Да ли је ad hominem увек грешка?

[Џуманџи]

Воут ен комент, порфавор!

Едит: има да 'оће!

Измењено Јануар 11, 2018 од Џуманџи

[Рапсоди]

Мислим да није...на пример...може дотични преседавајући ( мислим, зна се који ) рећи или предложити нешто и наизглед сјајно и  логички аргументовано...да се нађем којим случајем су њиме на некој дебати а да  не  трошим време своје  а и његово  скратила бих све то, ударајући на његову личност.

Овде на форуму,имамо  пример Твртка. Сви ударају на његову личност мање више (знајући да је трол ) а при том се не обазиру на његове не(логичке) аргументе. 

[Paradoksologija]

Nije onda kada neko iznosi tvrdnju koja je gotovo isključivo stvar životnog iskustva, a gotovo nimalo objektivno saznatljivih činjenica. Onda nije greška reći "Ti zaista nemaš dovoljno iskustva da tvrdiš takvo što".

[Џуманџи]

пре 3 минута, Paradoksologija рече

Nije onda kada neko iznosi tvrdnju koja je gotovo isključivo stvar životnog iskustva, a gotovo nimalo objektivno saznatljivih činjenica. Onda nije greška reći "Ti zaista nemaš dovoljno iskustva da tvrdiš takvo što".

Хммм, интересантно ми је што овај пример посматраш као ad h. Није ли ово проста констатација? 

А шта када је у питању (баш, баш ) напад и дисквалифијација? Нпр. рећи Слађани Велков да њена подршка Тодору Јовановићу не значи ништа јер и она сâма лаже људе?

[Џуманџи]

пре 6 минута, Muramasa рече

Njegova ličnost i integritet se dovode u pitanje onog trenutka kada sebe predloži kao idealnog izvođača tog sjajnog predloga.

Сигурно само и једино тада? (исто као и у одг. Парадокси - сличан сличног подржава) 

[Рапсоди]

И ђав, ђав кад када избљуне истину(случајно мислим ) то је истина, без обзира што ју је изговорио  лажов по дифолту ... 

Чија дела смрде нечовјечством, истине у њему нема...

пре 18 минута, Paradoksologija рече

Nije onda kada neko iznosi tvrdnju koja je gotovo isključivo stvar životnog iskustva, a gotovo nimalo objektivno saznatljivih činjenica. Onda nije greška reći "Ti zaista nemaš dovoljno iskustva da tvrdiš takvo što".

Не увек. Искусне монахе (духовнике) моШ питати за брак  и за неке ствари које нису искуствено доживели,сила и истинитост  њихових одговора долази одозго, без обзира на објективно сазнатљиве чињенице . 

[Paradoksologija]

пре 1 минут, Рапсоди рече

Не увек. Искусне монахе (духовнике) моШ питати за брак  и за неке ствари које нису искуствено доживели,сила и истинитост  њихових одговора долази одозго, без обзира на објективно сазнатљиве чињенице . 

Hm... Hajde da kažemo da zaista zavisi i da kad neko lupi jer nema iskustva u redu je reći "nisi u pravu, što je i razumljivo jer nemaš iskustva".

 

пре 18 минута, Џуманџи рече

Хммм, интересантно ми је што овај пример посматраш као ad h. Није ли ово проста констатација? 

А шта када је у питању (баш, баш ) напад и дисквалифијација? Нпр. рећи Слађани Велков да њена подршка Тодору Јовановићу не значи ништа јер и она сâма лаже људе?

Strogo posmatrano jeste ad hominem. Reći "to nije tačno" je konstatacija a primetiti da sagovornik ni ne može znati šta jeste tačno jer nema iskustva, ako je jedina argumentacija (a u stvarima iskustva jeste) u principu jeste ad hominem. Opravdani.

[Ivan Marković]

Džumandži, treba da u ovo tvoje glasanje uvedeš i treću opciju "nije". Zašto? Pa zato što ad hominem uopšte nije logička greška. Logika se isključivo i samo bavi iskazima i ne ulazi uopšte u istinitost primitivnih atomičnih iskaza, tipa "pada kiša", pa je tako ni ne zanima da li se istinitost ovakvih iskaza osporava osobinama lica koje ga iskazuje. Logiku jedino zanima istinitost složenih iskaza, a to su iskazi sastavljeni od atomičnih iskaza (čiju istinitost/lažnost samo pretpostavljamo) na način da se atomički iskazi povežu veznicima "i", "ili" "ako...onda" "ne" i "ako i samo ako". Zatim se istinitost ovako složenih iskaza proverava nekolikim metodama, od kojih je najpouzdanija tablična (mada nije praktična kod izuzetno dugačkih složenih iskaza). Ovo je slučaj kod elementane algebre iskaza. Svi drugi iskazni računi složenijeg tipa su samo proširenja ovog elementarnog računa. Predikatska logika je proširenje koje se dobija uvođenjem kvantifikatora: univerzalnog i egzistencijalnog, kao i terma i formula koje mogu da se sastoje od individualnih promenljivih i predikata. Zatim, modalna logika je proširenje osnovne logike modalnim operatorima "nužno" i "moguće", temporalna temporalnim operatorima a epistemička operatorima "zna" i"veruje". U poslednje vreme imamo i tkz. parakonzistentne logike koje su u razvoju, za sada. Ipak, ni jedna od ovih logika ne daje ni pet para na osporavanje istinitosti iskaza pomoću ad hominema. Logička greška može da se napravi npr. ako se u osnovnoj logici ne ispoštuju pravila implikacije pa dođe do tkz. afirmacije konsekvensa. Ad hominem je samo retorički trik, veze nema sa logikom. Preporučio bih mladim bogoslovcima (a i ostalima) da pogledaju ozbiljne univerzitetske udžbenike logike sa PMF ili Filozofskog ili pak da odu na Stanfordov sajt, umesto što čitaju razno-razne gluposti sa neta iza kojih stoje novojavljene muze sekularizma... ili čitaju razno razne pseudonaučne kupusare koje se bave logičkim grešakama koje uopšte nisu logičke greške.

[obi-wan]

пре 1 сат, Paradoksologija рече

Nije onda kada neko iznosi tvrdnju koja je gotovo isključivo stvar životnog iskustva, a gotovo nimalo objektivno saznatljivih činjenica. Onda nije greška reći "Ti zaista nemaš dovoljno iskustva da tvrdiš takvo što".

Ili jos krace - "sta lupas bre ti shamshulo..."

[Џуманџи]

1 hour ago, Paradoksologija рече

Strogo posmatrano jeste ad hominem. Reći "to nije tačno" je konstatacija a primetiti da sagovornik ni ne može znati šta jeste tačno jer nema iskustva, ako je jedina argumentacija (a u stvarima iskustva jeste) u principu jeste ad hominem. Opravdani.

Интересантно...

[Paradoksologija]

пре 9 минута, Ivan Marković рече

Džumandži, treba da u ovo tvoje glasanje uvedeš i treću opciju "nije". Zašto? Pa zato što ad hominem uopšte nije logička greška. Logika se isključivo i samo bavi iskazima i ne ulazi uopšte u istinitost primitivnih atomičnih iskaza, tipa "pada kiša", pa je tako ni ne zanima da li se istinitost ovakvih iskaza osporava osobinama lica koje ga iskazuje. Logiku jedino zanima istinitost složenih iskaza, a to su iskazi sastavljeni od atomičnih iskaza (čiju istinitost/lažnost samo pretpostavljamo) na način da se atomički iskazi povežu veznicima "i", "ili" "ako...onda" "ne" i "ako i samo ako". Zatim se istinitost ovako složenih iskaza proverava nekolikim metodama, od kojih je najpouzdanija tablična (mada nije praktična kod izuzetno dugačkih složenih iskaza). Ovo je slučaj kod elementane algebre iskaza. Svi drugi iskazni računi složenijeg tipa su samo proširenja ovog elementarnog računa. Predikatska logika je proširenje koje se dobija uvođenjem kvantifikatora: univerzalnog i egzistencijalnog, kao i terma i formula koje mogu da se sastoje od individualnih promenljivih i predikata. Zatim, modalna logika je proširenje osnovne logike modalnim operatorima "nužno" i "moguće", temporalna temporalnim operatorima a epistemička operatorima "zna" i"veruje". U poslednje vreme imamo i tkz. parakonzistentne logike koje su u razvoju, za sada. Ipak, ni jedna od ovih logika ne daje ni pet para na osporavanje istinitosti iskaza pomoću ad hominema. Logička greška može da se napravi npr. ako se u osnovnoj logici ne ispoštuju pravila implikacije pa dođe do tkz. afirmacije konsekvensa. Ad hominem je samo retorički trik, veze nema sa logikom. Preporučio bih mladim bogoslovcima (a i ostalima) da pogledaju ozbiljne univerzitetske udžbenike logike sa PMF ili Filozofskog ili pak da odu na Stanfordov sajt, umesto što čitaju razno-razne gluposti sa neta iza kojih stoje novojavljene muze sekularizma... ili čitaju razno razne pseudonaučne kupusare koje se bave logičkim grešakama koje uopšte nisu logičke greške.

Zaista dobro primeceno. Nisam ni mislila o tome, mi smo na casovima logike ucili da je ad hom 'logicka greska' i nisam to ni dovodila u pitanje.

[Ivan Marković]

пре 13 минута, Paradoksologija рече

Nisam ni mislila o tome, mi smo na casovima logike ucili da je ad hom 'logicka greska' i nisam to ni dovodila u pitanje.

Verovatno misliš na logiku u gimnaziji? Problem je u tome što se tamo uči istorija logike, a ne logika. Za celu zbrku je kriv Aristotel čija je vizija logike počivala na pojmovima umesto na iskazima. A onda se neotrebno u kurikulum logike (antičke i srednjevekovne) uveo i ceo korpus sofističkih trikova. Da li je za ovo drugo bio baš odgovoran Aristotel ili njegovi neoplatoničarski i/ili arapski i/ilisholastički tumači, meni nije jasno, ali nije ni bitno. Drugi pravac logike, koji je mnogo preciznije i bliže odgovarao zahtevima osnovnog zadatka logike a koji su razvijali predstavnici megarske škole (Euklid-ne matematičar!), stoici, Diodor Kron, a u srednjem veku ga preuzeli Vilijam Šervudski i još neki, bavio se iskazima, ali bez neophodne matematičke preciznosti. Ovaj drugi pravac bio je u senci ogromnog ugleda Aristotela. Taj drugi pravac dobio je neophodnu matematičku strogost i preciznost tek u devetnaestom veku sa Bulom (Bulove algebre) a preteče su bili Lajbnic i de Morgan. Na kraju je Vitgenštaj (valjda on) izumeo tabličnu metodu čime se proces zaokružio. Danas u srednjim školama učimo logiku na časovima matematike u prvoj godini, a u okviru onoga što zovemo logikom zapravo istoriju logike. To je jedan rep nereformisanog i neuređenog školstva...

[Џуманџи]

Још увек је резултат 50-50 (само 2 гласа), мада се обоје слажу да је изречена истина о нечијем интегритету увек ad h. 

Vote now!

[obi-wan]

пре 40 минута, Ivan Marković рече

Džumandži, treba da u ovo tvoje glasanje uvedeš i treću opciju "nije". Zašto? Pa zato što ad hominem uopšte nije logička greška. Logika se isključivo i samo bavi iskazima i ne ulazi uopšte u istinitost primitivnih atomičnih iskaza, tipa "pada kiša", pa je tako ni ne zanima da li se istinitost ovakvih iskaza osporava osobinama lica koje ga iskazuje. Logiku jedino zanima istinitost složenih iskaza, a to su iskazi sastavljeni od atomičnih iskaza (čiju istinitost/lažnost samo pretpostavljamo) na način da se atomički iskazi povežu veznicima "i", "ili" "ako...onda" "ne" i "ako i samo ako". Zatim se istinitost ovako složenih iskaza proverava nekolikim metodama, od kojih je najpouzdanija tablična (mada nije praktična kod izuzetno dugačkih složenih iskaza). Ovo je slučaj kod elementane algebre iskaza. Svi drugi iskazni računi složenijeg tipa su samo proširenja ovog elementarnog računa. Predikatska logika je proširenje koje se dobija uvođenjem kvantifikatora: univerzalnog i egzistencijalnog, kao i terma i formula koje mogu da se sastoje od individualnih promenljivih i predikata. Zatim, modalna logika je proširenje osnovne logike modalnim operatorima "nužno" i "moguće", temporalna temporalnim operatorima a epistemička operatorima "zna" i"veruje". U poslednje vreme imamo i tkz. parakonzistentne logike koje su u razvoju, za sada. Ipak, ni jedna od ovih logika ne daje ni pet para na osporavanje istinitosti iskaza pomoću ad hominema. Logička greška može da se napravi npr. ako se u osnovnoj logici ne ispoštuju pravila implikacije pa dođe do tkz. afirmacije konsekvensa. Ad hominem je samo retorički trik, veze nema sa logikom. Preporučio bih mladim bogoslovcima (a i ostalima) da pogledaju ozbiljne univerzitetske udžbenike logike sa PMF ili Filozofskog ili pak da odu na Stanfordov sajt, umesto što čitaju razno-razne gluposti sa neta iza kojih stoje novojavljene muze sekularizma... ili čitaju razno razne pseudonaučne kupusare koje se bave logičkim grešakama koje uopšte nisu logičke greške.

Ja sam stavio lajak samo da se socijalizujem, a nisam razumeo nista sto s napisao!

[Juanito]

пре 1 минут, obi-wan рече

Ja sam stavio lajak samo da se socijalizujem, a nisam razumeo nista sto s napisao!