Уходите децу за њихово добро - О БЕЗБЕДНОСТИ МЛАДИХ НА ИНТЕРНЕТУ

[JESSY]

Девојчице и дечаци можда и не знају да ружни коментар вршњака или примамљив позив непознате одрасле особе на „Фејсбуку” представља насиље, а родитељи их морају од тога заштитити појачаним надзором, макар то значило и ухођење

 

Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 13.10.2018. у 13:35

 

 

Ружни коментари на друштвеним мрежама које вршњаци остављају испод слика другара из разреда, улице или краја нису само безазлени несташлуци. Могу да изазову озбиљне последице по танане дечије душе. Још је опасније предаторство одраслих преступника и педофила у виртуелном свету. Зато сви савети који се тичу васпитања деце, рецимо да на улици не разговарају са непознатима особама нити да прихватају да са њима некуда оду, важе и за свет екрана.

У времену када деца у просеку проводе више од пет сати дневно испред рачунара, са таблетом или паметним телефоном у рукама, мајке и очеви морају да их пазе баш као и када су ван дома. Интернет уз своје предности и олакшице које је унео, нарочито последњих година, није имун на криминал и зло које може да нашкоди нарочито најмлађима.

Колико су родитељи и тинејџери у Србији упознати са тамним странама онлајн света, да ли у Србији постоје службе и програми које се баве безбедношћу и заштитом деце на интернету питали смо Татјану Матић, државну секретарку у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

[JESSY]

1. Шта је насиље на интернету?

Оно има више лица, испољава се на много начина. То су узнемирујући садржаји попут увредљивих порука, фотографија, видео материјала, понижавање у групама или изопштавање из групе, провоцирање, врбовање, уцењивање и други притисци који могу довести до насиља у реалном свету. Осим вршњачког насиља, које спроводе сама деца, насиље на интернету над најмлађима чине и одрасли преступници. Сви ти случајеви могу да оставе тешке психолошке последице на децу и могу и да угрозе њихову физичку безбедност.

2. Да ли су родитељи свесни онлајн опасности?

Родитељи који су свесни опасности на интернету и који су укључени у активности свог детета, нажалост, јесу у мањини. Већина родитеља, углавном услед неупућености, интернет сматра пољем забаве. Не знају тачно шта њихово дете ради док је онлајн. Према нашем истраживању из новембра 2017. чак 72 одсто родитеља није подесило рачунар на ограничени приступ одређеним сајтовима, само петина је то урадила, док осам одсто њих није упознато да ли имају рачунар са ограниченим приступом или не.

3. Колико је досад било позива на број 19833 Националног контакт центра за безбедност деце на интернету?

Од фебруара 2017, када је Центар основан, до краја августа 2018. примљено је 5.212 телефонских позива, мејлова и пријава путем сајта и друштвених мрежа. Првих неколико месеци најчешће су звали одрасли: родитељи, баке и деке. Касније, када су оператери почели едукацију по основним школама широм Србије, и за време и после кампање „ИТ караван” све чешће су нас звала деца. Сада је тај однос скоро изједначен.

4. У којим случајевима су надлежне службе реаговале?

Највећи број предмета односи се на информисање, саветовање и едукацију грађана. Међутим, Центру стижу и пријаве за вређање, крађу идентитета, злоупотребе фотографија и других видова дигиталног насиља међу вршњацима, али и најтежих случајева угрожавања попут предаторства и интернет педофилије. Случајеви са елементима кривичног дела прослеђују се Министарству унутрашњих послова и Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Таквих предмета је до сада било 92. Значајан број пријава за вршњачко насиље у школама прослеђује се Министарству науке, просвете и технолошког развоја, које интервенише преко својих тимова за заштиту деце од злостављања и занемаривања. Мањи број пријава упућен је домовима здравља и центрима за социјални рад, у случајевима угрожавања здравља и добробити детета.

5. Шта би прво требало да ураде родитељи и васпитачи кад утврде да дете трпи насиље или им се оно само пожали?

Први корак одраслих је да детету објасне да није ништа лоше урадило и да не заслужује да буде третирано на тај начин. Следећи важан корак јесте да сниме екран на којем се види узнемиравање. То је доказ насиља који се прилаже уз пријаву полицији, односно школи уколико је у питању вршњачко насиље. Најчешћа грешка родитеља је брисање проблематичног садржаја, укидање дететовог налога и забрана интернета. То није решење! То код детета које је жртва појачавај осећај кривице, док преступник остаје некажњен и наставља са насиљем. У било ком тренутку одрасли могу да позову Национални контакт центар за безбедност деце на интернету да добију помоћ и савет.

[JESSY]

6. Да ли су више угрожена млађа деца или тинејџери?

Подједнако су угрожена и деца млађег узраста и тинејџери. Нека више времена проводе на друштвеним мрежама, друга на сајтовима, онлајн играма. Сматра се, ипак, да су посебно угрожени дечаци и девојчице изнад 12. године, кад постају активнија на друштвеним мрежама и више се упуштају у онлајн комуникацију. Пракса показује да су девојчице раније биле чешћа мета педофила, али су последњих неколико година скоро подједнако у опасности и дечаци.

7. Како родитељ да препозна да његово дете има проблем? Да ли су дозвољене методе попут „шпијунирања”, коришћење лажних профила, контрола телефона, рачунара?

Као и у стварном свету, дете не би требало да буде без надзора родитеља ни у виртуелном. И ту су најважнији поверење и разговор. Родитељи би стално требало да питају децу шта посећују на интернету, са ким четују, ко ступа у контакт са њим. Потребно је да указују на опасности комуникације са непознатим особама, да их упозоре да не прихватају таква „ћаскања”, односно да не одговарају на упите и захтеве са непознатих налога и веб-адреса. Пожељно је да родитељи поседују основна дигитална знања како би могли да прате понашање свог детета на интернету. Добар пример је да буду „пријатељи” са дететом на друштвеним мрежама, да поседују шифре дететових налога, да прегледају историју претраживања. Надзор који се препоручује укључује и одређене софтверске алате за родитељску контролу („parental control”) које се могу инсталирати на рачунару или мобилном уређају.

8. Да ли је добро ограничити време које деца проводе уз паметне телефоне и рачунаре?

Стручњаци тврде да се од четири до шест сати непрекидно проведених на интернету сматра прекомерним. Савет је да се са дететом о томе прича. Да му се укаже на штетне последице, међу којима су главобоља, болови у леђима, проблем са видом, спавањем... Важно је да се поставе правила и границе, и то у договору са дететом о томе где, када, колико може да буде онлајн. Могу се искористити апликације за ограничење времена. Родитељи, као и наставници, требало би да упућују децу на квалитетно и креативно изражавање онлајн, али и да их подстичу на друге активности, спорт, хобије.

9. Да ли је довољно познато да српски закони предвиђају одговорност за изнете увреде у коментарима на друштвеним мрежама?

Увреде на друштвеним мрежама представљају кривично дело у нашој земљи. Особа која је на овај начин оштећена има право на накнаду штете путем кривичног поступка. При томе, кривично дело носи исту тежину и може се открити и када се спроводи са лажног профила. Зато је у ери нових комуникација неопходно код деце развијати културу дијалога, међусобног уважавања и толеранције.

10. Препоручујете ли неку старосну границу испод које није пожељно да деца имају налог на „Инстаграму”, „Фејсбуку”, „Јутјубу”?

Готово све друштвене мреже у својим правилима садрже забрану креирања профила за децу млађу од 13 година. У пракси, деца се поводе за вршњацима, старијим браћом и сестрама па отварају своје налоге. Често их у томе подржавају родитељи, чак они сами креирају профиле и деле њихове фотографије и приватне податке чиме их несвесно излажу ризицима и опасностима.          

Игре изазова

Неретко светски медији извештавају о смртним исходима онлајн лудорија попут игре „изазова” којима се деци задају бесмислени задаци. Да ли су неке од њих стигле до Србије? Наша саговорница каже да се трендови на интернету шире и у нашој земљи, али на срећу до сада код нас није регистрована ниједна од тих контроверзних игара. Међутим, начелно, „игре изазова” којих има пуно и разноврсне су, јесу примамљиве школарцима и могу бити јако опасне. Најефикаснија превенција је разговор са децом о таквим садржајима. Савети и помоћ родитеља су кључни да дете правилно изгради своју личност, самопоуздање и одупре се притисцима и трендовима који су ризични.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/413178/Uhodite-decu-za-njihovo-dobro

 

[АлександраВ]

On 23.10.2018. at 15:14, JESSY рече

Као и у стварном свету, дете не би требало да буде без надзора родитеља ни у виртуелном.

Спојлер

 

 

[Предраг М]

пре 5 минута, АлександраВ рече

  Сакриј садржај

 

 

у овом случају су родитељи дете оставили ван контроле одавно а питање је и да ли су родитељи овог детета под контролом. момак изговара више псовки од кочијаша и испољава агресију достојну једног криминалца...