Зоран Ђуровић: Мушовића потомци – Борбаши за неверу

[Милан Ракић]

пре 1 минут, nikola888 рече

kko

[nikola888]

sta sam lose rekao samo da su rimokatolici hriscanska verska zajednica i rak rana na pravoslavnom slovenskom telu ,,jer to lose ,,,,drugo ovaj velecasni mene naziva majmunom pa to niko ne brise nit ja to trazim nit se zalim ali ako mi se ne vrati poruka onda se ja sklanjam sa ovog nazovi foruma za vjek i vjekov

[Zoran Đurović]

пре 16 минута, nikola888 рече

sta sam lose rekao samo da su rimokatolici hriscanska verska zajednica i rak rana na pravoslavnom slovenskom telu ,,jer to lose ,,,,drugo ovaj velecasni mene naziva majmunom pa to niko ne brise nit ja to trazim nit se zalim ali ako mi se ne vrati poruka onda se ja sklanjam sa ovog nazovi foruma za vjek i vjekov

напокон си рекао нешто паметно. Ако мислиш да се просераваш на рачун католика, купи пинкле.

[cloudking]

пре 57 минута, nikola888 рече

ako mi se ne vrati poruka onda se ja sklanjam sa ovog nazovi foruma za vjek i vjekov

Pa daj covece sta ti je, nemoj. Ovaj forum nece biti isti bez tebe.. 

[Zoran Đurović]

пре 5 минута, cloudking рече

Pa daj covece sta ti je, nemoj. Ovaj forum nece biti isti bez tebe.. 

умирем,,,

[Драгана Милошевић]

Pa daj covece sta ti je, nemoj. Ovaj forum nece biti isti bez tebe.. 

[emoji1]

Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Zoran Đurović]

On 8.10.2018. at 8:31, Драгана Милошевић рече

Послато са E6653 користећи Pouke.org мобилну апликацију
 

Борбаш, сада га пренели.

[Zoran Đurović]

Чорбаџије не могу без мене, само фабрикују пљувачине:

http://borbazaveru.info/content/view/11046/1/

http://borbazaveru.info/content/view/11047/1/

http://borbazaveru.info/content/view/11052/1/

Пси само лају. Наравно да нису ни линковали на шта одговарају, јер 90% читалаштва им је неуко. Сад ће и ово да окаче. По лицу им могу само балегу размазати, како вели Господ у Малахије! 

[Lady Godiva]

пре 7 минута, Zoran Đurović рече

Чорбаџије не могу без мене, само фабрикују пљувачине:

http://borbazaveru.info/content/view/11046/1/

http://borbazaveru.info/content/view/11047/1/

http://borbazaveru.info/content/view/11052/1/

Пси само лају. Наравно да нису ни линковали на шта одговарају, јер 90% читалаштва им је неуко. Сад ће и ово да окаче. По лицу им могу само балегу размазати, како вели Господ у Малахије! 

Али други линк се мора прочитати. Генијално! 

[Zoran Đurović]

Објавише код мене на зиду Жељко Познановић и Милан Радовановић

Борба за веру на први поглед покушава да се представи као православни хришћански конзервативни сајт. У суштини то је антицрквено левичарски сајт који напада Богом постављену црквену јерархију и радује се на пример расколу између Москве и Цариграда изједначујући обе стране. Виљиво је да они сматрају да Црква и епископат немју никакву учитељску власт а они сами, иако не знамо ко су, имају ту власт да оцењују кога год хоће. И то потпуно релативизујући све о чему пишу тако да на пример неки канонски прекршај бива постављен у исту раван са неким случајним фотографијама. Руска теологија је давно утврдилаа и на појединим примерима доказала да иза напада безразложних на папизам стоји у ствари напад на православље. О томе на пример пише потпуно конзервативни руски теолог Валенти Асмус протојереј.

Зашто је то истина? Па нападајући римокатоличку цркву они нападају и православље које је догматско скоро исто и јерархијски принцип. Шта стоји иза свега тога и чудних мешавина Борбе за веру? Против су православља, римокатолицизма и јерархије. Како би рекао покојни Хомеини: иза сваког зла стоји Америка; тако иза сајта Борба за веру стоји амерички протестантизам. Ако се нападају православни епископи и Рим шта остаје? Само протестантизам који се никада не напада. Никада се не помињу протестантске секте који су реално највећа опасност, јер Срби нити иду, нити им пада на памет да иду, у римокатоличку цркву. Дакле, нашим криптопротестантима смета јерархијски систем. Посебно нападају например о.Андреја Ткачова, вероватно једног од најбољих проповедника, ваљда зато што је рекао да ми можемо да причамо са римокатолицима и муслиманима а да са протестантима немамо шта да причамо. Они у својим иступима показују типично протестантску (калвинистичку) бахатост као да су они предодређени да имају сву истину. Приказују се да имају моћ и прете, али својим саопштењима и мистификују себе као да иза њих стоји неко. Они јесу добијали помоћ из Америке, али ипак немају такву моћ да могу да прете. Покушајте да читате њихове текстове у овом кључу који предлажем и биће вам све јасно.

Понашају се као прави калвинисти који само бомбардују и заводе санкције. Њих нико не сме ни да помене, а они вређају свакога. Са њима нема разговора јер су увек у праву. Туга, жалост и провнцијална духовна беда. Мало су заостали и живе свој провинцијски амерички сан у коме су сви исти, а они који су то схватили (они) мало су више исти него други. Чувајмо се секташа, они нису ми.

 

Milan Radovanovic: Ретко добро запажање. Суштински антагонизам савремене цивилизације није између Запада (римокатолика и протестаната) и Истока (православаца), како огромна већина људи мисли, него протестанти воде верски рат против римокатолика и православаца заједно. О томе су својевремено у својим јавним наступима отворено говорили и Буш и Блер. То је један од главних разлога зашто се непрекидно ради на приближавању Рима и Москве.

 

Željko Poznanović: Нарочито је наше руралне калвинисте изнервирао састанак патријарха Кирила и папе на Куби, који је највећа демонстрација ослобођења од Америке уопште. Треба се не само сетити, не само кубанске кризе, него и видети на карти где је Куба а где Вашингтон па да се види колико је то понижење за Америку. Нису чак ни реаговали. Граде зид према Мексику али не могу да изграде зид напредовању у војсци католика. Све је више Америчких високих команданата разних Санчеза и Гомеза. А они који владају иначе не могу одмах да буду генерали па у војску и не иду. Али ту су наши малинарски калвинисти да бране интересе глобалне псеудоимперије нападајући п. Кирила и папу.

[Zoran Đurović]

пре 4 минута, Lady Godiva рече

Али други линк се мора прочитати. Генијално! 

Ти не знаш који су то болесници - око акта где се наводно види гузица моје жене, су се извинили пре неколико година управо њој, јер им је писала. Ја да сам наслика акт моје жене то бих и поставио. Као што имам на нету моје актове. Али су ово болесни перверзњаци. 

Сада се поново ватају за дупе моје жене. Пацови који скиче из јазбина. Прогласили ме да сам био професор на БФ! Лудило мозга! А онда сам организовао ноћна предавања на Академији да бих оргијао са студенткињама! Невероватне пројекције... Онда су у 2-3 наврата срали како сам са протом Рашом Поповићем и, тада ђаконом, Ивицом Чаировићем, украо са Академије 10-15 хиљада евра. Ту багру не можеш ни да тужиш јер су регистровани у Русији и не зна се ко све стоји иза њих. Узимају паре да би се борили против СПЦ. Никаква обогаљеност, било душевна, било физичка не оправдава ово непочинство. 

Моје одговоре неће ни да пренесу ни да линкују, а ко ће од њихових читалаца да пронађе шта сам ја писао? Само, очигнедно се види да сам им скршио систем, па се сада међусобно теше, као вашке, тиме како сам ја хулан, вулгаран, екумениста, паписта и сл. Разбио сам им начисто Петровића, и како сам им сасуо зубе у грло, не знају где се налазе. Зато ово бесомучно фабриковање текстова на мој рачун.    

[Августин]

Поред свих запажања треба приметити да се Борба за веру бави претежно дисквалификацијама и увредама без икаквог аргумента.Нападају све редом користећи притом језик артемита и глаголске облике до сада непознате у српском језику као екуменисати новотарити и слично.Док су они како је показано чисти протестанти јер не поштују никакву јерархију.Нападају и епископе као Јефрема бањалучког или Василија сремског којима чак ни они не би могли ништа приговорити и који су познати као побожни и у свему узорни.Ради се очито о страним плаћеницима које је не знам због чега изнервирао о.Зоран Ђуровић.При томе испољавају и одређено лудило јер им је један од доказа да је дотични паписта и то што је држао наставу у вечерњим часовима.Ту стварно не може ништа да се каже него да је њихова деструкција почела да се претвара у самодеструкцију због глупости и бесмисла.

[Lady Godiva]

пре 35 минута, Zoran Đurović рече

Ти не знаш који су то болесници - око акта где се наводно види гузица моје жене, су се извинили пре неколико година управо њој, јер им је писала. Ја да сам наслика акт моје жене то бих и поставио. Као што имам на нету моје актове. Али су ово болесни перверзњаци. 

И не знам, заобилазим их у широком луку. Нећу да се трујем кад не морам. 

Океј, лажу да си лопов, перверзњак, плаћеник, издајник... Али што пишу о задњици авинице? Шта би и било лоше у томе да си сликао своју супругу? Озбиљно питам. Ако је то нешто лоше, шта је онда Песма над песмама?

[Августин]

15. фебруар 2012.

ОДГОВОР УРЕДНИШТВУ САЈТА „БОРБА ЗА ВЕРУ“

 

<p claОДГОВОР ПРОТОЈЕРЕЈА-СТАВРОФОРА ЉУБЕ МИЛОШЕВИЋА
УРЕДНИШТВУ САЈТА „БОРБА ЗА ВЕРУ“
 
Драги уредници „Борба за веру“,
 
Надам се да овај мој одговор неће да буде и потврда оног од чега данас хришћанин најчешће страда, да не може да оћути увреду и да смири свог унутрашњег човека пред мишљењем ближњег па и онда када је погрешно. У том духовном расположењу вама не пишем, иначе вероватно не бих вам ни одговорио на ове ваше чудне замерке. А ако се тиче тога да ми само желимо добро нашем народу у СПЦ, са најискренијим покретима срца да не буде раздора и подела, а служимо се љубављу која открива Господа у нашем ближњем, онда би ми могли на једном дозвољеном академском нивоу и без многоглагољивости – тим нашим најчешћим непријaтељем, да огледамо ствари које нас раздвајају а ви их опширно изнели као такве.
Битно је одмах да вам укажем на психолошко поигравање са мојом личношћу, представљањем јавности кроз једну грубу фабрикацију, дакле неистину (нешто што није од Бога), да сам ја телефоном звао брата Жељка Которанина. То је пред Богом неистина! А да ли је лаж у свом том смислу појма, то зна брат којег помињете, а и архива окренутих бројева мојих телефонских компанија коју увек лако могу да покажем. Ко се тиме служи а посебно зашто – овде је за мене велика енигма? Као да ми овде не говоримо о Цркви него о нечем сасвим Њој непознатом и страном?
Допустићу да је то неспоразум, али брине зашто брат Жељко то већ једном не демантује?
Збрка је вероватно у томе што је лоше пренета, или лоше прихваћена информација са наших интерних радних листи, јер сам затражио телефон Владе Димитријевића да га позовем, да затражим дозволу да уредимо е-књигу типа зборника свих његових важнијих чланака и објавимо је на светосавље.орг уз потребну „е“-каталогизацију . Дакле, брата Жељка Которанина никада нисам звао телефоном, нити сам то намеравао једноставно због тога што човека не познајем. Даље, замолио сам једног члана радне групе светосавља.орг да вам се обрати (путем е-поруке или телефона, али из Београда а не Америке), и замолио да текст о „презвитери“ који је компромитујући и неозбиљан, да га склоните. То је заиста истина. Био сам поведен добрим намерама за успех вашег посла. А да није тако могао сам да будем злурад, груб, недостојан свог чина, и поведем се лошим побудама и опортунистички једва дочекам, из заседе, да тај чланак јавно исмејем (јер то људи на српском „православном“ интернету раде – заузму бусију и чекају…).
Али нисам, јер како рекох, био сам поведен братским побудама и бригом, а и свештеник сам, па погледајте где вам стоји то убеђење да у мени видите „надзорника“ над српским православним сајтовима. Али, ако сматрате да је то било моје грубо мешање у вашу уређивачку политику ја сада тражим извињење, иако то не заслужује да буде јавно, како због моје побуде да учиним нешто тихо и без помпе, тако и због поштовања приватног дописивања. Жалим што сам оном мојом молбом погрешно проценио ситуацију, а и људе, верујући у њихове добре намере када се ради о стварима за Цркву.
Моје другачије мишљење од уредништва „Борба за веру“ које сам изнео „писањима по разним сајтовима“ изнето је само на два сајта, раније на верујем.орг и сада, али понекад, на форуму „Живе речи и утехе“. (Раније, много раније, послао сам поруку – две на разбојнички сајт газиместан, који због свог рушилачког рада није ни заживео што је и „природно“). Није добро што кажете „по сајтовима“ као да се ја свуда јављам, и то често!?
Исход мојих писања је увек покретао уреднике (на последњем један од уредника) та два сајта, већином студената и неких професора теологије, у личну конфронтацију разводњавајући тему; стварали су напад на моју личност због једноставне неспособности суочавања са оним што говорим, а и због дубоких разлика у поимању и проповедању Православне еклисиологије коју стварају све већи модернистички прилази према њој. Овде треба да се помене, и понуди као суштински факт овог диспута, да „они“ у мени не виде истомишљеника – што је добро, а како то овим и ви исто чините – такође је добро, јер то указује на наш пут царски (светосавље.орг), тежак, у послушању благородном црквеном поретку а исто тако и канонима Цркве и њеној општој Истини. Знам да се на овом изабраном правцу учења најтеже пада у прелест, а и ако се појави грешка она не може да буде плод гордости него само слабости људске, када се на моменат одвојимо од оног светог еванђелског правила „будите мудри као змије“.
И треба да се „сајт „Борба за веру“ бори „за веру једанпут предану светима“ (Јд, 1, 3), а против догматских, канонских и литургичких новотарија, које рањавају Тело Христово у његовој пуноти“. И треба да се то чини достојно, са љубављу, стваралачки, смирено, у послушању а тек онда са збиром информација које нас свакодневно обасипају, које нажалост, многи данас не виде да су огромно ђавоље искушење и претеча Антихриста. Ми се једноставно не слажемо и како се бори за веру „једном предану светима“, зато што сам дубоко убеђен да „лепа реч и гвоздена врата отвара“, и она света Реч и нада: „иди и не греши више“.
„Презвитера“ на српском значи попадија и сваки савет да попадија претендује и на звање „попа“ (свештенство), јесте грубо незнање, што у овом случају вероватно није, него је једноставно несмирени реваншизам сукоба личности, који приватизује опште и јавно питање – Цркву, и лични је обрачун да чак у њему ни цена није битна. А она је скупа, јер је она повела аутора, да на нечем што стоји на тако изразитој танкој нити, да он износи „вагонску“ тежину питања „женског свештенства“ које никада неће бити остварљиво у Цркви (или СПЦ). То је класичан а често и показан опортунизам, када се само тражи длака у јајету, или било шта, еда ли би понизили брата свог. То нису питања вере него нешто друго. У теологији „слободе“ а у борби против тзв. „униформисаности“ у СПЦ је завладала недисциплина (непослушање), скоро до хаоса, и само у томе може да се пронађе одговор да један свештеник своју жену види као „презвитеру“ а не попадију. Опет, то уопште није никаква грешка него је ситница која не заслужује онакву пажњу и коментар.
Да сам ја покренут „елинизмом“ на уштрб нашег језика, јесте то злобно хватање за сламку, или цепидлачење лимитивног материјала, или непоштена примедба у одсуству наде да се овај неспоразум реши него само продуби. Ја јавно страдам од русизма: од бркања руске и српске синтаксе, граматичких правила; водим се руским и црквенословенским кованицама у потпуном одсуству грчких, а можда понегде латинских, француских и енглеских. Зато, рећи да сам ја „елиниста“, јесте покрет нечијег исквареног унутрашњег стања према мени. Дакле, „зачкољице које се траже“ и јесу мој „генерални став“ према „Борба за веру“, мислим да због ових ствари њено Уреднишво „претерује“? По мом мишљењу, да нема тога претеривања и зачкољица већина доброг материјала би успешно остваривала тежак крст православне „борбе“, сведочанства – „мартирдома“ за нашу свету веру наде и љубави, у нашем заједничком загрљају душа у Телу нашег Бога.
Само због Владе Димитријевића уздржавао сам се ових коментара и то је био мој избор.
У приватној поруци ми смо изнели наша мишљења (копије имам), и у том врло пријатељском разговору, ви добро знате на шта сам указао као проблем и братски вам пожело успех у раду. Касније, када се јавио проблем око позајмице материјала и тзв. „ауторских права“, завршило се тако да сам нашем уредништву рекао да то оставимо на страну, да се не свађамо, а посебно због ваше последње љутите поруке коју сте једном од наших чланова послали.
Како понижавање висине иконостаса, исто тако и уздизање по нашим барокним црквама, барокном иконографијом – оличења најгрубље латинизације нашег светог Православља и богословља икона, које се откривају у спољашњем и унутрашњем изгледу православних храмова по Војводини, ја потписујем редове човека за којег тачно знам шта је говорио. Нисам користио могућност оног „нереченог“, то што ви сада чините, нити спекулишем, него сам дао коментар на нешто лепо речено. И сигурно је да он, као и ја, не мисли на освећени иконостас у Сомбору, за који сам пре неку годину рекао да је ниподаштавање лика светих који образом падају испод струка служашчих (не узимајући у обзир царске двери које значе нешто друго), што је тип светогрђа, у инфериорном лутању ван давно изгубљене наше оригиналности: националне, богословске, архитектонске, артистичке и политичке – као општег извора постојања нашег народног бића. Потребно је да се завири у Љевишку, Дечане, Грачаницу…, где иконостаси не крију непроцењиво богатство живописа, него заједнички остварују хармонију „прозора“ у Царство Небеско на сваком педљу православног храма а не само иконостасу. То и јесте прави образац висине иконостаса, нити тако срамно низак нити толико висок, него једноставно речено „нормалан“. Да одговорим и на ову вашу чисту „зачкољицу“ која је сасвим непотребна и без ваљаног смисла.
Дакле, ово што до сада написах може да буде изазвано неспоразумом са жељом да се он и некако реши, и у томе могу да поздравим ваше одговорне речи: „Уредништво сајта „Борба за веру“ увек је било спремно и отворено за сваку врсту црквеноградитељског дијалога и сучељавање различитих мишљења“. Док опредељено и са опортунистичким ентузијазмом чепркање по коментару светосавске листе, који је упућен човеку који јавно назива јеретицима епископе СПЦ, ја не видим ништа „црквеноградитељско“ него рушилачко, и позивањем на делење и мржњу. То не поздрављам.
Не верујем да се поистовећујете са дугогогодишњим бруталним мислима тог нашег бившег члана, којег смо годинама љубављу покривали и праштали све до те поруке коју цитирате? У разговору са њим позвао сам се на Владу Димитријевића, и очински му рекао да је он образац озбиљности и „како треба“, да ако се нешто критикује да се то чини синовски, а у оквирима хришћанске слободе и еванђелске савести. Зато што Влада нигде јавно не назива епископе јеретицима него указује на нека јеретичка учења. Он то не чини зато што разуме Цркву, коју нажалост, многи данашњи надрикритичари не умеју, како због недостатка богословских способности и страха Божијег, тако још више због неизграђене живе вере у динамичној црквености и молитвеном подвигу.
Ваш издвојен цитат када сам писао о св. Теофилу, а у вези учења о души, нисам уопште разумео. Ако се душа боготвори у грубој неспособности заштите њене бесмртности, таквима сам рекао: „хвала“, немојте нас ради Бога милостивог више штитити. Шокантно је да се иза „боготворења душе“ проналази и препознаје „Борба за веру“, што никада нисам ни помислио, него је само могло да буде обраћање људима који не познају основну азбуку своје вере. Људи који граде неправославне мисли „оне друге врсте“, које износе интернет скупине типа „газиместан“, па је запањујуће да сте се ви осетили прозваним. И даље желим да верујем да је овде посреди само неспоразум и да „Борба за веру“ има другачији програм од људи којима сам се онако обратио. Ако је другачије онда ја могу само да жалим за ово моје изгубљено време?.
„Борба за веру“, својим обимним и неуморним радом треба да зна да јерес и јеретик није исто. Неке ствари Црква не решава логиком! Молим вас, обратите пажњу на то. Погрешним „учењем“ у Цркви, не значи да је неко аутоматски јеретик који је као такав објављен од Цркве (један пут…, два пута…, три пута…), у том њеном датом благородном поретку општења и пажње браће и сестара. Ако ми са „јеретиком“ општимо од исте чаше онда са нама нешто није у реду?! Посебно ако нам је јеретик епископ на чијем антиминсу служимо! Дакле, ту нема ни Цркве! (Наравно, Хомјаков је то питање другачије решио). Размислите о томе пријатељски вас молим.
Овим се јавља легитимно теолошко питање: да ли ми треба да назовемо м. Антонија Храповицког јеретиком само зато што се у једном моменту запетљао у његовом „Догмату искупљења“? Човека којег св. Јустин Нови назива „светитељем“, и „највећим оцем Цркве последњих векова“? Када су му „добронамерни“ саркастично задавали питање: „крст или гетсимански врт, Владико?“ – као наш „србенда“ Парента, а и остали „газиместанци“ тог времена. Јер нису могли нити умели, студиозно, побожно, одговорно и опрезно, достојни учитељства у Цркви да пишу као што су то радили епископи Теофан Полтавски и Серафим Собољев, или потпуно да схвате као свјатјејши патријарх Варнава и свештени Синод РЗПЦ у Карловцима. Или да св. Теофана Затворника назовемо јеретиком који је падао у искушење (теологоумену) да душа на себи носи тип „материје“. А блаженог Августина? Или то само „Филикове“ које је Црква трпела два века, не призивајући никог на личну одговорност схватајући потребу за икономијом због трагедије која се осећала да долази. Ја никада нисам говорио да не треба да се говори о модернизму и шмеманизму у СПЦ, али јесам и како? Има како може а има како не може, у Цркви.
Поштовани, ево овде, у овом реченом, ви не разумете моју делатност на интернету, као и бригу на једној листи, на којем се трудим да се не заведе хаос и сам будем „крив паклу огњеном“ за изречено „рака“ и остало. Да не урличе један на другог да је јеретик, и то у безобразлуку, литерално запењених уста и закрвављених очију, у потпуној богословској необразовансти, и у одсуству сваког понашања људске богообразне личности; у понижењу људске природе и достојанства у било којем човеку. Бог се открива у човеку поред нас у сваком моменту нашег живота (ради нас), чак у неблагодатном самарјанину (дакле и у црнцу њујоршког метроа), где Господ намерно тражи добар однос нек је он и „јеретик“ („јер је спасење само од јудејаца“), па није случајно поменуо „милостивог самарајанина“ за образац нашој милостињи, нити оног „јеретика самарјанина“ (о.Љ.М.) из десеторице исцељених, када се вратио да једини захвали Господу. Ничег случајног нема, драга браћо!
Тако и нас Господ учи да човек није стока само зато што је заблудео или пао, или само зато што смо ми православни – т.ј. „спасење од јудејаца“. Он нас учи да није наше да ми износимо такав индивидуални строги суд и над „јеретицима“, осим што треба да се чувамо њих; а најмање нас учи да ми можемо да газимо по грешнику одбацујући на страну сваку наду за њега. Још мање нам дозвољава да ван канонског устројства Цркве ми вршимо суд Божији, и самог Њега – Господа, дуготрпељивог и љубвеобилног потискујемо на страну и ствари узимамо у своје жестоке руке. Овим ја не развијам теолошки диспут са вама, него једноставно штитим моју одлуку у односу на неприхватљиво понашање на том случају који сте ви изабрали да заснивате критику моје јавне делатности.
Није мој лични произвол када кажем: „то само говори шљам, опанчари, тврдоврати и непослушни, и горди, и незналице истина свете цркве Христове…“, него је производ дугогодишњег провоцирања од стране човека на којег се, нажалост, ви сада ослањате, који је после дугог времена успео да ме изнервира и наведе на тај грех. Да ми због тог судије и псовача владика замерите, мене православном свештенику друге јурисдикције који не може да замисли тај однос према свом архијереју, зато што му се прећутно-сагласно нисам придружио? Какв бих ја био свештеник када бих дозволио тај тип простаклука из поруке у поруку? О којој би вери ја овде говорио и погрешним учењима ако не бих умео основно да заштитим?
Ово што кажем и јесте добронамерна критика и шаљем је у писаној форми да би је ви прочитали.
 
Са жаљењем да је дошло до овог ја вас са дужним поштовањем и искреним молитвеним жељама поздрављам.
 
Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић

 

 

Evo vidim da ima je napadanje sveštenika dugogodišnja praksa

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Share on Facebook

[свештеник Александар]

Драги оче Зоране,имаш моју подршку.Пратим све.Борбаши су зли.Док сам био у Цркви Св.Максима у Костолцу нисам могао да се опоравим од њихових лажи,мржње и клевета.На твојој сам страни.Узгред,док сам био раније под утиском њихових клевета,истраживао сам њихов рад и дошао до податка да им је једном приликом финансијски помогао бивши припадник УЧК са Косова. Толико.