Raskol se zahuktava

[Milan Nikolic]

Архиепископ Прага дошао у Одесу ради подршке канонској Цркви

26. Новембар 2018

Високопреосвећени архиепископ Прага и Чешких земаља Михаило састао се са митрополитом Одесе Агатангелом у суботу 24. новембра 2018. ради моралне подршке канонској Украјинској Цркви.

Он је на доксологији у цркви рекао да се свесрдно саосећа са православнима у Украјини и истакао да су са њима Чеси и Словаци и други, па и православни Немци, и да би сви требало да буду као једна породица. „Ваша радост је и наша радост, ваша туговања су и наша туговања. Треба да помажемо једни друге и речју и молитвама. У нашој епархији ми на свакој Литургији произносимо молитву за мир у Украјини и за јединство Цркве. Молимо се, молимо се и молимо се! Молитва је најважнија ствар, а ми православни треба да смо заједно.“

Са своје стране митрпполит Агатангел је изложио Архиепископу о својој посети Цариграду на челу делегације Украјинске Цркве која се састала са патријархом Вартоломејом и водила вишечасовне разговоре о судбини Православља у Украјини.

Извор: Православие.ру (са руског Инфо служба СПЦ)

 

http://www.spc.rs/sr/arhiepiskop_praga_doshao_u_odesu_radi_podrshke_kanonskoj_crkvi

[Августин]

пре 5 часа, Ivan Marković рече

Не значи нужно. Деведесет девете је код нас било проглашено ратно стање у условима тоталне агресије али није извршена општа мобилизација јер за тим није било потребе. Подела бојеве муниције се врши само ако се иде на борбене задатке (укључив стражу) и изузетно код вежби гађања. Иначе не. Такође, уколико непријатељ не овлада сасвим ваздушним простором, нема потребе ни да се напусте све касарне.

Мислим да је ово Порошенку и његовој банди само изговор за насиље које планирају да спроведу над Црквом као и евентуално одлагање избора.

За време НАТО агресије све касарне су биле испражњене и војска на борбеним положајима је имала бојеву муницију.Позвани су сви у Београду који су имали везе са ПВО техником ја сам био присутан и видео сам када је у касарну пре проглашења непосредне ратне опасности дошао човек без обе ноге машински инжењер наравно вратили су га.Једана од битних јединица која је стационирана била на Дедињу сваки дан је мењала положај и то два положаја са београдске стране Авале,један положај са друге стране Авале што је доста близу али и Умка што није баш тако близу.Говорим оно што сам видео.Поготово су имали бојеву муницију на територији Нишког корпуса.Хтео сам да кажем да Украјина не може да води никакав рат ни да подели оружје и муницију због разједињености као и страха од Руса код евентуалних резервиста.

[Ivan Marković]

Управо сада, Августин рече

За време НАТО агресије све касарне су биле испражњене

Naravno, jer je neprijatelj imao punu kontrolu u vazduhu i mogao da lupa po kojoj god mu se kasarni prohte. У Украјини то ни приближно није случај.

пре 2 минута, Августин рече

војска на борбеним положајима је имала бојеву муницију.

Нормално, јер је код обезбеђивања било ког ПВО положаја био могућ хеликоптерски или напад беспилотнима, па је било стрелаша и зољаша, самим тим су и остали морали да имају пушке са бојевом, а затим, чак и војници који нису били у вези са ПВО су морали да имају бојеву муницију, за случај копненог напада или падобранског десанта или убацивања диверзаната. Територија СРЈ није била баш велика. Украјина је међутим огромна и нема никакве потребе за овим, ово тим пре што нико озбиљан не очекује некакву руску офанзиву даље од Маријупоља.

пре 9 минута, Августин рече

Позвани су сви који су имали везе са ПВО техником

Наравно. Као што је Британија 1940 мобилисала морнарицу и ваздухопловство, али није имала потребе за копненим снагама.

пре 10 минута, Августин рече

Поготово су имали бојеву муницију на територији Нишког корпуса

Разумљиво, јер је непријатељ могао да се пробије преко Прешева из Македоније (тј. мало источно одатле)

пре 11 минута, Августин рече

Хтео сам да кажем да Украјина не може да води никакав рат ни да подели оружје и муницију због разједињености као и страха од Руса код евентуалних резервиста.

Украјина може да води ограничени рат. Показали су то улето 2014 када су заузели Славјанск и Краматорск, те заузели више од пола Донбаса.

Поново. Мислим да поента овог проглашења ратног стања није стварно вођење рата, него давање Порошенку одрешених руку да ради шта хоће.

[Августин]

@Ivan Marković Ма јасно је то али то сам и ја рекао какво ратно стање да ратују против Русије.

[Milan Nikolic]

Дарко Ђого на РТС-у. Чини ми се да није емитовано све што је Ђого говорио, да има исеченог. На пример оно из увода није приказано у наставку. Штета за овако добар и важан интервју.

 

[Ведран*]

пре 9 часа, Milan Nikolic рече

Са своје стране митрпполит Агатангел је изложио Архиепископу о својој посети Цариграду на челу делегације Украјинске Цркве која се састала са патријархом Вартоломејом и водила вишечасовне разговоре о судбини Православља у Украјини.

За мене је ово новост. Када се митрополит Агатангел састао са ЦП?

[Milan Nikolic]

Дарко Ђого гостовао на РТС-у

 

Кад је васељенски патријарх покренуо процес давања аутокефалије, он заправо није мислио ни на једну од ове две цркве, да ли сада иде у правцу стварања неке нове украјинске православне цркве?

"То је оно што је најављено из Цариградског патријархата, да они желе да направе нову структуру. Оно што је нетачно у њиховој најави, то је да ће они ујединити све комплетно украјинско православље, дакле и канонску Украјинску православну цркву Московског патријархата и ове две расколничке. Цариград најављује прављење једне нове структуре, које ће се састојати од тзв. Кијевског патријархата и од тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве. Они су их већ вратили у канонско општење. Филарет (Денисенко) је након прављења раскола најпре рашчињен '92. године, а затим предат анатеми '97. године, и да историја буде најзанимљивија у овом моменту, управо патријарх Вартоломеј је то примио к знању и чак обавестио Московску патријаршију да ће спроводити саборске одлуке Москве. Тако да имате заправо помало парадоксалну ситуацију, да човек који је пре 20-ак година прихватио одређене одлуке, чак их поздравио, данас је потписао одлуке које негирају сопствено прихватање. А оно што је питање над свим питањима је на који начин ћа та нова структура уопште бити могућа? Цариград се тренутно поставља као неко ко може то да реши, а украјинска држава врши притисак на обједињавање, али бих напомено да су у последњих 15 година све украјинске власти покушавале, и мимо цариградске иницијативе, да направе обједињавање тзв. Кијевског патријархата и тзв. Украјинске аутокефалне православне цркве и нису успели, а ту постоји један проблем што Филарет не жели да буде било шта друго него патријарх, а врло тешко да ће му и Цариград дати тај статус."

Патријарх Вартоломеј је рекао да Цариград има право да реши украјинско црквено питање без учешћа Москве и помиње документ из 17. века којим је, лаичким речником речено, дао Москви право да се брине о територији Украјине, они сада повлаче тај документ и кажу – ми смо одговорни за територију Украјине.

"То повлачење докумената поставља и нека много дубља питања – да ли је могуће историју вратити у некакву тачку која вама одговара? А притом имамо реалије које апсолутно нису исте, чак територија Кијевске митрополије која је тада постојала апсолутно није идентична ни са територијом Украјине, ни са територијом Кијевске митрополије, која сада постоји. А онда се поставља питање да ли онда било који документ из прошлости може да се поништи? Да ли документ о аутокефалији Српске православне цркве из 1920. године може да се поништи? Пре четири месеца Вартоломеј је још увек признавао Украјинску православну цркву, канонску, њене представнике, митрополита Онуфрија... Шта се то догодило у последња четири месеца, осим геополитичких дешавања и унутар украјинских дешавања, што би у црквеном смислу мотивисало неког да донесе такву одлуку?"

Да ли би ово могло да се одрази на Македонију, македонске власти су, слично украјинским властима, писале Вартоломеју да одобри аутокефалију Македонској православној цркви, која је непризната још од 60-их година прошлог века, тражило се од бугарске цркве да постане мајка црква, може ли принцип који је важио у Украјини васељенски патријарх да примени у Македонији?

"Ако бисмо погледали тумачење, како се Цариградски патријархат постављао, испада да има право да било кад, на било који начин, примени било који принцип, мада је Цариградска патријаршија, осећајући бојазни Српске православне цркве, дала једну изјаву у којој је рекла да упућује цркву у Скопљу да проблем решава пре свега са Српском православном црквом, а подсетио бих да је Иларион у једном недавном интервјуу рекао да је и став Руске православне цркве да је питање тзв. МПЦ саставни део СПЦ. Има ту један проблем, Петро Порошенко експлицитно каже – питање цркве је питање националне безбедности Украјине и зато то радимо. Филип Вујановић се својевремено бавио црногорским црквеним питањем опет тражећи од Цариграда одређене уступке које није добио, решавајући црногорско идентитетско питање. Тзв. Македонска православна црква данас тражи неког саговорника, јасно је зашто националне олигархије нових земаља то желе да ураде, али је право питање да ли је сад православна црква банкарско тржиште и да можете да дођете на један шалтер, па нисмо ништа добили, а онда на други шалтер, па ћемо на трећи, па неко има монопол. Проблем је у пристајању помесних цркава да буду некакве експозитуре и да запримају такве ствари, то је ипак новост у православној цркви јер је постојало вековима некакво канонско устројство."

Поменули сте Црну Гору, занимљиво је што је поглавара канонски непризнате Црногорске православне цркве Мираша Дедеића рашчинио управо васељенски патријарх.

"Ту имамо неколико занимљивих ствари, најпре тачно – био је рашчињен, Митрополија црногорско-приморска је чак објавила његово писмо патријарху Павлу у коме каже да је његов сукоб са Цариградом наступио због његових просрпских националистичких активности у Риму, па се то није свидело Грцима... али је на крају та авантуристичка личност отишла једним потпуно другим правцем. Оно што је занимљиво за Украјину и тзв. ЦПЦ то је да су Филарет (Денисенко), и такозвани Алтернативни синод Бугарске православне цркве, дакле један раскол који постоји у Бугарској, заједно са Мирашем, чинили неку врсту 'неканонског интеркомунија'. Имали сте ситуацију да су Филарет, Мираш Дедеић и тај синод бугарске цркве паралелно деловали, тако да сте на Цетињу за Лучиндан, где је деловао Мираш, увек могли да видите неког украјинског епископа, и неког из Бугарске, а на овим литијама у Кијеву који је организовао Филарет увек је био или сам Мираш или неко од његових... СПЦ је рекла је да неће признати, нити може признати, да се некоме врати чин, напросто ми не можемо да признамо неког ко је до јуче служио са Мирашем Дедеићем, да може сутрадан да уђе у неку српску цркву. Поставља се питање на који начин Цариград мисли да ће његово решавање у Украјини моћи уопште бити примљено у некој од православних цркава."

Каква је позиција СПЦ, она не сме да се опредељује ни за једну страну, васељенски патријарх је историјски најважнији, први међу једнакима у православном свету, а Московска патријаршија је најмоћнија, има највише верника?

"Не само што не смемо, нас обавезује чињеница да јесмо и геополитички и народно и на сваки начин неко средиште, у контакту смо и са хеленским, грчким православљем, а са друге стране део смо словенског света и природно и братски повезани са Руском православном црквом. СПЦ је назвала принцип решавања проблема у Украјини неканонским од стране Цариградске патријаршије, а не треба ни поистовећивати ту патријаршију са Вартоломејом, чини ми се да и у оквиру грчког православља имате гласове који опомињу да су ти потези деструктивни, контрапродуктивни... и то је добро, оно што се предвиђало да ће доћи до некакве велике поделе на словенско и грчко православље, до тога, чини ми се, ипак неће доћи, него до једног здравог промишљања. Оно што је код Цариграда очигледно, то је, чини ми се, геополитички притисак који их тера да се понашају на начин који је самом Цариграду до пре два месеца био потпуно неприхватљив, нпр. потписивање протокола између председника Порошенка и патријарха Вартоломеја, где се патријарх Вартоломеј ставља у функцију некаквог извођача радова за Украјину, а онда Украјина даје један манастир, то је нешто што то да сте пре два месеца питали људе који су били процариградски расположени њима би се чинило да је тај став недостојан првог међу једнакима."

Шта је са Светом Гором, она је под јурисдикцијом васељенског патријарха, и директна последица овог сукоба Москве и Цариграда је да је московски патријарх Кирил забранио руским верницима да се причешћују у манастиру Пантелејмон на Светој Гори. Какве би могле да буду последице по Хиландар?

"Тренутно Хиландар остаје у статусу који јесте, али чини ми се да у том дипломатском маниру који је почео да влада и са стране Цариграда и том владавином докумената, чини ми се да се помало и у Московској патријаршији губи осећај за реални живот, па сад дипломатски реципроцитет захтева да се нигде и ни са ким не служи и не причешћује, укључујући и Свету Гору. Света Гора је увек била издвојена по свему, по свом духовном бићу, по томе шта и ко она јесте, и мислим да се ту помало показује нека врста пренагљености, колико год да разумем реакцију Московске патријаршије и лично сам везан, јер често идем у Украјину."

Kадa је васељенски патријарх Вартоломеј покренуо процес давања аутокефалије украјинској цркви, водећи људи СПЦ су упозорили да то може да буде увод у највећи раскол у православном свету, који може да се упореди чак и са Великом шизмом из 1054. године. Где смо данас и да ли је тај процес неповратан?

"Као и 1054. године, поред црквених правила, једну улогу ће сигурно одиграти и геополитика, јер можемо да видимо да неке велике силе учествују бар у конструисању воље за раскол. Ја не бих у потпуности негативно гледао на будућност, мислим да и даље постоји здраво тело у свакој од помесних цркава, и не мислим да је тај процес отишао у потпуни неповрат и да оно што је тренутно стање може да траје много. Мислим да ћемо пре доћи до неког решења него до неког цементирања, зато што ипак теолошке, културолошке, лингвистичке разлике између помесних цркава данас нису тако велике колико су биле између Запада и Истока 1054. године, када сте имали једну потпуну самосвест о два раздвојена света."

 

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3329265/rusija-i-ukrajina-verski-raskol-u-doba-rata.html

[Milan Nikolic]

Спикер Киевского патриархата Евстратий (Зоря): Ратно стање неће спречити издавање Томоса и Објединитељски сабор.

https://strana.ua/news/173626-vvedenie-voennoho-polozhenija-ne-povlijaet-na-vydachu-tomosa-kievskij-patriarkhat.html

[Milan Nikolic]

Порошенко чека најаву Томоса 29. новембра, након заседања Синода Константинопољске патријаршије.

https://strana.ua/news/173622-po-dannym-sovetnika-poroshenko-fanar-dolzhen-dat-tomos-ob-avtokefalii-29-nojabrja.html

[Ведран*]

пре 2 часа, Milan Nikolic рече

Спикер Киевского патриархата Евстратий (Зоря): Ратно стање неће спречити издавање Томоса и Објединитељски сабор.

https://strana.ua/news/173626-vvedenie-voennoho-polozhenija-ne-povlijaet-na-vydachu-tomosa-kievskij-patriarkhat.html

Па наравно! Неће спречити него помоћи. 

Нарочито у проглашавању противника државним непријатељима, и у примени притисака и силе. 

[Milan Nikolic]

Томос дал - Томос взял. Синод Вселенского патриархата ликвидировал Архиепископство русских православных церквей в Европе
 

Синод Константинопольского патриархата решил распустить Архиепископство Русских Православных Церквей в Западной Европе, отменив Патриарший Томос 1999 года.

Имеющее статус экзархата Архиепископство хотят полностью присоединить к Галльской метрополии Константинопольского патриархата. Об этом сообщает сайт orthodoxie со ссылкой на осведомленные источники.

 

https://strana.ua/news/173639-hlavoj-novoj-tserkvi-v-ukraine-mozhet-stat-arkhiepiskop-uvolennyj-s-posta-hlavy-ekzarkhata-vo-frantsii.html

[Ведран*]

Па неће Емануил џаба ићи по леденом Кијеву, а да му не присаједине по коју богату парохију по западној Европи. 

Томос дал - Томос взјал. 

[Milan Nikolic]

Кијев наложио попис имовине Кијевско-печерске лавре

У Кијевско-печерској лаври у Украјини почео је попис имовине, саопштили су из манастира за „Вести“.

Вечерас су у манастир дошли „званичници“ који су изјавили да имају наређење од украјинског Министарства културе да изврши попис.

„Не разумемо зашто су нам непознати људи без упозорења буквално упали, машући неразумљивим документом, и изјавили да ће пописивати имовину. Ми нисмо добили никаква званична писма да ће се тако нешто изводити, али смо били присиљени да ове људе пустимо“, испричали су монаси.

Према њиховим речима, таква наређења изражавају „потпуну непоштовање светиња и верника“.

„Људи који су дошли из различитих крајева наше земље лишени су прилике да се поклоне светим моштима, јер се у оквиру манастира врши попис“, пожалили су се у манастиру.

Касније се испоставило да су попис имовине спровели представници Кијево-печерског природног резервата, који је подређен Министарству културе земље.

Наводно је Министарство још у септембру захтевало од музејских радника да изврше потпуни попис икона и других културно-историјских вредности храмова канонске православне цркве у Украјини.

Украјинска православна црква је ову одлуку Министарства културе назвала незаконитом. Начелник правног одељења УПЦ протојереј Александар скренуо је пажњу на чињеницу да је сва имовина која се налази у храмовима украјинске православне цркве власништво верских општина. Према речима правника, чиновници могу да прегледају историјске и културне вредности само у случају да су оне предате на чување или коришћење верској општини, о чему сведоче одговарајући документи.

 

https://rs.sputniknews.com/evropa/201811281117999908-kijev-popis-kijevsko-pecerska-lavra-manastir/

[Ведран*]

Хтедох да напишем један краћи коментар, па испаде цео текст.

Сад ћу га послати.

 

 

[Ведран*]

Ево почетка текста:

Можда „аутокефална“, а сигурно зависна „црква“

Већ више од двадесет година Михаил Денисенко, самозвани патријарх расколничке УПЦ – КП, Филарет, понавља једну исту фразу „Нам потрібна незалежна Церква“, то јест, „нама је потребна независна Црква“. Или фразу „у независној држави треба да постоји независна Црква“. Ово је постала његова матра којом је успео да опије добар део народа. А наишао је брзо и на симпатије и отворену подршку од стране световних власти у земљи, које су у овој идеји виделе своју шансу да добију још једну полугу којом би могли да контролишу бирачко тело.

Трагедија оваквог стања ствари је више него очигледна. Међутим, оно што би, да није трагично, било комично, јесте да ће Украјинци под том фразом „независне Цркве“ добити можда најзависнију до сада структуру, тзв. „цркву“. Две расколничке структуре замениће трећа, још трагичнија од прве две.

...

Наставак овде:

https://sozercanje.wordpress.com/2018/11/29/можда-аутокефална-а-сигурно-завис/