Депресија-болест или грех?

[Рапсоди]

пре 36 минута, Срђан Шијакињић рече

Постао је лекар у међувремену? Честитам...  

Шалу на страну, могао бих се начелно сложити да је примарни узрок свих проблема (укључујући онда и болести и саму смрт) недостатак пуне заједнице са Богом - онакве какву ће човек имати у Есхатону. Међутим, то је толико опште место, да га није вредно посебно помињати у оваквим разговорима.

Сори заборавила сам да медицина начелно  лечи (маскира, изолује) последице, но ретко и узроке.  

[Милан Ракић]

Da ne ulazim u dalje rasprave, elem elemenata ima svakako, ali tvrditi tako, kako otac pomenuti tvrdi i slediti ga u tomu je Marinko Rokvić. Nemam reči zaista. Svaka vama čast kad možete tako. Aferim

[Драгана Милошевић]

Људи због депре иду у превремену инвалидску пензију!

Да ли је и то због дефицита благодати?

[Натан]

пре 39 минута, Драгана Милошевић рече

Људи због депре иду у превремену инвалидску пензију!

Да ли је и то због дефицита благодати?

Не знам то, али због дефицита у буџету са том јадном пензијом могу само да зглајзну у још већу депресију.

[Bokisha]

пре 2 часа, Срђан Шијакињић рече

не знам како не схватају колико могу људе да обесхрабре и да им отежају.

а зашто би то неког обесхрабрило и отежало му? отвара се могућност да се неко обрати за помоћ и Богу и лекарима...

 

[Изида]

Ја и не знам ко је тај отац Арса. Одмах да кажем не верујем му. 

Има толико болесних људи у Цркви, а при том су дивни. И знам неке клирике и жене служитеља олтара, које су болесне.

Морам да додам да сви они, који пате од неког менталног поремећаја, а које ја познајем су ретко паметни, добри, часни, креативни,  и веома успешни. И имају здраву и добру децу.

[Драгана Милошевић]

пре 1 сат, Bokisha рече

а зашто би то неког обесхрабрило и отежало му? отвара се могућност да се неко обрати за помоћ и Богу и лекарима...

 

Можемо га поколебати па да искључи лекаре и ослони само на веру.

[Bokisha]

пре 14 часа, Драгана Милошевић рече

Можемо га поколебати па да искључи лекаре и ослони само на веру.

па помињемо и лекаре...и да чак и духовници предлажу посете лекару за одређена душевна стања.

и на осталим темама које се баве депресијом  су се помињале  све варијанте .

 

[Драгана Милошевић]

Живимо на Балкану у Србији где депресиван добија етикету лудака! Што је наравно погрешно.

Многи немају снаге да се изборе са тим сељачким етикетама.

[Bokisha]

пре 1 минут, Драгана Милошевић рече

Живимо на Балкану у Србији где депресиван добија етикету лудака! Што је наравно погрешно.

Многи немају снаге да се изборе са тим сељачким етикетама.

то свакако није на месту и није  за похвалу ,али шта ћеш кад смо у суштини необразован народ...ни ја до 50те нисам знао ни ич о томе...

најцрње је у томе оног ко савата такво стање  па из истог разлога ескивира докторе и отима се само тако да не би пошао до њих....знам за случај и ако је коришћена реч проблем за нечије стање и предлог за потрагу помоћи,реакција била-нисам ја болестан

[Bokisha]

да избегнемо замку колебања и предочимо да  имамо и православну психологију која не искључује чак шта више пружа лекарску помоћ вернима при душевним кризама -проблемима:

Православним људима је често својствен опрезан однос према психологији: да ли је то штетно по душу? Међутим, овај стереотип бива оборен самим животом. Испоставља се да психолози могу бити и православни и штавише, они могу да раде заједно са свештеницима, свако са своје стране указујући помоћ људима у решавању не само душевних, већ често и духовних проблема. Како се то догађа?

Разговарамо са руководиоцем православног Центра кризне психологије при храму Христовог Васкрсења на Семеновској у Москви, Михаилом Хасминским.

Проблеми: психолошки или духовни?

 

 

Дакле, Ви сте одлучили да будете психолог. А шта ће уопште психолог у храму? Тамо је већ свештеник.

 

Заиста, „у“ самом храму психолог није потребан. Он не учествује као психолог у богослужењу. Осим што у слободно време од посла може да помаже у олтару, што управо понекад и чиним. Међутим, психолог може да ради при храму, да даје психолошке савете. То, између осталог, такође представља социјално служење и црквено послушање. Психолог се на тај начин бави јако важним делом, помажући свештенику у бризи о душама. Нека је и другачије служење, али је ипак – служење.

 

А зашто уопште људи иду психологу у храм, када у самом храму већ постоји свештеник? Зашто не иду одмах свештенику?

 

Далеко да је у сваком храму свештеник доступан, он нема увек довољно времена, нема увек довољно знања и искуства да може да помогне у решавању не духовних, већ психолошких проблема (иако су они често повезани). Обично свештенику иду за решавање духовних питања. Међутим, пошто се човек састоји из три дела (дух, душа и тело) логично је претпоставити да човек за помоћ у духовним питањима треба да иде код свештеника, за душевне немоћи код психолога, а са телесним болестима да се обрати лекарима. Ако човек има психолошке проблеме (а они у пракси постоје код свакога) онда је потребно позабавити се њима професионално.

 

Са каквим проблемима ради Ваш центар?

 

Ми не радимо са психијатријским обољењима (за то су задужени психијатри) и зависностима. Стручњаци у нашем центру раде са неурозама, психосоматиком, психолошким проблемима деце, међутим, основни смер рада су кризе.

 

Криза је тешко стање, преокрет. То су и породични проблеми, тешки разводи, психолошка стања за време тешких болести, преживљавање насиља, стање након смрти блиске особе и нека друга. Сада се још бавимо и радом са избеглицама, рехабилитацијом и адаптацијом људи који су се налазили у зони ратних дејстава.

И наравно, често људи у храм долазе са стране, они о Цркви скоро ништа не знају, просто су се нашли у тешкој ситуацији и у великој мери из очајања долазе у храм. Они преживљавају кризу, а то је јако тескобно стање. Потребно је да са њима ради професионалац који ће бити и стручњак и мисионар.

 

На пример, дошао је човек у жалости. Потребно је схватити на ком стадијуму туге се налази ова особа, како управо он преживљава ту несрећу, који ресурси могу да му се предложе, на која питања треба да добије одговор да би му постало лакше, итд.

 

 

Зар свештеник то не може да ради?

 

Ради се о томе да не уме сваки свештеник то да ради. Свештенослужитеље за сада још не уче, на пример, психологији туговања за блиском особом. Зато је ту могуће направити грешке. Ето, рецимо ако изненада дође човек и каже да жели да се убије, шта треба свештеник да уради?

 

 

Ако свештеник почне да говори да је у питању велики грех, зар ће то бити грешка?

 

Најчешће, да.

 

Зашто?!

 

Па зато што ако је човек почео да размишља о самоубиству и жели да прекине живот, то значи да човек нема веру у Бога! Или као минимум верује у Њега недовољно, не верује Њему. Зато на њега богословски аргументи неће деловати.

 

Он долази са унутрашњим болом и за почетак је потребно разумети га, прихватити, утешити, а затим му већ дати неопходан и за њега разумљив савет. И неизоставно навести такве аргументе које би он могао да схвати и узме у обзир, а не склапати компликоване богословске конструкције или држати лекције. Сем тога, потребно је одредити тип личности, брзо и професионално оценити његово стање и степен адекватности.

Такође, постављајући питања, потрудити се да схватимо који је степен његове одлучности. Највероватније да свештеник без посебних знања и искуства рада са суицидалним особама то неће бити у стању да уради. Једној од особа у таквој ситуацији треба препоручити лекове – антидепресиве. Другој особи да прочита разумљиву књигу, трећу особу оптеретити појачаним служењем, помоћи јој, саосећати са њом, итд.

 

Али, раније никада није било психолога при храмовима.

 

Наравно, није било. Раније много тога није било: ни психолога, ни психијатара, ни антидепресива. Раније су и људи били мудрији, па су и кризе пролазиле једноставније. Наравно, и њима су умирале блиске особе или су постојали проблеми у породици, али су људи изнутра били изграђени на други начин.

 

На пример, као православни хришћанин можете схватити у чему је смисао живота и страдања, зашто створити породицу, итд. Раније су људи у већини знали одговоре на ова питања. Сада уопште није тако. Раније никоме ни на памет не би пало да каже „не плачи“ човеку коме тек што је умро неко близак. Постојали су чак и ритуали оплакивања, институт жена које су плакале. Када је неко умирао, сви су мирно оплакивали, ако можемо тако да кажемо. Нико није одводио децу на страну и лагао их да је дека отпутовао негде на дуго времена.

Или развода тада скоро да није било јер су људи породично ишли мудром свештенику. Данас, ко долази тако, да ли је много таквих људи? Развода је јако пуно, а ако људи и иду негде, онда пре световном психологу у чијем темељу нема закона Божијих као апсолутног координатног система. И следи да и не полази уопште за руком да се било шта структурира. Испоставља се да има много психолога, па ипак и даље би психолошко стање становништва требало буде боље.

 

 

На то се може речи да у томе постоји одређена логика. Ако је психологија наука, она је дужна да опише психолошку реалност, а не да се оцењује по принципу „добро“ или „лоше“.

 

Али те оцене такође представљају интерпретацију психолошке реалности! Уверен сам да се већина психолошких проблема савременог човека јавља зато што људи не испуњавају заповести Божије. Одсуство оцене да ли је нешто добро или лоше у световној психологији је отприлике исто као када би специјалиста хигијене на питање „да ли је прање руку – добро или лоше?“ одговорио да није у стању да пружи недвосмислени одговор. Зар би то било нормално?

 

Моје искуство ме уверава да се скоро сваки кризни психолошки проблем заправо ослања на духовни проблем. Да будем прецизнији: говорим искључиво о психолошким, не о психијатријским проблемима. Тамо наравно узроци могу бити у соматици, у наслеђу, у обољењима која су такође присутна.

http://www.imanade.org/psiholog-pri-pravoslavnom-hramu-cemu-on-ako-je-svestenik-tu/

[ВјечитиНуб]

Мислим да постоје обе депресије.

1. Мали број људи се рађа са озбиљним проблемом одсуства физиолошке могућности лучења одређених хормона.

2. Ну, ту је и Јона-у-утроби-кита депресија код људи који одбијају да расту и врше своју људску дужност, и практично му дође као позив на отрежњење од глупости. Често уместо да реше проблем људи се данас укљукају лако доступним антидепресивима (који имају поенту, али не овде) и наставе да чаме у утроби кита.

Мислим да у оба случаја православље има пуно да понуди. У првом случају спознају да није смисао живота бити срећан и да је то крст који морамо да понесемо. У другом случају може да нам да смер изласка из китових уста. 

[NemanjaVa]

Kada bi ljudi manje slušali razne mnogoglagoljive kaludjere svet bi bio  lepše mesto za život.....

U IV veku kaludjeri sakatili sebe da ne bi bili izabrani za vladike, a danas ih je dosta takvih koji su vsje i vsja, i lekari i psiholozi i sociolozi i potencijalni episkopi i gurui....

[Изида]

Данас је Светски дан менталног здравља. 

[Изида]

ZDRAVI BILI - O anksioznim poremecajima i depresiji govori prof.dr Goran Mihajlovic - Glas Šumadije

WWW.GLASSUMADIJE.RS

---

https://youtu.be/LpBO74UObAM