Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 15 минута, Zoran Đurović рече

Молили ме неки од ваших да напишем неки теолошки текст, као комплетан, ја за то немам време, али кад дођох данас са литурђије, јер слависмо Божић, од 15.30 узех да пишем. Мада ја не пишем напамет, тако да може да чуди краткоћа текста, али је иза тога гомила материјала. Ови мученици савести су неуништиви. Ја, за разлику од ових, не верујем да сам непогрешив и омнисциенте, тако да, иако познајем мноштво ствари, иако сам нпр. цео ком. од Августина на Јн читао 2 пута, а уз то и Зл и ко зна шта још (гностичке), опет се вратим да проверим, видим шта паметни људи причају и да то пренесем. мада, видиш шта све има... 

Магдалену св. Гр. Двојеслов, папа, направи курвом (погрешо, да ли због мизогеније или другога, небитно), и то се прими. Но, битно је да је прц мушкарцима дат од Исуса јер се најпре јавио жени! Не његовој, али жени. И жене беху под крстом. Кад после видим ове што се бусају у прса... Мислим да је нека натприродна сила украсила мене и Златоустог да стављамо жене напоредо са мушкарцима. :D    

Jeli to dobro ili loše?..stavljati žene "naporedo"sa muškarcima?!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Zoran Đurović

    1107

  • Bokisd

    697

пре 5 минута, Bokisd рече

Da, On je bas takav, ali, ( recimo, ovako da objasnim ), ....kao covek ( u telu ) tu je , prisutan, apostoli ga gledaju , hodaju i jedu sa njim. I, pre i posle njegovog vaskrsenja. To je po covecanskoj prirodi. 

 

пре 5 минута, Bokisd рече

Po Njegovoj bozanskoj prirodi, on je uvek sa Ocem,

А то Он има неки прекидач па зависи коју природу укључи?

То се не помиње тако, по природи овој по природи оној. Јер Он је Христос један, Богочовек, и не дејствуије по природама неко као Христос.

Може се рећи "као Бог", и "као човек" чини то и то, али не "по приороди Божанској!", "по природи човечанској" , чини то и то. 

пре 11 минута, Bokisd рече

Tako, i onde , kod price o vratima, Hristos je , naravno, svudaprisutan Svojim bozanstvom. Ali, u sklopu cele price, postavlja se pitanje , kako i kojim nacinim se pojavio pred apostolima i sta je znacio

Зато и имаш овакве заврзламе у глави, како то сад он долази код ученика. По којој природи је то? :))

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, Ведран* рече

А ја се баш понадао расветљењу овога. 

Posto citam Kirila, imas nesto ovde.

http://www.ccel.org/ccel/pearse/morefathers/files/cyril_on_john_12_book12.htm ( na 17. stih ).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja ću pored vas da postanem monofizita! Još slučajno svratila jednom na divnu liturgiju kod Kopta, zadesilo se da me navigacija uputi kod njih u Utrehtu kao u najbližu pravoslavnu crkvu :D

 

paradoks_zpsjpf2fhnf.jpg

Lilies that fester smell far worse than weeds.

Shakespeare

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Ведран* рече

Магаре и теби срећан празник. Имам само за тебе честитку од омиљеног ти портала. :))

cestitka2c.jpg.b2d6091fdbb94f15312dc24f5086c126.jpg

7896634Hvala Vedrane!!!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Ведран* рече

А то Он има неки прекидач па зависи коју природу укључи?

То се не помиње тако, по природи овој по природи оној. Јер Он је Христос један, Богочовек, и не дејствуије по природама неко као Христос.

Може се рећи "као Бог", и "као човек" чини то и то, али не "по приороди Божанској!", "по природи човечанској" , чини то и то. 

Ali, ima ono, kada oci tumace odnose priroda u Hristu i kazu, svaka priroda pokazuje svoja svojstva u zavisnosti od situacije opisane u Pismu ( kada treba bozanska, kada treba covecanska ). I, onda, se kaze , cini tako i ovako,.... po svoj Bozanskoji ili covecanskoj prirodi i dejstvu. itd.

I, tamo, kod price oko 'vratiju', kada se pojavljuje ( da zanemarimo sada, da li je ili nije kroz vrata ),  u zakljucanu odaju, On, prvo, projavljuje svoju Bozansku silu ( kako kaze Kiril ), dok , kod pokazivanja ruku i nogu i jedenja ( sa apostolima ) , pokazuje svoju covecansku prirodu, tj. da je ono telo, koje je polozeno u grob, .....isto to' telo, koje sada apostoli vide i dodiruju,....i, koje je proslo kroz zatvorenu prostoriju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 часа, Ivan Marković рече

PS. Ne bi bilo loše da mi ukažeš gde si mislio da mi je on u radu bio potreban.

a nisam baš siguran zašto bi morao biti povezan sa fundamentalnim konstantama ili antropičkim principom

Извини што ти тек сада одговарам понедељак ми је убедљиво најгори дан и око распореда и око посла и око деце и око куће...

Када сам питао "Како се тај парадокс уклапа у ово што си писао?" ја можда у три ујутро нисам прецизно изразио. Тим питањем никако нисам мислио да ти је Болцманов парадокс у раду негде потребан или да си нешто пропустио него сам те као неког ко се бави тиме (за разлику од мене који као нестручан само читам и стварам неке релације) питао шта, са становишта оног што си писао, мислиш о овом парадоксу. И то си ми у другом посту одговорио далеко више него што сам очекивао.

Што се тиче повезаности са антропичким принципом то није моја идеја него сам је покупио читајући чланке о томе а до њих сам дошао интересујући се око неких тумачења Витгенштајна да сад не развлачим и то... Тада ми се то добро све уклопило Болцман, антропички, вероватноће у бесконачном универзуму итд. али сада не могу да се свега сетим и опет склопим а и све читам на енглеском тако да ме и то ремети када пишем овако. Ево рецимо, угрубо овако, а верујем да ћу нешто да омашим: ти си у раду доказивао да се повћањем броја универзума, упркос здраворазумском расуђивању, у ствари смањује вероватноћа да неки од њих има одговарајућу димензиону константу и тиме да буде у антропичком региону; са друге стране Болцманов паракодс (у оним интерпретацијама где је дозвољен) предлаже идеју да је наш универзум аномалија у већем и да је мања вероватноћа да се деси он него огроман број Болцманових мозгова и то чак и у ситуацији када универзум није бесконачан и када је у константама фино подешен за нас; оно што је мени пало на памет то је да ли се са повећањем универзума који нас садржи смањује вероватноћа да постоји један или више универзума као наш (као што се смањује и са повећањем броја у мултиверзуму) чак и ако је на снази антропички принцип (рецимо: ако примећујемо да је мала вероватноћа да постојимо онда су за наше постојање потребни баш ти услови који до те мале вероватноће и нашег постојања доводе).

пре 9 часа, Ivan Marković рече

Ово заправо има везе са интегрисаношћу посматрача у мерну апаратуру код квантних мерења, затим утицаја тих истих посматрача на исход мерења, односно колапс таласне функције пси.
...

Мислим да се овај исконструисани и натегнути парадокс лако превазилази и то на више начина. Један је увођење Творца универзума који уколико је универзум настао колапсом таласне функције, просто може да игра улогу посматрача исхода колапса, а ово важи и за сваки део универзума. Други начин је просто прихватање неке интерпретацие колапса која не предвиђа специјалну улогу посматрача у исходу мерења. Трећи начин је просто тражити доказе за високу ентропију у деловима универзума који нису доступни нашим посматрањима. Најзад, све ово нема значаја, уколико је апроксимација расподеле вероватноће за таласну функцију целог универзума или пак вероватноћа добијања неке финдаменталне константе таква да је број могућих догађаја трансфинитни кардинал или (динамички гледано)n у изразу 1/n где n тежи бесконачности, а чији је лимес нула. Тада у једном случају имамо апсурд а у другом немогућ догађај(тј скоро немогућ због тога што се никада не може достићи лимес.

...

ал ја мислим да је то то и фа су Болцманови мозгови били ирелевантни за узак и јасно дефинисан циљ мога рада

Овим делом који си детаљно описао око валидности и одрживости парадокса се нисам бавио и хвала ти за детаљнији увид. А као што сам горе рекао да нисам уско повезивао твој рад са Б. парадоксом, него само тражио мишљење о њему, тако се и слажем да је ирелевантан за твој рад око мултиверзума.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
пре 47 минута, Bokisd рече

Da, On je bas takav, ali, ( recimo, ovako da objasnim ), ....kao covek ( u telu ) tu je , prisutan, apostoli ga gledaju , hodaju i jedu sa njim. I, pre i posle njegovog vaskrsenja. To je po covecanskoj prirodi. 

Po Njegovoj bozanskoj prirodi, on je uvek sa Ocem, ( i pre i posle vaskrsenja ),  ne odvaja se od desne strane ( Oca ). Kao takav, kao Bog je i svudaprisutan i sveprisutan.

Tako, i onde , kod price o vratima, Hristos je , naravno, svudaprisutan Svojim bozanstvom. Ali, u sklopu cele price, postavlja se pitanje , kako i kojim nacinim se pojavio pred apostolima i sta je znacio ( taj ulazak, ....posebno odvojeno od pokazivanja ruku i nogu ucenicima ).

Recimo, sv. Kiril Aleksandrijski kaze ,...'Christ appeared once more unto His disciples miraculously by His Divine power,'  ( tumacenje na Jovana , u vezi nevernog Tome ). Kako je svojom Bozanskom moci i svesili, hodao po vodi i cinio druge cudesne stvari, tako je i usao u zatvorenu sobu. Znaci, nije se pojavio iz neke dimenzije ili po tome , sto je sveprisutan , pa, moze, da se nekako teleportuje.

Ali, o tome, malo kasnije ( kada jos pronadjem tumacenje na ove citate, oko door :stadaradim: ).

Шта има да тумачим?
Ја Га као ништица могу само веровати, никако у Разум уклапати, калупити! Наведеним Га распињем, желим ништити и улазим у противприродан блуд што Авва каже! Лутање и тежња ка нирвани, том сећању када си позван и бежање у стапање, а треба причасник да будем! Па не можеш се слити у Бога, посвојити Га, нити присвојити!
Вера у Њега Разум гради, а и Њоме тим Животворним даром ме рађа у "створењу" времена и упознајем Га док ме савлађује, али морам прво упознати себе кроз ту борбу, е онда је смирење?! Аха, онда устани собом, а немаш труна снаге! Како се тада кмечи, баш као беба! Није Он у књигама! Он је Увек, САДА! Онај Који Јесте! Њиме дишем! Реч је моја? Тело? Шта је моје? А ко сам ја? Па ваљда део Тела Њеоговог :-) Ако нисам, боље "воденички камен" и у Дунав!
Опрости, али са Богом компромиса нема! Није вера игра, а животе је један (опет Авва)! 
Авво, за сваку погрешну ме добро избацај, молим те, молим те!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Ведран* рече
1 hour ago, Zoran Đurović рече

Други моменат који ваља нагласити је noli me tangere! Не дотичи ме се! Ја ћу бити скроман као Августин и рећи да је ово, барем за мене, јако загонетан текст. Како год да га обрћеш и окрећеш. Блажен је онај ко зна  тачно значење. Мени оно бежи.

А ја се баш понадао расветљењу овога. 

Мислим се нешто у вез овога питања. Када каже не дотичи ме се и помиње вазнесење Оцу, мени то звучи као да не говори само о свом личном вазнесењу него о нашем свеопштем вазнесењу у Њему ка Оцу. Јер Њега се не може дотаћи ни (за)држати га ништа што није вазнесено Оцу у Њему. Јер је држати се Њега синоним за вазнесење, јер је Он у Оцу и Отац у Њему. 

И овде се, како изгледа, прелама време и вечност.

П.С. Ето тако ми се јавља :))

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Гајић рече

Шта има да тумачим?
Ја Га као ништица могу само веровати, никако у Разум уклапати, калупити! Наведеним Га распињем, желим ништити и улазим у противприродан блуд што Авва каже! Лутање и тежња ка нирвани, том сећању када си позван и бежање у стапање, а треба причасник да будем! Па не можеш се слити у Бога, посвојити Га, нити присвојити!
Вера у Њега Разум гради, а и Њоме тим Животворним даром ме рађа у "створењу" времена и упознајем Га док ме савлађује, али морам прво упознати себе кроз ту борбу, е онда је смирење?! Аха, онда устани собом, а немаш труна снаге! Како се тада кмечи, баш као беба! Није Он у књигама! Он је Увек, САДА! Онај Који Јесте! Њиме дишем! Реч је моја? Тело? Шта је моје? А ко сам ја? Па ваљда део Тела Њеоговог :-) Ако нисам, боље "воденички камен" и у Дунав!
Опрости, али са Богом компромиса нема! Није вера игра, а животе је један (опет Авва)! 
Авво, за сваку погрешну ме добро избацај, молим те, молим те!

A i Dunav Njegov..:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Trifke рече

@Снежана Objasni molimte ovom Vedranu da se ne razume u gace!  :))) :))

 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, Ведран* рече

Мислим се нешто у вез овога питања. Када каже не дотичи ме се и помиње вазнесење Оцу, мени то звучи као да не говори само о свом личном вазнесењу него о нашем свеопштем вазнесењу у Њему ка Оцу. Јер Њега се не може дотаћи ни (за)држати га ништа што није вазнесено Оцу у Њему. Јер је држати се Њега синоним за вазнесење, јер је Он у Оцу и Отац у Њему. 

И овде се, како изгледа, прелама време и вечност.

П.С. Ето тако ми се јавља :))

Али ако узмемо једноставно текст Писма без дубљих интерпретација. онда смисао онога што стоји написано изгледа као да је рекао Марији "не губи време, још нисам отишао, иди јави ученицима", то јест пожури, похитај...

Мени тако изгледа?

Рече јој Исус: Не дотичи ме се, јер још нисам узишао Оцу својему; него иди браћи мојој и кажи им: Узлазим Оцу мојему и Оцу вашему, и Богу мојему и Богу вашему.

Није ми био јасан овај део. Зашто не звучи прихватљива интерпретација задржавања?

пре 2 часа, Zoran Đurović рече

Не верујем у интерпретацију задржавања јер сам Августин упозорава најпре да не треба мислити да није хтео да га се женско дохвати, јер се помиње да су га мушкарци пипкали после васкрсења, него напомиње да су га по Мт 28, 9 и жене хватале:

П.С. @Paradoksologija што се запрепашћаваш као Шојић :D

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Izgleda eshatološki Vedran kreno da citira vremenskog sebe 12:smeha::))

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...