Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Ведран*]

Управо сада, Bokisd рече

Pa, ne bunim se.

Sustina stvari je , mislim, da procitamo kod Palame i Maksima, kako oni objasnjavaju kako se ostvaruje nase bitisanje da smo po blagodati bespocetni. Kako se desava nase blagodatno sjedinje sa Bogom, koje ne ukida apsolutnu transedentnost bozije sustine i bica i postojanja.

Не буниш се? Па да ли онда ја халуцинирам када видим да се са попом гањаш већ десетине страна управо по овом питању?

[Bokisd]

пре 4 минута, Ведран* рече

Не буниш се? Па да ли онда ја халуцинирам када видим да се са попом гањаш већ десетине страна управо по овом питању?

Pa, ganjamo se, sta da radimo, tako je, kako je.

Valjda ce' na kraju biti sve mnogo jasnije. Pitanje nije bas tako lako za razmatranje. 

[Isusovo magare]

пре 37 минута, Ведран* рече

А како ли само грешиш, судећи о ономе што нити видиш нити знаш, по речи твојој. 

Ја сам благ као мелем. 

[Justin Waters]

пре 11 минута, Bokisd рече

Pa, ganjamo se, sta da radimo, tako je, kako je.

Valjda ce' na kraju biti sve mnogo jasnije. Pitanje nije bas tako lako za razmatranje. 

Lajkovao si nikolicev post gdje on kaze da ljudska priroda nikad neće postati nestvorena, sad Vedranu kažeš da prihvataš da će ljudska priroda postati nestvorena. Si ozbiljan ili ne? 

[Bokisd]

пре 36 минута, Justin Waters рече

Lajkovao si nikolicev post gdje on kaze da ljudska priroda nikad neće postati nestvorena, sad Vedranu kažeš da prihvataš da će ljudska priroda postati nestvorena. Si ozbiljan ili ne? 

Da, lajkovao sam. 

Mislim, da je Milan pisao u smislu da ljudska piroda nece biti nestvorena, po onome kako objasnjava Palama,...'To je sustinska stvar koju Palama naglasava svaki put kada, govoreci o obozenju, objasnjava da ljudi ne mogu postati “bogovi” po prirodi (fusei),vec iskljucivo po blagodati (qesei ili cariti)'......( Majendorf )

Nasa licnost i priroda ucestvuju u obozenju po blagodati, ali, ne menja se nasa priroda i sustina.

[Justin Waters]

пре 5 минута, Bokisd рече

Nasa licnost i priroda ucestvuju u obozenju po blagodati, ali, ne menja se nasa priroda i sustina.

Mijenja se!!! I priroda i suština. Naša je suština sada da smo smrtni i propadljivi, kada postanemo besmrtni, bićemo i nepropadljivi i nestvoreni, i bespočetni, ali to i dalje ostaje ljudska suština...tako kada kažemo da je obožen čovjek nestvoren i bespočetan, onda se misli i na izmjenjenu ličnost i izmjenjenu prirodu, ali to i dalje ne znači da je čovjek postao Bog po suštini, ne već bog po blagodati. 

Pusti Milana i njegovo tumačenje Palame. 

[Bokisd]

пре 20 минута, Justin Waters рече

Mijenja se!!! I priroda i suština. Naša je suština sada da smo smrtni i propadljivi, kada postanemo besmrtni, bićemo i nepropadljivi i nestvoreni, i bespočetni, ali to i dalje ostaje ljudska suština...tako kada kažemo da je obožen čovjek nestvoren i bespočetan, onda se misli i na izmjenjenu ličnost i izmjenjenu prirodu, ali to i dalje ne znači da je čovjek postao Bog po suštini, ne već bog po blagodati. 

Pusti Milana i njegovo tumačenje Palame. 

Da, kada sam rekao da se ne menja, mislio sam da i dalje ostaje nasa ljudska sustina,.....  i Bozanska priroda ostaje nepristupna.

Vec smo po toj blagodati nestvoreni i bespocetni i nepropadljivi.

Sad,  po prirodi je nasa dusa duhovna i bestelesna, i kada udje u vecnost, ne znam kako moze da se promeni, da bi bila i nepropadljiva? Nasa tela u vaskrsenju treba da se promene u nepropadljiva i da takav covek bude u carstvu. 

Ne znam, cini mi se da slicno pricamo ?

[Ведран*]

пре 15 минута, Bokisd рече

Da, lajkovao sam. 

Mislim, da je Milan pisao u smislu da ljudska piroda nece biti nestvorena, po onome kako objasnjava Palama,...'To je sustinska stvar koju Palama naglasava svaki put kada, govoreci o obozenju, objasnjava da ljudi ne mogu postati “bogovi” po prirodi (fusei),vec iskljucivo po blagodati (qesei ili cariti)'......( Majendorf )

Nasa licnost i priroda ucestvuju u obozenju po blagodati, ali, ne menja se nasa priroda i sustina.

Рекох да су ти мисли као опало лишће на јесењем ветру. Па те носи тамо овамо. 

Овако бих покушао да ти појасним, ако хоћеш да разумеш. Треба да мисаоно разликујеш "по природи" и "од природе", са значењем да је "од природе" немогуће бити беспочетан, а благодаћу је могуће и "по природи" бити беспочетан. Сам си рекао да се цео човек обожује, па онда га не сецкај на природу, личност, душу, итд. Човек се обожује, не његови делови. 

Друга ствар беспочетност није одлика природе,  као нешто што је  њој својствено. Него је то њено стање. Па према томе то што се ти плашиш овога "по природи" није ни теоретски могуће јер беспочетнот не долази од природе него је стање у којем се природа налази. Сада смо у стању почетности и смртности, а есхатолошки у стању беспочетности и бемртности. То је наш начин постојања, а не одлика неке изоловане природе. 

[Justin Waters]

пре 8 минута, Bokisd рече

Ne znam, cini mi se da slicno pricamo ?

Moze biti ali sto sad odjednom upadas s tim o dusi? Covjek se obozuje i ulazi i vjecnost.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 13 минута, Bokisd рече

Da, kada sam rekao da se ne menja, mislio sam da i dalje ostaje nasa ljudska sustina,.....  i Bozanska priroda ostaje nepristupna.

Vec smo po toj blagodati nestvoreni i bespocetni i nepropadljivi.

Sad,  po prirodi je nasa dusa duhovna i bestelesna, i kada udje u vecnost, ne znam kako moze da se promeni, da bi bila i nepropadljiva? Nasa tela u vaskrsenju treba da se promene u nepropadljiva i da takav covek bude u carstvu. 

Ne znam, cini mi se da slicno pricamo ?

Ti stvarno ne možeš da razlikuješ ono što ti Pavle u poslanicama govori o duševnom telu i duhovnom telu?

Ti stvarno ne možeš da razlikuješ stvorenu prirodu duševnog tela i blagodatno oboženo duhovno telo?

Tebi je oboženje da si nepropadljiv i besmrtan?

Nije, Oboženje je ono što ti Bog daje na dar, da po blagodati budeš pričesnik nestvorenih energija i da sve što Sin od Oca dobije može i tebi dati podjednako, ne zaboravi da je i Sin istinit čovek kao i ti.

Dakle Bog je postao čovek, da bi čovek mogao postati Bog po blagodati, Ono što Isus Hristos ima po svojoj prirodi ti ćeš dobiti po blagodati.

Drugo stvorena priroda i jeste već blagodat, samo sada dobijaš po blagodati i jedno drugo Oboženo postojanje. Tvoja priroda zavisi od Boga zato je i ona blagodat, nije neki autonomni zasebni deo u Božjoj tvorevini. Dakle spremi se da se Obožiš a ne da postaneš samo besmrtan i netruležan, to nama nije cilj.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 6 минута, Justin Waters рече

Moze biti ali sto sad odjednom upadas s tim o dusi? Covjek se obozuje i ulazi i vjecnost.

Zato što isto priča kad mu treba a kad krene svoja mitarstva, onda mu treba nešto drugo... stvarno je nemoguć.

[Bokisd]

пре 4 минута, Ведран* рече

Рекох да су ти мисли као опало лишће на јесењем ветру. Па те носи тамо овамо. 

Овако бих покушао да ти појасним, ако хоћеш да разумеш. Треба да мисаоно разликујеш "по природи" и "од природе", са значењем да је "од природе" немогуће бити беспочетан, а благодаћу је могуће и "по природи" бити беспочетан. Сам си рекао да се цео човек обожује, па онда га не сецкај на природу, личност, душу, итд. Човек се обожује, не његови делови. 

Друга ствар беспочетност није одлика природе,  као нешто што је  њој својствено. Него је то њено стање. Па према томе то што се ти плашиш овога "по природи" није ни теоретски могуће јер беспочетнот не долази од природе него је стање у којем се природа налази. Сада смо у стању почетности и смртности, а есхатолошки у стању беспочетности и бемртности. То је наш начин постојања, а не одлика неке изоловане природе. 

Okey.

Ali, recimo, ne znam, kako da posmatramo ovu stvar, da  bespocetnost nije odlika prirode, nego kao neko stanje. U kom smislu ? Pa, Bozija priroda i sustina je, kako se kaze, jedina bespocetna , Bog nema svoj pocetak, oduvek je postojao. I, zbog te svoje odlike , kao onaj koji nije nicim uzrokovan i cije bice je apsolutno nezavisno, On je i uzrocnik i stvoritelj svih bica.

Mislim, zbog toga smo mi po svojoj prirodi i sustini stvoreni i ne mozemo da imamo udela u bespocetnosti po svojoj prirodi na nacin kako je Bog bespocetan i da se u tom smislu stalno naglasava da smo po blagodati bespocetni. Na osnovu toga i izvodim zakljucak da po nasoj prirodi nikada ne moze da prevazidje nasu bespocetnost u atemporalnom smislu ( vracanja unazad na pocetak naseg stvaranja ) i da samo po toj blagodati postajemo bespocetni. Tako kaze i Majendorf,....Створења никада не могу постати нестворена, иако могу имати удела у природи нествореног Бога....

To je neka moja dilema i taj neki strah  sto pominjes. Tamo je Panajotis rekao, da je Palama morao dodatno da objasnjava ovo ucenje u svojim Антирретики против Акиндина, mozda treba videti kako Palama tacno  objasnjava ovo u vezi 'priroda'. ( ima ovde )

https://azbyka.ru/otechnik/Grigorij_Palama/Antirretiki_protiv_Akindina_Pervoe_iz_slov/

Verovatno je najbitnije u celoj prici da svi verujemo u nase obozenje po blagodati i zajednici sa Bogom.

[Volim_Sina_Bozjeg]

I ne zaboravi Boksid, duša nije neki zaseban entitet, nego je čovek sastavljan od tela+duha životnog i to zovemo duša živa.

telo+duh životni= duša živa.

I ako je duša besmrtna onda, to može biti samo da vaskrsava kao duhovno telo što veli Pavle, jer duh je večan a on sam ne funkcioniše, ima telo i zove se duhovno telo.

Biće da nam Pavle priča o onome o čemu ti govori o.Konan i ni o čem drugom.

[Volim_Sina_Bozjeg]

@Bokisd Kad je Logos odlučio da se ovaploti?

Kad se to desilo, kad je to zaželeo?

[Bokisd]

пре 27 минута, Justin Waters рече

Moze biti ali sto sad odjednom upadas s tim o dusi? Covjek se obozuje i ulazi i vjecnost.

U smislu, onoga, da covek postaje nepropadljiv u vecnosti ( jer dusa je vec nepropadljiva , netelesna )

Covek dobija po blagodati ono sto nema, nestvorenost i bespocetnost i besmrtnost i ko zna jos kakve darove.