Да ли је грех тежити богатству?

[Trifke]

пре 6 часа, Џуманџи рече

Пасивност у "тону" теме - кад имамо тежњу (ка нечему), опозит је нетежња.

Лаку ноћ!

Ono sto je apostol Pavle rekao je jasno a i Gospod.  Nema konteksta u smislu iskoristili bi za revoluciju. Naprotiv ! Sama cinjenica da da npr apostol Pavle pise Filemonu da primi Onisima kao roba nazad govori mnogo. Ono sto on naglasava cesto jeste da robovi ne uzimaju slobodu prema svojim gospodarima zato sto su braca vec tek sada posto su u Hristu sluze njima.

I gospod i apostol Pavle su jasni teznja ka bogatstvu je zlo. Sve svoje brige trebamo prepustiti Njemu.  Pogledaj ove reci. Nigde nikakve podele na pozitivnu i negativnu teznju za bogatstvom.

 Matt 6:19 Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rdja kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu;
Matt 6:20 Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rdja ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu.
Matt 6:21 Jer gde je vaše blago, onde će biti i srce vaše.
Matt 6:22 Sveća je telu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti.
Matt 6:23 Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je dakle videlo što je u tebi tama, a kamoli tama?
Matt 6:24 Niko ne može dva gospodara služiti: jer ili će na jednog mrzeti, a drugog ljubiti; ili jednom voleti, a za drugog ne mariti. Ne možete Bogu služiti i mamoni.
Matt 6:25 Zato vam kažem: ne brinite se za život svoj, šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za telo svoje, u šta ćete se obući. Nije li život pretežniji od hrane, i telo od odela?
Matt 6:26 Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo pretežniji od njih?
Matt 6:27 A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svom lakat jedan?
Matt 6:28 I za odelo što se brinete? Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu.
Matt 6:29 Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih.
Matt 6:30 A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?
Matt 6:31 Ne brinite se dakle govoreći: Šta ćemo jesti, ili, šta ćemo piti, ili, čim ćemo se odenuti?
Matt 6:32 Jer sve ovo neznabošci ištu; a zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo.
Matt 6:33 Nego ištite najpre carstvo Božje, i pravdu Njegovu, i ovo će vam se sve dodati.
Matt 6:34 Ne brinite se dakle za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svog.

Niko ne govori protiv postenog rada i bogatstva koje moze biti posledica toga rada ali motiv za rad nikako ne treba biti bogatstvo inace su sve ove reci bezsmislene.

[Trifke]

пре 6 часа, Снежана рече

Радости моја, силно грешиш, тежња ка матријалном није грех, али ако ти материјално постане сврха и смисао живота, е онда си у проблему, такође, велика је педрасуда да су сиромашни људи = добри људи, велики је то терет, не каже се за џабе: "Сиротињо и Богу си тешка", можда материјално повлачи за собом грех среброљубља, али сиромаштво такође има своје демоне, огорченост, завист па чак и мржњу према онима који имају више.

teznja ka matterijalnom je greh bez obzira odakle dolazi da li od sirotinje ili od bogatasa. Itekako mi je poznato da nije lako biti sirotinja i sam sam u jednom periodu svog zivota to osetio. Zadovoljenje osnovnih potreba je jedno i to apostol i kaze. Treba da budemo zadovoljni sa jesti piti i odenuti se a teznja za bogatstvom je greh. Bas o tome govore mnogi oci da sirotinja nije opravdanje za teznju za bogatstvom. 

[Нифада]

Богатство је релативан појам,питање је шта ко подразумева под тим.Читајући наслов могло би се поставити питање да ли се мисли на богатство ума,духа,или џепа,вероватно се расправља о овом трећем,а то је материјално богатство.

Ако замислимо листу нечијих вредности као једну пирамиду,увек је кључно питање шта је на врху,пошто вредност која је на врху увек највише одређује човека.Ако је некоме на врху новац,то значи да му је све друго мање вредно,и да ако нешто треба да жртвује ,жртвоваће оно што је мање вредно,значи и част,и поштење и ближње своје,неретко људи су запостављали своје ближње јурећи новац,јер њихова девиза је :време је новац.

Прича о пожељном материјалном сиромаштву као хришћанској вредности често је само флоскула и њу најчешће говоре другима они који и не стоје лоше са материјалним богатством.

 

 

 

 

 

[Trifke]

пре 7 часа, Vedran рече

Ја мислим да није грех само по себи чак и ако је не купује искључиво ради помоћи другоме. Да ли је теби или мени грех попити кафу? Јер не пијемо је из потребе, то није насушно пиће. Нити из жеље да помогнемо ближњем. Пијемо је из ужитка.

Међутим, ако тај "богаташ" има пред себе гладног Лазара који тражи мрвице, а он га одбије и купи себи јахту да се провоза, онда је грех. И то страшан грех, а у јеванђељу је описано каква је плата за тај грех. 

Зашто мислим да није грех, па зато што је ствар релативна, а релативна је зато што зависи од многих других околности, али највише од самог човека (од његове унутрашњости). Суштина свега је не у спољашњости него у унутрашњости човековој. А ми волимо иначе да судимо по спољашње видљивим стварима, јер другачије и не можемо, јер не видимо човекову унутрашњост. Само треба бити свестан да наш суд није и праведни суд Божији. 

Ево један пример, колико су ствари релативне. Узмимо Павлову препроруку о потреби да смо задовољни храном и оделом. Неко ко живи у богатству и одрастао је у њему, у таквој средини, под овим Павловим речима може да подразумева кавијар и шампањац и свилу и порфиру, јер за друго не зна. А сиромах кору хлеба и дроњке. Богаташ може и да не зна за дроњке, да их никад није видео, исто као што и сиромах не мора да зна за кавијар, шампањац итд. Постаља се питање, ако тако по спољашњости судимио и прихватимо ове Павлове речи на тај начин, са спољашње стране, који је онда критеријум прикладне хране, прикладног одела. Кавијар, корица хлеба или нека средина? И где то пише и ко је дао те мере? Да ли је за ону сиромашну Божију дечицу коју си поменуо, чипс прикладна храна или луксуз, и да ли је за све кора хлеба оно што ћемо прихватити за критеријум? Мислим да је проблем јасан. Не може се тако судити ни мерити, нити је Павле то хтео да каже. Његова порука је о скромонсти у смислу да не претерујемо, и о благодарности, да на свему благодаримо Господу, а целокупна јеванђељска порука је о томе да служимо Богу и да на заборављамо ближњег. А форме како се ово спроводи у дело су разне.

Nije ovde rec o spoljasnjem sudjenju jer niti ja niti bilo ko sudi na osnovu spoljasnjeg. Rec je bas o unutrasnjem principu o kome govori apostol Pavle a i Gospod. Teznja da se ispune osnovne zivotne potrebe je jedno a teznja ka bogatstvu je drugo. Interesantno da nigde, nikada i niko u istoriji crkve nije napravio podelu na dobru i losu teznju za bogatstvom. Uvek je bilo samo teznja za bogatstvom kao greh. Greh je mnogo siri pojam nego sto ga ti posmatras. Postoje mnoge definicije greha u NZ a jedna od njih je a ko zna ciniti dobro a ne cini greh mu je.  Ni apostol Pavle ni Gospod ne govore o preterivanju vec vrlo jasno da teznji za bogatstvom nema mesta kod Hriscana. Tako je forma kojom sprovodimo u delo ono sto se govori u jevandjelju je razlicita. 

[Trifke]

пре 7 часа, Grizzly Adams рече

Тај појам "богатство" је веома релативан. Сви ми који смо данас живи смо већ самим тим десет пута богатији од "богаташа" из првог века. Имамо непроцењиво више материјалног богатства, удобности и могућности од њега. Он несрећник није имао ни WC шољу, а камо ли ауто, компјутер и микроталасну.

А тежња за квалитетним животом јесте тежња за "богатством". То је жеља да се овај свет унапреди, савладају невоље, излече болести, нахране гладни, обуку голи. Све то је могуће само зато што људи имају племениту жељу да све око себе унапреде. И то је та "добра жеља". Јер Бог је створио све око нас - и све беше добро веома. Све на овом свету је дато човеку да живи. И кад ми то користимо, унапређујемо, тиме испуњавамо ону прву заповест да "врт ... чувамо и радимо".

А похлепа, тј. страст среброљубља, је нешто сасвим друго. Она је деструктивна, није креативна.

Opet mesas pojmove. Ovo je stvarno zadnji put da ti objasnjavam. Bogatstvo samo po sebi nije zlo i zavisi od toga kako ga upotrebljavamo. Greh je teziti ka njemu. Ponavljam covek treba da radi i da unapredjuje sve aspekte zivota onoliko koliko mu to Bog dozvoli. Hriscanin je pozvan da zivi zivot samoodricanja i o njemu govori ceo Novi Zavet. Ja sam gresnik kao i ti i mene osudjuju te reci jer ne zivim zivotom samoodricanja o kome govore Gospod i apostoli. To je cilj ka kome treba da tezimo.

[cloudking]

пре 7 часа, Grizzly Adams рече

Важе неки темељни принципи које су св. оци примењивали на своје време и искуство. Ми њих не можемо само да "ископирамо" јер живимо у другачијем свету, него морамо да разумемо те принципе па онда применимо на наше време и околности.

Као што, на пример, законе исте физике примењујемо на израду бицикла и авиона, иако су сасвим различите справе. Али не можемо да направимо авион на педале...

 

its all fun and games dok ne dodje tema o pederima a oda sve ovo sto pisete od pocetka teme pada u vodu  

[Џуманџи]

пре 17 минута, cloudking рече

its all fun and games dok ne dodje tema o pederima

I zenama! 

[Princess Bella]

пре 9 часа, Матусал рече

А ми убоги компензујемо своју немоћ кроз материјална добра.....

Nemocni smo. 

[Avocado]

пре 9 часа, Grizzly Adams рече

А тек за адвокате постоји посебно место на оној другој страни...

Na Baliju?

[Flojd]

пре 3 часа, Жичанин рече

Још једно занимљиво место код св. Јована Златоустог, где вели:

 

"Господ твој иде гладан, а ти живиш у раскоши! И није само то чудно, него још и то, што живећи у раскоши, усуђујеш се да Га презреш, уз то, Он не тражи не знам шта, него само комад хлеба, да би утолио глад. Он иде дрхтећи од хладноће, а ти, одевен у свилене хаљине, не обраћаш пажњу на Њега, не показујеш никакво саосећање, него без икаквог милосрђа пролазиш поред Њега. Какво извињење то може да заслужује? … Ради чега, кажи ми, носиш свилену одећу, јашеш на златом украшеним коњима и искићеним мазгама? Мазга украшена одоздо; злато и на седлу њеном; бесловесне мазге носе на себи драгоцености, имају златну узду; бесловесне мазге се украшавају, а сиротан, мучен глађу, седи пред вратима твојим, Христа мучи глад … Покажи ми руку жене која воли накит, и видећеш да је та рука споља покривена златом, а изнутра подвргута опсади. Власништво коликог броја бедних носи твоја рука? … Ти, окупавши се у топлом купатилу, облачиш меку одежду, и враћаш се кући са радошћу и весељем, журећи се на припремљен ручак, а сиромах, стално мучен глађу и хладноћом, лута по свим трговима оборене главе, пружајући руку, чак од страха и не смејући ни да помене ситоме неопходну храну, и често одлази обасут прекорима. Зато, када се вратиш дома, када легнеш у постељу, када у дому твоме буде упаљена блистава светлост и постављена раскошна трпеза, сети се тога сиротога и несрећнога, који слично псима лута у мраку и блату по уличицама, и отуда, веома често, не одлази дому своме, својој жени, у своју постељу, него на нарамак сена, слично псима који лају по сву ноћ … Каква звер треба да је човек па да не буде поражен таквим околностима?"

 

 

Ако имаш све то горе поменуто, и поред свега тога помажеш онима којима је то потребно, ти ниси грешник већ радиш оно што је стварно речено да се ради, дајеш милостињу али и уживаш у плодовима свога рада. Тако да по мени тежња богатству није грех, већ је грех са којим циљем ми стичемо то богатство. са циљем да ми живимо у њему и свој вишак дајемо онима којима треба или да јуримо, правимо и радимо да би обезбедили децу (што је по мни грех) јер тада знамо да постанемо похлепнији него што смо иначе. Првенствено требамо себе да обезбедимо, а децу веспитати да стварају сами и онда ће постојати баланс између жеље и жудње за богатством.

[Juanito]

пре 12 часа, Grizzly Adams рече

Блуд је грех

Ма да бре, добровољни секс рекреације ради између две одрасле особе је грех, а берзанске мамбо-џамбо трансакције ради стицања енормног богатства су тежак и мукотрпан рад људи који овај свет чине бољим местом.  

Занимљиво је како увек реинтерпретирамомо оне делове хришћанства који каче нас лично на неки начин, а ових других се држимо буквално ко пијан плота. Не може тако. Или све или ништа, не можемо бирати шта нам се свиђа.

 

[Ведран*]

пре 3 часа, Trifke рече

Nije ovde rec o spoljasnjem sudjenju jer niti ja niti bilo ko sudi na osnovu spoljasnjeg. Rec je bas o unutrasnjem principu o kome govori apostol Pavle a i Gospod.

Али јесте реч о нашем суду тога унутрашњег настројења. И ја мислим да ми овде доносимо суд на основу неких спољашњих параметара. Ти тврдиш на основу принципа о коме Апостол говори, а ја мислим да је тај принцип потребно исправно схватити и применити, и да није ствар једноставна попут генерализације да тежња ка стицању материјалних вредности јесте увек грех.

У суштини нашег неслагања верујем да је различито схватање тога шта неко подразумева под „тежња за богатством“. Ја тај термин нисам схватио на исти начин као и ти. Могу да се сложим да је у неким случајевима тежња за богатством грех. То да. Али ми овде говоримо о конкретном питању са којим је започета ова тема а које гласи: „Да ли мислите да је желети богатство у материјалном смислу и бити богат грех?“

Дакле шта значи „тежња за богатством“. Да ли то значи жеља за нечим лепшим и бољим, жеља да се изгради лепа кућа, Црква, сиротиште, да се школује сироче, или то значи прекомерно улагање снага у стицање, или то значи прврженост за богатство и луксуз, или то значи стицање компаративно више него неки други којег користимо као референтну тачку, итд итд. Хиљаду ствари може да потпадне под то „тежња за богатством“ и далеко од тога да су све грешне. Мени се не допада термин, јер кад се тако изразимо заиста има конотацију да се налази на неком примарном месту у систему вредности. Међутим, моје разумевање питања са којим је започета тема је сасвим другачије, јер се јасно односи на то да ли је увек и неопходно жеља за богатством и то конкретно насупрот (тежњи једноставности и сиромаштву, како стоји у питању) грешна.

Твој одговор је да јесте, и то тврдиш, говори и Апостол. Мој одговор је да не нужно, и да зависи, а да при томе не видим никакву колизију између овога што сам рекао и Апостолских речи, па ни оне Златоустове поуке.

[Чунга Лунга]

Мој отац је аутомеханичар и "на гласу" је, па му добро иде то са стицањем. Међутим, он ми је овако једном објаснио и то ми се дубоко урезало, тако да по том принципу и ја живим и радим:

"Када ми неко довезе ауто да поправим, мој циљ је да га поправим. И само сам на то усмерен. Када га поправим, мени је драго што сам успео, мени је то лично задовољство што сам учинио да ауто ради перфектно и што знам да сам направио тако да ће радити још дуго без квара. И још када човек дође по ауто, па му драго што сада може да га вози и што му кажем да не мисли више о ауту, па видим како је отишао задовољан - мени срце пуно. То ми је плата! А онда, уз то, на крају, иде и неко плаћање, јер тај рад, ето, нешто и вреди, тако је живот регулисан.
А ко одмах мисли колико ће наплатити за свој рад, од тога рада нема ништа, јер му циљ није да уради како треба, него да заради, па ако и не заради колико је замислио (а таквом човеку је увек мало, колико год да добије), него га мање плате, онда је љут, незадовољан, аљкав у раду, само отаљава и ништа то не ваља на крају."

А то, да ли је тежити богатству грех, мислим да јесте. Треба тежити раду и учинити нешто са тим вештинама које смо добили од Господа, а на паре и не мислити, јер ће њих увек бити, ако радимо. И Соломон је био богат, али није био заљубљен у своје злато, па није ни носио грех среброљубља иако је имао све и свја.

[Џуманџи]

Хајде смањи фонт, шта ти значи ово, уопште? Неки користимо телефон, треба 20 пута да превучем на горе да бих прочитала реченицу. 

[Flojd]

пре 14 минута, Марина Савковић рече

Мој отац је аутомеханичар и "на гласу" је, па му добро иде то са стицањем. Међутим, он ми је овако једном објаснио и то ми се дубоко урезало, тако да по том принципу и ја живим и радим:

"Када ми неко довезе ауто да поправим, мој циљ је да га поправим. И само сам на то усмерен. Када га поправим, мени је драго што сам успео, мени је то лично задовољство што сам учинио да ауто ради перфектно и што знам да сам направио тако да ће радити још дуго без квара. И још када човек дође по ауто, па му драго што сада може да га вози и што му кажем да не мисли више о ауту, па видим како је отишао задовољан - мени срце пуно. То ми је плата! А онда, уз то, на крају, иде и неко плаћање, јер тај рад, ето, нешто и вреди, тако је живот регулисан.
А ко одмах мисли колико ће наплатити за свој рад, од тога рада нема ништа, јер му циљ није да уради како треба, него да заради, па ако и не заради колико је замислио (а таквом човеку је увек мало, колико год да добије), него га мање плате, онда је љут, незадовољан, аљкав у раду, само отаљава и ништа то не ваља на крају."

А то, да ли је тежити богатству грех, мислим да јесте. Треба тежити раду и учинити нешто са тим вештинама које смо добили од Господа, а на паре и не мислити, јер ће њих увек бити, ако радимо. И Соломон је био богат, али није био заљубљен у своје злато, па није ни носио грех среброљубља иако је имао све и свја.

Ово што је рекао твоја отац ми се свиђа, човек је објаснио.Али ово друго се не слажем, видиш ако ми не тежимо и не замишљамо нашу кућу из сна, ауто из сна, неку прелепу локацију где би могли да живимо и где би били срећни, јахту, хеликоптер, како можемо да имамо инспирацију и жељу само за рад, ако не тежимо нечем бољем?  Морамо да тежимо и некој бољој заради, оке, ко ради поштено и добро таква ћемо бити и плата, али зашто твој отац нпр не би тежио бољој и организованијој радњи, можда неком ауто сервису, најквалитетнијим алатима типа Бош или неким квалитетнијим, онда бољој дизалици, бољем канцелариском простору. Не кажем да он треба пошто пото да има, али некада у неком делу свога живота да свој труд и рад и сто што је стекао уложи у унапређивање тога где ради, живи?