Свештеник Никола Пејовић: Је ли овај свијет стварно помахнитао?

[Поуке.орг инфо]

Свједоци смо напада на Цркву православну и на њеног Митрополита деценијама уназад од једног малог броја самозваних интелектуалаца, који о свему знају, осим о ономе што је њихова традиција, култура и вјера. Но, на вјечним вриједностима заснивао се живот свих наших предака. А управо тиме живи и то свједочи митрополит Амфилохије.

 

Одговор на колумну Драгослава Дедовића "Амфилохије, првосвештеник САНУ: Је ли поп помахнитао?"

У Јеванђељу Христовом је много поучних прича, које су свевремене, јер носе свједочанство о вјечно живом Богу. Ових дана читајући колумне, ставове, реакције црквено полуписмених и неписмених новинара - атеиста и антитеиста, пред очима ми је сцена из једне јеванђељске приче, гдје демони, који су мучили људе излазе пред Христа и говоре му: "Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?" (Мт. 8.29).

Једна од дефиниција Цркве јесте да је она видљиво присуство невидљивог Христа. Оно што се дешавало са Христом, дешава се и са Црквом, тако је било кроз вјекове и тако ће бити до краја свијета и вијека. 

Свједоци смо напада на Цркву православну и на њеног Митрополита деценијама уназад од једног малог броја самозваних интелектуалаца, који о свему знају, осим о ономе што је њихова традиција, култура и вјера. Но, на вјечним вриједностима заснивао се живот свих наших предака. А управо тиме живи и то свједочи митрополит Амфилохије. 

Свака јавна личност треба да буде подвргнута суду јавности и то није спорно, али ових дана из текстова, јавних наступа, саопштења са пјеном у устима чујемо "Докле ћеш да нас мучиш Амфилохије Радовићу?" Није довољно домаћих новинара, који пљују, лажу и клеветају Митрополита из своје редакције, него треба увести и неког са стране - ваљда да би умирили савјест да постоји још по неко у свијету, који исто мисли или да би убиједили читаоца у истинитост својих навода. То је случај и са освртом Драгослава Дедовића, уредника „Деутсцхе Wелле-а“.

Они који пишу текстове са овом тематиком, толико су креативни и аутентични да им готово сви, један на други личе, само мијењају редосљед - деведесете, говор мржње, политичар у мантији, окупатор. И ништа страшно, огуглао народ на те флоскуле у које ни сами аутори више не вјерују. Међутим, оно што је трагично, што је запањило сваког нормалног (а таквих је, хвала Богу, огромна већина), а налази се, између осталог, и у поменутом тексту, да нападају Митрополита Цркве Христове што је дигао глас против чедоморства и дјецеубиства!!!

Зар је овај свијет отишао толико далеко? Зар је слобода, ви борци за слободу, да зачетом дјетету не дате право да живи? Зар су људска права, ви којима су уста пуна правде и правичности, да се озакони убиство и то онога, који није стигао ни да угледа свјетлост овог варљивог свијета?

Зар не знате, јади вас не знали, да је исто убити дијете од 5, 10, 15 недеља или 5, 10, 15 година? Да су ваше мајке имале вашу памет не би ни вас било!
Знамо, и сваким даном све је јасније да се на блаћењу Митрополита добро зарађује. У посљедње вријеме, у Србији се богато награђују новинари, који пишу овакве текстове против Митрополита.
И очекујемо оваквих текстова још више. А знамо и зашто! Знамо да је интерес, финансијска моћ и позиција оно што често каља образ, али зар се изгубила граница људском достојанству, зар нема ништа у овоме свијету да је свето за човјека?

Зар се изгубила елементарна култура и васпитање да немате бар мало поштовања пред човјеком, који осам деценија проводи у служењу Богу и народу, обилазећи свако село, сваки дом, градећи храмове, обнављајући порушене, хранећи гладне, тјешећи страдале и понижене (како само биједно изгледате у његовим очима). Гдје само налазите морално право, ви, који се понизно клањате и љубите скуте онима, који широм свијета убијају невину дјецу, који овај свијет пљачкају, трују и загађују свакаквим гадостима, уништавајући породицу и убијајући нерођену дјецу, да Митрополита оптужујете за све што вам падне на памет?! Дошао је митрополит Амфилохије, господо, не да се бави политиком, јер бисте га примили раширених руку, него да обнавља душу овога народа. Да га ослободи оном слободом, којом нас је Христос ослободио. Смета вам то што проповиједа дух јеванђеља, вјеру у Христа, морална начела на којима почива овај свијет. Говори Владика из душе цијелог народа, кога сте ви, господо новинари и политичари (част изузецима) одавно продали за чинију сочива. И џаба га клеветате, народ му све више вјерује. 

И не заборавите, није случајно рука Светог Јована Крститеља у Цетињском манастиру у Црној Гори. Знате ли како је пострадао највећи од жене рођени? Тако што је указивао на трагичност и погубност живота у неморалу и похоти тјелесној. Одсјекли су му главу само зато што је говорио цару Ироду, да не може да има жену брата свога, да то није по божијем, ни по људском закону. Колико је то блажи гријех од онога што нам данас ви нудите! 

Данас, над Митрополитом Амфилохијем и Црквом православном стоји мач, за сада новинарски и политички, али и мржња Иродовска, само зато што свједоче оно што је свједочио и Христос, и Свети Јован, и Свети Петар и Свети Василије, што говори језиком Јеванђеља, који богоборци никада нису разумјели, што је прави отац, који своју дјецу милује, тјеши, али и критикује и исправља. То је истинска и права љубав, која преображава човјека, и даје му вјечно достојанство.
Господо новинари, Црква Христова је утемељена на Христу Богу и њу врата паклена нису могла, не могу и неће надвладати. То што радите, радили су и други прије вас, моћнији, фанатичнији и мудрији од вас, па су изгубили. Зато све Христос позива: "Покајте се јер се приближило Царство Небеско". (Мт.3.2.). Послушајмо овај позив док још има времена, а сваким даном га имамо све мање, а да се преживи, Бог ће се постарати, није баш све на продају. 
И да не заборавим, оно што се данима сви питамо, јесте ли ви, стварно помахнитали?

Аутор је свештеник и уредник радија "Светигора".

http://www.vijesti.me/forum/je-li-ovaj-svijet-stvarno-pomahnitao-959313

View full Странице

[Трива]

"U stvari, bljuvotini koju ja Amfilohiju možda i mogu oprostiti, ali Hrist kao bog ljubavi sigurno neće."

Дедовић је свет или тачније надсвет човјек - превазишао је Христову љубав!

[Аристарх]

пре 49 минута, Трива рече

"U stvari, bljuvotini koju ja Amfilohiju možda i mogu oprostiti, ali Hrist kao bog ljubavi sigurno neće."

Дедовић је свет или тачније надсвет човјек - превазишао је Христову љубав!

Ко је Дедовић?

[Ivan Marković]

Urednik dojče velea, izgleda...

[александар живаљев]

Прометејски огањ митрополита Амфилохија

Од ИН4С-19 октобар, 2017

 

 

 

 

Пише: Донко Ракочевић

 

По легенди, мудри Прометеј се винуо ка небу са дугачком стабљиком џиновског сунцокрета којом је успио да дотакне огњене кочије којима Сунце језди кроз васиону; стабљика се упалила и Прометеј с њом је сишао на земљу показавши људима највеће добро – ватру. Тако су настали изрази Промотејева ватра или Промотејев огањ, а означавају „неугасиву тежњу за постигнућем високих циљева“. А ријеч прометејство – добила је значење: „борба против силе и неправде, предводничка улога у напредним и ослободилачким тежњама, улога лучоноше, светлоноше, првоборца за неку спасоносну идеју“.

Као што је Промет покупио ватру са Сунца да би помогао људском роду, тако је и митрополит Амфилохије, како и приличи мјесту на којем сједи (на столици светог Петра Цетињскога), покупио свјетлост из Новог Завјета и Светог Предања и Његошеве Луче Микрокозме, и њоме покушава да нам, у овој помрчини новог свјетског поретка, освијетли пут којим треба да идемо.

И баш као што је Прометеј испаштао због своје помоћи људском роду, тако се и свака Митрополитова ријеч дочекује на нож од стране црногорских и другосрбијанских безбожника. Није проблем НАТО бомбардовање (то је за њих „Милосрдни анђео“), већ је проблем што Митрополит западну војну алијансу сматра злочиначком. Већ традиционално парадирање припадника ЛГБТ популације нашим градовима, као да су народни хероји и ослободиоци, сасвим је ОК, проблем је што то Митрополита подсјећа на Содому и Гомору. Није проблем што наталитет драстично пада, и што нас ускоро неће бити ни за под једну шљиву, већ је проблем што Митрополит осуђује абортус као убиство тек створене дјеце.

Тако је у „Вијестима“, Драгослав Дедовић, иначе уредник њемачког Deutsche Welle (програма на српском), у тексту под насловом „Амфилохије, првосвештеник САНУ: Је ли поп помахнитао?“, осуо „дрвље и камење“ на Његово Високопреосвештенство, сматрајући да је право жене да одлучује о свом животу, самим тим и абортус, цивилизацијска тековина, а да Амфилохијеве придике немају везе са хришћанским учењем.

Дакле, по Дедовићу, све је дозвољено данашњој жени, а ако је све дозвољено, онда Бога нема! Иако то није написао, такву нам је поруку послао. А што се тиче хришћанског учења, препоручујем му да, у слободним сатима, чита Стари и Нови Завјет, него се бојим да ће онда замрзјети Исуса Христа више него Амфилохија (Радовића), када види да Библија нема много слуха за родну равноправност.

Колумнисти „Вијести“ је посебно засметало што је митрополит Амфилихије у исти контекст ставио Јосипа Броза и Адолфа Хитлера, то га је баш разљутило, и у први мах сам помислио, с обзиром да је уредник њемачког медија (програма на српском) и да га памтим по неким бољим текстовима, да то види као увреду за Хитлера, с обзиром да је Броз побио више Срба него што је то учинио Хитлер. Но, био сам наиван, како сам могао помислити да неко ко мисли да је све дозвољено, може о Јожи имати лоше мишљење.

На крају свог богохулног шкрабосписа, Дедовић је поставио питање: „Шта ћемо са српским тоталитарним ‘нероткињама’, драги Амфилохије? Оставићемо их у језику пуном хришћанске мржње. Али им нећемо дати да буду суткиње! Или што каже Биљана Србљановић, може ‘нероткиња’, а не може ‘суткиња’.“

Ха-ха-ха-ха… Морао сам да се насмијем овој несувислости, иако се позвао на врховног другосрбијанског ауторитета, Биљану Србљановић. Па, наравно, да је ријеч ‘нероткиња’ женског рода, јер мушкарци не рађају дјецу, а то што у српском језику не може – ‘суткиња’, није крив митрополит Амфилохије, већ ауторитети српске лингвистике који актуелне покушаје „феминизирања“ језика сматрају насиљем над науком и здравим разузмом.

Остале Дедовићеве тезе не заслужују пажњу, јер су обичне увреде, сличне онима које свакодневно чујемо од монтенергинских и другосрбијанских безбожника и богохулитеља, који себи дају за право да једном владики и доктору теологије држа лекције о хришћанској ‘науци’. Никако да схвате да немају проблем са митрополитом Амфилохијем, него са црквеним учењем, са канонима васељенских сабора, са списима светих отаца, са Новим завјетом и другим светим књигама – од којих бјеже као ђаво од крста.

П.С: Познато је онима који прате моје писање годинама уназад, да сам увијек критиковао идолопоклонике, како Брозове тако Амфилохијеве („Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити“, друга Божја заповијест), као и да сам више пута имао критичке текстове поводом сусрета нашег митрополита са папом, а богами и поводом његове подршке Милу Ђукановићу тамо негде крајем прошлог вијека; али на ово што Његово Високопреосвештенство последњих година прича о НАТО-у, геј популацији, абортусу и другим пошастима евро-атлантског свијета, тешко је ставити неку примједбу, сем ако нијесте продали вјеру за вечеру, или задњицу за надницу.

Преузето са портала: Седмица