Водич за покривање глава жена у православној цркви

[Драгана Милошевић]

 

Обичај који је заступљен више од 2000 година у Православној цркви је да жене и девојке покривају марамама своје главе током богослужења, било да је у питању Литургија у цркви или је у питању породична молитва код куће.

Који су  библијски и светоотачки докази који иду у прилог овом обичају и зашто је то важно?

У овом чланку осврнућемо се на покривање главе у Старом завету, у Новом завету, покривање главе у раном хришћанству, покривање главе на иконама и на покривање главе данас. На крају чланка налазе се линкови са додатним изворима из којих можете научити о хришћанском покривању главе.

                                                   Покривање главе у Старом завету
Вековима пре рођења Христа, покривање глава жена био је општеприхваћени обичај за Богоугодне људе. Није то био неки произвољан избор оних који су желели да буду свети. Пре ће бити да је то било реално очекивање од свих жена да прекрију своје главе.
Када је Свети Дух надахнуо Мојсија да напише петокњижје Светог Писма, једноставно била је општеприхваћена пракса да жене покривају своје главе. У књизи Бројева, када се вршио један јединствен обред који је захтевао да главе не буду покривене, Свето Писмо указује на то да жена треба да открије главу:
„Свештеник ће заступати жену пред Господом, откриј јој главу и дај јој у руке овај принос за сећање” (Бр 5,18).
Наравно да овакав захтев не би имао никаквог смисла да женама глава ние била покривена.
Чак и раније, у књизи Постања, читамо о Ревеки и њеном упознавању будућег мужа Исака:
„Онда Ребека подиже очи своје и кад угледа Исака сиђе са камиле; јер упита слугу „Ко је тај човек који иде пољем нама у сусрет?“ Слуга рече „То је мој господар“. Потом она узе вео и покрише се.“ (Пост 20, 64-65)
Њена побожна одлука треба да буде модел понашања за данашње жене. Она се није разметала својом физичком лепотом. Уместо тога, покрила се, показујући своју привлачност кроз спољашњи приказ скромности.
Покривање женских глава може се наћи и у причи о Сузани. То је једна задивљујућа прича о лепој, чедној жени која је криво оптужена, а касније ју је одбранио од оптужби млади Данило. Сузана је носила вео који не само да је покривао њену главу, него и њено лице такође. У Светом Писму се не гледа благонаклоно на уклањање њеног вела:
„Сада се показа Сузанина огромна љупкост и лепота. Али ти злобници наредише да јој се открије лице (јер беше покривено), да би бар они уживали у њеној лепоти. Тада њени пријатељи и сви њени познаници заплакаше“ (Прича о Сузани/ Дан 13, 31-33)
У овом пасусу Светог Писма, чедни људи одобравају покривање главе жена и стављање вела, док небогобојажљиви људи траже да се то уклони.
  

 Покривање главе у Новом завету

Покривање глава жена је једна од многих сличнсти између Израиља и Цркве. Богобојажљиве жене покривале су своје главе хиљадама година пре доласка Христа. И када је рођена Новозаветна црква, богобојажљиве жене су наставиле са истим обичајем.
У Првој посланици Коринћанима Светог апостола Павла, он подучава све да следе обичаје које су примили:
„Зато вас сада преклињем, браћо, да ме се сетите у свим стварима и да се држите обичаја баш како сам их и ја вама предао“ (1Кор 11, 2)
Покривање глава жеа је један свети обичај који је Црква усвојила, а апостол Павле говори о њему у неколико наредних пасуса. Он каже да се покривањем главе указује част, у богослужбеном смислу:
„Сваки човек који се моли или пророкује покривене главе, обечашћује своју главу.“ (1Кор 11, 4)
„Сваки човек који се моли или пророкује откривене главе, обечашћује своју главу.“ (1Кор 11, 4)
Порука је прилично јасна. Часно је за жену током богослужења бити покривене главе док је нечасно за мушкарца да му глава буде покривена. Због тога мушкарци скидају капе или шешире када се моле, чак и до данас.
Не задовољавајући се да на то укаже само једном, апостол Павле то понавља и у неколико наредних стихова. Жене покривају своје главе, а мушкарци то не раде:
„Мушкарац заиста не треба да покрива своју главу, јер је он слика славе Божије; а жена је слава мужевљева.“(1Кор 11, 7)
„Жена треба да има симбол власти на својој глави, пред анђелима.“ (1Кор 11,10)
Стари завет открива да је овај свети обичај од давнина, али он само даје наговештај из одређених разлога.
Овде у Новом Завету, дати су нам разлози за овај обичај. У Првој посланици Коринћанима 11, стоји да се покривањем главе показује женска част. То је битно „због присуства анђела“.
Анђели су присутни са нама када се молимо и када смо на богослужењу. Можда ми у позпуности не разумемо зашто је покривање главе важно пред анђелима, довољно је за нас да знамо да је овај разлог дат у Светом Писму. Ако Свето писмо каже да је покривање женске главе битно пред анђелима, онда је то нешто што треба озбиљно да схватимо.

                                Покривање главе према раним Црквеним оцима

Свети Јован Хризостом (407.г лета Господњег), у једној својој проповеди на Спасовдан, говорио је и о анђелима и о женском покривању:
„Анђели су овде присутни... Отворите очи са вером и погледајте тај призор. Јер је овај мали простор пун анђела, много више него што има присутних у Цркви! ... Чујте Апостола који нас томе учи, када наређује женама да покривају своје главе велом због присуства анђела“ 
Ориген, још један истакнути учитељ ране Цркве, каже:
„Анђели су усред овог сабрања... имамо овде двоструку Цркву, једну човечију, а другу анђеоску... А пошто су анђели присутни... жене су у обавези када се моле да покрију своје главе због присуства анђела. Они помажу свецима и радују се у Цркви.“
Апостолски обичаји написани су у другом веку, а претпоставља се да је аутор Свети Иполит Римљански. Ова књига даје упутства оглашеним, укључујући и ово:
„А нека све жене имају покривене главе непрозирним платном...“
Свети Кирил Александријски, коментаришући Прву посланицу Коринћанима, пише:
„Анђелима је јако тешко да поднесу ако се овај закон (покривања женских глава) запостави“.
Покривање главе на икона

У Православној Цркви иконе су визуелни водич кроз Веру, једна врста Хришћанске „сликовнице“. Иконе нас уче о животу, смрти и Христовом васкрснућу, о животу многих хришћана који су били много пре нас.
Иконе нас такође уче о покривању главе.
Практично свака икона на којој је нека православна жена приказује је са покривеном главом. Колико је мени познато, једини изузетак је Света Марија Египћанка, а она је једина светица која је живела усамљенички живот у пустињи, далеко од људи.
Све светице су покривале своје главе а то је приказано и на иконама. 
Чак је и Богородица- најблагословенија жена на целом свету- приказана на иконама са покривеном главом.
Да ли треба размишљати о бољем узору за жене? 

                                                            Покривање главе данас
У нашој цркви, од свих жена и девојака се тражи да покривају своје главе, да испоштују Божију заповест дату у Светом Писму, и због поштовања светих обичаја Православне цркве. Непосредно код улазних врата у цркви држимо једну корпу са марамама у случају да су их жене заборавиле код куће и да треба да их позајме за тај дан. Мараме се такође носе код куће, за време породичне молитве.
Иако је поштовање Божијих упутстава само по себи награда, постоје и друге користи од тога такође. На пример: 
Покривањем главе жени се указује част. Као што апостол Павле истиче у Светом Писму да жена себи указује част тиме што покрива своју главу током молитве.

Покривањем главе подстиче се понизност. Богобојажљиве жене долазе у цркву да се усредсреде на богослужење, а не да привлаче пажњу на себе. Девојка може доћи у искушење да покаже своју атрактивну фризуру. Када жена носи мараму, ово искушење се отклања. Она може да се усредсреди на молитву, уместо на своју косу.
Покривањем главе штеди се на времену. У данашњој култури, долази се у искушење да се посвети доста времена и напора за прављење неке фризуре. Али марама је брзо и лако решење. Треба мање времена да се стави марама, него да се направи нека фризура. 
Мараме нам помажу да покажемо љубав и обзир према нашој браћи. Богобојажљиви људи долазе у цркву да се усредсреде на богослужење. Али расуте локне неке лепе жене могу им одвући пажњу. Покривањем своје косе, жена показује умереност и отклања беспотребну пажњу.
Један водећи теолошки журнал недавно је објавио један чланак о покривању главе жене. Убрзо након тога, ауторка чланка постала је члан Православне цркве. У овом чланку, она лепо илуструје иконску сврху покривања главе:
„Моје ношење мараме није само симбол или знак да се слажем са Његовом наредбом, већ да се на видљив начин, вољно подређујем тој наредби. Са подређивањем долази и благослов.“ (Криста Конорад)
У једном издању Слушкиње, једна дама која се зове Јелисавета сведочи о ношењу мараме:
„Дванаест година носим мараму све време. Сада схватам да је то било- и наставиће да буде- неопходно за ходочаснички пут и спасење моје душе. Суштина за мене- и за све већи број мојих сестара- остаје послушност. А са тим долази и сврха живота на једном праведном месту Божијег уређеног универзума, радујући се заједно са анђелима. Сада захвално кажем „Ја јесам!“ у присуству великог „ЈА ЈЕСАМ!“- у молитви и у цркви, окружена анђелима који славе Господа и Цара. Нека је слава Богу, Оцу, Сину и Светоме Духу сада и увек и у векове векова. Амин!“
                                                                                         Аутор:  Отац Џозеф Глисон 
Са енглеског превела САЊА СИМИЋ ДЕ ГРАФ - преводилац сајта вјеронаука.нет

Извор:https://blog.obitel-minsk.com/2018/05/a-guide-to-womens-headcoverings-in.html

 

извор

 

[Џуманџи]

E, svasta... 

[Lady Godiva]

Баш свашта.. 

[Avocado]

1 hour ago, Драгана Милошевић рече

Када је Свети Дух надахнуо Мојсија да напише петокњижје Светог Писма,

... uključujući i deo o svojoj smrti... 

[Нифада]

Oвај сегмент који говори о томе да би лепа фризура одвукла пажњу мушких погледа,и да би марама имала одређену  литургијско-етичку улогу и значење,мислим да је потцењивања вере мушког дела литургијске заједнице.Лепа фризура је наш мали допринос лепоти литургијског сабрања.Имамо ми разне варијације на тему нашег учествовања у литургијском сабрању,поменимо нпр.праксу неких да клече за време Литургије.Чувени литургичар Ј.Фундулис,кога сам имала посебну част и да сретнем,а нешто мало и да причитам,каже нпр.да "стојећи положај јесте положај оних који су слободни,док је клечање положај слугу"  (Ј.Фундулис-Литургика,Краљево,2004.стр.199). Можда би се у овом контексту могло разматрати и потенцирање праксе ношења мараме.

Чула сам неко тумачење да помињање покривања главе код жена у Коринту нпр.је нешто што је било везано за конкретно место и стил живота неких жена,односно ношење мараме је помињано као нешто што је требало да направи разлику.

Ако је фризура једна од тема,не бих ја потцењивала ни мушке фризуре 

[Lady Godiva]

пре 3 минута, Нифада рече

Имамо ми разне варијације на тему нашег учествовања у литургијском сабрању,поменимо нпр.праксу неких да клече за време Литургије.

За време целе Литургије?

[Џуманџи]

пре 42 минута, Lady Godiva рече

Баш свашта.. 

Pa, zaista

Ne mora se ni grcki znati da bi se citalo ocigledno u tekstu 1Kor, vrlo je jasno da je rec o udatim zenama. 

[Lady Godiva]

пре 1 минут, Џуманџи рече

Pa, zaista

Ne mora se ni grcki znati da bi se citalo ocigledno u tekstu 1Kor, vrlo je jasno da je rec o udatim zenama. 

Свака жена којој није ружно да се стиже или брије, нека се не покрива. Кејс клоузед.

[Нифада]

пре 17 минута, Lady Godiva рече

За време целе Литургије?

Мисли се на праксу клечања у појединим деловима Литургије,по свом осећају.Питање до које мере може да иде испољавање наше личне побожности на Литургији,и поменути литургичар Ј.Ф.каже:"Нашу личну побожност на богослужењу диктира литургијски поредак,а ми треба да се прилагођавамо ритму и начину заједничке молитве." (Ј.Фундулис-Литургика,Краљево,2004.стр.199)

 

 

[Нифада]

Мени је прича о ношењу мараме депласирана у времену када имамо кризу литургијског живота код нас,односно да је процентуално огромна разлика између оних који се декларишу као верујући и оних који су активни хришћани,у смислу учествовања на богослужењу.Запитајмо се зашто је то тако,односно колики је наш лични допринос томе.карикирања око ношења мараме,односно проблематике фризуре са локнама само иде у прилог томе.Свакако немамо сви исту улогу  у томе,имамо и оне који су на првом месту позвани да сведоче и да тумаче, а не да карикирају и можда прегледају видео надзор који постоји у неким црквама.тема је врло јасна,и непотребна карикирања само показују нашу свест и о себи и о другом,било у оквиру литургијског,било у оквирима постлитургијског времена

[Џуманџи]

1 hour ago, Lady Godiva рече

Кејс клоузед.

Uvek je tako - svi sve znaju, sve je svima jasno 

[Драгана Милошевић]

Недељом се никад не клечи.

Мараму сам носила само на поклоничком путовању 2012. год.

Смета ми, и није природна појава, јер сам цео живот гологлава. Зашто бих два сата у недељи изигравала нешто?

[Нифада]

Тема ношење мараме на Литургији је у ствари метафора за многа друга питања;и статус жене у Цркви,парохијски и монашки типик, др.Није тешко закључити одакле долазе приче и  одакле потиче свест о саблажњавајућој улози жене у Цркви.Мени се чини да се неки тешко носе са својим узвишеним избором стила живота и онда имају проблем са свим и свачим,не знам како другачије то објаснити.Толика пажња се посвећује небитним стварима,а можда то и није случајно,можда се тиме потискују оне битне.

На Литургији се сусрећу и особе које се не познају,немају никакву комуникацију,не знају ништа о особи која стоји поред њих,и виде само фризуру са локнама.Тако изгледа,но надајмо се да ипак није тако,јер нису увек ствари онакве какве изгледају.Можда смо понекад много бољи него што изгледа.

Литургија је позив да дођемо на конкретно место и простор,у конкретну заједницу,и већ по томе смо се издвојили,ваљда,и рекли нешто о себи.Литургија је увек позив на комуникацију,међусобно и са Богом,са марамом или без,са локнама или без.Имати свест о другом је много важније него гледати шта је  ко обукао и какву фризуру има.Јер испод тих локни увек се крије или показује једна личност,која може да нам значи или не значи.

 

 

[Драгана Милошевић]

Друго, жене у другом стању не носе мараме. Откуд сад па то?

[Lady Godiva]

пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

Друго, жене у другом стању не носе мараме. Откуд сад па то?

Ваљда кад су тако буцкасте, локне не саблажњавају братију.