Jump to content

Визионари предузетници и њихово пословање о трошку америчких пореских обвезника

Оцени ову тему


RYLAH

Препоручена порука

Дуго времена, и не само на овом форуму, се славе представници новог таласа капиталиста. Они су креативни, способни, богати и углавном ексцентрични. Изуми иза којих стоје њихове компаније су углавном слављени (често с правом) као прекретница у областима којима се баве, а они сами, од стране либертаријанских сајтова, као доказ да приватни капитал, без икакве помоћи државе, може да сакупи огромна средства у нешто што је визионарски подухват, који на почетку и није толико исплатив, али има потенцијала да промени свет.

Међутим, да ли је то баш тако?

На почетку, као што смо небројено пута, и на овом форуму, видели, није постојао већи инфраструктурни или други пројекат у нашој прошлости без помоћи државе. Та помоћ је била или у давању чистог новца у виду субвенција, или у пореским олакшицама, вршена је и експропријација, али није било већег пројекта без помоћи и учешћа државе са својим огромним средствима. Ово важи и за друге области - поморска и свемирска истраживања, научна достигнућа која су мењала свет и слично.

Да ли је данас другачије?

Као два типична слављена представника "нове генерације", узећемо примере Стива Џобса и Илона Маска.

На првом месту, компанија коју је водио покојни Стив Џобс, Apple, постоји неколико деценија, али је прави бум доживела тек кад је ушла на тржиште мобилних телефона својим телефоном iPhone. Телефон је врло брзо постао апсолутни хит, а компанија је захваљујући томе данас највреднија компанија на свету.

Технологију за Ајфон, Епл је добио потпуно бесплатно, и то од америчке Агенције за напредна истраживања (ДАРПА), коју води војска САД. Ово је огромна ставка, јер истраживање тих технологија подразумева године, понекад и деценије мукотрпног и скупог рада у напредним лабараторијама, читаве армије научника. Поред тога, Епл је примио стотине милиона директних субвенција америчких пореских обвезника, велика ослобађања од пореза, као и низ других повољности. Проед САД, Епл користи и све пореске погодности које им даје влада НР Кине, како би Епл са својим партнерима остао у Кини и наставио подсао склапања мобилних телефона. А Еплов партнер у Кини, Фокскон, је примио неколико милијарди долара директне помоћи владе НР Кине како би Епл остао у Кини и додатно проширио посао.

Илон Маск - човек визионар, који нам је "подарио" Пеј Пел, електрични аутомобил Тесла, нов начин изградње и добијања електричне енергије преко соларних панела, а сада и свемирска истраживања. Несумњиво, човек чији геније води ка напретку ове цивилизације.

У исто време, човек чије су компаније до 2015. године примиле укупно око 5 милијарди долара у разним субвенцијама, ослобађањима од пореза и сличним стварима. То су ствари које не мора да врати. Поред тога, примио је и много у федералним зајмовима које свакако мора да врати (и уредно враћа), али се ради о зајмовима који се добијају под далеко повољнијим условима него што би их добио на тржишту. Шта је било након 2015. године, има мало података, јер су субвенције које добија из разних извора и са разних нивоа власти у САД, тако да је тешко испратити их. Такође не веома битно напоменути да су му били доступни ранији патенти и искуство из НАСА, са којима је пројекат реализован, као и да је пословање са "приватним компанијама" заправо пословање са Ваздухопловним снагама САД и НАСА, који су потписали уговоре вредне 5,5 милијарди са SpaceX. Дакле, нема приватних корисника (макар за сада), већ компанија и даље опстаје јер држава има потребе да плаћа свемирска истраживања, слање сателита у свемир и слично.

Оно што је скоро изашло на видело јесте да по субвенцијама које им се дају, испада да једно "радно место" у субенционисаним технолошким фирмама (рецимо Тесла Гигафабрика) кошта близу 2 милиона долара, што значи вероватно да се ентитету који те субвенције даје та "инвестиција" вероватно никад неће исплатити.

Ово свакако не значи да држава треба да престане да финансира те пројекте, јер они вуку свет напред. Ово је био само један мали осврт на либертаријанске бајке о "индивидуалцима који успевају сами", односно о приватном капиталу који доказује да је спреман да улази у ризичне подухвате који ће можда бити исплативи на дужи временски период, а можда и неће.

За крај, ево неколико линкова које вреди погледати у вези са овом темом:

https://www.marketwatch.com/story/why-governments-are-giving-billions-in-tax-breaks-to-apple-amazon-and-other-tech-giants-2016-10-13 - Чланак о количинама субвенција или пореских олакшица технолошким компанијама, и колико заправо кошта једно такво радно место

https://www.washingtonpost.com/blogs/govbeat/wp/2015/03/17/the-united-states-of-subsidies-the-biggest-corporate-winners-in-each-state/?utm_term=.2944c2b71255 - Чланак сличне садржине, у ком постоји и графикон највећих корисника субвенција у САД

https://www.nytimes.com/2016/12/29/technology/apple-iphone-china-foxconn.html - Кина је дала преко 1,5 милијарди долара Фокскону

http://www.latimes.com/business/la-fi-hy-musk-subsidies-20150531-story.html - Истраживачки чланак из 2015. године, у коме је сабрано да су компаније Илона Маска до те године добиле око пет милијарди долара субвенција. Наводи овог чланка нису демантовани, а Илон Маск, сем постова на Твитеру, никад није хтео да одговори на позив ЛА Тајмса да разјасни шта мисли да у чланку није тачно

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 66
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Odlican post, samo treba dodati da nikada nije bilo drugacije, jer su privatnici vise manje uvijek lobirali od drzave ili da ih stiti na neki nacin preko kvota, carina, damping cijena itd., ili da ih pogura kroz subvencije ili druge vrste olaksica kako bi bili konkurentnija na medjunarodnom trzistu. Aleksandar Hamilton je obicno predstavljen u ekonomskim knjigama kao neko ko je zahtijevao od inostranih zemalja neku vrstu free trade posto je uvidio da su USA preduzeca konkurentnija od drugih, medjutim iz ekonomske istorije nam je poznato da je on u stvari bio za obilno davanje novca preduzetnicima. 

E sad subvencije Elonu Masku imaju smisla,jer bez drzave bi se neko tesko upustio u poduhvate koji nemaju kratkorocnu isplativost, odnosno imaju veliki rizik, a zahtjevaju enormna ulaganja, dok je pitanje koliko subvencije ili neke druge vrste olaksice ili zastite imaju smisla kod nekih drugih projekata ili biznisa koji se stite iz cisto politicke ili nacionalisticke demagogije, kada mogu biti privatni, kada jednostavno nisu konkurentni istim u drugim zemljama ili jos gore kada ih je pregazilo vrijeme i uzalud se subvencionisu ili stite. Treba prici analiticno i sagledati sve strane racionalno i objektivno i donijeti zakljucak koji ima smisla u ovom trenutku. Treba sa jedne strane svakako pomoci velike vizionare ali i sa druge zastititi od politicara koji popustaju pod uticajem raznoraznih lobija. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ronald рече

E sad subvencije Elonu Masku imaju smisla,jer bez drzave bi se neko tesko upustio u poduhvate koji nemaju kratkorocnu isplativost, odnosno imaju veliki rizik, a zahtjevaju enormna ulaganja, dok je pitanje koliko subvencije ili neke druge vrste olaksice ili zastite imaju smisla kod nekih drugih projekata ili biznisa koji se stite iz cisto politicke ili nacionalisticke demagogije, kada mogu biti privatni, kada jednostavno nisu konkurentni istim u drugim zemljama ili jos gore kada ih je pregazilo vrijeme i uzalud se subvencionisu ili stite. Treba prici analiticno i sagledati sve strane racionalno i objektivno i donijeti zakljucak koji ima smisla u ovom trenutku. Treba sa jedne strane svakako pomoci velike vizionare ali i sa druge zastititi od politicara koji popustaju pod uticajem raznoraznih lobija. 

Ја се са овим слажем. Поента ове теме је само да се сруше неки митови. Као што су били митови о "оцима оснивачима" за које су биле битне бајке које су причали, али није било битно шта су радили у животу, онда митови о железницама и другим инфраструктурним пројектима који се не би развили без помоћи власти, а у последње време митови о технолошким компанијама, које опет зависе од помоћи својих пореских обвезника.

Оно што ме је ипак зачудило кад сам тражио око ове теме су нафташи. Мени није јасно како и зашто се њима и даље даје толико. На неким сајтовима чак причају да су нафташи тотално неспособни више сами да послују, без разних подстицаја, субвенција, пореских или царинских олакшица и сличних ствари.

  • Волим 1

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, RYLAH рече

Ја се са овим слажем. Поента ове теме је само да се сруше неки митови. Као што су били митови о "оцима оснивачима" за које су биле битне бајке које су причали, али није било битно шта су радили у животу, онда митови о железницама и другим инфраструктурним пројектима који се не би развили без помоћи власти, а у последње време митови о технолошким компанијама, које опет зависе од помоћи својих пореских обвезника.

Оно што ме је ипак зачудило кад сам тражио око ове теме су нафташи. Мени није јасно како и зашто се њима и даље даје толико. На неким сајтовима чак причају да су нафташи тотално неспособни више сами да послују, без разних подстицаја, субвенција, пореских или царинских олакшица и сличних ствари.

Slazem se sve Rile, glavni uzrok tih mitova je da neko ne moze znati ekonomiju bez poznavanja njene istorije. Ogroman broj istoricara je pristrasan i cesto pokupe one radove koji idu u korist njihovom misljenju dok sa druge strane zaobidju veliki broj istih koji ne idu u korist njihovoj tezi.

Ma da, i ja sam citao, vjerovatno bi propali bez drzave kao sto bi i coal industry. 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једно питање. Историја нам говори да ли је или није држава нешто урадила. Како се из тога извлачи закључак да би све пропало да држава није то урадила? Не кажем ни да би ни да не би, само питам како знамо из историје? Не питам ни зашто ви лично мислите да би све пропало, то смо већ расправљали. Него како се из историје извлачи закључак да би све пропало без државе?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

SPACE X

За разлику од осталих Маскових компанија, Спејс Екс, за сада, није добијао велики новац у директним давањима. Према сајту Subsidy Tracker, директне субвенције у Спејс Екс износе "само" преко три милиона долара, што је у односу на вредност компаније скоро небитна ставка. Међутим, према истом сајту, Спејс Екс је добио сто шест милиона долара у гаранцијама и зајмовима од федералне владе.

Међутим, оно што је посебно забрињавајуће је субвенција државе Калифорније из 2012. године, за 1.157 запослених, чији износ нигде није објављен (линкови испод текста) и не можемо да знамо са колико пара је држава Калифорнија подржала овај подухват Илона Маска. Ако се узме "цена" субвенције по радном месту у технолошким индустријама, можемо само да наслутимо да се ради о огромном новцу. Поред овога, Калифорнија је донела закон специјално због Спејс Екса, којим је од закона изузела све што служи за свемирска путовања, што је ефективно значило да Спејс Екс није плаћао порезе Калифорнији од 2014. године. Тиме је компанија уштедела неидентификовану, али свакако огромну суму новца имајући у виду да су скоро склопили уговор од 5,5 милијарди долара са авијацијом САД и НАСА.

Након овога, Спејс Екс је добио још један закон којим се ослобађа свих пореза на 10 година - у округу Камерон у САД, где планирају да се преселе и саграде ново постројење за лансирање.

Такође, Спејс Екс је прифитирао од зајмова и гаранција тешких пола милијарде долара, које је федерална влада САД дала да би Хонг Конг купио сателите од Боинга и Лореала и лансирао их преко Спејс Екса. Поред тога, исто је учињено и да би Израел лансирао сателит преко Спејс Екса, овог пута у износу од 105 милиона долара.

На крају, Спејс Екс је владин уговорац. Једини уговор који компанија за сада има је онај од 5,5 милијарди долара са НАСА и УСАФ. Што значи да пословање компаније, макар за сада, и даље у потпуности зависи од америчких пореских обвезника, од чијег се новца плаћа уговор који Спејс Екс има са државом. По свему судећи, ово ће да остане ситуација још дуго времена, јер свемирска путовања још дуго неће бити профитабилна.

Ово свакако не значи да овај подухват није значајан. Илон Маск је успео да цену ракете среже, и вероватно ће и наставити да јој спушта цену. Дигао је посрнули амерички свемирски програм и поново их поставио као озбиљног играча, који више не зависи од Русије, што нема цену. А у некој далекој будућности, уколико се свемирски летови не задрже на ношењу терета до ИСС или слању сателита у свемир, можемо очекивати и да ћемо Масковим ракетама и ми "обични смртници" летети у свемир.

http://www.aei.org/publication/elon-musks-rocket-company-gets-subsidies-from-us-and-france/ - Маскове компаније добијају помоћ од САД и Француске

https://subsidytracker.goodjobsfirst.org/subsidy-tracker/ca-space-exploration-technologies-corp - Извештај о субвенцијама које је Калифорнија дала 2012. године, али нису рекли о колико се новца ради, са сајта Subsidy Tracker

https://subsidytracker.goodjobsfirst.org/prog.php?parent=space-exploration-technologies-spacex&statesum=&fedsum=&major_industry_sum=&hq_id_sum=&company_op=starts&company=&major_industry[]=&hq_id=&free_text=&subsidy_level=&subsidy_op=>&subsidy=&face_loan_op=>&face_loan=&subsidy_type[]=&sub_year[]=&state=&federal= - Новац за који се зна да је Спејс Екс добио

http://leginfo.legislature.ca.gov/faces/billNavClient.xhtml?bill_id=201320140AB777 - Закон о преском ослобађању за свемирска посла, који је Калифорнија донела да би Спејс Екс ослободила пореза

http://www.breitbart.com/california/2014/08/06/elon-musk-plays-california-then-moves-spacex-operations-to-texas/ - Интересантан чланак Брајбарта о овој теми

 

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, Juanito рече

Једно питање. Историја нам говори да ли је или није држава нешто урадила. Како се из тога извлачи закључак да би све пропало да држава није то урадила? Не кажем ни да би ни да не би, само питам како знамо из историје? Не питам ни зашто ви лично мислите да би све пропало, то смо већ расправљали. Него како се из историје извлачи закључак да би све пропало без државе?

Како бих ја могао да знам шта би се десило ако се није десило? Негација не може да се докаже. 

Једино што могу да знам јесте оно што је било. Лично имам вере у појединце, али за сад се није појавио нико ко је самостално и без помоћи јавних органа градио нешто за опште добро, или нешто што служи свима, и што ће можда некад у далекој будућности да буде профитабилно, али не нужно.

57ed8623960a6_banerRylah_zpsqgjjkx0v1.jpg.8a2fd97cd3aa7dcd0237c412e2234aee_zpsut3tszcy.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 37 минута, Juanito рече

Једно питање. Историја нам говори да ли је или није држава нешто урадила. Како се из тога извлачи закључак да би све пропало да држава није то урадила? Не кажем ни да би ни да не би, само питам како знамо из историје? Не питам ни зашто ви лично мислите да би све пропало, то смо већ расправљали. Него како се из историје извлачи закључак да би све пропало без државе?

U nekoj daljoj istoriji to bi bilo očigledno, kao dijete koje umije da sabere dva i dva, ili da kaže sunce sjaji. E sad u onoj malo novijoj početkom industrijske revolucije itd...vjerovatno zbog toga što niko nikad nije ni pokušao neki značajan projekat da finansira samostalno bez totalnog učešća države. Drugim riječima nekadašnji nedostižni poslovi privatnim licima sasvim sigurno postaju dostižni, ali u isto vrijeme niču novi nedostižni. Nekad su to bili akvadukti, piramide i kanali za navodnjavanje, a danas svemirski program ili veliki hadronski sudarač. Esencija svega, kako u vrijeme Faraona, tako i danas je da još uvijek niko nije toliko moćan, i niko ne može toliko novca da skupi odjednom i ukratkom vremenu koliko država može kako bi to bilo uloženo u nešto što nema kratkoročnu dobit niti je izvjesno uopšte da li će uspjeti da bi moglo donositi dobit. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Justin Waters рече

U nekoj daljoj istoriji to bi bilo očigledno, kao dijete koje umije da sabere dva i dva, ili da kaže sunce sjaji. E sad u onoj malo novijoj početkom industrijske revolucije itd...vjerovatno zbog toga što niko nikad nije ni pokušao neki značajan projekat da finansira samostalno bez totalnog učešća države. Drugim riječima nekadašnji nedostižni poslovi privatnim licima sasvim sigurno postaju dostižni, ali u isto vrijeme niču novi nedostižni. Nekad su to bili akvadukti, piramide i kanali za navodnjavanje, a danas svemirski program ili veliki hadronski sudarač. Esencija svega, kako u vrijeme Faraona, tako i danas je da još uvijek niko nije toliko moćan, i niko ne može toliko novca da skupi odjednom i ukratkom vremenu koliko država može kako bi to bilo uloženo u nešto što nema kratkoročnu dobit niti je izvjesno uopšte da li će uspjeti da bi moglo donositi dobit. 

Naravno ali ovo su projekti koji mogu biti od izuzetnog znacaja za cijelu civilizaciju dok vecina biznisa nema nikakav izuzetan znacaj, tako da ne treba dobiti nikakav novac od poreskih obveznika ili olaksice ili sta god. Na primer ovo:

In 1984, economists found that consumers were forking out more than $100,000 in the form of higher prices for each job protected in the clothing industry, where the average wage was around $12,000 per year.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poreske olaksice ili oslobadjanje od poreze treba biti primarni vid pomoci, zatim krediti pod povoljnijim uslovima i na kraju nekako najmanje voljno bih da subvencije, ali svakako za ovo sto radi Mask, ako su neophodne uz iscrpljivanje prve dvije opcije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I opet ne bi Apple uspeo kada ne bi bilo sramotne eksploatacije kineske radne snage uz izbegavanje plaćanja ekoloških troškova. Evo kako ide lanac vrednosti za iPad iz 2011. godine. Dakle, svega 33 $ za radnike od 499 $ ukupne cene po komadu. Kapitalizmu stvarno super ide... :0212_rolleyes:

5a87292a45673_appleneplaenirad.thumb.jpg.8a067b75ae7a3955cc37edbf8cd3998f.jpg

εργασία (грч. ергасија) - рад, занимање, посао. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, εργασία рече

kada ne bi bilo sramotne eksploatacije kineske radne snage uz izbegavanje plaćanja ekoloških troškova

Што чини и допушта кинеска комунистичка власт.

  • Свиђа ми се 1

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Што чини и допушта кинеска комунистичка власт.

Što jes, jes, nije da nije ali kad zajašu libertarijanci Peking, plata će iste sekunde skočiti za 300 %!

εργασία (грч. ергасија) - рад, занимање, посао. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, εργασία рече

Što jes, jes, nije da nije ali kad zajašu libertarijanci Peking, plata će iste sekunde skočiti za 300 %!

Па већ су им плате скочиле 1000% само што су мало "отворили врата" за капитализам.

Кад би се ослободили комуниста у потпуности скочиле би ко зна колико...

1459995211127_e13FiveYearPlan-c2_473923.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...