род да метнемо премијера?) где би да нашим животима бране своје позиције, и признање Врховног да СМО сатерани у ћошак иако су НАС истерали на чистац су врхунци успешне дипломатије.

Потпуно је јасно да смо их све успели збунити чим НАТО каже да неће војску Косова док амерички амбасадор виче да је то нешто много позитивно! Погубили се од наших варки телом!

На крају, незахвални род овај подлеже варци лукавих Француза који су гарантовано исценирали нереде у сред Париза само да би дали идеју опозицији у Србији да свргну највећег од синова земље због трица - попут разлупаних глава бедних издајника попут Борка (што издајници дакако и заслужују) или цене горива која није већа од Француске (молим лепо!), док нам плата стрмоглаво иде на горе стопом од 40€ / 6 год претећи да престигне висину просечне плате дотичне мрске земље веома брзо, за наредних непуних 6 векова овим темпом... Али не дамо се преварити!

Живео Прецедник!

Оче Благовести!...

овваај, благослови...