Дописници шабачке телевизије настрадали на Банији пре 27 година, у свом граду добили улицу!

[Милан Ракић]

Амиџа, Бора, Дејан и Сретан – залог професије и људскости

Улица у Шапцу из које су Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић кренули на свој последњи радни задатак од данас ће носити њихово име. Четворица колега из шабачког дописништва убијена су на Банији 9. октобра 1991. године док су радили свој, новинарски, посао.

Иницијативу шабачког дописништва РТС-а да једна градска улица добије име четворице колега убијених на радном задатку на Банији 1991. године подржали су новинари из свих шабачких редакција, а одборници Скупштине града једногласно су је усвојили на данашњој седници.

У Улици Амиџа, Бора, Дејан и Сретан – улици из које су кренули на свој последњи радни задатак – налази се и тзв. медијска зграда "Глас Подриња", у којој су они радили, и у којој су уз недељник Глас Подриња, Телевизију и Радио Шабац и просторије Дописништва РТС-а.

Симболика је утолико већа што ће на новој адреси бити само ова зграда у централном градском језгру у насељу Бенска бара. Улица носи име по Зорану Амиџићу, уреднику Дописништва РТС-а, Бори Петровићу, сниматељу, Дејану Милићевићу, асистенту сниматеља Дописништва, и Сретану Илићу, уреднику Радио Шапца. 

Њих четворица били су узор професије, људи који су новинарству подарили највредније – свој живот. Иницијативу нашег дописништва без двоумљења су подржали сви шабачки новинари, а нису се двоумили ни одборници.

"Били су врхунски професионалци, а то је за професију најважније", наглашава Драган Ераковић, дописник листа Данас, и додаје да "та улица носи назив по личним именима, а друга ствар, тамо ће бити постављен споменик као трајно обележје за једну екипу која је свој посао радила на најбољи начин".

"Коначно, да се никада не заборави оно што су они урадили и оно што се њима догодило", истиче Александра Делић, дописница Вечерње новости, али и наглашава да је "ово је велики дуг колегама и професији".

Најмање што Град може да учини јесте да им посвети једну улицу, сматра Немања Пајић, председник Скупштине града Шапца: "Драго ми што је то учињено једногласно и то показује да град Шабац негује сећање на те људе."

Управо у Улици Амиџа, Бора, Дејан и Сретан, испред зграде Гласа Подриња биће и споменик настрадалим колегама, који је након њихове погибије урадио Слободан Павловић, инвеститор Павловића моста на Дрини код Бадовинаца, у знак сећања на екипу шабачког дописништва која је прва извештавала о идеји а потом и градњи моста.

Споменик који је са граничног прелаза у Републици Српској премештен у Универзитет "Слобомир" у Бјељини, Слободан Павловић поклониће граду Шапцу, а надлежни су подржали иницијативу Дописништва у Шапцу да спомен-обележје буде управо ту.

У Дописништву РТС-а у Шапцу очекују да све административне и техничке процедуре буду завршене у наредних месец дана и да ће тада, у присуству породица убијених колега, и озваничити новинарски "Кварт сећања", 27 година након њиховог убиства које никада није разјашњено и за које нико није одговарао – као залог професије и људскости – за незаборав.

[Плаво Небо]

пре 1 сат, Милан Ракић рече

Амиџа, Бора, Дејан и Сретан – залог професије и људскости

Улица у Шапцу из које су Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић кренули на свој последњи радни задатак од данас ће носити њихово име. Четворица колега из шабачког дописништва убијена су на Банији 9. октобра 1991. године док су радили свој, новинарски, посао.

Иницијативу шабачког дописништва РТС-а да једна градска улица добије име четворице колега убијених на радном задатку на Банији 1991. године подржали су новинари из свих шабачких редакција, а одборници Скупштине града једногласно су је усвојили на данашњој седници.

У Улици Амиџа, Бора, Дејан и Сретан – улици из које су кренули на свој последњи радни задатак – налази се и тзв. медијска зграда "Глас Подриња", у којој су они радили, и у којој су уз недељник Глас Подриња, Телевизију и Радио Шабац и просторије Дописништва РТС-а.

Симболика је утолико већа што ће на новој адреси бити само ова зграда у централном градском језгру у насељу Бенска бара. Улица носи име по Зорану Амиџићу, уреднику Дописништва РТС-а, Бори Петровићу, сниматељу, Дејану Милићевићу, асистенту сниматеља Дописништва, и Сретану Илићу, уреднику Радио Шапца. 

Њих четворица били су узор професије, људи који су новинарству подарили највредније – свој живот. Иницијативу нашег дописништва без двоумљења су подржали сви шабачки новинари, а нису се двоумили ни одборници.

"Били су врхунски професионалци, а то је за професију најважније", наглашава Драган Ераковић, дописник листа Данас, и додаје да "та улица носи назив по личним именима, а друга ствар, тамо ће бити постављен споменик као трајно обележје за једну екипу која је свој посао радила на најбољи начин".

"Коначно, да се никада не заборави оно што су они урадили и оно што се њима догодило", истиче Александра Делић, дописница Вечерње новости, али и наглашава да је "ово је велики дуг колегама и професији".

Најмање што Град може да учини јесте да им посвети једну улицу, сматра Немања Пајић, председник Скупштине града Шапца: "Драго ми што је то учињено једногласно и то показује да град Шабац негује сећање на те људе."

Управо у Улици Амиџа, Бора, Дејан и Сретан, испред зграде Гласа Подриња биће и споменик настрадалим колегама, који је након њихове погибије урадио Слободан Павловић, инвеститор Павловића моста на Дрини код Бадовинаца, у знак сећања на екипу шабачког дописништва која је прва извештавала о идеји а потом и градњи моста.

Споменик који је са граничног прелаза у Републици Српској премештен у Универзитет "Слобомир" у Бјељини, Слободан Павловић поклониће граду Шапцу, а надлежни су подржали иницијативу Дописништва у Шапцу да спомен-обележје буде управо ту.

У Дописништву РТС-а у Шапцу очекују да све административне и техничке процедуре буду завршене у наредних месец дана и да ће тада, у присуству породица убијених колега, и озваничити новинарски "Кварт сећања", 27 година након њиховог убиства које никада није разјашњено и за које нико није одговарао – као залог професије и људскости – за незаборав.

Био сам дете тада, али, увек сам волео да гледам дописништва Зорана Амиџића. Као данас да је било, сећам се када су..