Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

[Zayron]

On 6.9.2018. at 6:05, Васијан рече

Римокатоличка црква није Црква Христова.

Ali ako već insistiraš na pojmu "rimokatolička Crkva" onda ga je moguće upotrebljavati uz malu korekciju kao "latino-katolička Crkva" ili "latinska Crkva". Ta zaista postoji i zajedno sa ostalim katoličkim Crkvama je dijelom univerzalne Katoličke Crkve. Dakle, rimska Crkva je jedna od pomjesnih Crkvi latinske tj. latino-katoličke Crkve. A koja je Crkva Hristova ili prava to je drugo pitanje koje rješavaju razne teološke pravoslavno-katoličke komisije u tu svrhu ustanovljene, osnovane i opunomoćene da o tom svemu raspravljaju i to utvrdjuju.

Coordinating Committee for Orthodox-Catholic Dialogue formulates new topics for further work

Zajednička Medjunarodna Pravoslavno-Katolička Komisija.

https://en.wikipedia.org/wiki/Catholic_particular_churches_and_liturgical_rites

https://www.catholicnewsagency.com/resources/catholic-links/eastern-rite-sui

https://en.wikipedia.org/wiki/Eastern_Catholic_Churches

https://en.wikipedia.org/wiki/Latin_Church

https://en.wikipedia.org/wiki/Sui_iuris

[Isusovo magare]

пре 4 часа, Васијан рече

Римокатоличка црква није Црква Христова. Тако да Ви, или било који други католик, нисте удеоник Тела Христовог, јер сте давно отсечени од Тела Христовог и боравите у многим јересима које су већином већ анатемисане од стране Цркве. Можете приступити Цркви Христовој и без "поновног" крштења, ако Вам то представља тренутно некакав проблем. Када римокатолик жели да приступи Цркви Христовој, онда он пролази кроз посебан обред одрицања и анатемисања латинских јереси и кроз полагање руку и миропомазање од стране православног Клирика добија пуноћу благодати коју није имао у латинској цркви. Онда Ваша празна форма крштења, коју сте имали у РКЦ, добија пуноћу и силу и Ви тек онда постајете заиста крштени. Ваша, или било чија друга, побожност и ревност су за сваку похвалу, Вас Бог воли као и било кога другог, али бити у Цркви је нешто сасвим друго. Тамо где је јерес, тамо Цркве нема. Наравно, не значи да је тамо апсолутно отсуство благодати и да је свака молитва по аутоматизму неуслишена, али када говоримо о Цркви и Светим Тајнама, то су неке сасвим друге ствари .Свети Сакраменти постоје само и искључиво у Православној Цркви и нигде другде...код других су само опиљци благодати и тзв. призивајућа благодат која инославне призива да приђу Једној Светог Саборној и Апостолској Цркви.

Да је Православна Црква једина Црква, није мој став, већ догматски став саме Православне Цркве од вајкада. У то се можете сами уверити читајући православне Светитеље и њихове тврдње о самој РКЦ. Дијалог и православни екуменизам је нешто сасвим друго. Један врло добар пример тога можете видети у овој Посланици из 19. Века : https://svetosavlje.org/okruzna-poslanica-pravoslavnih-istocnih-patrijaraha-protiv-poslanice-pape-pija-ix-upucene-istocnim-hriscanima-iz-1848-godine/

На пример, Московска Патријаршије је 2000. саборски усвојила овакав Документ:

"Православна Црква не може да прихвати тезу да, без обзира на историјске поделе, суштинско, дубинско јединство хришћана тобож није нарушено и да Црква треба да се схвата тако да се то подудара са целокупним „хришћанским светом“, да хришћанско јединство тобож постоји упркос деноминационим баријерама. Потпуно је неприхватљива и повезана са горепоменутом концепцијом такозвана теорија грана која објављује нормалност и чак промисао у постојању хришћанства у виду одвојених грана. За православне је неприхватљива тврдња да хришћанске поделе постоје само на историјској површини и могу бити исцељене или превазиђене уз помоћ компромисних међуконфесионалних договора. Православна Црква не може признавати једнакост конфесија; они који су отпали од Цркве не могу бити сједињени са њом у стању у коме се налазе сада; постојећа догматска разилажења морају да се превазиђу, а не просто да се заобиђу“ 

Дакле, овде можете видети став једне Помесне Цркве у којој је изложена осуда јеретичке теорије грана (коју проповеда наш Зоран Ђуровић), као и јасну догматску тврдњу да је само Православна Црква Христова Црква. 

Нешто слично је донела и наша СПЦ 1997. године:

"Са разлога што је ССЦ почео да занемарује у свом делању онај изворни став о неопходности јединства у вери као предуслову јединства Цркве;

Са разлога што је овај Савет почео да добија природу „НАД-ЦРКВЕ“ и да се у том духу понаша, практично прихватајући у начину свога деловања за Православље неприхватљиву англиканску „теорију грана“, у новије време називану теорију „хришћанских традиција“, по којој се „традиције“ неких од протестантских секти (насталих, рецимо, у прошлом веку) изједначавају и сматрају равноправним са живим Предањем Цркве Истока, непрекинутим од апостолских времена;

Са разлога што је ССЦ под све већим утицајем секуларизма;

Са разлога што због самог устројства ССЦ, у коме огромну већину имају протестантске заједнице, Православна Црква увек бива надгласавана, тако да при таквом стању ствари Православна Црква не може утицати на његове одлуке нити бити адекватно заступљена;

Са разлога што се у званичним круговима ССЦ све више занемарују питања вере и поретка и јединства у вери и изворној Цркви Христовој, за рачун прагматизма и дневне светске политике;

Са разлога што у званичним круговима екуменског покрета (нарочито после Генералних конференција у Упсали и Камбери) преовлађује дух и настројење, практично испољавано и примењивано – религиозног синкретизма;

Са разлога што неке, и то најзначајније (нпр. Англиканска црква) чланице ССЦ, наместо да у духу екуменизма умањују постојеће догматске и канонске разлике – уводе нове „црквене“ обичаје и праксу коју догматски правдају, обичаје који угрожавају еванђелски етос и свеукупно хришћанско предање Истока и Запада (рукополагање жена за „бискупине и „пасторине“), стварајући радикално нови поредак, еклисиологију и морал у „цркви“;

Са разлога што ССЦ толерише неке од хришћанских заједница, својих чланица, које противно Еванђељу и апостолу Павлу, прихватају и благосиљају неприродни и противприродни блуд овенчавање истополних лица – лезбејки и хомосексуалаца), што је „срамно и чути“;

Са разлога што се тај екуменско-синкретистички и секуларистички дух преноси и на поједине православне кругове, нарочито у Дијаспори и мешаним срединама, па су постала честа заједничка причешћивања и молитвена општења са неправославнима, којом се праксом негира сами етос и светоотачка правила мишљења и живљења у Цркви (значи, негативно се одражава на саму Цркву);

Са разлога што ОРГАНСКО чланство у ССЦ проузрокује унутар православне Пуноће саблазни и озбиљне поларизације међу Помесним Православним Црквама (што значи: не доприносећи свехришћанском јединству, оваква врста чланства директно угрожава јединство унутар саме Православне Цркве, да не говоримо о еклисиолошкој неприхватљивости такве врсте чланства!);

Са свих тих горе наведених разлога, Српска Православна Црква, сведок верни и чуварка (заједно са осталим Помесним Православним Црквама) – вере и етоса Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве Христове, најављује своје иступање из ССЦ; и отказивање да буде ОРГАНСКИ члан ове организације (што су учиниле Јерусалимска патријаршија и Грузијска црква). При томе Српска Црква се не отказује да и даље ради „на јединству свих“ и да сарађује са свима, на раду са ССЦ на хуманитарном пољу, као и на другим областима међухришћанске одговорности за мир, праведност и заједништво међу народима и државама у свету.

С обзиром, међутим, да се овде ради о далекосежном кораку, који се не тиче само живота и мисије Српске Цркве него и свеукупног Православља и његове спасоносне мисије у свету, Сабор Архијереја Српске Цркве је одлучио да свој став и мишљење претходно, пре коначног иступања, достави Цариградском и Васељенском Патријарху и свима поглаварима помесних Цркава Православних, са предлогом и захтевом да се што скорије сазове Свеправославно саветовање по питању даљег учешћа Православних Цркава уопште у Светском савету цркава. Тек после тога Саветовања ће наша Помесна Црква заузети свој коначни став по овом питању и обзнанити га јавности“

Можете погледати и део саопштења Св. Синода Атинске Архиепископије које нам је превео о. Сава Дечанац:

" - Православне аутокефалне Цркве нису нека федерација цркава, већ Једна, Света, Католичанска (Саборна) и Апостолска Црква...... Главни циљ Цркве је мисија, наиме њена борба да стално сведочи веру и проповеда Еванђеље, било вернима који живе у савременим секуларним друштвима или онима који још нису упознали Христа. Дијалог, првенствено са неправославним хришћанима - ετεροδόξους χριστιανούς - (другим хришћанским конфесијама - јересима άλλες χριστιανικές ομολογίες – αιρέσεις) заснива се на дужности Цркве да сведочи истину и апостолску веру у сваком правцу. На тај начин они се упознају са аутентичношћу православног предања, вредности светоотачког учења, православним литургијским и вером православном. Дијалог не значи нити ће икада значити компромис у питањима вере.

- Православна Црква је Једна, Света, Католичанска (Саборна) и Апостолска Црква, како исповедамо у Символу вере. Човекова светост се не може разумети ван Тела Христовог тј. ван Цркве (Еф. 1.23). Светост је учешће у тајни Цркве и у њеним светим тајнама утемељеним на Евхаристији. Светитељи иконизују Царство Божије.

- Постоји једна Црква, Православна Црква (Η Εκκλησία είναι μία, η Ορθόδοξη). Према Св. Василију Великом "сви који имају наду у Христа су један народ и они, који су од Христа чине једну Цркву иако она постоји на разним местима". Црква увек очекује повратак њој свих људи, и неправославних и оних других веровања."

 

Као и одлуку Сабора Грузијске Православне Цркве:

"САБОРСКА ОДЛУКА

8. октобра 1998.

Забелешке са седнице Светог Синода

Седница Светог Синода Грузијске Православне Цркве је одржана у сали за конференције резиденције Грузијског патријараха, дана 8. октобра 1998. Двадесет и четири архијереја (комплетан састав) Грузијске Православне Цркве су учествовалли на седници.

Свјатјеши и Блажењејши Католикос и Патријарх све Грузије, Илија II је предеседавао седници. Епископ потијске епархије Григол Бербичашвили је именован за секретара на седници.

Свети Синод је примио на знање информације које је обезбедила Богословска комисија, формирана у јулу 1997 по благослову Католикоса и Патријарха Илије II. Комисија је проучила питања која су постала скандал међу неким члановима Цркве.

Богословска комисија је проучила следеће документе и питања: тзв. Шамбезијска и Баламндска декларација, предлог споразума између Антиохијске Православне Цркве и прехалкидонских (источњачких) цркава, који је израђен 1991, прослава Васкрса по григоријанској пасхалији, са стране Финске Православне Цркве, учење о постојању спасоносне благодати изван граница канонске Цркве, као и такозвана „теорија грана“

Богословска комисија је контактирала Константинопољску, Антиохијску и Руску птријаршију и уједно се распитала о мишљењу разлличитих Црква у однсоу на горе поменута питања.

Потребно је нагласити да неколико Аутокефалних Цркава, међу њима и Грузијска, никада нису донеле коначну одлуку о горе поменутим питањима, кроз општесаборска окупљања. Штавише, неке Цркве су донеле негативано оцениле ова питања, уз нарочите синодске одлуке.

Пошто ова питања дају повод за сумњу међу нашим верницима, Богословска комисија Грузијске патријаршије је испитала релевантне документе и објавила је своје закључке у три издања Информативног билтена.

Свети Синод Грузијске Православне Цркве је упознат са закључцима Богословске комисије Грузијске патријаршије и усвојио их је. Став који је одређен у наставку је верско схватање Грузијске Православне Цркве одувек.

Овај став је објављен и јасно поновљен, као што следи:

Свети Синод Грузијске Православне Цркве је одлучио:

1. Документи Богословске комизије за заједнички богословски дијалог између Православне Цркве и Прехалкидонских (древноисточних) цркава (такозвани Шамбезијски договори), објављени између 1990. и 1993, у Шамбезију (Швајцарска) су неприхватљиви.

2. Предлог прелиминарног договора између Антиохијске Православне Цркве и Прехалкидонских (древноисточних) цркава, израђен 1991, је неприхватљив.

3. Документ: „Унијатство као метод сједињеа у прошлости и савремена потрага за јединством“ (такозвани „Баламандски договор“), који је усвојила Заједничка комисија Римокатоличке Цркве и Православне Цркве у Баламанду (Либан), 23. јуна 1993, је неприхватљив.

4. Прослава Васкрса према григоријанској пасхалији, са стране Финске Аутономне Православне Цркве, није у складу са одлуком Првог васељенског сабора у Никеји, која се односи на дан прослављања Пасхе. Ипак, потренбно је напоменути да ова чињеница представља канонски прекршај а не јерес, под претпоставком да (Финска Црква дели -оп. Преводиоца) генерално Православну позицију.

            У овом погледу, важно је да се Константионопољска Патријашршија (под чијом је јурисдикцијом је Финска Аутономна Црква) негативно односи према наведеном канонском прекршају и сматра да Васкрс треба да се слави у складу са одлуком Првог васељенског сабора у Никеји. (погледати писмо Константинопољског патрија бр. 1214/1997).

5. Јеретичко еклисиолошко учење, настало у дубинама инославног, модернистичког богословља, које се тиче постојања спасоносног блаженства (светотајинске благодати) изван канонских граница Цркве, и његова екстремна пројава – такозвана „Теорија грана“, према којој су различите хришћанске гране, које данас постоје, посматране као различите и једнаке гране Истините Христове Цркве, су неприхватљиви.

6. Коначно, заједничка молитва, као и примање Тајни са инославнима су подједнако неприхватљиви, као што је још једном потврђено у коначном тексту који је усвојио Синаксис свих канонских Православних Цркава (у Солуну, у Грчкој, од 29. априла до 2. маја 1998. Према члану 13. параграф б овог документа: „Православни делегати неће учествовати у екуменистичким службама, заједничкој молитви и богослужењу и другим верским свечаностима скупштине“

Дакле, само овим "малим" примерима можете видети да тврдња да је Православна Црква једина Црква, не неко моје измишљено мишљење, већ оно што сама ПЦ говори о себи и што је изражено кроз Свете Сабори Помесних Православних Цркава. Наравно, ово је само делић тог сведочанства, јер би се о овоме могло много опширније писати. 

 

Još ja vidim meni nekako ne ide u životu!

Jadan Bog(može li Bog biti jadan?)jadan sv.Petar,jadni SVI SVETI,jadan papa,jadni svi rimokatilici,jadni moji preci,jadna ja i moja obitelj..jadni svi nevjernici,jadne sve nase buduce generacije jer propadosmo..

Znači po toj logici samo se pravoslavci mogu spasiti??

Onda je Bog ograničen i jadan..

Alahu dragi,mogu li ja na islam kad vec moje krštenje nije validno!?

 

[Zayron]

пре 26 минута, Isusovo magare рече

Još ja vidim meni nekako ne ide u životu!

Jadan Bog(može li Bog biti jadan?)jadan sv.Petar,jadni SVI SVETI,jadan papa,jadni svi rimokatilici,jadni moji preci,jadna ja i moja obitelj..jadni svi nevjernici,jadne sve nase buduce generacije jer propadosmo..

Znači po toj logici samo se pravoslavci mogu spasiti??

Onda je Bog ograničen i jadan..

Alahu dragi,mogu li ja na islam kad vec moje krštenje nije validno!?

I kod nas katolika je takvih koji vjeruju isto ali obrnuto: da se samo katolici mogu spasiti, da su pravoslavci nekrsti i nemaju sakramente, koji pravoslavlju i pravoslavnim Crkvama upiru, odepiraju bilo kakvu svetost, autentičnost, vezu sa apostolskom tradicijom itd. ali to nikako nije stav ni zvanični nauk Katoličke Crkve, radi se o extremistima i marginalnim pojavama i zanermarljivo malim zajednicama (razni ti tradicionalisti, tridentinci itd.). Medjutim, kod pravoslavaca se takvi slični stavovi koji popiru katolicima bilo kakvu crkvenost i milost Božju, posvećujuću, ili blagodat i Duha Svetoga tolerišu i susreću mnogo češće nego kod nas a nekim, istina manjem broju pomjesnih pravoslavnih crkvi je to i dijelom zvanične crkvene doktrine i liturgijske prakse (Grci - prekrštavanje katolika). Istovremeno treba spomenuti i RPC koja ništa takvog ne tvrdi ni ne praktikuje a s kojima smo u dobrim i bliskim odnosima i vodimo dugogodišnj crkveni dijalog: 

Coordinating Committee for Orthodox-Catholic Dialogue formulates new topics for further work

https://en.wikipedia.org/wiki/Joint_Declaration_of_Pope_Francis_and_Patriarch_Kirill

Zajednička Medjunarodna Pravoslavno-Katolička Komisija.

[Isusovo magare]

пре 3 минута, Zayron рече

I kod nas je takvih koji vjeruju isto ali obrnuto: da se samo katolici mogu spasiti, da su pravoslavci nekrsti i nemaju sakramente itd. ali to nikako nije stav ni zvanični nauk Katoličke Crkve, radi se o extremistima i marginalnim pojavama i zajednicama (razni ti tradicionalisti, tridentinci itd.). Medjutim, kod pravoslavaca se takvi slični stavovi koji popiru katolicima bilo kakvu crkvenost i milost Božju, posvećujuću, blagodat i Duha Svetoga tolerišu a nekim, istina manjem broju pomjesnih pravoslavnih crkvi je to i dijelom zvanične doktrine i liturgijske prakse (Grci - prekrštavanje katolika).

Mene samo zanima kako tako veliki oci,učenjaci,teolozi mogu zaglibiti gore nego neuki ljudi?!

I zašto netko ne napravi reda u svoj toj zbrci..tko je glavni u pravoslavnoj Crkvi??Zašto ne razgovara sa "papežom" i zašto ne naprave reda???

[Zayron]

пре 1 сат, Isusovo magare рече

Mene samo zanima kako tako veliki oci,učenjaci,teolozi mogu zaglibiti gore nego neuki ljudi?!

I zašto netko ne napravi reda u svoj toj zbrci..tko je glavni u pravoslavnoj Crkvi??Zašto ne razgovara sa "papežom" i zašto ne naprave reda???

Problem je u tome što i katolička i pravoslavna Crkva vjeruju (kuriozno je da je to istovremeno ta stvar o kojoj se obje Crkve u cjelosti i bez iznimke slažu), da su po raskolu 1054. opačne strane prestale biti Crkvom i isključile se iz katoličke respektivno pravoslavne Crkve. Dakle pošto je Crkva jedna - Katolička, pravoslavci su 1054. od nje otpali i prestali biti njenim dijelom pa su im za to, iz katoličkog aspekta upitni svi ti atributi Crkve (smatramo ih nepotpunom Crkvom) - ili obrnuto u pravoslavnoj interpretaciji smo mi otpali od njih a o tom ko smo i šta smo sada za njih imaju nejedinstven stav - od tih koji nas ne smatraju uopšte kršćanima niti pokrštenima (da bi se neko nazvao kršćanom i Crkvom mora biti pokršten u pravoslavnoj Crkvi što su prema njima samo pravoslavci, zato samo za sebe imaju rezervisan naziv hrišćani, takav stav je preovladjujući) pa do stava koji nas nešto slično kao mi njih što smatramo "nepotpunom Crkvom" smatraju nekakvom kvazicrkvenom zajednicom (ne definišu to kao mi "nepotpunom crkvom", prije bi se to moglo nazvati paracrkvenom zajednicom, no, za razliku od tih gorespomenutih za koje se nerazlikujemo od pogana - jer nismio ni kršteni pravovaljano, dakle u Pravoslavnoj Crkvi, nam barem priznaju razne partikularne stvari kao krštenje jer na razne načine pokušavaju svoje stavove dovesti u sklad sa svojim ekumenističkim kretanjima i stavljaju nas dakle najčešće u istu ravan kao protestante - dakle za njih smo slična nekakva takva "paracrkvena organizacija" u tom naboljem slučaju kad nas uzmu na milost i priznaju nam bar nešto). Dakle na zaključak: oni su za nas "nepotpuna, manjkava Crkva" (jedinstveni i službeni stav) a mi za njih najčešće "paracrkvena organizacija" u tom najoptimističnijem i najboljem slučaju a u ostalim najčešće "nepokršteni heretici" (oksimorom sasvim u skladu sa Vasijanovom teološkom dijalektikom) koji su si, dakle, umislili da su crkva.

[kopitar]

пре 15 минута, Isusovo magare рече

Mene samo zanima kako tako veliki oci,učenjaci,teolozi mogu zaglibiti gore nego neuki ljudi?!

I zašto netko ne napravi reda u svoj toj zbrci..tko je glavni u pravoslavnoj Crkvi??Zašto ne razgovara sa "papežom" i zašto ne naprave reda???

Nemaju glavnog  papa štrumfa po vlasti nego bi se trebali skupiti svi lokalni papa štrumfovi koji ima mali milijun i svaki vodi svoju politiku i napraviti sastanak i nešto dogovoriti ali im nešto ne ide.....glavno je da preziru papu i njegov način upravljanja kao nešto jako loše...ali vidimo i sami u praksi što je bolje.

Njihov sistem bi funkcionirao kad bi Crkva imala samo božanski karakter bez ovog ljudskog grešnog , znači u idealnim uvjetima.

 

[Zayron]

пре 39 минута, kopitar рече

Nemaju glavnog  papa štrumfa po vlasti nego bi se trebali skupiti svi lokalni papa štrumfovi koji ima mali milijun i svaki vodi svoju politiku i napraviti sastanak i nešto dogovoriti ali im nešto ne ide.....glavno je da preziru papu i njegov način upravljanja kao nešto jako loše...ali vidimo i sami u praksi što je bolje.

Njihov sistem bi funkcionirao kad bi Crkva imala samo božanski karakter bez ovog ljudskog grešnog , znači u idealnim uvjetima.

Oni tvrde da svi imaju Gospodina, Gospoda Isusa Krista kao Glavu Crkve i da im nije potrebno imati pored Njega još nekakvu "vidljivu" glavu sveopšte Crkve na Zemlji pa bi onda shodno tome čovjek očekivao da će se tim prije i baš zbog toga tako i ponašati jedinstveno i složno. No, izgleda, prije je to takva lijepa, vznešena teorija i pobožna želja koja sa praksom nema mnogo zajedničkog niti u stvarnom životu funkcioniše - stvarnost ih  u tom svakodnevno demantuje, neshode i svadje su im postale "modus vivendi":

https://www.lidovky.cz/neshodnou-se-ani-na-narozeni-krista-marna-snaha-revniveho-pravoslavi-12e-/zpravy-svet.aspx?c=A160616_105856_ln_zahranici_msl

https://www.lidovky.cz/kreta-za-istanbul-v-pravoslavi-to-vre-kvuli-roztrzce-ruska-a-turecka-1jo-/zpravy-svet.aspx?c=A160128_163855_ln_zahranici_msl

https://svetkrestanstva.postoj.sk/26284/bez-autokefalie-nemozno-prekonat-rozstiepenie-pravoslavia-na-ukrajine

[kopitar]

пре 56 минута, Zayron рече

Istovremeno treba spomenuti i RPC koja ništa takvog ne tvrdi ni ne praktikuje a s kojima smo u dobrim i bliskim odnosima i vodimo dugogodišnj crkveni dijalog: 

Mislim da su Rusi glevni i po broju vjernika i po teologiji koja nije zacementirana ,

Tako da je put ka zajedništvu pravoslavnih i katolika vidimo prvenstveno sa ove dvije crkve.

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Zayron рече

Medjutim, kod pravoslavaca se takvi slični stavovi koji popiru katolicima bilo kakvu crkvenost i milost Božju, posvećujuću, ili blagodat i Duha Svetoga tolerišu i susreću mnogo češće nego kod nas a nekim, istina manjem broju pomjesnih pravoslavnih crkvi je to i dijelom zvanične crkvene doktrine i liturgijske prakse (Grci - prekrštavanje katolika). Istovremeno treba spomenuti i RPC koja ništa takvog ne tvrdi ni ne praktikuje

Ја не толеришем па ме називају јеретиком и сатанизованим. Зато сам и написао овај текст против овог хулног поступка Митрополита Амфилохија, који тиме само подгрева психопатске гледе ових наших талибана. 

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Zayron рече

i najboljem slučaju

Католичка Црква је потпуна црква, иако смо нажалост у расколу. Има све валидне сакраменте. 

[Жика]

@Васијан

Кажем ти да нема потребе да оптужујеш за јерес. И неки други се не слажу па не оптужују тако на пример Бокисд. И артемијевци су оптуживали све редом да су јеретици па видимо како су завршили. Ја сам активан на интернету 10 година па знам шта су писали а били су у Цркви. Наравно, не кажем да ћеш и ти тако, само дајем пример. Кажеш да Црква треба да се позабави овим ставом оца Зорана и кажеш да је то јерес. И Свети Филарет је исто тврдио па није осуђен већ се његов Катихизис још користи ако се не варам. Ти ако не можеш да схватиш или прихватиш да такозваном икономијом примаш некрштеног и причешћујеш га, венчаваш итд. онда шта да радим, настави и даље да оптужујеш за јерес.

[Isusovo magare]

пре 2 часа, kopitar рече

Nemaju glavnog  papa štrumfa po vlasti nego bi se trebali skupiti svi lokalni papa štrumfovi koji ima mali milijun i svaki vodi svoju politiku i napraviti sastanak i nešto dogovoriti ali im nešto ne ide.....glavno je da preziru papu i njegov način upravljanja kao nešto jako loše...ali vidimo i sami u praksi što je bolje.

Njihov sistem bi funkcionirao kad bi Crkva imala samo božanski karakter bez ovog ljudskog grešnog , znači u idealnim uvjetima.

 

Kako nemaju glavnog papa Štrumpfa,nemoguće..zar ne postoji jedan patrijarh ili tko već da je baš baš on glavni??

[Zayron]

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Католичка Црква је потпуна црква, иако смо нажалост у расколу. Има све валидне сакраменте. 

ODNOSI PRAVOSLAVNE CRKVE SA OSTALIM HRIŠĆANSKIM SVETOM

Sa mnogo akrobatike se izbjeglo o tome u ovom Kritskom dokumentu bilo šta jasnije i pobliže reći, barem se da shvatiti i pročitati da je Pravoslavna Crkva ustvari ta Jed(i)na i Prava što je sasvim očekivano u ovakvom dokumentu ovakve vrste, najjasnije je to ovdje. Kako sam to već rekao nevidjenom retoričkom akrobatikom je izbjegnuto bilo kakvo pominjanje naravi tih "ne-pravoslavnih Crkvi" i njihovo vrednovanje sa stajališta validnosti sakramenta i sličnih pitanja:

21. Pravoslavna Crkva želi da osnaži rad „Komisije za veru i poredak“ i sa posebnim interesovanjem prati njen dosadašnji bogoslovski doprinos. Ona pozitivno ocenjuje bogoslovske tekstove koje je ova komisija objavila, uz značajnu saradnju i pravoslavnih bogoslova, a koji predstavljaju značajan korak ekumenskog pokreta u zbližavanju Crkava. Pravoslavna Crkva, pri tom, zadržava suzdržanost u pogledu (tumačenja) suštinskih pitanja vere i poretka utoliko pre što su se ne-pravoslavne Crkve i konfesije udaljile od istinske vere Jedne, Svete, Saborne i Apostolske Crkve. 

[Васијан]

пре 10 часа, Zayron рече

To da ako vi pravoslavni imate nejedinstvene stavove po tom pitanju (ko je sve Crkva i u Crkvi), niste ih u stanju usaglasiti, sumnjate o njima ili čak dokonce od nas preuzimate naše katoličke stavove i definicije i identifikujete se sa njima to onda nije naš problem nego samo vaš! Nama je to sve jasno, imamo o tom jedinstveni stav, toga se držimo u teoriji i u praksi i u to ne sumnjamo. 

Pa to znači da nas rukovodi sam Duh Sveti, jer takvu zbrku samo Duh Sveti može održati u normali .

Znaš kako, ako sagledaš istoriju Crkve, videćeš da je situacija bila slična, to jest gotovo identična kao i danas. Uvek je Crkva bila potresivana iznutra sa različitima stavovima, problemima i jeresima. Na kraju je stvar rešavana na Saborima, a često je dosta vremena proticalo dok se ti Sabori ne organizuju. Dakle, uvek je bilo raznomislija u periodu dok se stvari oko toga ne raščiste. Mislim na dogmatske stvari, a ne na neke sekundarne. 

Medjutim, ono što je moja malenkost iznosila glede ovih tema je utkano u samo dogmatsko ispovedanje Vere Pravoslavne. Nijedna Pomesna Crkva ne ispoveda neku jeres na saborskom nivou i nije je uvela kao svoje dogmatsko učenje. Mejnstrim pravoslavne teologije je da je Pravoslavna Crkva jedina Crkva i da druge nema, niti može da bude. Ispadi određenih pojedinaca, pa makar oni bili i Episkopi i sami Patrijarsi, nisu, po automatizmu, i samo mišljenje celokupne Crkve koje predstavljaju. Tako da, ako dubinski pogledamo, što se tiče dogmatski stvari, na Sabornom nivou nijedna Pomesna Crkva nije odstupila od Pravoverja i nije unela neko novo učenje. Tako da su po tome sve Crkve jednoglasne, bez obzira na ispade pojedinaca, kao što rekoh.

Kod vas je druga stvar i totalno nova struktura i organizacija crkve, tako da ove stvari nisu ni moguće, što je sa jedne strane i dobro i potrebno je pravoslavnima da se ipak malo više ugledaju na to, ali, sa druge strane, takva organizacija povlači neke druge probleme i nije utemeljena na crkvenom etosu i predanju, kako Istočne, tako i Zapadne Crkve prvog milenijuma. Kod nas ni Sabori nisu nepogrešivi, ni sada, niti su ikada bili, a kod vas je Papa nepogrešiv, tako da je logično da će tako da bude...ali i te kako u latinskoj crkvi postoje klirici i teolozi koji drugačije misle, samo izbegavaju mnogo o tome da govore javno.

[Васијан]

пре 8 часа, Џуманџи рече

- Po treci put citam "Svete Tajne/Sakramenti postoje u...". Interesuje me sta su uopste Svete Tajne.

- I drugo podvuceno: sta je blagodat (posto ih, vidim, ima... vise? Svestenicka, prizivajuca i mozda jos neka...)?

Чекајте, како сам схватио, пратећи овај Форум, Ви сте завршили Богословски Факултет, ако се не варам?