Претражи Живе Речи Утехе

Браћо и сестре, радујем се што је Господ дао да се прве недеље поста, на Теодорову суботу, саберемо овде у храму Светог Георгија и да се заједно Господу помолимо. Ми смо, ево, на крају прве недеље поста која јесте почетак једног истинског духовног путовања и духовног подвига. Већ у тој недељи нама се открива смисао поста, разумемо зашто се и споља и изнутра уздржавамо од свега за шта смо били везани и чему смо били потчињени. Данашње Јеванђеље, као што смо чули, почиње речима о љубави, а то је уједно и одговор на то шта је циљ поста. Наиме, често не само да постављамо себи питање, него нам се пост и своди на спољашњу димензију, на детаљну бригу о томе колико ћемо и коју ћемо врсту хране узети, а онда када се деси да смо и нехотице погрешили онда осећамо грижу савести. Наравно да у посту све има свој смисао како у спољашњој тако и унутрашњој димензији. У том контексту и наш однос према храни има свој смисао. Пре свега уздржавајући се од одређене врсте хране и сводећи количину узимања хране на минимум, ми полако почињемо да вежбамо, да ломимо своју вољу која је постала конформистичка, сладострасна, која је довела себе до тога да не може да управља собом него да зависи од свега што је споља и што се највише види у нашем односу према храни. Друго, у том односу према храни проказује се наш конзумерски однос, тј. наш однос према творевини Божјој, према природи. Водећи рачуна о врсти и количини хране коју узимамо ми враћамо себе у унутарњи положај нашег односа у којем поштујемо све што је Бог дао, поштујемо природу, почињемо да је ценимом. Дошли смо до тога да увек имамо вишка хране, да размишљамо о томе шта нам се допада, шта нам се не допада, шта нам је укусно, шта нам није укусно и да то иде до бескрајних могућности у којој сама храна губи свој смисао као дар од Бога, као прилика да за оно што примамо од Бога за трпезом Њему благодаримо. Уосталом, из тог разлога читамо молитву пре и после јела. Дакле, важно је да водимо бригу о телесном посту. Телесни пост се своди на све што је телесно, јер та прва димензија поста нас припрема за контролу себе и контролу своје воље како бисмо одбацивали све оно што је унутра, унутар нас, што је последица наших помисли и наших жеља. Одбацујући то ослобађамо простор за развијање и деловање и дејствовање дарова Божјих које смо добили, а свако их је добио. Дакле, смисао и циљ поста јесте не само да се боримо против страсти и греха у нама, него пре свега и изнад свега да дођемо до развијања врлина на које смо позвани и за које имамо потенцијал у себи и да се све врлине сведу и оврхуне у једној јединственој врлини, а то је љубав. Волите једни друге и по томе ће вас свет препознати, каже Господ. Прем томе, наш међусобни однос ће показати каква је наша вера у Бога и какав је наш пост. Ако смо постили да би нам се други дивили или сами се себи дивили већ смо у старту промашили. Када говоримо о посту ми говоримо о нечему што припада нашем погледу на свет. То није дијета. У данашњем Јеванђељу Господ каже: Љубите једни друге и немојте да брините због тога што вас други презиру. Он каже и: Ако вас мрзи свет знајте да је мене омрзнуо пре вас. Данас ће многи рећи за нас који се скромно и смирено трудимо да постимо, да се молимо Богу, да испуњавамо заповести и закон Божји, да праштамо, да иштемо опроштај, да љубимо и непријатеље своје - не само да им праштамо, него да их истински волимо – да онда када нас неко увреди ми не желимо да му узвратимо и вређамо њега, да онда када нас неко оговара и оптужује ми нећемо оптуживати и оговарати њега, ако нам неко нешто отме ми нећемо узимати његово, ако нам неко и кућу сруши ми нећемо његову рушити, и тако редом... да то наравно нимало није једноставно и обичном људском уму, необлагодаћеном и неохристовљеном, то не само да није прихватљиво него је и несхватљиво. Али то је позив и заповест Божја! Зато ће неко ће рећи: Ови живе у прошлим вековима, они су заостали, они су конзервативни, у најбољем случају они не разумеју да ми верујемо Христу, у Реч Његову, у Јеванђеље Његово, а често наступају са позиције силе и моћи и хоће своје погледе и калупе да наметну и другима и нама. Због тога их нећемо оптуживати, али ћемо рећи да Црква тј. ми нисмо ни конзервативни ни либерални. Ми не чувамо ни стари систем вредности, ни стари патријархални поглед нас свет, нити се боримо за модеран приступ човеку и окружењу у којем живи. У сваком времену припадамо свом времену и ми данас припадамо овом времену и учествујемо и трудимо се да учествујемо у свему ономе што је добро, што је истинско, што је честито, али знамо да је реч Христова непролазна. Данас смо чули у Апостолу када апостол Павле каже за Христа: Он је увек исти. Христос је увек исти, године његове неће минути. Господ је јуче и данас и сутра исти и Његова Реч је вечна. Према томе, ми не можемо променити, макар нас то коштало и живота, свој поглед на свет, своју веру, а хтећемо увек да начином живота, својим сведочењем будемо актуелни, будемо савремени у своме добу и на своме месту. Јуче, данас и сутра Господ је исти и наша вера је иста. И то је систем вредности. Када нас питају, било кога од нас, почевши од мене: Шта ти мислиш? Ми се трудимо и мислимо да наше срце, наше читаво биће, наш ум буду охристовљени. Ми се трудимо и желимо да мислимо Христом и да Христос мисли у нама. И знамо, ево сам Господ каже, чули смо то у данашњем Јеванђељу, да то свет неће прихватити или ће то сматрати понекад конзервативним или заосталим или ће рећи, са друге стране, да је то исувише модерно. Свет, тј. они који не желе да уподобе себе Христу, да се боре против својих слабости, да завире у своје срце, који не желе да се преображавају, који не желе да живе у покајању, који не желе да посте телом и душом и умом, њима ће бити страна реч Христова, биће им тешком, одбациће је. Назваће је непријатељском по људски род, по човека. Браћо и сестре, то не треба да нас узбуђује, него само да нам буде још већи подстицај, да нам даје још већу снагу да колико год можемо мислимо Христом и живимо Христом, преображавамо се у Њему. То ће бити наш најбољи одговор, истинско и право сведочење да љубимо једни друге и да љубимо оне који нас не разумеју, јер једино кроз љубав и још молитву Господњу и њихово срце и њихов ум може бити просвећен да и они препознају Христа као Спаситеља читавог света коме нека је слава заједно са Његовим Оцем и Духом Сетим сада и увек и у векове векова. Амин! Архиепископија београдско-карловачка Патријарх |

Институт за студије културе и хришћанства и Дом омладине Београда Савремена читања Откривења Сала „Американа“ Дома омладине Београда, 17. септембар 2021. Програм скупа 09.30-09.40 Отварање Сергеј Беук, Данијела Марковић Панел 1 (на енглеском језику) Модератор: Давор Џалто 09.40-10.10 The End of Revelation (Revelation 22:1-5) Margaret Barker 10.10-10.30 Is Revelation a Christian text? Hugh Doyle 10.30-11.00 Дискусија 11.00-11.40 Пауза Панел 2 Модератор: Данијела Марковић 11.40-12.00 Откривење и откривења Владан Таталовић 12.00-12.20 Бивање и виђење: онтологија Јовановог Откривења кроз призму хипостатичке философије Горазд Коцијанчић 12.20-13.00 Дискусија 13.00-14.30 Пауза за ручак Панел 3 Модератор: Сергеј Беук 14.30-14.50 Чињенице и митови на почетку ере Горан Гоцић 14.50-15.10 Између града и врта: одјеци визије Новог Јерусалима у дистопијској књижевности и модерном урбанизму Моња Јовић 15.10-15.30 Апокалипса у роману ,,Пут” Кормака Макартија Кристијан Олах 15.30-16.00 Дискусија 16.00-16-15 Затварање скупа

Ових дана, када је најактуелнија вест у целом свету проблем са вирусом корона, у неколико дневних новина писало се о Светој Корони. Наравно, за медије је ово прилика за добар наслов и интригантну вест. С обзиром да је реч о светитељки из првих векова хришћанства, сматрамо да је потребно дати објашњење. Оно је кратко. Реч corona је латинског порекла, и означава круну. Када се потражи еквивалент у грчком језику долазимо до имена у мушком роду Στεφανοσ (крунисани). У српском језику ово име се у женском роду усталило као Стефанида (или Стефанија). Дословнији превод био би Круна. Дакле, Света Корона је у православном календару Света Стефанида. Прославља се заједно са Светим мучеником Виктором 24/11. новембра. Протонамесник Александар Р. Јевтић Извор: Епархија жичка

https://www.youtube.com/watch?v=-3KtQ9aIOQk

Архиепископ цетињски Митрополитт црногорско-приморски г. Амфилохије служио је јутрос, на Јовандан, са свештенством Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Литургији је присуствовао и молитвено учествовао Епископ диоклијски г. Методије. У току Литургије Митрополит Амфилохије је миропомазао новокрштеног слугу Божјег Душана. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Владика Амфилохије је рекао да Бог није могао већи дар да подари Цетињу од руке Светога Јована Крститеља. Звучни запис беседе „Велики је дар да је овдје било сједиште и Црнојевића и Петровића, да су овдје и мошти Светога Петра Цетињскога, да је ово краљевски град. Овдје се, на Ријеци Црнојевића родио и краљ Александар, онај који је обновио цркву Светога Петра на Ловћену“, казао је Митрополит црногорско-приморски. Казао је да је светиња на Ловћену од 1972. поново оскрнављена и срушена, глава Ловћена посјечена, а мошти Светог Петра Тајновидца Ловћенског утамничене. „Ко их је утамничио? Ирод и Језавеља, они који су утамничили и Светог Јована Крститеља прије толико вјекова. Утамничили су га, нажалост, његови, по наредби онога чије име нећемо овдје да помињемо. И ено га, утамничен је већ толико деценија“, казао је он. Додао је да Свети Петар Цетињски вапије и позива Цетињане и Његуше и све у Црној Гори да врате његово име и његов храм на Ловћен. „Јован Крститељ је онај који је свједочио истину и зато је пострадао од безбожне Језавеље и Ирода, као што је Његош, његов наследник. свједок и проповиједник истине и свјетлости Божанске, пострадао од савремене Језавеље и савременога Ирода“, поручио је Митрополит Амфилохије. Након светог причешћа, Владика Амфилохије је са свештенством благосиљао славске колаче данашњих свечара. Честитајући славу свим данашњим свечарима, рекао је да нико није толико прослављан као Свети Јован Крститељ. „Његова глава је посјечена, али оно што је на правди Божјој посјечено, оно не умире, оно је вјечно и непролазно“, казао је Митрополит Амфилохије. Сабрани вјерни народ је цјеливао руку Светог Јована Крститеља, коју је у част његовог празника претходно Митрополит Амфилохије изнио пред вјерне из кивота Светог Петра Цетињског. Извор: Митрополија црногорско-приморска

преузмите цео текст на НА ЛИНКУ