Drago Pilsel: Nisu ispunjeni ekumenski preduvjeti za kanonizaciju Stepinca

[Аурор]

пре 11 минута, Жељко рече

Срби имају другачију представу о светитељтву као јунаштву и мученишту а не сервилности, конформизму и шлихтарству.

Arhetipovi, brate

[Zayron]

пре 8 часа, Аурор рече

Pa stvarnost je da je veliki broj klira u Hrvatskoj učestvovao u svemu što se dešavalo, na ovaj ili onaj način.

Ko ih je instruisao, da ga ne pominjemo...

Crkva i na zapadu i na istoku (katolička i pravoslana) su kroz istoriju imale momente slave i trijumfa i manje slavne momente pa čak i padove ali uvijek je to bio neki dio Crkve koji se u odredjenom vremenu i na odredjenom mjestu počeo ponašati svjetski, necrkveno ili čak neJevandjeljski bilo da se radi o korupciji i nemoralu unutar crkvene hijerarhije (simonija, cezaropapizam) ili života vjernika, mirjana (ti takodjer raznim načinima dokažu biti necrkveni i nemoralni) bilo da se radi o nepriličnom povezivanju Crkve i države tj. o etnofiletizmu, klerofašizmu itd. No, nikad tim nije bila pogodjena cijela Crkva već najčešće vrlo mali i zanemarljivo mali dio u odnosu na cijelu Crkvu i zato je besmisleno pisati o krivici i odgovornosti cijele Crkve bilo katoličke ili pravoslavne ili konačno i protestantske za bilo šta slično. Odličan članak u kojiem se upravo o tome govori ali na češkom, šteta:

http://denikreferendum.cz/clanek/18235-cirkve-a-nacismus

[Paradoksologija]

пре 6 часа, Жељко рече

Моје лично мишљење је да је одлука о проглашењу Степинца за блаженика плод одређеног историјског и политичког момента и великог притиска ХР дела РКЦ и снисхођења Ватикана према том делу своје цркве.

Код нас је рецимо постојала иницијатива да се Дража Михаиловић прогласи светим мучеником, али је СПЦ остала глува на тај предлог.

 

Моје неко лично ничим поткрепљено контање је да је ЈП II овде учинио уступак јер никако није желео да озваничи виђења у Међугорју, па да умири страсти.

[kopitar]

1 hour ago, Paradoksologija рече

Моје неко лично ничим поткрепљено контање је да је ЈП II овде учинио уступак јер никако није желео да озваничи виђења у Међугорју, па да умири страсти.

Ma ne , to su neke teorije zavjera ili tako nešto. To za Međugorje je komisija rekla svoje. Ne može se vršiti pritisak na papu samo tako, još tako beznačajna država po broju vjernika, jednostavno je oko Stepinca odrađen jedan veliki posao koji je trajao podosta godina te predočeni Vatikanu . E da je tada bilo reakcija od strane SPC sa nekim bilo kakvim dokazom protiv , bila bi sasvim druga priča. Ovako kad je sve već gotovo nemože se puno učiniti. Osim toga nevidim zašto Stepinac toliko smeta Srbiji i SPC on nije bio nikakav zločinac a možemo se samo prigovoriti da je mogao više učiniti.

Ono što je važnije a to je da se Hrvatska suoči sa svojom neslavnom prošlošću te da učini ono što je učinila Njemačka. Da se ispriča Srbima za ustaške zločine te učini sve uključujući i materijalnu ošteti žrtvama , vjerujem da nakon toga ni Stepinac nebi bio nekakav problem.

[kopitar]

пре 1 сат, Desiderius Erasmus рече

Proglasili su ovi naši popa Macu (od milja tako nazvanog jer je ubijao ljude macolom) za sveštenomučenika...

Da li je sveti Maco prošao nekakvu komisiju svih pravoslavnih crkava.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 13 минута, kopitar рече

Ono što je važnije a to je da se Hrvatska suoči sa svojom neslavnom prošlošću te da učini ono što je učinila Njemačka. Da se ispriča Srbima za ustaške zločine te učini sve uključujući i materijalnu ošteti žrtvama , vjerujem da nakon toga ni Stepinac nebi bio nekakav problem.

Meni bi se iskreno slošilo od toga.

Drugo trenutak kad je stepinc proglasen za blazenog, niti je mali niti beznacajan, te stoga da je hrvatska mala i beznacajna drzava uz to i po broju vernika ne pije vodu, jer Hrvatsku se moralo podrzati iz svih pravaca, pa me stoga ne bi cudio vrlo jak pritisak na papu a ne mali i beznacajan koji bi dosita i bio da je hrvatska sama vrsila pritisak.

Prosto mislim, da negde vatikan podržava ujedinjenje evrope i stvaranje jedne države, jer svi negde duboko verujemo da jedna tako velika država kao evropa, će biti u jednom momentu porpilično duhovno dezorijentisana i vatikan se nada i veruje da je tu šansa rimokatoličke Crkve, kojoj bi papa bio istinski duhovni vođa.

Politika i Hrišćanski zapad a to može slobodno da se kaže i za Istok je odavno došla do tačke zajedničkog interesa, gde svako mora dobiti svoj kolač i biti oprezan da se na tom kolaču odrežu što sličniji parčići.

Zato ko god govori o tome da politička situacija nema nikakvog uticaja i na verske poglavare, samim tim pogađaš i na papu, taj ne želi baš da vidi sliku svojim okicama, nego ipak malo i sebi i drugima probalonjuje stvarnost.

No ako je na papu izvršen pritisak da hrvatska mora da nadje svoj nacionalni identite i takva uđe u evropsku uniju i tako što mra da se veže i za nekog svog svetitelja ( što je meni prilično razumljivo ) , onda nek barem uslov za kanonizaciju bude i posve Hrišćanski, kako ne bi snishodljivošću nečega što bi sigurno i za evropu i vatikan bilo od koristi bilo i kontraproduktivno.

Da li je moguće da hrvatska ne može naći u svojoj dugoj istoriji svetitelja za kanonizaciju za koga bi vezala svoj nacionalni identitet a ne čoveka koji je poznati i u samoj Hrvatskoj, da je u najmanju ruku prećutno gledao na zločine.

Istorija se neće menjati a da li će neke od sledećih generacija Hrvata koji će imati naprimer Dragovu samosvest i Hristovu prosvetljenost gledati to kao neku vrstu misterije ili će biti fašizam toliko pobeđen u Hrvatskoj tada da će to gledati i sa velikom dozom greške samog nepogrešivog vatikanskog vladara, ne znam ali ne iskljućujem i tu mogućnost.

Ostali po južnoj americi i drugim udaljenijim mestima neće ni znati za slučaj stepinc i da bude kanonizovan ali Hrvatski Hrišćani i buduće generacije Hrvatskih Hrišćana će to svakako veoma veoma i znati i preživljavati, živeti sa tim.

Neka papa dobro razmisli, gde i da li je fašizam u Hrvatskoj pobeđen upravo među Hrvatskim Hrišćanima.

Da, vatikan ima nesumnjive dokumente, da Stepin nije ćutao, nije prećutkivao, vatikan bi te dokumente (barem hrvatski deo komisije) već iskoristio.

Da li će i koliko fašizam biti pobeđen videćemo, ja mislim da uz Božju pomoć hoće a kako će tada biti hrvatskim vernicima stvarno ne znam i ne bi im bio u duši.

Po meni Hristov svetitelj jednom ima šansu za to a to je da se javno suprostavi nesumnjivom zlu a ne da stoji uz njega ćuti i misli da zlo može promeniti.

Stepinc nije morao da govori ustašama da su zveri i da su nesumnjivo zlo, nego da javno govori da stoje u red i rade za nesumnjivo zlo, što ih čini pričesnicima zla a ne dobra.

 

[Zayron]

пре 4 часа, ana čarnojević рече

. Njegova odgovornost je ogromna i tko se s time ne želi suočiti - biva lošim kršćaninom i povjesničarem. Komisija je, smatram, tek ogrebala po površini neke važne teme.

O tom nema spora da je Stepinčeva moralna odgovornost ogromna kao ni to da se maximalno odgovorno ponašao prije rata, za vrijeme rata i poslije rata osudjujući javno svaki totalitarizam bilo nacistički ili komunistički kao i svaki anticrkvenu ideologiju. Nacizam je nazvao novopaganstvim, komunizam idolopoklonstvom čovjeku, klasi i partiji a unošenje takvih ideja u Crkvu smatrao je sektaštvom protiv kojeg se borio svim raspoloživim načinima, tri puta slao okružnice kojim je najstrožije zabranjivao učešće klera u bilo kakvim političkim strankama i politizaciju Crkve.

"U okružnici od 12. veljače 1935., koja je ponovljena 10. kolovoza 1938., te ponovno 26. listopada 1941., Stepinac je upozorio sve svoje podređene svećenike da ne staju ni uz koju političku stranku.[1] To ga nije spriječilo da se pozabavi političkim filozofijama kad se svojim propovijedima koristio za razjašnjavanje svojih stavova prema fašizmu i komunizmu:"

The Vatican & the Holocaust: 860,000 Lives Saved - The Truth About Pius XII & the Jews

Stepinac je, za razliku od Pija XII, osudio nürnberške rasne zakone

Papa Pio XII je odlučio nadalje u tišini pomagati rimskim i italijanskim Jevrejima nakon što je utvrdio da svaka dalja reakcija Vatikana vodi k još većim i divljačkim nacističkim odmazdama nad jevrejskim i poljskim stanovništvom i radi toga odustao od ionako kontraproduktivnog javnog natezanja sa Trećim Rajhom, nacistima i Hitlerom koje umjesto da su zaštitile ljude dovele su do sasvim suprotnog efekta jer Adolf Hitler se jednostavno nije dao ubijediti ili "uplašiti i zastrašiti" nekakvim "buuuu buuuuuu" prijetnjama iz Vatikana da se odrekne svog antisemitizma i genocida prema Jevrejima, Slovenima, Romima i ostalim "nižim rasama".

ALOJZIJE STEPINAC: Kad hrabrost prevlada

Proročki duh Alojzija Stepinca PDF

 

[Bokisha]

On 7/14/2017 at 17:28, Милан Ракић рече

Gost Novog dana bio je urednik portala Autograf i teolog Drago Pilsel, koji je komentirao priopćenje Tiskovnog ureda Svete stolice, koje je jučer objavila Hrvatska biskupska konferencija (HBK) o zaključcima Mješovite komisije hrvatskih katoličkih i srpskih pravoslavnih stručnjaka za zajedničko razmatranje lika kardinala Alojzija Stepinca.

• Postoji zaključak da se nisu dogovorili, da nije bilo zapravo pomaka s obzirom na rad Komisije?

Nije točno da nije bilo pomaka, bilo je pomaka, a mislim da je najvažniji trenutak bio u čitavom ovom procesu kada smo donijeli pismo državnog tajnika Pietra Parolina, a koje je zatajeno u Republici Hrvatskoj, a imali su ga godinu dana, mi smo objavili pismo u Nacionalu i na Autografu, pismo predsjedniku HBK-a Želimiru Puljiću i sa zahtjevom da se o tome obavijeste svi (nad)biskupi te katolička i šira javnost, i počela se tada tresti čitava propagandna struktura Katoličke crkve u RH. A Pietro Parolin u ime Pape u tom pismu kaže, najkraće rečeno: Stepinčeva kanonizacija - da, možda jednog dana, nije bitno kada. Bitne su pretpostavke pošto obje strane imaju ozbiljne prijepore jedna spram druge i traži se trenutak svijesti obje strane da se, kako kaže Papa, stekne stanje duha i uma koje će omogućiti dijalog i, što je najvažnije, zajedničkog čitanja povijesti ovog prostora kako bi se dogodili plodovi razumijevanja, pomirenja i poboljšanja odnosa između pravoslavaca i katolika, Srba i Hrvata. Tih pretpostavki još nemamo, nemamo uvjete postavljene od same Svete Stolice za kanonizaciju Alojzija Stepinca.

• Nije li bila iluzija očekivati zajedničko čitanje povijesti koje se toliko razlikuje u interpretaciji?

Naravno da je iluzija očekivati to unutar jedne godine koliko su katolici forsirali da traje ova Komisija, ali treba uzeti u obzir da su katolici igrali nekorektno pa je moderator Komisije, Francuz otac Bernard Arduro, doveden da neutralno vodi taj dijalog, stopirao važne dokumente iz vatikanskih arhiva. Bilo je bojkota pa se nisu dobivali dokumenti onako kako su to tražili pravoslavni. I o tome postoji pismo koje smo objavili. Arduro je imao moć otvoriti te arhive, pogotovo kako je, otkako je Franjo postao Papa, počela se digitalizirati ostavština Pija XII. i to će uskoro biti gotovo.

• Hoće li se pojaviti neki novi dokumenti koji bi ukazali na neke nove povijesne činjenice?

Pojavile su se argumentirane spoznaje, počevši od onih one koje su srpski stručnjaci pokazali u Zagrebu, na opće iznenađenje katolika, da je Stepinac odgovoran moralno, ako ne i politički za sve što se događa na području Kraljevine Jugoslavije među katolicima, odgajajući kadrove u okviru Katoličke akcije, koji su dijelom bili oslonjeni na HSS, dijelom na druge strukture, on ih ne odgaj u zdravom duhu, već se može govoriti o nekim zastranjenjima i ti ljudi postaju dužnosnici ustaškog režima. On ima odgovornost za ono što se dogodilo za vrijeme Drugog svjetskog rata, a što pravoslavni pojednostavljuju pa kažu - šutio je. Dijana Budisavljević je pokušvala uvjeriti Stepinca, imamo tekst u Globusu, koliko joj je bilo teško i mukotrpno ga uvjeriti da stavi na raspolaganje infrastrukturu kako bi se pomoglo djeci koju je spašavala, sve to pomalo izlazi van, kao i to da je bio upoznat sa strahotama koje je provodio ustaški pokret. Njegova odgovornost je ogromna i tko se s time ne želi suočiti - biva lošim kršćaninom i povjesničarem. Komisija je, smatram, tek ogrebala po površini neke važne teme.

• Je li ovo bio svojevrsni arbitražni sud u kojemu je Papa tražio zajednički stav?

Ovo je za mene, poznavajući psihologiju Pape Franje, a gledam ga i slušam svaki tjedan, on pili, pili, pili stalno o jednakosti, zajedništvu, stvaranju prostora za drugoga, mimo egoizma, htio je vidjeti hoće li obje strane pokazati mudrost i sposobnost dijaloga. Osim toga, dobio je alibi - jer pismo patrijarha Irineja je alibi - od pravoslavaca, i vidjet ćemo, puno toga još ne znamo, mogu li Srbi i Hrvati unutar godinu dana pokazati malo mudrosti i želje za mirnim, neglupim, a takvih smo imali od strane srpske politike, komunikacijama. Ovo je bilo razdoblje i slijedi razdoblje kada se političari trebaju maknuti iz te priče, a progovoriti trebaju dokumenti. Počela je važna komunikacija Pape i patrijarha Irineja i gotovo sam siguran da će na jesen, možda tijekom zime, uslijediti novo pismo Papi patrijarha ne samo da se vratimo tamo gdje smo bili, da je potrebno pristupiti kanonizaciji ako postoje elementi, a ja mislim da ne postoje, da se Stepinca prihvati kao vjerskog orijentira. Kad ste blaženik, to je neka osoba koja može biti uzor mjesnoj crkvi, ali kada nekoga proglastite svecem, uzorom općenito, taj mora biti orijentir univerzalno, a Stepinac to, nažalost, zasada, nije. Postoje crne točke koje treba rasvijetljivati u njegovoj biografiji. No, pitanje svetosti je marginalno pitanje, fundamentalno pitanje je Isus Krist, oko njega se okreće čitava naša priča, on je centar.

• Možemo li očekivati da se ide prema svojevrsnom zaključku da će iduće godine biti proglašenja Stepinca svecem?

Mislim da bi to bilo velik grijeh prema ekumenizmu, mislim da Papa ima važnije ciljeve nego nahraniti hrvatski ego.

• Kakva bi u tom slučaju mogla biti reakcija hrvatskih katolika?

Pod pretpostavkom da će jednoga dana u ovoj zemlji živjeti informirani građani, biti izgrađeni vjernici, samosvjesni i svoju vjeru temeljiti ne na mitologiji, nego na evanđelju, na ekumenizmu, onda neka Stepinac bude proglašen svetim, ako to većina u Katoličkoj crkvi želi, ako su se smirile sve polemike, ako sve znamo o njemu, a zasada ne znamo. Zaključno, mislim da slijedi intenzivniji rad povjesničara i da papa Franjo neće žuriti i pokvariti još više ekumenske i međunacionalne odnose.

a koji je izvor?nema linka

[Православни Србин]

Мислим да је канонизација Степинца, ако до ње дође, нешто што је веома лоше и веома руши дијалог и уопште односе две Цркве. Она би само даље продубила јаз. Показала би неискреност и непокајање римокатолика за усташки геноцид и за сво зло које се тада десило, а у које је Ватикан итекако био умешан.

Иако саам против екуменизма, како је он замишљен (,,Теорија грана", итд) јер сматрам да је такво учење теолошки и догматски антихришћанско, ипак сматрам да треба да постоји дијалог православних и римокатолика.

Међутим, канонизација Степинца руши сваки дијалог.

[Православни Србин]

пре 4 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da li je moguće da hrvatska ne može naći u svojoj dugoj istoriji svetitelja za kanonizaciju za koga bi vezala svoj nacionalni identitet a ne čoveka koji je poznati i u samoj Hrvatskoj, da je u najmanju ruku prećutno gledao na zločine.

 

Па могуће је пријатељу, итекако је могуће. Никад, како сам већ рекао, не волим да генерализујем, али што се хрватске нације тиче, мислим да је Степинац један прави представник духа те нације. Хрватска нација је конципирана на мржњи према Србима. Свиђало се то нама или не, али тако је. Такође, конципирана је и на оном језуитском принципу: циљ оправдава средства. Дакле, сва средства су оправдана.

Да би створили своју државу, да она буде ,,чиста" од Срба и других ,,неподобних елемената", Хрвати су се користили свим средствима. Кад је требало да убијају, убијали су, кад је требало да се улизују, улизивали су се. Чак су се улизивали и њима омраженим Србима и српском краљу из, како су говорили, ,,циганске династије" Карађорђевића. Увек су носили маску на лицу, кад је то требало, и кад је био одговарајућ моменат, скидали су ту маску и показивали право лице. И несрећном Краљу су је показали у Марсељу. А Србима су право лице показали 1941. године, под пуном подршком новог господара Хитлера. Касније су се улизивали комунистима, по истом методу. За њих је Југославија била само транзитна станица до етнички чисте Хрватске. И клели су се у Југославију, а презирали су је и мрзели из дна душе као и било који облик заједнице са Србима. Јавно су се клели у њу, а себи су је проклињали. И кад је дошао час, као и 1941. године, први су јурнули да је руше. И то са одушевљењем, опет су показали право лице. Сада, уз подршку нових господара-Америке и ЕУ.

Е, па Степинац је слика и прилика духа једне такве нације. И он се улизивао свима, и краљу, и нацистима и комунистима. И он је прећуткивао злочине, геноцид, подржавао усташку власт, јер му је једина идеја у које је фанатично веровао, била етнички чиста римокатоличка Хрватска. Једини пут кад се мало замерио са Павелићем било је кад је овај величао босанске муслимане као ,,праве Хрвате", јер је надбискуп веровао да су само римокатолчички Хрвати прави Хрвати. Само су се тад замерили, али то није било ништа страшно. Дакле, то је био човек који је имао хиљаду лица-једно за Југословене, друго за нацисте, треће за комунисте (комунисте је хвалио и величао њихову борбу, надахнуто говорио да му је драго што ту боребу предводи ,,велики хрватски син" Јосип Броз Тито), али у себи је увек имао само један циљ-чисту римокатоличку Хрватску. И за њу се свим својим силама борио и свим средствима. Па и лажју, дволичношћу и злочинима. Није их лично вршио, али јесу његови фратри и калуђери, јесу усташе, а он је то знао, прећуткивао а можда и одобравао. И то је поента приче

Тако да није чудно што Хрвати бирају Степинца за свог националног свеца. Па он јесте најбоље што дух те нације, нажалост, има да понуди. То су све испричане приче, мени је жао што је тако, али нажалост јесте тако. Ја опет кажем не генерализујем, не кажем да је 100% тако, има пуно добрих, честитих Хрвата који схватају све ово (чак се недавно моја фамилија ородила са таквим Хрватима, били смо им на свадбу, добри, честити људи), али нажалост духовна клима у хрватској нацији је оваква. Ја бих највише волео да се ми измиримо, па и да духовно будемо оно што јесмо крвно и биолошки и по језику-браћа и један народ, али како ствари стоје, то је врло тешко. Али, то што је нешто тешко не значи да је немогуће.

[Milan Nikolic]

Priča o kanonizaciji Stepinca je bruka. Mračna strana politike. Način da se overi raskol do kraja veka.

[Zayron]

пре 17 часа, Milan Nikolic рече

Priča o kanonizaciji Stepinca je bruka. Mračna strana politike. Način da se overi raskol do kraja veka.

S tim se i ja slažem da je svaka priča koja nije zasnovana na istini i ne respektuje fakta bruka. Samo što na Balkanu svako ima svoju istinu, Srbi svoju, Hrvati svoju, Makedonci i Slovenci svoju, Bošnjaci i Šiptari svoju itd. Tim balkanskim istinama ne pomogne nikakva komisija da se usaglase pa ni ova mješovita. Ustvari njen zadatak je bio utvrditi ta fakta i postići nekakvu saglasnost ogledno njih a od toga nije bilo učinjeno ništa. Niti su se nove činjenice pronašle niti stare uspjele opovrgnut niti njihova tumačenja usaglasit. To ne savlada nikakva komisija na svijetu. Jedino što ostaje je realan fakt da na Balkanu svako ima svoju istinu i taj fakt jedino možemo respektovati kao takav kakav jeste, ništa drugo se s tim ne da uradit. A i svaka Crkva na kraju krajeva ima svoja pravila kanonizacije. Osobe koje su živjele u doba prije nego što se pojavio ekumenizam i Crkve počele saradjivati od vrhova pa sve do parohijskog nivoa ne možemo procjenjivati ekumenističkim kriterijima i posmatrati ih iz sadašnje savremene perspektive svejedno da li se radi o katoličkim, pravoslavnim ili protestantskim teolozima, biskupima, episkopima ili. svetiteljima.Tako da je pozivanje na današnju ekumenističku praksu besmisleno ukoliko se radi o osobama koje su živjele kad tog ekumenizma kao što je taj današnji još nije bilo ni u nagovještaju a tako ni Stepinčeva kanonizacija ne može biti dovedena u pitanje nikakvim ekumenističkim trendovima u Crkvama ili crkvenim hijerarhijama bilo katoličkoj, pravoslavnoj ili protestantskoj. Stepinac se kanonizuje zbog mnogo čega drugog a ne zbog ekumenizma niti je to ikad Katolička Crkva od njega očekivala u to doba niti mu tako nešto propisivala pa se on onda ogriješio o  ta pravila i sl. Ali čak i tako se mnogi Stepinčevi potezi mogu nazvat ekumenističkim kao na primjer ta njegova izjava ili tačnije instrukcija katoličkim župnicima da Srbi mogu postati formalno katolici dok ne prodju rat i ustaške represije pa ako ne žele ostati u KC poslije se mogu sami opet vratiti k pravoslavlju kad prodje životna opasnost. A upravo tako je to i bilo, mnogima je to spasilo živote. U KC je ostao samo taj koji je to htio a skoro svi su se vratili u SPC. Na kraju krajeva ustaše su likvidirale čak i jevrejske i srpske konvertite, to su radili i nacisti u Trećem Rajhu, (primjer sv. Edite Štajn i njene sestre), no, u neusporedivo manjem broju i mjerilu nego te nekonvertovane a kad se nije moglo ljudima drugačije pomoći onda je i takva pomoć formalnom konverzijom ipak spašavala živote u takvim bezizlaznim situacijama. Naravno da je Crkva protestovala i protiv likvidacija i rasizma jednako oštro bez ogleda da li se radilo o mješovitim brakovima, konvertitama ili ne. Naročito oštar je bio Stepinac u kritici "paganske prakse" kako ju je otvoreno nazvao kažnjavanja civilnih taoca odmazdom i bez ikakvog sudjenja deset ili sto Srba, Jevreja za jednog ubijenog Njemca i sl. o čemu je otvoreno pisao proteste i govorio u propovijedima da se tako nešto ne smije dešavati u nijednoj hrišćanskoj zemlji ili hrišćanskoj Evropi.  .

[Zayron]

Sličnu kauzu i kanonizacijsku kontroverziju smo već imali.

Neke jevrejske organizacije su iznijele prigovor protiv kanonizacije sv. Edith Stein a posebno protiv označavanja Edith Stein za mučenicu jer kako oni tvrde, Edith Stein je bila umučena radi svog jevrejskog porijekla. Katolička Crkva je njihov prigovor odbila jer je prema tumačenju Katoličke Crkve Edith Stein bila umučena radi toga što je njena Crkva istupila protiv progona Jevreja. U svakom slučaju je izgleda jasno da kad bi ostala jevrejskom filozofkom dr. Edithom Stein, mogla je na vrijeme napustiti Evropu (kao što su to učinili Albert Einstein) i mnogi drugi jevrejski akademici. Ai upravo zbog toga što je bila karmelićanskom redovnicom Terezijom Benediktom, bila je vezana poslušnošću i ostala u Evropi. Njeni spisi svjedoče o hrišćanskoj žrtvi koju je prinijela za ljude svih vjeroispovijesti.

 

Terezie Benedikta od Kříže

Edith Stein

Rosa Stein

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 5 минута, Zayron рече

Sličnu kauzu i kanonizacijsku kontroverziju smo već imali.

Neke jevrejske organizacije su iznijele prigovor protiv kanonizacije sv. Edith Stein a posebno protiv označavanja Edith Stein za mučenicu jer kako oni tvrde, Edith Stein je bila umučena radi svog jevrejskog porijekla. Katolička Crkva je njihov prigovor odbila jer je prema tumačenju Katoličke Crkve Edith Stein bila umučena radi toga što je njena Crkva istupila protiv progona Jevreja. U svakom slučaju je izgleda jasno da kad bi ostala jevrejskom filozofkom dr. Edithom Stein, mogla je na vrijeme napustiti Evropu (kao što su to učinili Albert Einstein) i mnogi drugi jevrejski akademici. Ai upravo zbog toga što je bila karmelićanskom redovnicom Terezijom Benediktom, bila je vezana poslušnošću i ostala u Evropi. Njeni spisi svjedoče o hrišćanskoj žrtvi koju je prinijela za ljude svih vjeroispovijesti.

 

Terezie Benedikta od Kříže

 

Šta je tu slično?

Prigovor?

To tebe samo zanima, prigovor?

[Zayron]

пре 5 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Šta je tu slično?

Prigovor?

To tebe samo zanima, prigovor?

Sve je slično, na jednoj strani neupitan svetitelj tj. neupitna svetiteljka koje KC namjerava kanonizovat a sa druge strane prigovori i protesti tih koji ne žele da taj svetitelj i ta svetiteljka budu kanonizovani. Ko je svetiteljem u KC to odlučuje samo KC.