Raskol se zahuktava

[Milan Nikolic]

Сад ми се што се каже отворила нова димензија.

Наиме, у вези овога што Цариград чини са Украјином, сматрам да Руска Црква може глат да сазове васељенски сабор, где ће доћи сви Руски епископи и сви Српски епископи и свих осталих Цркава епископи (који буду желели да дођу). То би био огроман број и већина епископа православних Цркава. Наравно, пожељно је да Руска Црква не буде усамљена, а неће сигурно. Такав сабор би свакако био васељенски. Међутим, за такав сабор потребно је одредити кључна и суштинска питања за Православну Цркву, што сматрам да не може бити организовано пре средине века.

[Ромејац]

Управо сада, Pontifex Emeritus рече

ти и даље са том својом непримереном тезом. а где је био руски брат кад су по Јужној и Старој Србији бугарски расколници силовали српску сестру?

Колико ме сећање служи наведене територије су тада биле под јурисдикцијом данашњег силоватеља! А Бугари су имали подршку тадашњих моћника (султана), да оснују Егзархију. Али ситуација је била таква да је султан Бугаре ограничио само на свој етнос. Па тако нису оснивали парацркве тамо где није било словенског живља. А Грци нису причали:

пре 37 минута, Pontifex Emeritus рече

зато будимо у речима благи, јер блажени су миротворци. 

Него су их наредних 70 година држали за расколнике (и јеретике - саборна осуда етнофилетизма). Све док се ови нису покајали 1945 године...
Дипломатским напорима Србије и Русије цариградска патријаршија је на епархије у Призрену и Скопљу поставила Србе за епископе крајем XIX века.

[o. Miroljub]

пре 4 часа, Pontifex Emeritus рече

Руси су преко Бугарске настојали да остваре своје стратешке циљеве у овом делу Европе. најзаслужнији за стварање те расколничке егзархије био је гроф (и генерал) Николај Павлович Игњатијев, руски посланик у Цариграду. он је mastermind целог пројекта, а касније и главни идеолог Велике Бугарске. непосредно је заслужан што су области Јужне и Старе Србије (Ниш, Пирот, Лесковац, Врање, Скопље, Куманово, Велес, Дебар) потпале под егзархисте. он је лично спречио наше посланство да пред Васељенску патријаршију и Порту изнесу захтеве српске владе у погледу обнове Пећке патријаршије, и тако спрече да се Бугарска расколничка Црква прошири на епархије које су раније биле у саставу наше Цркве. о политичким и осталим последицама, које су биле дугорочно погубне по интересе нашег народа, нећу ни да говорим (кога занима, нека чита). 

 

Ово је, нажалост, апсолутна истина! Моји преци из Врања, Власотинца и Скопља су јако пострадали и пропатили у том временском периоду.

 

[Стаљиново унуче]

пре 3 минута, o. Miroljub рече

 

Ово је, нажалост, апсолутна истина! Моји преци из Врања, Власотинца и Скопља су јако пострадали и пропатили у том временском периоду.

 

Jer je Milan Obrenović krenuo ka Hbsburzima, i zbog toga takvo delovanje ruske spoljne politike je sasvim razumljivo. Da nije ,verovatno bi sveslovensko pravoslavno ujednijnjenj išlo pod srpskom dinastijom, jer su za svog monarha priznali i prihvatili  kneza Mihaila Bugari u egzilu.

[Стаљиново унуче]

пре 17 минута, Pontifex Emeritus рече

у време о коме ти говориш Милан Обреновић је био малолетан, Србијом је управљало намесништво. што значи да је расколничка Бугарска егзархија основана пре него је Милан преузео власт и направио политички заокрет ка Бечу. 

Pa proveri malko datume

[Ромејац]

пре 1 сат, Pontifex Emeritus рече

тебе сећање служи врло селективно, што значи да си очигледно пристрасан. и што је још горе, чини се да су ти важнији интереси Руса, него интереси Срба. па макар Руси те своје интересе остваривали и на штету Срба (као што је то био случај са расколничком Бугарском егзархијом којој су Руси кумовали). то даље значи да твоји мотиви нису ни племенити ни морални.

Због мишљења супротног твоме постах препреден, пристрасан, издајник рода свога... џелат у руској служби (клања срба)... и наравно неморалан!
Али када бих заборавио на речи: Знам дела твоја да ниси ни студен ни врућ. О, да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих, и љубио своје дупе више него Истину, тада би нестало пристрасности, препредености, издајства... и наравно неморала! 

[Vladan :::.]

пре 7 часа, Pontifex Emeritus рече

ствар је у томе да ни Русима нису чисте руке кад су у питању црквени расколи преко којих су остваривали неке своје политичке намере. и то је чињеница

Што је за осуду не само када је реч о Русима него о било коме ко је нешто слично урадио или ће урадити. Исто као и сада Барт. Дакле, мене не занима првенствено ко је шта радио некада него шта ради сада око Украјине. Руси са осталима раде у интересу Цркве и Саборности а Барт и екипа не. Наш је интерес да будемо на страни одбране Цркве јер смо и ми Црква, бранећи Онуфрија бранимо себе. Хвала Богу Руси су на истој страни а да нису мислио бих о њима исто што и о несрећним Грцима и Александријцима.

 

[Vladan :::.]

пре 3 часа, Pontifex Emeritus рече

јер ја сам за то да се Цариград потпуно лиши првенства у православљу. али то не значи да сам и за укидање првенства. напротив. 

Каквог првенства?

 

[Ромејац]

пре 8 минута, Vladan :::. рече

Каквог првенства?

Па Primus sine paribus (Први без једнаких)! Ког другог? Милет паша из Стамбола на Босфору не признаје ништа мање... 

[Vladan :::.]

Него када се већ присећамо шта су стари говорили и радили са фанариотима да убацим овде пар цртица на које сам нашао задњих пар дана.

 

[Vladan :::.]

Прво нешто од Његоша што је ставио Ведран:

 

"Порашта је патријарх вселенски и каквијем послом амо доша? Рашта ли сте ви пружили руке на аманет и светињу своју?

ДРУГИ ВОЈНИК

Рашта, прото? - Рад несреће наше а његове вјечите нагрде.

ПОП АНДРИЈА

Каква може то бити подруга с свјетилником вјере православне?

ИСТИ ВОЈНИК

Ка највиша што си икад чуо, па је такве ни чуо нијеси. Свак слуша с љубопитством.

Ево има седам осам данах откако је доша на граници; свако му се живи овесели ка да ново нас огрија сунце; свак похита кано патријарху да поуку од њега чујемо и примимо свете благослове. Кад код њега, имаш што виђети - поче вражју просипат поуку и тровати народ опачилом; поче кумит што чуо нијеси, да се земља под нама пропане - све гологлав а с крстом у руке, да се народ Турцима предаје. Сви се томе послу зачудисмо - да нас куша, сав народ помисли, јесмо ли му у закону тврди, љубимо ли слободу јуначку. Када виђе - кумства не помажу, поче клети, у кам затуцати, и на народ проклетства сипати и некакве крупне анатеме, ако народ за њим не окрене да се иде Турцима предати. Кад виђесмо што хоће патрика, христјанском га вјером закумисмо и његовим великијем чином да се прође таквијех пословах и да иде откуд је дошао, да се грдна брука не набија с лијепијем нашијем законом. Кумисмо га три четири дана - ко се годе код њега намјери; на сва наша кумства не обрну, нити једном рече: "Хвала богу", но све прати ону наопаку. Тад прегнусмо, не знам ни сам како, ако ће нас све бог саразити - ухвати га и доведи к вама. Сад чините од нас и од њега како знате, што вас душа боли. А сви бисмо воли погинути него ишта да му ружно буде.

Свак гледа преда се и снеби се."

Његош - Лажни цар Шћепан Мали

 

[Vladan :::.]

Свети Јован Шангајски 1972.г.

"In sum, the Ecumenical Patriarchate, in theory embracing almost the whole universe and in fact extending its authority only over several dioceses, and in other places having only a higher superficial supervision and receiving certain revenues for this, persecuted by the government at home and not supported by any governmental authority abroad: having lost its significance as a pillar of truth and having itself become a source of division, and at the same time being possessed by an exorbitant love of power—represents a pitiful spectacle which recalls the worst periods in the history of the See of Constantinople."

Цео текст: orthodoxinfo.com/ecumenism/decline.aspx

 

[Vladan :::.]

Римокатолички писац из 1908.г. о начину на који је смењен фанариота у Скопљу.

"The case of Uskub (Скопље) was more complicated. The Metropolitan Methodios, a Greek, died in 1896. The Phanar at once hastened to appoint another Greek, Ambrose, Metropolitan of Prespa, to succeed him. But when he arrived to take possession of his cathedral at Uskub he found it shut and barred and all the Servian population in revolt. The Turkish soldiers forced the church open and Lord Ambrose sang the Holy Liturgy in Greek, but in the presence of no one save the Turks who stood in the nave with fixed bayonets to keep the Serbs from a riot. He stayed in his diocese till July, 1897, and then, having found himself completely boycotted there, he went back to Constantinople."

Цео текст: 

A Tour of the Orthodox World at the Turn of the 20th Century: The Serbian Churches - Orthodox History

ORTHODOXHISTORY.ORG

---

In 1908, a Roman Catholic priest and writer, Adrian Fortescue, published his landmark book The Orthodox Eastern Church, presenting Orthodoxy to the English-speaking world through the...

 

[feeble]

Kakvi Srbi u S. Makedoniji, o cemu ovaj pise 

[Баба]

пре 2 часа, Vladan :::. рече

Прво нешто од Његоша што је ставио Ведран:

 

"Порашта је патријарх вселенски и каквијем послом амо доша? Рашта ли сте ви пружили руке на аманет и светињу своју?

ДРУГИ ВОЈНИК

Рашта, прото? - Рад несреће наше а његове вјечите нагрде.

ПОП АНДРИЈА

Каква може то бити подруга с свјетилником вјере православне?

ИСТИ ВОЈНИК

Ка највиша што си икад чуо, па је такве ни чуо нијеси. Свак слуша с љубопитством.

Ево има седам осам данах откако је доша на граници; свако му се живи овесели ка да ново нас огрија сунце; свак похита кано патријарху да поуку од њега чујемо и примимо свете благослове. Кад код њега, имаш што виђети - поче вражју просипат поуку и тровати народ опачилом; поче кумит што чуо нијеси, да се земља под нама пропане - све гологлав а с крстом у руке, да се народ Турцима предаје. Сви се томе послу зачудисмо - да нас куша, сав народ помисли, јесмо ли му у закону тврди, љубимо ли слободу јуначку. Када виђе - кумства не помажу, поче клети, у кам затуцати, и на народ проклетства сипати и некакве крупне анатеме, ако народ за њим не окрене да се иде Турцима предати. Кад виђесмо што хоће патрика, христјанском га вјером закумисмо и његовим великијем чином да се прође таквијех пословах и да иде откуд је дошао, да се грдна брука не набија с лијепијем нашијем законом. Кумисмо га три четири дана - ко се годе код њега намјери; на сва наша кумства не обрну, нити једном рече: "Хвала богу", но све прати ону наопаку. Тад прегнусмо, не знам ни сам како, ако ће нас све бог саразити - ухвати га и доведи к вама. Сад чините од нас и од њега како знате, што вас душа боли. А сви бисмо воли погинути него ишта да му ружно буде.

Свак гледа преда се и снеби се."

Његош - Лажни цар Шћепан Мали

 

Развалио га Његош још ономад.

Зато треба читати Његоша и Сјепана Митрова Љубишу. То је српска Библија, а не они Зизи-попови. Ти Зизи су буквално греческо испирање мозга Словенима.