Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags 'меденица:'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. https://iskra.co/reagovanja/mihailo-medenica-suze-druge-srbije/ ... МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Сузе „друге Србије“ Поштујем свачије право да не верује, у шта год хоће, баш колико они не поштују моје/наше право да верујем/верујемо у Бога и Сина Божијег, и никада никоме нисам наметао своју вољу или свој суд, но… Пише: Михаило Меденица На претходни текст: „Не бој се – само веруј“, добијем на десетине увреда неке господе која „не могу више да издрже тиранију нас верника“ (то је суштина њихових порука), притом се, безмало сви, декларишући као „милитантни атеисти“. Поштујем свачије право да не верује, у шта год хоће, баш колико они не поштују моје/наше право да верујем/верујемо у Бога и Сина Божијег, и никада никоме нисам наметао своју вољу или свој суд, но… Заправо, они поштују моје право да верујем док год то скривам, ћутим, чиним у потаји, утрчавам у цркву ко да бежим с пљуска и истрчавам из ње као да сам украо новац с иконе… Речју, верујући човек је затуцана будала али му је опроштено уколико је свестан те болештине и уколико је спреман да се лечи, или барем да се јавно стиди својег хендикепа јер, побогу, 21. век је – доба паметних телефона и све глупљих људи! Мислим, наравно, на ове просвећене који су толико даровани сазнањима да су „милитантни атеисти“ подјармљени „тиранији верника“! Дакле, толико не верују да су милитантни, што би ваљда требало да значи да су спремни верујућем да пуцају у чело како би му доказали да неће васкрснути, односно, спалили би цркву ликујући како Господа нема да угаси пламен… Ајде што не верују, њихово право, али они, заправо, не верују ни у то у шта не верују, чудо једно… Што се њих тиче Бетмен је рађен по стварном лику али Бог не постоји јер га нису видели… Заправо, не виде га само у православљу, колико сам приметио. „Храбри“ су једино о Васкрсу, никад о Ускрсу, Пасхи, Бајраму…приљежно презиру искључиво веру у којој су рођени, све српско и сваки помен националног, јер то су „грађани света“, а свет је оно што су видели путујући ногама, а лутајући душом… Тако милитантно продуховљени прескочили би и фратра и рабина и муфтију да где на улици леже у невољи, правећи се да не виде, а овакве затуцане будале би главу дале за сваког од њих јер ме дивна православна вера учи да на човека гледам с висине једино кад му пружам руку да устане. На човека, јер ни Господ неће познати себе у мени ако ја у другоме не видим најпре човека, које год вере или невере био. Нисам милитантно верујући, нити се то може бити, јер распеће није батина већ спона, ћуприја којом ћеш ми доћи у невољи и којом ћу ти доћи у доброме. Ево, у ове године овог тровања званог вирус јасније се него икад видело шта истинска вера чини у човеку и од човека: нагонили су нас да бежимо једни од других, да се „чувамо“ тако што ћемо једни у другима видети звери, али оно најбоље у мени је вазда трчало брату у загрљај. Можда звучи глупо, али верујући људи су сачували човекољубље за дане будуће, сачували су човека за човека, за оне што су веровали да неће оболети ако сатру све људско у себи јер камен не побољева… И остали би довека скамењени да није затуцаних будала које су знале да је болест опака колико је опак лек, а за ову су нам нудили најотровнији: сачувај себе! А, шта ћу са собом без брата и сестре? Нисам милитантни атеиста, није ми довољно само да је мени добро; туђа беда није моје богатство; нема победа у поразу ближњег; како да се смејем а свуд око мене лица у грчу и гримаси..? То је та поган од такозване „друге Србије“: они што презиру ђеда јер му је црно испод ноктију, оца што га је њива ишколовала, мајку што је у град донела девојачку спрему са села, село што има тако простачко име и онолико сведока да се за славу нису наручивали канапеи и лигње из извиканих ресторана… Да је од ресторана старија кафана, а од кафане само црква… Не поричу да су Срби кад се помену Тесла, Пупин, Миланковић…али се гнушају кад се говори о чобанину што је оставио стадо и потрчао да крвавих гаћа и опанака брани Европу и свет! Наравно, појма немају да су се Тесла, Пупин и Миланковић клањали том истом чобанину. Да је Пупин добио Пулицерову награду за аутобиографски роман: „Од пашњака до научењака“, да је Србин раскивао тарабу себи за покров- другима за колевку… Верујући Србин! Понављам, ово је слово о будалама које себе називају „милитантним атеистима“, а много их је, и није проблем што не верују у Бога, њихово право, већ што невером тобож поштују различитости, а различитостима сматрају да постоји њихово право, и она погрешна… Они су, рекох, грађани света, диве се римском Колосеуму али им је Студеница гомила камења; узидшу на Јелисејским пољима ал им је туђе Поље Косовско; знају сваку стопу Лондона али не знају зашто је Хоча Велика, највећа; не знају да је Лувр тек остава Хиландарске ризнице… Видео сам све то, и уживао гледајући све те лепоте, знајући да су моје, да сам их све у Србији већ видео, да за разлику од њих заиста поштујем туђе јер ми није туђе- свега је тог моја Србија ризница и чувар! Видевши Дечане научио сам да видим лепоту, озоривши у Призрену схватио сам да небо није само моје, седећи на ливади са косцима разумео сам и Гогена и Сезана… Затуцани верник који их у тим расправама назива браћом, а они мене идиотом, и увек ће имати идиота за брата, а ја њих..? Ето, у 21. веку, добу еманципације вере ни у шта. У 21. веку, добу којем не припадам/не припадамо, осим ако тај „њихов“ 21. век није време рачуњања од дана… Нека, нек размисле, нећу да им стајем на муку, нећу им рећи да и као „милитантни атеисти“ ипак живе веру…
  2. Дужан сам барем слова професору Дарку Танасковићу, још једној од интелектуалних и моралних громада којих се Србија одриче као да их има на претек… Професор Танасковић је, иначе, један од оних умника на чија сам предавања ишао иако нисам био његов студент, али слушати га како говори о персиској књижевности (тек један од предмета који је предавао) било је заиста нешто налик малој филолошкој литургији. Заиста, људи попут Дарка Танасковића су једни од оних који обогате, оплемене, надахну човека, ударе у оне танано дивне струне душе и учине да схватите да је живот вредан тек уколико га не жалите ни мало, већ нештедимице трошите на нешто вредније од живота- човечност! Томе нас је учио, на томе је инсистирао, такав је вазда био и остао, али… За таквог нема места на Филолошком факултету! Сувише није медиокритет, сувише је свој, утемељен у части, знању и честитости. Сувише полаже само на припадност знању и честитости као јединим врлинама на којима је увек инсистирао, макар се преметнуле у „мане“ смутних времена, тачније, смутних људи који опогане добра времена… За такву људску пре свега громаду више нема места на универзитету, јер, авај, имамо ваљда стручне, способније, умније и надасве бескичменије од професора мирног корака, благе речи, питке и бритке мисли?! Но, ево на страну све лично, професор Танасковић је за Србију учинио оно на чему му довека морамо бити захвални, јер да се ко други нашао на његовом месту, у те дане, месеце и године плиме погани, она крвава творевина зла од некакве „републике“ „косово“ би увелико била члан УНЕСКО! Ту страхоту је понајвише спречио Дарко Танасковић као амбасадор, али пре свега човек, људина, неко ко одлично зна да је светиња коју брани далеко већа и важнија од њега самог, па се на том „Кајмакчалану“ и дао превише! Превише за човека његових година, но учећи нас и тад да ништа није превише и ни једна жртва довољно велика за одбрану онога што смо заклети и животима бранити- пресвето Косово и Метохију! За таквог човека, „солунца“ националне мисли и свести више нема места међ српског научном елитом, јер то што представља елиту може професору Танасковићу и њему сличнима евентуално да придржи она помпезна врата факултета, на којем је, понављам, генерације учио оном ничеовском: „Човек је биће створено да превазиђе себе“! И свако ко је барем на кратко послушао тог благог човека заиста се потрудио да превазиђе себе, а познајем многе. Да превазиђе оне потмуле пориве у себи који нас чине пролазнима и посвети живот нечему већем и вреднијем од живота: части, поштењу и ономе најважнијем- бескомпромисној љубави према Србији, јер вечни смо само уколико себе уткамо у литургију и васкрсење наше миле небеснице! Професоре- бескрајно хвала за све! Ваша је катедра вечна- генерације часних, честитих и србољубних редова заједничког солунског фронта… https://dvaujedan.wordpress.com/
  3. Дужан сам барем слова професору Дарку Танасковићу, још једној од интелектуалних и моралних громада којих се Србија одриче као да их има на претек… Професор Танасковић је, иначе, један од оних умника на чија сам предавања ишао иако нисам био његов студент, али слушати га како говори о персиској књижевности (тек један од предмета који је предавао) било је заиста нешто налик малој филолошкој литургији. Заиста, људи попут Дарка Танасковића су једни од оних који обогате, оплемене, надахну човека, ударе у оне танано дивне струне душе и учине да схватите да је живот вредан тек уколико га не жалите ни мало, већ нештедимице трошите на нешто вредније од живота- човечност! Томе нас је учио, на томе је инсистирао, такав је вазда био и остао, али… За таквог нема места на Филолошком факултету! Сувише није медиокритет, сувише је свој, утемељен у части, знању и честитости. Сувише полаже само на припадност знању и честитости као јединим врлинама на којима је увек инсистирао, макар се преметнуле у „мане“ смутних времена, тачније, смутних људи који опогане добра времена… За такву људску пре свега громаду више нема места на универзитету, јер, авај, имамо ваљда стручне, способније, умније и надасве бескичменије од професора мирног корака, благе речи, питке и бритке мисли?! Но, ево на страну све лично, професор Танасковић је за Србију учинио оно на чему му довека морамо бити захвални, јер да се ко други нашао на његовом месту, у те дане, месеце и године плиме погани, она крвава творевина зла од некакве „републике“ „косово“ би увелико била члан УНЕСКО! Ту страхоту је понајвише спречио Дарко Танасковић као амбасадор, али пре свега човек, људина, неко ко одлично зна да је светиња коју брани далеко већа и важнија од њега самог, па се на том „Кајмакчалану“ и дао превише! Превише за човека његових година, но учећи нас и тад да ништа није превише и ни једна жртва довољно велика за одбрану онога што смо заклети и животима бранити- пресвето Косово и Метохију! За таквог човека, „солунца“ националне мисли и свести више нема места међ српског научном елитом, јер то што представља елиту може професору Танасковићу и њему сличнима евентуално да придржи она помпезна врата факултета, на којем је, понављам, генерације учио оном ничеовском: „Човек је биће створено да превазиђе себе“! И свако ко је барем на кратко послушао тог благог човека заиста се потрудио да превазиђе себе, а познајем многе. Да превазиђе оне потмуле пориве у себи који нас чине пролазнима и посвети живот нечему већем и вреднијем од живота: части, поштењу и ономе најважнијем- бескомпромисној љубави према Србији, јер вечни смо само уколико себе уткамо у литургију и васкрсење наше миле небеснице! Професоре- бескрајно хвала за све! Ваша је катедра вечна- генерације часних, честитих и србољубних редова заједничког солунског фронта… https://dvaujedan.wordpress.com/ View full Странице
  4. Не, заиста није важно на којем је месту Александар Вучић седео током париске шараде, већ на којем је месту стајао пре ње?! Стајао је тамо где се већ годинама осећа најкомфорније- на газишту чауша западних дахија, па откуд толико чуђење што му је запала хоклица на излазу у случају нужде?! Макрон га је сместио тамо где ће га и историја посести- на маргини, столици намењеној за гардеробера који се веероватно задржао послом па су нашли адекватну замену, с тим што су у знак “почасти” Вучићу дозволили да сав бакшиш од чување капута задржи и прикаже у Србији као још једну историјску инвестицију која ће упослити хиљаде младих на кривљењу кифли за сендвиче. Не ликујем, напротив, жао ми је што дивну и славну Србију гледају кроз њега, што је многима овде синоним Србије, што магарећу клупу из које је извиривао нико неће смети да назове тако, већ престолом с којег је са висине гледао на остале… Престол јесте, али голог цара који је своју царевину свео на “благовести” издаје, моралног бездана, наличја људскости и националног поноса сапнутог у покајању: “Извите, и овог сам се јутра пробудио као Србин, даћу све од себе да сутра исправим грешку, обећавам!” Но, признајмо, не би Вучић успео Кајмакчалан да учини клизиштем да не саучествујемо у тој бесрамној работи! Ко потпаљујући фитиље, ко правећи се да не види како горе, ко срећан што се неће обрушити на његову већ братовљеву кућу, ко пресрећан што ће затрпати његов дом јер боље је остати жив закопан док све не прође, а после ће ваљда неко чути вапај из “гроба”..? Није Француска понизила Србију већ се према њој понела гледајући шта јој Вучић чини! А, Вучић јој чини оно што је та иста Француска (уз саслужење највећег подлаца- британске империје) желела да учини 1916. на обалама Валоне и Драча- да остави мору да докрајчи оно што албанске врлети нису српском збегу! Но, тада се дични Србин није дао, није га дала мајчица Русија, а данас…данас ћутке, у страху од сопственог гласа, молимо плиме да нас понесу у мрачне дубине јер смо пристали да ова шака јада власти утка у нас мисао да ваљамо онолико колико они не ваљају ничему! Нисмо достојни славних предака, нити сасвим сигурно славнијих од нас потомака, јер ми смо, МИ, дозволили да Вучић и Вучићеви сведоци владају нашим празним душама! Државом не владају, то су издали душманима на управљање, а они су приграбили душе и преметнули их у своје бисаге и самаре! Издали су Косово и Метохију јер смо ћутке, или полушапатом, пристали да нам небо замене фото-тапетом, Бога за распеване фонтане, кандила за бофл лампионе, славу за надничарење у сопственим животима, наду за трептај среће у лавини очајања, Високе Дечане за високе куле Потемкиновог села “Београд на води” и ресто Србије на хлебу и води, Кајмакчалан за брдо шута безвратих неимара, Солунски фронт за фронт пред “Лидлом”, Милунку Савић за Мају Гојковић, Живојина Мишића за Вулина… Отуда Вучић у Паризу, под ђавољим знамењем некаквог “косова”! Отуда крвава звер од Тачија у строју победника! Отуда магарећа клупа, јер немамо храбрости да је назовемо тако, већ троном лажног цара Алека малог! Нико у Паризу није понизио наше славне претке- одавно су они с десне стране Господа, не може Божијој војсци дан овоземаљског бесрамља ништа! Понизили смо себе заборавивши чији смо предајући душу и срце задругарима јада на откуп! Лакше нам је ћутати у рушевинама куће, него с њеног прага пркосно викнути- ВАЛА, ДОСТА ЈЕ, И ПРЕВИШЕ! СИКТЕР ЧАУШИ ЗАПАДНИХ ДАХИЈА! Михаило Меденица https://dvaujedan.wordpress.com/2018/11/12/није-важно-где-је-вучић-седео-већ-где-с/?fbclid=IwAR3SIBKJ907ic1eQrS2zuLW-6GHw7Pv_uqyXAH1FB9t_q_M8Bq9bggTnndQ
  5. Знаш, Александре Вулине, Српска православна црква је нешто веће и од тебе и од мене, од ових вихорних година које сте учинили удовицом једног великог и славног народа, но васкрснуће Србија, сираку тужни, али хоћемо ли ти и ја?!Ти грешан, отужан и обезбожен!Ја једнако грешан, ни по чему ваљанији од тебе, но недостојан да браним нашу свету саборницу дрзнух се да не дам теби и таквима налик да поганим прстом упиру на олтаре!Не дам јер сте се у гордисти издаје своје дрзнули да и литургије кројите према мери своје погани, мислећи, ваљда, да су јеванђеља, псалми и светоотачке мудрости ваша властограбна саопштења и пролози непочинстава?!Знаш ли, несрећниче, шта је Српска православна црква на коју удараш свом силом испразности упозоравјући да: “СПЦ води рачуна да њен став о Косову и Метохији не постане мржња”?!Не знаш, муко, но туга је што ја, недостојан да је браним, треба да ти објашњавам!Не може, туго, став цркве никако и никада да се преметне у мржњу, јер став цркве је став Господа самог, а у њему нема мржње и јарости! Томе смо склони ти и ја, свако у свом науму, но црква никако!Није став цркве став неколицине владика и епископа, већ векова, несрећо! Векова које погано желите да прекрстите у мит, копрену и лаж, ви саздани од лажи и преваре!Није став цркве реч овог или оног свештеника, већ свих крштења и опела откад смо се обожили па до овог дана у којем ти отписујем, Алеков сведоче!Није црква бахати владика но мајка чија је љубав безусловна и вечна!Није црква поњава коју ћете прострти пред своју издају, но ћивот, плаштаница, миро, исповест, причест, опрост и утеха!Није црква биртијаш с којим се надговараш, празнино, већ мир и мудрост пред којом благословљен ћутиш и трајеш.Једино у њој трајемо! Једино нас у њој има и када посустанемо у вери да још где постојимо, припадамо, ваљамо…Није саборна јер се шатри у портама, већ што смо под тим скутима вазда били скривени од погани и сачувани да нас буде довека!Довека је мало више од онога за шта се ви “борите”!Мало више од бездана у који нас нуткате призивајући да се покрстимо и причестимо пред хадовским “ђаконима”!Став свете Српске православне цркве о Косову и Метохији је став Господњи, Вулине, а Господ нас није благословио том светињом да је метрите и кљуцате мрвице ко вране, већ да не дате ни метра, да је не круните јер нафора није то што ће вам стрести са столњака након ђавоље гозбе, већ тело Христово, читаво, тело Сина Господњег пострадалог на Голготи како бисмо се довека рађали и васкрсавали на нашој, његовој, Божијој…Нема мржње, страдалничне у празноверју, у ставу наше свете Цркве о Косову и Метохији, јер људи мрзе а не Бог, а став цркве је, рекох, став Божији!Господ је себи Косово и Метохију наменио за одмориште, а нас за вечне гостопримнике на његовом гувну мироточном!Ко си ти, ко сте ви, да то издајете, издате, ко трулежни пансион крај пута што не води никуд?!Ко си ти, грешниче да прстом упиреш на цркву и ко сам ја грешан да је од тебе и теби налик браним?!Призвали сте погана времена у којима је наша света саборница између тебе и мене уместо над нама, довека, неупитно, јер став цркве је став нашег постојања, без разлике да ли ко верује у Господа или не, он верује у свакога!Дунеш ли у воштанице, туго, нећеш призвати мрак већ лучу којом ће занавек сјати огањ ваше издаје, лажи и бездана у који нуткате Србију да кљуне, убеђујући је да ће постојати тек кад од ње остане сећање на постојање… https://dvaujedan.wordpress.com/2018/08/02/није-вам-црква-биртијаш-да-се-с-њом-надг/
  6. „Како већ чујем посдмехе у вези са мојим еветнуалним анжаговањем на месту диретрока нашег угледног презудећа Аедрором „Никола Телса“ приђунен сам да одгоровим на посдмехе и дематнујем их, али не посдмехом већ чињецинама! Ја, Зоран Бабић Зоруле, дилпомирани инњежер машинства из Врњчаке Бање, рођен од оца и мајке, човек са оргомним радним искуством на светкси признатим аедроромима пољопривредне авијајције, на којима сам обаљвао најодгоровније фунције: од пуњача резерворара безнином (па су истакали јер као иду на дизел, што је нотрона лаж али су хтели да ме дискваликифују као струњчака), заустављача проперела голим рукама, ојачавања крила изолир траком и селопејтом, па све до копилота у једноседима где сам се физички и ментално дивио небексим висинама држећи се за крило или реп ваздуплохова у пуној брзини! Што се Николе Телсе тиче његов сам фан још док је иргао за „Спратак“ па прешао у „Зведзу“ а онда у „Расинг“ и милсим да између њега и мене нема непознацина, иако смартам да је Муслин много поргешио што је дозловио да оде, али да није отишао не би измислио струју па самим тим ни ваздуплохове на чему му је завхално чивато човечаствно, јер један је Никола Жигић који је знао и по 90 митуна плус надокнада вренема да не иде у тоалет, еј! Дакле, батарам знањем и чињецинама потребним за место дикретора аерордома и не знам чему подсмехи кад сам још пре две године једном од апартнама које држим у Врњчачкој Бањи дао име „Никола Телса“, и то председникчом, али се мама љутила што сам шврљао флостамером по вратима па ме је дергадирала да издајем лежаљке и сунцорбане, мада не знам о каквим апатрамина говорите јер је реч о обичној породинчој кући са само 36 соба које не наплаћујемо, већ радимо по принпицу ко колико остави од 50 до 70 евра за ноћење и дочурак?! То наравно није све, јер сам више пута трчао за ваздуплоховима када би Александар Вучић, човек чију сам бешику истетовирао на грудима, летео недук и махао све док ме поцилија не стигне на крају писте или се не саркијем у кукузуру па још дуго машем и јецам за човеком којем се психички и ментално дивим више него и небесима, јер он јетсе небеса и Бог и Богодорица и Света три Јехарха и чанси крст за којим се плива само 33 метра , што је скадазолно и недопустиво мало, али и то ћу променити кад потсанем директор ареодрома и уведем обазено пливање за крстом од 233 метара и то роњењем- Срјиба барем толико дугује највећем реформатору којег је икада илама! Као што знате био сам и шеф полсаничке групе ССН-а у скушптини из успешно водио и то презудеће којем је подркша народа поралса са 100 потсо на 221 када сам напутсио скушптину, спавковао онај коферћич Вини Пу што су ми родиљети купили кад сам дилпомирао и упутио се на аедрором да се чекирам за диретрока те емитенте установе у којој се назале фри-шопови, кафићи, сувернинице као у мојој Врњчачкој Бањи, неки људи с корефима као да путују негде и неколико перфеткно чистох јавних тоалета у којима слабићи и Сошореви плаћеници олакшавају бекише јер не могу да трпе као премијер који ће отићи у тоалтел за две, најсакније за две и по године кад свима у Срјиби буду бешике надомак Евроспке ујине! А, да, има и ваздуплохова, али милсим да то није основна детланост аерордома тако да ћу умним наропом учинити да реструктурирамо презудеће тако да ваздуплоховима буде дозљовено слетање само у перидоу од 12 до 15, док би се остало време искоритсило да народ може слодобно да шета пистом, дечица да возе бикицле, пезнионери иргају шаха и боћања, разглејадућу успут тезге са домаћим произдовима које ће бити постављене по писти, као једна велика енто пијаца под слонагом: „Кајмак из каце код Тесле фаце“! Све ваздуплохове ћу да пресумерим на ону ливаду иза Калуђерице, па нек тамо зађагују ваздух, а не овде где људи долазе с корефима пуним ствари за продају, као једна моја рођака што је хтела да ували, ојав, да фри-шопу неке домаће помаде на косимиону продају а они је ухаспили ко Авалца, падрон, Космајца али је још нису пустили јер изгледа да је ипак она тај највечи накро- дилер на свету а не сирома Авалац што је грекшом ухапшен док је устајао са wц шоље у својој кући иако је лоциран у Латинксој Аремици, где је иначе и ухашпен па депотрован на wц шољу код куће како би трошкови пута нахиш орепативаца били смањени због мера штедње! Мислим да сам овим доказао колико сам преквафиликован за место дирерктора „Николе Телсе“, јер, понаљвам, ако је неко више пута гунруо прсте у штекер од мене да провери илами струје- нек се јави?! И увек је било струје, баш као што сам и горовио мами, али ме је ипак терала да пробам! П. С,. Уламо да заборавим- глумио сам и у „Патризанској ексадрили“, био сам Рашод Бајић ако ме већ нисте препонзали, и предлгао сам да се аерородм зове „Звездан“, али…тако да је то још један плус у мојој радној биоргафији за место дирерктора! Рајудем се новим изазовима и спреман сам да се ухватим с њима у котшац! До јуна, полсе морам у продичној кућици преко олмадинске да издајем сунцорбане и лежаљке, али се већ крајем септембра враћам на Аерордом „Никола Жигић“ да свеначно отровим тезге за манистефацију Дани дуван чварака на писти- у сласт их слисти! П. П. С. Ко се данас чекира добија попуст за апатрмане у Врнчачкој Бањи код једне дивне жене са феноменалним сином- ноћење с дочурком колико даш од 50 до 70 евра!“ НСПМ
×
×
  • Креирај ново...