Jump to content

Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 4 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ne razumem još to savršeno, jer povezivajuci Maksima suštinu bića i Palamine nestvorene energije, mislio sam da mi kao obozeno biće, culno nesliveno nedeljivo sozorcevamo energije. Tu onda imam mali problem u razumevanju svog odnosa sa Sinom jer onda imam samo culni odnos sa čovekom a ne i sa Bogocovekom.

Ne znam onda gde ostvarujem istinsku slobodu.

Ne kazem da imam culni odnos sa bozanskom prirodom,u smislu slivanja jer prestajem biti covek onda, nego u smislu nebica koji postaje po blagodati obozeno biće, imam utisak da ce se culno sve izmeniti, jer bespocetne i nestvorene energije postaju moja licnost, odnosno ostvarujem se tada kao licnost koja ima slobodan odnos sa Bogom.

Регулишеш ми притисак!

Немре чулно и готово.

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 8.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

  • Ведран*

    1409

  • Volim_Sina_Bozjeg

    1106

  • Zoran Đurović

    1107

  • Bokisd

    697

пре 1 минут, Ведран* рече

Јако! :aplauz:

А као да сам знао да ће и ово плаво писати док сам читао опис Максима. :))

Чуде ми се галебови што се церекам и клиберим 12:smeha:12:smeha:12:smeha:

Jesi li video Boksitov odgovor? Ja zamalo nisam crko od zalosti!  12:smeha:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Trifke рече

Jesi li video Boksitov odgovor? Ja zamalo nisam crko od zalosti!  12:smeha:

Немој, полако. Оћеш сад да ме убијеш. Видиш да ми је сад притисак ОК. Све што је преко, не ваља. 

Тек дођох до оног горе Авиног дела. Созерцавам галебове.

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Trifke рече

Jesi li video Boksitov odgovor? Ja zamalo nisam crko od zalosti!  12:smeha:

Deчко је глуп, али невиђено! Неко ти нацрта, ти ни то не можеш да укачиш. - Има један текст, драги брате, из прве сесије са 7. васељенског сабора, и тамо се расправља о томе како да се приме иконоборци, и Тарасије инсистира да се прочитају канони који то регулишу за  разне друге јереси. И тамо се вели да се јерерсијархи одбацују, а они који су били заведени или принуђени примају се у чину. И св. Тарасије вели, све је јасно, а онда монаси кажу: Не, него канони веле да се не приме! - Читају поново, текст сасвим јасан, дебили од монаха опет: Текст вели да се не приме! И тако 3-4 пута! Ја нисам могао да верујем, кажем, јебени Боксити постојали и тамо! - Требало би да преведем 3-4 стране, не иде ми, јер ме нико не плаћа, али је за цепање од смеха. Баш оно: Ти га крстиш, а он прди! - Да ми Господ да снаге па да то преведем, упишали бисте се од смеха!  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 21 минута, Trifke рече

Jesi li video Boksitov odgovor? Ja zamalo nisam crko od zalosti!  12:smeha:

Evo, jos malo,.... :stadaradim:

",Сва бића нису створена из неке претходне материје и приведена у видљиво постојање, него је Божанска воља постала материјал и суштина творевине (PG 44, 1312). Сам покрет Божанске воље, када хоће, постаје дело, и осуштињује се воља постајући одмах природа, по власти Свемогућега, када то Он премудро и уметнички захте, а не као да воља Његова остаје неостварена. Привођење воље у стварност и јесте суштина'' ( sv. Grigorije Niski, О Души и васкрсењу, PG 44, 69).

I, osustinjuje se volja postajuci odmah priroda..... Privodjenje volje u stvarnost ( vreme ) i jeste sustina ( bica, coveka )....

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Bokisd рече

Evo, jos malo,.... :stadaradim:

",Сва бића нису створена из неке претходне материје и приведена у видљиво постојање, него је Божанска воља постала материјал и суштина творевине (PG 44, 1312). Сам покрет Божанске воље, када хоће, постаје дело, и осуштињује се воља постајући одмах природа, по власти Свемогућега, када то Он премудро и уметнички захте, а не као да воља Његова остаје неостварена. Привођење воље у стварност и јесте суштина'' ( sv. Grigorije Niski, О Души и васкрсењу, PG 44, 69).

I, osustinjuje se volja postajuci odmah priroda..... Privodjenje volje u stvarnost ( vreme ) i jeste sustina ( bica, coveka )....

 

:))Pa ti si resio da me unistis! :))12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha::)):)):)):))12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:12:smeha:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Решио сам да се Бокситу напијем крви. Лепо сам га упозорио да ми не цитира Максима. Сада ћу психички да га уништим. Можда се радујем унапред, јер неће ништа укапирати, јер да је пре читао пажљиво Максима, можда би се рассуштаствиоосуштаствљењем кроз небиће суштине...

Наиме, ја наведох из Амбигве Максима да Бог има ствари у себи и да се кроз време показује нама шта је у Њему, а не Њему. Наравно да Интелигенција и Лепота, како је говорио покојни прота Гиле из Удовица, није узео да протумачи те наводе из Максе. Одмах је узео да то супростави другим Максиним текстовима. Да је то кретенски поступак, ваљда је свима јасно (изузимам Зорку и Драгишу и Сарагу).

Текст је Таласију Питање LX: „Христа као Јагњета непорочног и безазленог, предвиђенога још пре постања света, a јављенога у последња времена ради нас“ (1. Пт 1, 19-20). Од кога предвиђенога? - Текст је из оног зборника о Максиму, Тасин је превод и коментари.

Боксит мисли да ту Макс говорио како Бог прво замисли нешто, па га после прави, да је то пројекат као неки инжењер кад га прави. Таса ће направити једну премису: „(Подсећамо одмах читаоца да не жури и набрзо изводи закључке из Максимове лексике, јер је пред нама ретко суптилан теолог и писац, филолошки и философски и теолошки вансеријски учен и изузетно обдарен и инвентиван, и још уз то, као библијско-црквени мислиоц и писац. Максим увек, уз катафатичко, оприсутњује и апофатичко богословље... Иако на нови начин интерпретира скоро целокупно библијско и црквено богословско предање, Максим је ипак дубоко предањски мислиоц и теолог, директни настављач христолошке космологије и антропологије Св. Иринеја, Св. Атанасија и великих Кападокијаца.)“ - Ово као да је Аву описао!... код Светог Максима се Почетак, тачка Алфа, и Крај, тачка Омега, међусобно тесно повезују, и у Божијој вечној замисли - у Предвечном Великом Савету Свете Тројице (Ис 9, 6; Одговор 60) - поклапају, и то конкретно, у ЛогосуХристу. Тако у Богу и за Бога, али и за створења, за створени, настали свет бића, и дакле за нас људе, као боголика и христолика створења, бића која су почетно створена и ограничена, a у Божијој економији потенцијално усмерена и динамички назначена ка Божанском нествореном обожењу, бескрајном и безграничному, тј. неограниченом не само у односу на будућност, него и у односу на прошлост, једном речју безобалном у оба правца Божанске Вечности обожења и обогочовечења у Христу, ова есхатолошка тачка Омега одређује протолошку тачку Алфа. Крај=пуноћа одређује почетак, а не обратно“. Алфа и Омега  се поклапају, а тај божански бескрај се пружа како уназад, тако и унапред. А како могу да се поклопе Алфа и Омега, кад је прво само нацрт, а друго реализовано?

Да чујемо Максима: „доводећи на сваки начин човечанство у једно са Божанством, принципом Ипостаси, и чинећи једну сложену Ипостас обадвога, не наносећи њиховој по природи суштинској разлици никакво у било чему умањење, тако да је... и једна Ипостас њихова постала, и природна разлика остала неповређена, по којој и после сједињења се очувава њихова, и кад су сједињене, неумањена природна количина. Јер где, приликом сједињења, није уопште дошло до страдалног стања промене или измене у сједињеним (природама), (тамо је) остао целостан суштински принцип сваке од сједињених; а код којих је остао целостан суштински принцип и после сједињења, њима су остале на сваки начин неизмењене природе, јер се ниједна уопште није одрекла својих својстава због сједињења“. Макс говори да су се природе сјединиле, али не и тиме претрпеле промене. Наставља: „Јер је требало да Творац свега, када je и постао природно по домостроју оно што не беше, да и Себе, по ономе што je по природи био, и оно што је природно по домостроју постао, да то непромењено сачува. Јер нема промене у Бога, код Кога не може бити замишљано никакво кретање, због којег и бива промена код крећућих се бића“. Нема промене у Бога, то је постулат, који би неки из незнања, назвали грчким. Код Отаца је догмат. Како Макс сада повезује непроменљивост Бога и додавање друге природе?

To je та Велика и Скривена Тајна (Еф 3, 3. 9; 5, 32; Кол 1, 26-27; 1. Тим 3, 16). To je блажени крајњи циљ ради којега је све створено. To je тај божански циљ, предзамишљен пре почетка свих бића, којега одређујући кажемо: да је он унапред смишљени свршетак, ради којега је све, а он није ни ради чега. Гледајући на овај циљ, Бог je створио суштине постојећих бића. Ово је ваистину коначна тачка Промишљања и оних ο којима промишља, по којој ће бити возглављење у Богу свега што је од Њега створено (Еф 1, 10-11). To je Тајна која обухвата све векове, и која пројављује, наднеизмерно и надбескрајно предпостојећи пре векова Велики Божији Савет (Ис 9, 5), којега је Весник постао Сами суштински Логос Божији, поставши човек, и учинивши јавном, ако се тако може рећи, најдубљу дубину Очеве доброте, и у Себи показавши крајњи циљ, ради којег су очигледно сва створења добила почетак бића“. Непроменљивост је везана за тајну Христа, тј. Хр самог, што је скривена тајна која нам је у времену јављена. Не да није постојала, него нам је била скривена. И то је циљ ради кога је све створено. Гледајући на овај циљ, Бог je створио суштине постојећих бића. Није створио цртеже, него суштине бића, а суштине бића су остварена бића, како ћемо видети напред. И створио их је у овој сакривеној тајни! Тада их је створио. То је дискурс о аевум од кога вас спопада фрас! И само стварање у аеувм омогућава да нема промене у Богу. Другачије нема шансе. И ово је Макс повезао. Та Тајна обухвата све векове, а Логос Божији, поставши човек ју је учинио јавном, и у Себи показао крајњи циљ, ради којег су сва створења добила почетак бића. Ово је у складу са Нисенцом и Августином да је Бог створио сва бића заједно и одједном. Промисао је творачка енергија Божија, за ове велике Оце. Не замишљање. Бог рече, и би! Не каже: Замисли прво па би!

Сада улазимо у срце Максимовог промишљања: „Ову је Тајну предзнао пре свих векова само Отац и Син и Свети Дух. Отац по благовољењу, Син по самоделатности (κατ᾽ αὐτουργίαν), а Дух пo садејству. Јер je једно Оца и Сина и Светога Духа знање, јер (Им) је и једна суштина и моћ. Јер није незнао Отац оваплоћење Сина, или Дух Свети, јер je у свецелом Сину, Самоделајућем (αύτουργοϋντι) тајну нашег спасења кроз оваплоћење, био сав по суштини Отац, не оваплоћаван, него благоволећи оваплоћење Сина; и сав je у свецелом Сину био по суштини Дух Свети, не оваплоћаван, него садејствујући Сину неизрециво ради нас оваплоћење. Било, дакле, да неко каже Христос, или Тајна Христова, предзнање тога има по суштини једино Света Тројица, Отац и Син и Свети Дух. Нека се нико не чуди како Христос, будући Један од Свете Тројице, бива предзнаван од Ње, знајући да Христос није предзнан као Бог, него као човек, то јест Његово по домостроју оваплоћење ради човека. Јер Онај Који је свагда Сушти, из свагда Суштег надузрочно и надразумно, никада не бива предзнаван. Јер је предзнање за оне који због неког узрока имају почетак бића“. Ако питамо Боксита: Како Бог предвиђа? - Одговорио би: по свом разуму. Јер неко ко предвиђа, то ради по разуму. Не можеш руком да предвиђаш, или дупетом. Мислим да чак ни Боксит није толико малоуман па да каже да Отац нема ум, него је његов ум Син (Логос), него велимо за Тројицу да сваки поседује све силе (размишљање, дејство, доброту, светост...) божанства. Међутим, у овом „преднацрту и предразмишљању“, нешто се чудно дешава. Отац у том „планирању“ учествује по благовољењу, Син по самоделатности (κατ' αύτουργιαν), а Дух пo садејству. Пошто Боксита не краси разум, напомињем да је овде реч о предзнању: Ову је Тајну предзнао пре свих векова само Отац и Син и Свети Дух. Но, Максимов језик није у складу са „предвиђањем“, него са чињењем. Описује то предвечно оваплоћење, за које, како рекох, нема промене јер је у аевум. Отац не замишља, него благоволи (κατ᾽ εὐδοκίαν); Син је тај који сам дејствује, ради, прави то, не предвиђа, јер дела κατ᾽ αὐτουργίαν, док Дух учествује у Тајни Христа по синергији, садејствујући (κατὰ συνεργίαν). Ово није ковање плана него извршење. Не би се правило ово разликовање. Најзначајнији је термин αὐτουργία, што означава самостално направити. Син не замишља самог себе, него се прави сам по себи. Ништа се не прави кобајаги, него реално. Онај који постоји од пре векова, био је сакривен па се јавио. Не каже се да се створио у задња времена. Он се појавио.

Завршетак: „Предзнан је, дакле, Христос не по ономе што je по природи био за Себе, него по ономе чиме се јавио, по домостроју спасења ради нас, поставши (то) доцније. Јер је заиста требало да Онај, Који je по природи Творац суштине постојећих бића, да Он буде и Самоделатељ обожења пo благодати онима који су постали, да би Дародавац бића показао ce и као Дароватељ вечног благобића. Пошто, дакле, ниједно од постојећих бића нимало себе или друго не зна шта je по суштини, с разлогом ниједно од постојећих бића нема ни за једно од бића која ће постати предзнање по природи, осим Бога, Који је изнад бића, Који и Себе познаје шта je по суштини, и свих бића која је Он створио предзнаје пре настанка постојање, и Који ће по благодати драговољно дати постојећим бићима знање себе и других шта су по суштини и објавиће им, у Њему јединствено предпостојеће, логосе њиховог настанка“.

Творац суштине постојећих бића је Самоделатељ (αὐτουργὸν) обожења пo благодати онима који су постали. Није творац цртежа, него бића, која он сам по себи прави (αὐτουργὸν), и он им је дао биће и вечно благобиће. Они који постоје у вечности, односно благобићу, нису цртежи, јер им је дата благодат, они су остварени. Ниједно биће не зна шта je по суштини друго, односно нема предзнање по природи шта је оно, осим Бога, Који је изнад бића, и свих бића која је Он створио предзнаје пре него постану у времену, и Који ће по благодати драговољно дати постојећим бићима знање себе и других шта су по суштини и објавиће им, у Њему јединствено предпостојеће, логосе њиховог настанка. Сасвим је јасно да су суштине бића остварене у Богу. Зато се вели да предпостоје. По благодати ће се открити другима бића која су остварена. Бог открива оно што јесте, не нешто што је замишљено.

:navijanje:

Шта овоме има да се дода? Осим да се Аминује

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Ведран* рече

:navijanje:

Шта овоме има да се дода? Осим да се Аминује

A ima Boksit  Za malo nije izvrsio atentat na mene. Cak mi je i jednu celu poruku posvetio. :)):)):)):)):))

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Bokisd рече

Tako je u tajni pre vremena u savetu sv. Trojice,  predznano ili predodredjeno iil predzamisljeno  ovaplocenje Hristovo. Rodjenje  Novog Adama, koji je Praobraz , onom prvom starom Adamu.

Стварно ниси добро. После онаквог текста и објашњења ти и даље свираш...

:pop:

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молим Администрацију да нам набави свету воду с кропилом у смајлиће!

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Ведран* рече

Молим Администрацију да нам набави свету воду с кропилом у смајлиће!

ili jednog egzorcistu! 

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Trifke рече

Vidim ja da jedino tvoja metoda donosi rezultate. Ja sa njima lepo a oni ni da obrate paznju kao npr ovaj mrgudn mis. :) 

pa volem ja tebe Trifke nego se foliram ... na 500 strana naći neko delo koje si citirao je posao ... a i ispratiti temu treba ... 

Everyone’s got a plan until they get hit.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Grizzly Adams рече

Не знам шта ће ова слика овде... :smeh1:

image.png

:)):)):))

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...