Традиционална Западна уметност

[Снежана]

Marš na Drinu

 

Koračnicu je na samom bojištu komponovao Stanislav Binički, vojni kapelnik, kompozitor i dirigent
Cerska bitka, vođena od 16. do 19. avgusta 1914, donela je veliku pobedu srpskoj vojsci. Tu, na samom bojištu, kompozitor i dirigent, vojni kapelnik Stanislav Binički komponovao je „Marš na Drinu“. Posvetio ga je pukovniku Milivoju Stojanoviću, zvanom Brka, poznatom junaku, komandantu Drugog pešadijskog puka, koji je na Ceru poginuo.

 

Taktovi za oslobođenje

Marš je izvođen u savezničkim zemljama, a u Nišu 12. oktobra 1918. uz ove taktove je Drinska divizija marširala kroz tek oslobođeni grad.
Stanislav Binički diplomirao je i docnije predavao matematiku, ali se uporedo bavio i muzikom, pa je kao državni stipendista završio i Muzičku akademiju u Minhenu i zaposlio se u vojsci. Autor je prve izvedene srpske opere (1903) „Na uranku“, na specijalno pisani libreto Branislava Nušića.

 

Povodom pedesetogodišnjice Cerske bitke Miloje Popović Kavaja, sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista beogradske Palilule i predsednik KUD „Ivo Lola Ribar“, napisao je tekst za marš Biničkog. Hor Lole ga je izveo prvi put, a malo kasnije je snimljena ploča, na kojoj je ovu pesmu, uz muzičku pratnju Miodraga Jašarevića i orkestra Carevac, otpevala tadašnja zvezda Ljubivoje Vidosavljević.

 

 

 

Miloje Popović je završio Pravni fakultet, bio omladinski aktivista, urednik i novinar šezdesetih u Politici, savetnik Vlade Srbije za štampu i kulturu, diplomata u Njujorku, prvi generalni direktor Sava centra, šef resora za inostrani turizam u ondašnjoj saveznoj vladi, konsultant kompanije DHL. Autor je i „Poeme o Tesli“ (1976). Njegov „Marš na Drinu“ ima 15 ne mnogo pevljivih strofa, a najčešće se peva ova: „U boj krenite, junaci svi/ Kren‘te i ne žal‘te život svoj/ Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj/ Reka Drina - slavu, hrabrost/ I junačku ruku srpskog sina.“

Česte obrade

Miloje Popović Kavaja je jednom prilikom ispričao:
- Kad se pesma pojavila u javnosti, mislim da nije prošlo duže od mesec dana, a već je bilo teško naići na bolji kafanski orkestar koji je nije imao na repertoaru. Ne bih rekao da je tad zavladala nekakva euforija, ali je jedan naš srpski poltron, da mu ne pominjem ime jer je još živ, odmah požurio kod Tita da bi mu se požalio: „Eno, Srbi opet lumpuju uz neke nove nacionalističke pesme.“ I ko zna šta bi se tad dogodilo da nije pomenuo „Marš na Drinu“, na šta mu je stari odgovorio da on lično obožava tu kompoziciju i da u tome ne vidi ništa loše.

Kompoziciju Biničkog izvodili su mnogi muzičari, a među njima su bili i Džoni Štulić, Lajbah, Šedousi... Kad je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost, skandinavski izdavači su, u nameri da objave još neka umetnička dela s ovih prostora, izabrali kompoziciju Stanislava Biničkog „Marš na Drinu“. Činila im se povezanom s Andrićevim delom „Na Drini ćuprija“.

 

MARŠ NA DRINU

U boj krenite junaci svi kren te i nežalte život svoj
Cer da cuje tvoj Cer nek vidi boja reka Drina
slavu hrabrost i junačku ruku srpskog sina.

Poj,poj,Drino,vodo hladna ti
Pamti priče kad su padali
Pamti hrabri stroj
Koji je pun ognja,silne snage
Proterao tudjina sa reke naše drage.
Poj,poj Drino,pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
pevao je stroj,vojevo se boj kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv se lila Drinom zbog slobede.

 

 

 

[Аурор]

пре 17 минута, Снежана рече

Milorad Petrović Seljančica

Drag domaći autor 

Nažalost zapostavljen i za vreme života i posle njega...

[Аурор]

Ko da ju je danas pisao...

 

[Аурор]

Staze

 

Dve preda mnom staze stoje:

jedna s cvećem, druga s trnjem;

gvozdene su noge moje:

idem trnju da se vrnem.

 

Ja ustupam cveća staze

kojima je noga meka;

nek po cveću žene gaze,

a trnje je za čoveka!

 

Đura Jakšić, 1856.

 

@Grizzly Adams @Paradoksologija 

[Avocado]

пре 12 минута, Аурор рече

Ko da ju je danas pisao...

 

Kao da je... a nije... nego je pisao u vreme koje danasnji nacionalisti idealizuju kao savrseno... sto vise govori o tome kako sve generacije imaju promasenu nostalgiju za nekim starim dobrim vremenima (koja zapravo postoje samo u masti) nego o tome kako je danas i kako je bilo u Disovo vreme...

[Аурор]

Nepoznata tužna žaba, početak 21. veka

[Avocado]

Samo ovo je tradicionalna evropska umetnost... sve ono posle su bezvezne novotarije...

 

[Аурор]

пре 25 минута, Avocado рече

nego je pisao u vreme koje danasnji nacionalisti idealizuju kao savrseno

Prvo, u to vreme je kod nas živeo veliki broj stvarno izuzetnih ljudi.

Drugo, ja nisam nacionalista, ni srpski, ni belački.

пре 25 минута, Avocado рече

sto vise govori o tome kako sve generacije imaju promasenu nostalgiju za nekim starim dobrim vremenima (koja zapravo postoje samo u masti) nego o tome kako je danas i kako je bilo u Disovo vreme...

Možda mogu da se složim...

Ali ima nešto drugo što je bitno tu:

[Снежана]

пре 7 минута, Avocado рече

Samo ovo je tradicionalna umetnost... sve ono posle su bezvezne novotarije...

 

 

[Аурор]

пре 19 минута, Аурор рече

Ali ima nešto drugo što je bitno tu:

Odnosno, iako možda nije bilo, važno je da takav ideal živi.

[Аурор]

Edward Grieg

[Баба]

Култура је мртва људи о чему ви причате?

[cloudking]

пре 1 минут, Жељко рече

Култура је мртва људи о чему ви причате?

Promasio si temu... ovde niko i ne govori o kulturi, ovo ti je tema o politici.

[Аурор]

пре 2 минута, Жељко рече

Култура је мртва људи о чему ви причате?

U kulturu je ušao nihilizam, i u njoj je takođe 'Bog umro'.

A o ovoj 'degenerisanoj umetnosti' je pisao i +Serafim Rouz (samo što ju je zvao 'apsurdna umetnost', možda bi trebalo i ja)... Kaže da je to erupcija pakla u ovaj svet.

[Баба]

пре 9 минута, cloudking рече

Promasio si temu... ovde niko i ne govori o kulturi, ovo ti je tema o politici.

Можда сам промашио тему, али нисам министарство!