Претражи Живе Речи Утехе

Novi bizaran izazov širi se među tinejdžerima diljem svijeta, a koliko je opasan potvrđuje i činjenica da su neki već završili u bolnici. Zove se Skull-Breaker Challenge (mi bismo ga nazivali izazovom slomljene glave) ili Tripping Jump Challenge i munjevitom se brzinom proširio TikTokom, aplikacijom za dijeljenje kratkih video zapisa, koja broji preko pola milijarde korisnika u svijetu. O čemu je riječ? Troje ljudi stoji ispred kamere, od kojih dvoje, s lijeva i s desna, skaču u isto vrijeme. Slijedi ih i osoba koja u sredini, a koju je prilikom skoka potrebno udariti u noge kako bi izgubila ravnotežu i pala na pod, i to vrlo vjerojatno na leđa, odnosno glavu. Izazov navodno potječe iz Španjolske, odakle se proširio na ostatak Europe i SAD-a, javlja NY Post. Početkom veljače ove godine na društvenim je mrežama objavljen je video s upozorenjem gdje autor poručuje da je riječ o novoj modi koja se širi školama te da prihvaćanje ‘izazova’ može prouzročiti lomove lubanje i druge ozljede. Kako javljaju brojni svjetski mediji, već su prijavljeni prvi slučajevi hospitalizacije djece koja su sudjelovala u izazovu. Mladić iz Arizone hitno je prebačen u bolnicu nakon što je zadobio ozljedu glave i snažne posjekotine u ustima, požalila se njegova majka. U bolnici je završio i trinaestogodišnji sin Marca i Stacy Shenker iz New Jerseyja. Zadobio je potres mozga i 20 minuta nije dolazio k svijesti pa je prevezen u bolnicu. ”Ne mogu opisati koliko je to bolno, fizički i psihički”, opisao je posljedice svog pada tinejdžer iz Miamija. Neki roditelji, čija su djeca ozlijeđena u ovom “izazovu”, već podižu tužbe protiv roditelja druge djece koja su u njemu sudjelovala, škola u kojima se to događa, a uskoro bi na udaru mogao biti i sam Tik Tok. Glasnogovornik TikToka ograđuje se od svega, tvrdeći kako smjernice zajednice ne dopuštaju sadržaj koji potiče ili promovira opasne izazove te da iz aplikacije uklanjaju svako prijavljeno ponašanje koje krši te smjernice. https://m.dnevno.hr/vijesti/video-hitno-provjerite-ima-li-vase-dijete-ovu-aplikaciju-pojavio-se-novi-opasan-izazov-1434123/ Нећу постављати видео, због тога што ми је било мука да гледам, нама је на вибер групи одељења један родитељ послао снимак пре неки дан са упозорење. Одгледала сам три пада три детета и није ми било добро. Муж је одгледао и рекао да је двоје баш било жестоко повређено. Оно што је важно јесте да многа деца нису знала о чему је реч (деца која се налазе у средини и која на крају падају и бивају повређена), него су им другари говорили да се снимају само како скачу, а онда и он/она то треба да понови. Деца су наивно скакала и након тога падала и разбијала главе. Објасните деци о чему је реч. Друга "игрица" која се појавила је Outlet/penny challenge Nova igra izazova pod nazivom Outlet/penny challenge postala je sve popularnija među djecom i mladima u svijetu bez obzira na to što može izazvati ozbiljne posljedice. Stručnjaci upozoravaju da punjač iako nije u potpunosti priključen u utičnicu ipak omogućava punjenje uređaja, a često se kao nuspojava pojavljuju uništene instalacije o čemu su izvještavali brojni svjetski mediji. Koliko je ova igra uzela maha dokaz je i posljednji policijski izvještaj iz Massachusettsa gdje su dvojica tinejdžera optužena za izazivanje požara u ’’Whitman-Hanson’’ srednjoj školi i protiv njih je pokrenut krivični postupak zbog pokušaja paljenja državne ustanove i uništavanja javne svojine. Pored materijalne štete, ova igra nanijela je brojnim učesnicima i tjelesne povrede u vidu opekotina, a nadležni upozoravaju da, u zavisnosti od vrste instalacije, može doći i do izuzetno jakog strujnog udara koji može izazvati smrt. Stručnjaci su uspjeli da se izbore sa zastrašujućim igrama kao što su Plavi kit i Momo, ali nikako ne mogu da stanu na kraj izazovima koji postoje još iz doba prije interneta, a koji su sada našli svoje mjesto i u viralnom svijetu. https://youtu.be/yFl6UhH1Stc извор Писали смо на форуму о плавом киту и игрици Момо

Девојчице и дечаци можда и не знају да ружни коментар вршњака или примамљив позив непознате одрасле особе на „Фејсбуку” представља насиље, а родитељи их морају од тога заштитити појачаним надзором, макар то значило и ухођење Аутор: Андријана Цветићанинсубота, 13.10.2018. у 13:35 Ружни коментари на друштвеним мрежама које вршњаци остављају испод слика другара из разреда, улице или краја нису само безазлени несташлуци. Могу да изазову озбиљне последице по танане дечије душе. Још је опасније предаторство одраслих преступника и педофила у виртуелном свету. Зато сви савети који се тичу васпитања деце, рецимо да на улици не разговарају са непознатима особама нити да прихватају да са њима некуда оду, важе и за свет екрана. У времену када деца у просеку проводе више од пет сати дневно испред рачунара, са таблетом или паметним телефоном у рукама, мајке и очеви морају да их пазе баш као и када су ван дома. Интернет уз своје предности и олакшице које је унео, нарочито последњих година, није имун на криминал и зло које може да нашкоди нарочито најмлађима. Колико су родитељи и тинејџери у Србији упознати са тамним странама онлајн света, да ли у Србији постоје службе и програми које се баве безбедношћу и заштитом деце на интернету питали смо Татјану Матић, државну секретарку у Министарству трговине, туризма и телекомуникација.

Шума доступних информација замагљује нам суштину, а бомбардовањем дигиталног простора маргиналним појавама и понашањима, такве појаве и понашања постају мејнстрим. Као код синдрома куване жабе. Дар расуђивања и разлучивања битног од небитног, корисног од штетног, лажног од веродостојног потребнији је него икада. Овако, за „Новости“, прича отац Александар Савић, ђакон у Цркви Св. цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, уједно и електроинжењер, водећи стручни сарадник у ЕПС Дистрибуцији Београд. После завршене Електротехничке школе „Никола Тесла“, образовање је по инерцији наставио на Електротехничком факултету у Београду. Ипак, током треће године студија, код Александра се појавила снажна жеља да продуби своја сазнања о Богу и Цркви. Осећајући позив и потребу да активније учествује у црквеном животу, уписао се на Православни богословски факултет, а благослов од свог духовника добио је уз услов да због теологије не одустане од свог првог избора. Оба факултета завршио је у року, да би информатику и хришћанство спојио у Центру за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве (ЦЕПИС), чији је управник последње три године. – Најактуелнији проблеми којима се бавимо углавном се тичу социјалних мрежа и употреба и злоупотреба везаних за интернет – прича ђакон Александар. – У свему је присутан моменат заштите личности и заштите података о личности, будући да је у центру сваког збивања увек човек. Било да се ради о најтежим злоупотребама, где су на мети деца, о крађама платних картица или о покушајима да се кроз циљану пропаганду промене наше мишљење и ставови. Треба имати у виду да Црква јесте савремена али је и ван времена, па нема потребе да истрчава и да одмах даје одговоре на тек настале изазове. Ипак, услед брзине технолошких иновација, а нарочито брзине реакције младих на њих, Центар је дужан да, на основу ризнице предања које Црква има, правовремено понуди квалитетна решења. – Нека од решења били би обазривост и критички став, посебно деце и њихових родитеља – подвлачи ђакон Александар, и сам отац четворо деце, додајући да би родитељи требало да имају приступ налозима најмлађих на социјалним мрежама, бар док дете не покаже одговорност за свој наступ и понашање у јавности. – Тужна је реалност да су власницима друштвених мрежа битне само бројке, а не и појединци – сматра наш саговорник. – Морамо сами да штитимо себе и друге. Што се деце тиче, суштина није у томе да их кришом посматрамо, већ да их спречимо да се јавно компромитују, тиме што ће знати да је то истовремено компромитовање и пред родитељима. Просто да их дисциплинујемо да пред друге не износе оно што не би изнели пред својим ближњима. Ту је за њих, али и за нас старије, граница коју не треба прећи. Још један проблем присутан на друштвеним мрежама јесте могућност да се створи нови идентитет, аватар, нова личност потпуно несагласна са оном стварном. То, према речима ђакона Савића, доводи до шизофрених стања и покушаја појединца да комплексе из реалног света лечи у оном виртуелном. – Посматрањем комуникације на мрежама може да се уочи исувише неодмерених изјава, уз олако етикетирање других људи – оцењује отац Александар. – Заборављамо да је и са друге стране личност попут наше. Хришћани смо 24 часа дневно, и хришћански захтев љуби ближњега свога односи се на нас у сваком тренутку. Како у цркви, на радном месту или у дому, тако и на интернету. Дигитално небо, уз све своје предности и недостатке, пружа и могућност приближавања црквеног живота верницима. Кроз црквене веб-сајтове, телевизијске и радијске емисије, православну друштвену мрежу црква.нет, фејсбук-налоге духовника и многобројне друге канале, хришћанска реч доступна је једним кликом миша. Ипак, како каже наш саговорник, модерни видови комуникације, иако корисни, недовољни су. Праву поруку можемо послати и примити само здравим сведочењем и личним контактом. – Питање је шта је наш циљ – да се рекламирамо, или да сведочимо Христа и његово учење – наглашава ђакон Александар. – Да ли је виртуелна црква уопште могућа? Рекао бих да није – то није Црква. На интернету не можеш ни да се крстиш, ни да се венчаш, ни да се исповедиш, ни да се причестиш. Дописивање, гледање телевизијског преноса Литургије, слушање духовне музике и читање текстова пожељно је, али није замена за живу реч и активно учествовање у богослужењу. Све остало своди се само на филозофију. Смисао сваког нашег мисионарења, па и виртуелним медијума, јесте да човека привучемо активном црквеном животу, да га инспиришемо да сам, слободном вољом, приђе и пронађе нешто добро за себе. Да дође на Литургију што је суштина. Као у позиву апостола Филипа Натанаилу у Светом писму: Дођи и види има ли шта добро у Назарету. ИСТРАЖИВАЊА КРОЗ ТЕОЛОШКУ ПРИЗМУ Као стално тело, ЦЕПИС већ пуну деценију даје одговоре на актуелна питања предности и мана дигиталних технологија, њихове безбедне примене и заштите од злоупотребе. Основна активност Центра је у изради стручних извештаја из различитих технолошких области кроз теолошку, социолошку, политиколошку, информациону, етичку, правну призму. Имао је значајну улогу у јавној дискусији приликом увођења биометријских система идентификације 2008. године, акцентујући питање заштите приватности грађана. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Они који користе друштвене мреже неретко се сусрећу са лажним профилима храмова, парохија, свештенства и монаштва, што представља кривично дело. О томе колико је ово раширен проблем и како се са њим суочава Црква говорио је Александар Арсенин, стални стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве. Прилог смо преузели са интернет странице радија Беседе View full Странице

У новој емисији "Под знаком питања" на таласима Радија Слово љубве било је речи о улози Српске Православне Цркве на интернету и како препознати аутентичан, истинит и достојанствен садржај Цркве на друштвеним мрежама. Гост емисије био је Александар Арсенин, информатичар, стручни сарадник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве. Звучни запис емисије Извор: Радио Слово љубве View full Странице

Представници Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске Православне Цркве (ЦЕПИС) имали су састанке са представницима Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС), у циљу успостављања континуиране сарадње и борбе против секташтва на интернету. Шта је том приликом договорено и од ког је то значаја за СПЦ говорио је Александар Арсенин - стручни сарадник ЦЕПИС-а, који је био гост Радија Беседе. Прилог смо преузели са званичне интернет странице Радија Беседе View full Странице

Сергијев Посад, 29. јун 2017. г. На званичном сајту Свето-Троице Сергијеве лавре стављено је у отворени приступ 14 568 рукописа. Њихова дигитализација је реализована у оквиру заједничког пројекта Лавре и Руске државне библиотеке. Сви рукописи су подељени по архивама и збиркама. Постоји и подраздељење „Уникатне књиге“, где је сабрано шест издања: неки томови Руске Библије и Житије Сергија Радоњешког. Издање десетотомне илустроване Руске Библије постало животно дело црквеног историчара, археографа и филолога архимандрита Инокентија (Просвирина). За основу издања узета је прва пуна Руска Библија из 1499.године (такозвана Генадијевска) са паралелним руским текстом Синодалног превода Библије (1876. г.) и илустрованим материјалом Библијских књига руске рукописне традиције од X до XIX в, јавља Патриархия.ru. Све рукописе Свето-Троицке Сергијеве лавре у дигиталном издању можете пронаћи овде. Са руског Ива Бендеља 30 / 06 / 2017

Трибина: Култура изражавања на интернету – Шибул и Ињац (ВИДЕО) Twitte На трибини је било речи о култури изражавања на интернету. О последицама хејтовања и негатовности у комуникацијама међу интернет корисницима. Након увода који је дао Жељко Ињац, психолог Александар Шибул је објаснио присутнима да је хејтовање пре свега израз људске немоћи и зависти али да су последице хејтовања огромне пре свега по саме хејтере. Трибина је била веома посећена. Посебну атмосферу су унели тинејџери ученици рачунарске школе Смарт

Млађи основци посебно изложени насиљу на интернету среда, 20. сеп 2017, 08:50 -> 09:20 Извор: Science Daily http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/2520/nauka/2875017/mladji-osnovci-posebno-izlozeni-nasilju-na-internetu.html Већина истраживања о сајбер насиљу фокусирала се углавном на адолесценте. Међутим, ново истраживање које је испитало коришћење мобилних телефона међу децом од трећег до петог разреда основне школе, показало је да је тај узраст нарочито подложан овој пошасти. Студија која се бави овом темом представљена је Америчкој националној академији за педијатрију у Чикагу. Истраживачи су прикупили податке анкетирајући више од четири и по хиљаде ученика од трећег до петог разреда, у периоду од 2014. до 2016. године. Око 9,5 процената деце пријавило је да су жртве насиља на интернету. Истраживање је показало да су сајбер насиљу веома изложени ученици трећег и четвртог разреда основне школе Др Елизабет Ингландер, професорка психологије са Државног универзитета Бриџвотер, изјавила је да родитељи често наводе предности давања мобилног телефона детету, али да давање тих уређаја мањој деци има и непредвиђене ризике, што показују и резултати истраживања. Поседовање мобилног телефона пријавило је 49,6 посто ученика трећег, четвртог и петог разреда. Власници мобилних телефона у трећем и четвртом разреду често су пријављивали да су жртве сајбер насиља. У сва три разреда, више власника мобилних телефона признало је да су и сами чинили ту врсту насиља. Истраживачи истичу значај одлуке да ли детету треба дати мобилни телефон Др Ингландер истиче да истраживање треба да буде подсетник за родитеље да узму у обзир и ризике и користи када одлучују да ли ће детету основношколског узраста дати мобилни телефон. „У најмању руку, родитељи могу да разговарају са дететом о тој теми, укажу му на одговорности које иду уз поседовање мобилног уређаја и упознају га са општим правилима комуникације у тој друштвеној сфериˮ, навела је она. Приредила: Татјана Цвејић

Српске средњовјековне повеље из Венеције доступне на интернету Од ИН4С -16 јул, 2017 Цар Стефан Душан пише дужду Андреи Дандолу како пристаје на продужетак уговора о сарадњи Венеције и краљевског Града Котора на још три године Српске средњевјековне повеље које се чувају у Државном архиву Венеције доступне су онлајн у оквиру пројекта Monasterium. Државни архив у Венецији (Archivio di Stato di Venezia), је архив фондова Млетачке Републике од XIII вијека, а установа за системско прикупљање, сређивање и чување грађе од 1815. Године. Архив је смјештен у више од 300 дворана самостана Frari и спада међу највеће на свијету. Пројекат „Monasterium.Net“ започео је у самостанима богатој аустријској савезној држави Доња Аустрија. Због великог историјског значаја самостани чувају велик дио средњовјековне и нововјековне историје Доње Аустрије. Чврста међусобна повезаност самостана кроз историју идеалан је предуслов за остваривање виртуелне повезаности историјских извора које чувају. Пројекaт је кренуо у бискупијског архива у St. Pöltenu уз снажну помоћ самих самостана и државних институција. Monasterium.Net замишљен је као „архив без граница“ у просторном и садржајном смислу јер није ограничен само на исправе црквеног карактера, већ је постао архив свих средњовјековних и ранонововјековних исправа. Идеја се из Доње Аустрије проширила на друге савезне земље и сусједне државе. Уз помоћ аустријског Министарства наставе, умјетности и културе (Österreichisches Bundesministeriums für Unterricht, Kunst und Kultur) и Европске уније створени су темељи за ширење и даљи развој пројекта. Многобројни међусобни контакти различитих архива у јуну 2006. године довели су до удружења. Том је приликом израђен и меморандум, који представља темељ сарадње унутар конзорцијума. У новембру 2007. године дошло је до начелног појашњења намјера; трајно етаблирати постојећу мрежу архива и с тим повезани виртуелни архив у облику заједнице ICARus (Међународног центра за архивска истраживања). Повеље су доступне на сљедећем линку: Serbian Medieval Documents in the State Archives of Venice.