Претражи Живе Речи Утехе

Свети оче Саво српски, Господ наш и Спаситељ, Исус Христос рече : „Ја сам чокот а ви лозе“. Саво, ти си калем племенити на том Чокоту Живота, калем који је примјером свога светога живота, љубављу према Богу и роду своме , сокове јерусалимско-небеског Чокота спровео, преко Хиландара, Студенице и Жиче, на свеколики род српски. Та лоза-Црква Христова, и ти сокови- ријечи Божије, доњели су гроздове, плодове слатке, светосавске. Гроздове боје крви, крви која истиче из пресветих ребара на Крсту копљем прободенога. Крви која је омила гријехе свих народа, па и твога Саво. Јер тај грозд на чокоту твога народа, остао би само плод дивљег и незнабожачког винограда, а тобом оче наш Саво , он је постао плод винограда који се благосиља и постаје Крв Спаситељева, која нам кријепи душу, исцјељује тијело и сједињује са вјечношћу божанском. Светитељу Саво, први архиепископе српски, ниси свет јер си први, већ зато што си се трудио да будеш последњи на земљи, сада си међу првима у Царству Божијем. Било је прије тебе првих светитеља српских, и првих мученика, и првих кнежева и краљева, било је и послије тебе првих патријараха, царева и првака разних. Међутим, ти си од младости своје погружен у смирење, трпљење, скромност, у дубоку побожност и послушање Богу и роду своме, као последњи слуга на земљи, постао први, рода свога, у Царству Божијем. Крајеугаони камен, Христа, први си узидао у неразрушиви бедем тврђаве рода свога, Цркву српску православну, коју ни врата пакла нису до сада савладала, а неће ни до краја вијека, а било је много покушаја од тада до сада. Свети оче Саво, знао си ти добро, да твој народ, да би спознао Онога који јесте, онај који је Логос-Ријеч-Слово, извор словесности, премудрости и истине, мора бити словесан. Зато си утемељио прве школе , преписивачке и књиговезачке радионице, преносио знање са истока из свих области и поучавао народ о томе. Отварањем прве болнице у Студеници засијао си српско поље медицине међу првима у Европи. Светитељу Саво, апостоле српски, као Мојсије у Израиљу, оградио си нови Израиљ, род свој српски законом Божијим, као мудри, добри пастир стада Христовог који је рекао: „научите их да држе све што сам вам заповједио“. Утврдио си тако, преко законоправила и монашких типика, темељ законодавству српском, како духовном тако и световном. Твоја чувена жичка бесједа „О правој вјери“ , непрестано нас опомиње да се држимо вјере апостолске и вјере светих отаца, утврђене на седам Васељенских сабора. Светитељу Саво, оставио си ризнице свога оца земаљског пуне злата и сребра да би стекао блага Оца Небескога. Тако си и сам постао ризница највећег блага, а то је благодат Духа Светога. Само онај који је ризница ове благодати тај је извор мира. Зато си непрестано био онај који мири, измирује завађену браћу и спречава ратове и сукобе. Светитељу Саво, научио си свога светога оца, своју браћу и потомке, да граде цркве и манастире, да зидају предсобља Царства Божијега, Небескога Јерусалим , овдје на земљи. Сада, као драго камење и бисере , расуте, широм земаља српских, народ твој као у старозавјетну змију од мједи гледа у те светиње и види Христа. Светитељу Саво, као што твоје светосавско чадо, чувени пјесник Војислав Илић , у једној од својих најљепших пјесама, посвећеној теби, каже: „вјекови су прохујали од чудесне оне ноћи“ , оне ноћи када си започео везивати конце српскога народа за Небеса, до дана данашњега, много је у тим вјековима прохујало туга и радости, пораза и побједа у твоме роду. Послије свих тих вијекова, ево, и овдје, вечерас, у твоме Улцињу, један грозд народа на твом светосавском путу до Христа, слави спомен твој. Овдје, у најјужнијем српском граду, као што нас љетно сунце грије, за које кажу да је најближе, најприсутније и најтоплије изнад овог града, тако нас ти оче Свети Саво у овим јануарским данима и у овоме времену , бременито искушењима, као сунце, својим светим примјером гријеш, а твој свети подвижнички, светачки лик, са иконе твоје нам свијетли и обасјава путеве којим ходимо. Светититељу Саво, ево нас, стадо твоје сабрало се вечерас овдје, да ти принесе славопој и захвалност. Ово стадо, мало одазваних од много званих, сабрало се вечерас још и да ти ода извјештај , да се у Улцињу пламен у кандилима вјере не гаси. Твојим молитвама, оче Саво, сачувај град наш, јер ово је град твога рода. Он је твој од када је твој свети отац Симеон наслиједивши Улцињ и Свач од својих предака древних кнежева Војислављевића и Владимировића, Светога Јована Владимира, ове крајеве препородио и оживио и како историјски списи кажу, Улцињ и Свач су доживјели славу. Твој брат Вукан је био господар овога града, а његов син краљ Ђорђе је учинио град Улцињ својим престоним градом. Многи твоји потомци оче Саво, на разне начине били су покровитељи, обновитељи, ктитори и владари овога града: Стефан први , Јелена Фрушкогорска- краљица Уроша првог, Драгутин Немањић , Милутин Немањић, Стефан Други, краљ Владислав Немањић, царица Јелена Душанова, и њихов син Урош Нејаки. Балшићки печат највише је остао утиснут од стране твоје потомице, ћерке великомученика косовског Лазара, који је до тебе у Царству Божијем- Јелена Лазаревић-Балшић. Сви су они утврђивали наш град и били дио њега, а све поучени твојим примјером светим оче Саво. Зато је овај град твој град, и ови људи у њему који су крштени, твоји људи, светосавци. Да смо светосавци, Саво, потврђују и прославе твога спомена у Улцињу, послије ослобођења његовог од Агарјана, када је славио читав град. Дознајемо из архива тадашње штампе, да је тадашњи Улцињ , оче свети, приређивао велику радост теби на Небесима, када си гледао како читав град, са градским капетаном, општинским службеницима, учитељима из школе, пандурима, трговцима, све на челу са епископом и свештенством у литији, послије богослужења, силази на Пристан и прославља твој дан, до саме ноћи. То је твој град оче Саво. Светитељу наш, молитвама твојим просвети нас, учитељу наш- научи нас, путеводитељу наш- покажи нам пут, началниче наш- уброј нас у твој свети род. Приносимо ти за узврат оцо наш добри, ово мало и скромно што имамо, наше срце, из којег ти појемо, играмо и зборимо вечерас. Пренеси наша мољења и свима светима из рода нашега, свима твојим чадима. Поздрави нам и наше недавно блажено представљене Павла патријарха, Атанасија епископа, а посебно оца нашег митрополита Амфилохија, и ако знамо да нас сви заједно слушате и посматрате. Узвикујемо сви заједно са вама светима и ми на земљи: Слава Светој Једношутној и нераздјељивој Тројици Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и кроза све вјекове ! https://mitropolija.com/2023/01/28/svetosavska-besjeda-o-sinise-smiljica-paroha-ulcinjskog/

У навечерје празника Светога Саве, у четвртак, 13/26. јануара 2023. године, у свечаној дворани Матице српске, одржана је Светосавска беседа. Свечаност је отпочела Химном Светом Сави, коју су отпевали чланови хора Успенске цркве „Антифон”, под диригентском управом Милице Грубишић. Поздравне речи на почетку свечаности упутио је др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Овогодишњу Светосавску беседу у Матици српској произнео је презвитер др Оливер Суботић, говорећи на тему „Утицај светосавске етике на лик и дело Николе Тесле”. У завршном делу свечаности наступио је Дечји хор Црквене општине новосадске, под руководством Милице Грубишић. Светосавској беседи присуствовали су: Преосвећени владика Јован (Пурић), професор др Драган Станић, председник Матице српске, свештенство Епархије бачке, чланови Матице српске, научни радници, делатници из различитих области културе и уметности, као и ученици новосадских средњих школа. Извор: Епархија бачка

Српско културно друштво "Просвјета" организује Светосавску академију у суботу, 28. јануара 2023. године у Загребу. На Академији ће наступити Дивна Љубојевић, диригент и солиста и Ансамбл „Мелоди” из Београда, као и браћа Ратко и Радиша Теофиловић, јединствени извођачи српске изворне традиционалне и духовне вокалне музике, додаје се у најави. Свечаност ће почети у 19 часова у Концертној дворани Ватрослава Лисинског – Мала дворана, објавила је "Просвјета" на својој интернет страници. Извор: СКД "Просвјета" Загреб

Епархија тимочка је најавила прославу Светог Саве у Бору. Детаљи су на плакату поред. Извор: Епархија тимочка

Традиционална Светосавска академија Удружења књижевника Србије, одржаће се у четвртак, 26. јануара 2023. године са почетком у 12 сати, у Свечаној сали УКС-а, у Француској 7 у Београду, сазнаје Радио "Слово љубве" благодарећи новинару и професору Оливери Радић. У славу Светог Саве, УКС већ годинама на Светосавској академији уручује "Благодарја" заслужним појединцима и институцијама за трајни допринос угледу и развоју овог Удружења, као и за изузетан допринос неговању духа српске народне и уметничке књижевности и очувању традиције и народних обичаја између два Савиндана. Према одлуци Управног одбора УКС, Благодарје УКС за 2022. годину додељује се Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију, затим Радоману Кањевцу, Душици Ивановић, Виолети Димитрић, Мићи Миленковићу, Гвоздену Николићу, Игору Трифуновићу, Ради Комазец, Владимиру Недељковићу, Јовану Јовановићу, Младену Весковићу, Љубану Карану, о. Угрину Поповићу и Јавном предузећу „Пошта“ Србије. "Благодарја" ће добитницима доделити Милош Јанковић, председник УКС-а, који ће и отворити овогодишњу Светосавску академију, а беседу о Светом Сави говориће о. др Угрин Поповић, један од овогодишњих добитника признања. Скуп ће, као и до сада, благословити високи представник СПЦ, саопштено је из УКС. Како је најављено, у програму ће учествовати Хор „Краљица Марија“, Вокална радионица Биље Крстић „Бистрик", Тања Андријић (сопран) и Никола Грбић (кантаутор), а рецитале ће говорити Луне Левајац, Милена Северовић и Мирјана Ковачевић. Програм ће водити Гроздана Лалић и Милан Михаиловић Цаци. Извор: Радио "Слово љубве"

Светосавска академија у Центру за културу Ваљево биће одржана 25. јануара. Детаљи су на плакату који је објавила Епархија ваљевска. Извор: Епархија ваљевска

У среду, 25. јануара 2023. године, са почетком у 19 часова, у свечаној сали Светосавског дома у Нишу, одржаће се свечана Светосавска академија, уочи празника Светога Саве, првог Архиепископа српског. Овом приликом позивамо све заинтересоване да својим одзивом и присуством дају свој допринос овој празничној свечаности. ** У Недељу по Богојављењу, 22. јануара 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Силаска Светога Духа на Апостоле у Нишу. Преосвећеном Епископу саслуживали су протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма, протојереј-ставрофор Ненад Микић, парох први при овој светињи, протојереј Миодраг Павловић, Архијерејски намесник први нишки, протојереј Борислав Стаменковић, парох трећи, протојереј Владица Савић, парох пети, протођакон Стеван Кричка и протођакон Ђорђе Филиповић. Извор: Епархија нишка

Епархија крушевачка је најавила Светосавску академију за 25. јануар у Крушевачком позоришту. Детаљи су на плакату поред. Извор: Епархија крушевачка

Епархија далматинска најавила је, поводом Савиндана, свечану Светосавску академију у Книну, за 27. јануар 2023, у дворани Студентског дома. Извор: Епархија далматинска

Матица српска свечано позива на традиционалну Светосавску беседу коју ће одржати презвитер др Оливер Суботић у четвртак, 26. јануара 2023. године, у 19 часова и 30 минута у Свечаној сали Матице српске. Тема беседе је „Утицај светосавске етике на лик и дело Николе Тесле“. Како је најављено на интернет страници ове установе, поздравну реч ће овом приликом упутити Генерални секретар Матице српске др Милан Мицић. Наступиће Хор при храму Успења Пресвете Богородице у Новом Саду „Антифон“ под руководством Милице Грубишић и Дечији хор Црквене општине новосадске уз пратњу Јована Летића. Извор: Матица српска

Свети Сава је рекао: „Чеда моја богољубљена, ми који смо примили од Господа бесмртну веру, толики дар - да не умремо никада, (...) дужни смо да творимо свагда бесмртна дела у Христу.“ Ово нам је, као бесцен благо, на Великом црквено-народном Сабору у Жичи, оставио у аманет наш Свети отац Сава, знајући да ће небо и земља проћи, а да истина и испуњење вере остаје у векове. Непогрешиво уверен да је човеку могуће нешто трајно остварити само вером, Светитељ је, као јеванђелски мудри човек, који своју кућу зида на Стени, а не на песку (Мт 7, 24-25), најпре утврдио Цркву у свом народу као живо огњиште вере. Отуд је ово духовно неимарство Светог Саве по лепоти и вредности узвишеније и лепше од сваког другог градитељства, јер је Светитељ, попут апостола, обликовао срца свог народа овом спасоносном вером која и „горе помера". А на таквој вери је градио унутар свога народа, али и мостове ка другима. Кроз историју човечанства, царства су долазила и пролазила, завојевачи надирали и нетрагом нестајали, али само је Светосавска Црква Христова за све то време достојанствено и одважно сведочила своје неодступно следовање непоткупљивим идеалима Неба, остајући притом на свим овоземаљским голготама уз род Немањин и Савин, неуморно га тешећи и крепећи да издржи и сачека зору сопственог васкрсења. И како онда разумети време у којем данас живимо и како превазићи искушења којима је наше поколење изложено? Свакодневно смо запљускивани информацијама о томе да је читаво човечанство преплављено разним и дубоким кризама у свим сферама живота. Сведоци смо неразумевања, подела и поларизација на свим нивоима међуљудских односа: у породици, у браку, унутар радних колектива и тако даље и тако редом све до великих светских глобалних поедла. Све ове поделе су рефлексије наших унутрашњих располућености између оног што јесмо и оног што неприродно и узалудно покушавамо да будемо. У наше доба, невоље додатно продубљује глобална здравствена пошаст која је читаво човечанство суновратила у амбис неизвесности, још дубље отуђености и страха. У човековим унутрашњим пространствима, која нису испуњена вером, расту недоумице, увећавају се страхови, бујају слабости. Тако живот у заједници постаје кошмар. Због тога, човек без аутентичног искуства ове Савине вере лако би дошао до језивог закључка: ништа нема смисла или други, мој ближњи, јесте моја претња, моја претња, мој пакао. У времену девалвације непролазних, аутентичних вредности, човеку је вера потребнија него икада. Вера у то да смо ми чеда Неба, а не само пород земљин; да се свако од људи с разлогом обрео на овом успутном боравишту које називамо земљом. У таквом резоновању човек усељава у своје срце веру да за њега, његовог ближњег и сваког човека постоји план, промисао и дубоки смисао. У потрошачком и времену нарцисоидности, када је све доминантно усмерено ка забораву Христа као Хлеба живота, потребно је опомињати се Господњих речи: „Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих" (Мт 4, 4). То је Савина вера. То је Савин систем вредности. Светитељ нас подсећа да се старамо о својим ближњима јер су нам Богом дати да се не бисмо изгубили у самоћи или утопили у смртоносном мору егоизма. Савина вера исцељује душу, јача вољу, пружа храброст и снагу да срцем загрлимо ближње и никад да не упиремо прстом тражећи у њима ,,кривце“; да у односу са нашим комшијама, ма којој вери и народу припадали негујемо искрено пријатељство које неће моћи да угрозе испади појединаца било које стране, да батина и песница ни по коју цену не изражавају међуљудске односе у нашој средини, да разумемо да смо сви једни другима потребни. Зато је наш категорички императив, молба и благослов: Ближњи је мој рај! Наш истински ближњи је најпре Бог, и сваки други човек као жива икона Његова. Искуство вере у Христа, светосавске вере, неутралише поделе, раздоре, искључивости које су посебна пошаст савременог доба и које не мимоилазе ни наше народно биће. Искуство вере изграђује поврење као прави аутентични стваралачки простор. Велики апостол народа Павле, на кога се по свему угледао и равноапостолни Светитељ и отац наш Сава, поучава хришћане: „Вером ходимо, а не гледањем“ (2 Кор 5, 7). Зато, духовна децо, гледајте вером у Христа, вером ходите, чеда Светог Саве! Вером, која премешта и горе, а камоли привремене препреке; вером, која неравнине и стазе живота поравнава; вером, која жалости и невоље у радости и вечне победе премеће. Вера извор свакога блага Светога Саве. Срећан и благословен данашњи празник свима и посебно срећна и благословена школска слава Свети Сава. Беседа изговорена на Светосавској академији 27. јануара 2022. године Извор: Инфо-служба СПЦ

Светосавска беседа катихете Бранислава Илића "Свети Сава - светитељ који је охристовио народ", изговорена о Савиндану 2022. лета Господњег. Високопречасни и пречасни оци, уважена директорка овог храма науке, поштоване колеге наставници и учитељи, драга браћо и сестре, драги ученици, благословена децо Светога Саве. Један од највећих учитеља и светих oтаца Цркве Христове из векова када је она још увек била јединствена и неподељена, Свети Августин, износећи искуство васељенског (универзалног) хришћанства, рекао је и записао следеће, за све нас веома подстицајне речи: Језик није ни у ком случају довољан да би се говорило о Богу. Човек, ипак, жели да изрази своје усхићење, своје одушевљење. Зато му не преостаје ништа друго до да пева. Певати Богу препорука је самог Светог писма, како Старог, тако и Новог завета. Псалмопојац Давид позива народ који је припремио пут за долазак Исуса Христа, да пева, речима: „Појте, Богу нашем, појте, појте Цару нашем, појте!“ (Пс 46, 6) и додаје: „Хвалите Бога и певајте му уз глас трубни, уз псалтир, гусле, бубњеве, жице и све инструменте“ (Пс 150), не заборављајући најузвишенији, глас људски: „Покликни Богу сва земљо, запевајте људи, славу имену његовом“. Остајући веран библијским поукама и истинама, највећи рођени у нашем роду, Свети кога данас прослављамо, пренео је своме потомству аутентичну поруку апостола Павла: „Обуците се у љубав, свезу савршенства, разговарајте међусобно у псалмима и славопојима и песмама духовним, у благодати певајући Господу у срцима својим“ (уп. Кол 3, 16). Овоме нас је учио наш први архиепископ. Наш род са поносом истиче да има светитеља који се до те мере уподобио Христу да је народ Божији још за живота Савина у њему препознао свога Оца. Свa дубинa, вeличинa и сjaj нaшeг нaрoдa мoжe сe изрaзити крoз личнoст свeтoг чoвeкa, духoвнoг заштитника и молитвеника свих Србa – Свeтoг Сaву o кoмe зaтo и пeвaмo дa je нaстaвник, првoпрeстoлник и учитeљ путa кojи вoди у живoт. У њeму су сaбрaни кaрaктeри - принцa и мoнaхa, прaвникa и прoсвeтитeљa, књижeвникa и рaдникa, пaстирa и прeдвoдникa, нeимaрa и видaрa, чудoтвoрцa, утeшитeљa и држaвникa, a изнaд свeгa свeтитeљa Божијег. Диван је Бог у светима својим, а данас је најдивнији у личности Светога Саве, светитеља који нас сабира, молитвеника који је наш мост ка Господу, и вечног пастира и учитеља који нас учи вечној науци Божијој. Oн је издејствовао аутокефалност Српској Цркви и као њен први Архиепископ организовао њен духовни живот у једанаест епархија, са многобројним манастирима и протопопијатима. Он је преусмерио развој српске сакралне архитектуре изградњом храма Спасовог у Жичи и отворио нове хоризонте српског живописа сликарским програмима Студенице и Жиче. Он је отац српске књижевности као писац Житија Светог Симеона и аутор писама и беседа. Он је утемељио српско црквено право како типицима за Карејску испосницу и манастире Хиландар и Студеницу тако и чувеним Законоправилом (Номоканоном) и хрисовуљама које је са оцем и братом писао. Он је обављао важне државне и дипломатске мисије са Бугарима и Угрима, неговао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир међурелигијског дијалога са исламом. Он је подигао или као други ктитор обновио и великодушно даривао манастире Хиландар, Ватопед, Ивирон, Велику Лавру, Каракал, Ксиропотам и Филотеј на Светој Гори, Жичу, Милешеву и студеничке испоснице у Србији, манастире и цркве у Јерусалиму, Витлејему, Александрији и Солуну, као и у Риму и Барију. Он је поставио темеље српске медицине оснивањем болницâ у Хиландару и Студеници. Он је неуморно радио на просвећивању свог народа светлошћу јеванђелске истине. Он је код Срба неуморно развијао љубав према богослужењу, показавши им, својим примером, обједињен молитвени подвиг заједничке и појединачне молитве, као и љубав према богослужбеним традицијама преднемањићке Србије, Свете Горе, Цариграда и Јерусалима. Нajвaжниja кaрaктeристикa дeлa Свeтoгa Сaвe jeстe oхристoвљeњe српскoг нaрoдa, a нe ствaрaњe идeoлoгиje. Кaд гoд гoвoримo o Свeтoсaвљу, драга децо, морамо да сe чувамо дa нe oдвajaмo Свeтoг Сaву oд Христa. Jeр aкo Свeтoг Сaву oдвojимo oд Христa или Христa зaмeнимo Свeтим Сaвoм, oндa ту вишe нeмa Свeтoг Сaвe кao Свeтитeљa и Христoвoг чoвeкa. Сaмo aкo крoз Христa приступaмo Свeтoм Сaви, мoћи ћeмo дa рaзумeмo њeгoв мoнaшки зaвeт, рaд нa стицaњу aутoкeфaлиje Црквe и прoсвeтитeљску мисиjу нa пoљу oписмeњaвaњa и вaспитнo-oбрaзoвaнoг рaдa. На крају овог скромног, али искреног и срдачног слова о светом Сави као сведоку љубави Божје, узносим молитве Троједином Богу љубави, да наставнике и учитеље сачува у мудрости и одговорности, да труд ове дивне и неуморне деце награди сваким успехом и напретком, а све нас овде сабране, да сачува у љубави својој и овом празничном расположењу којим нас је благословио Он – једини вечни и непролазни Учитељ наш, и Његов угодник Свети Сава. Амин. катихета Бранислав Илић о Савиндану, 2022. лета Господњег * * * Савинданска прослава у Основној школи „Михајло Пупинˮ Литургијска прослава Савиндана у Светосимеоновском храму у новосадском насељу Ветерник

Светосавска беседа катихете Бранислава Илића "Свети Сава – уметник хришћанског етоса", изговорена у храму Преподобног Симеона Мироточивог у новосадском насељу Ветерник, о Савиндану 2021. Лета Господњег. Повезан садржај: Цело српство слави славу, свога оца Светог Саву! - Светосавски прилог катихете Бранислава Илића и ученикâ школе за дизајн "Богдан Шупут" у Новом Саду Високопречасни и пречасни оци, уважене колеге, поштовани ученици, драга светосавска децо, Припала ми је част да Вам се обратим речима Светосавске беседе, а радост нашег сабрања је већа јер се налазимо под сводовима велелепног храма Преподобног Симеона Мироточивог у новосадском насељу Ветерник. Налазимо се под сводовима светиње која својом красотом и значајем указује на важност немањићког етоса, оног етоса који је утемељен и изграђен на Крајеугаоном Камену, Христу Богу нашем. Приђите сви христољубиви, приђите да празник спомена савршимо, и Саву свештенопроповедника Еванђеља у песмама да похвалимо, и овако рецимо: Радуј се, разумни поточе духовног раја, што бразде нашег срца духовним водама Божије науке напајаш, и чиниш их плодоносним Христу Богу, који свима дарује просветљење и велику милост. (из службе Св. Сави) Светитељ наш Сава је уподобио своје лице Образу Христовом, најмлађи син великог жупана Стефана Немање (у монаштву Симеона), води нас спасоносним и љубављу испуњеним путем, оним чудесним путем који нам је пропутио Господ наш Исус Христос обећавши нам вечна и непролазна блага која је припремио свима који Га љубе. Свети Сава је охристовљујући свој народ указао да је Светосавље сигурни пут који је поплочан љубављу према Богу и љубављу према ближњима. Тако данас, драги моји, прослављајући свештени спомен на Светога Саву бивамо позвани да учинимо смотру над својим животом и сагледамо очима љубави да ли испуњавамо оно што нам је даровано од Бога и стављено пред нас као свештени задатак. Сви смо на истом задатку, а наш задатак је да живимо по вечној науци Божијој. Најважнија лекција коју нам је оставио Свети Сава је живо присуство Божије кроз икону и Литургију на богослужбеном језику нашег народа држећи опитно да је литургијски етос суштина хришћанског идентитета и предуслов сједињења са Христом. Данашњи свештени спомен, на нашег усрдног молитвеника пред Господом, подсећа нас да је светитељ Сава био неуморни молитвеник и уметник живота и подвига као сигурног пута ка уподобљавању Богу. Светитељ наш Сава био је уметник благољепија и васколиког богослужбеног правила. Благодарећи литургијско-молитвеном искуству које је имао, пре свега, као литург који стојећи на месту Христовом предстоји евхаристијским сабрањем, он није био само сведок и учесник, већ и делатник на пољу литургијских промена које су биле од изузетног значаја за богослужбени живот. Са друге стране, не бисмо смели да изгубимо из вида и чињеницу да је Свети Сава опитовао и усвојио благословено искуство Светогорског богослужбеног живота. Велики утицај на светитељску личност првог архиепископа српског имала су и путовања у Свету земљу, благодарећи којима је усвојио нова богослужбена искуства, она искуства која је касније искористио приликом формирања новог богослужбеног поретка. Стога улога светога Саве у формирању богослужбеног поретка у повереној му Архиепископији, од великог је и благословеног значаја. Као духовна чада нашег усрдног молитвеника пред Господом позвани смо да са сваком усрдношћу чувамо свештено искуство које нам је својим личним примером оставио Свети Сава. Призвани смо да васцели живот утемељимо на литургијском начину постојања, предокушавајући, овде и сада, небоземну реалност вечне заједнице са Господом нашим, на тај начин узрастајући у меру раста висине Христове. Пред крај овог празничног слова прилика је да подсетимо на једног од настављача дела Светога Саве, на Светог и богоносног оца нашег Василија чудотворца острошког, од чијег се упокојења ове године навршава 350. година. Према казивању из житија мали Стојан је са сваком пажњом и побожношћу улазио у свети храм, а свето богослужење је за њега било као стајање пред самим Господом. Своју школу побожности научио је најпре у својој честитој породици, а врхунац хришћанског васпитања задобија у завалској обитељи. Монашки постриг на коме је добио име Василије по великом богослову и учитељу цркве Светом Василију Великом, светитељ је примио у свештеној обитељи манастира Тврдош у коме је тада било и седиште требињске епископије. Светитељ пролази кроз све свештене степене удостојивши се на крају и архијерејске службе. У свом архипастировању Свети Василије је непоколебиво подносио на себи и свом епископском омофору сваку бол и патњу народа, те је тако себе већ за живота непрестано предавао како за Господа, тако и за свој страдални народ, поставши тако човек Богочовека Христа и достојни наследник Светога Саве. Бивајући пре свега прави монах и истински подвижник повукао се у острошке стене где се подвизао у једној пећини у којој су пре њега боравили бројни свети подвижници нама знани и незнани, али Господу нашем знани и од Њега прослављени. Ту, у хладној острошкој стени, на веома лепом и молитвеном месту свети Василије саградио је најпре храм Ваведења Пресвете Богородице (у којем данас почивају његове нетљене и целебне мошти), а потом је саградио и храм Часног и Животворног Крста Господњег. Од обичног места усамљеног и повученог подвига, острошка стена у којој светитељ сагради два храма, постала је права свештена и благословена обитељ која и до дана данашњег својим молитвама греје срца многих. Ако бисмо упоредили свештено житије богоносних светитеља – Саве и Василија – поред бројних сличности, најсавршенија заједничка одлика била је делатно пројављена љубав према Богу и ближњима, као и неуморно обрађивање Винограда Господњег. Драга децо, драги уметници и настављачи благословеног дела нашег духовног заштитника, нека вам је срећан празник и нека сте ви благословени овом светињом Господњом која постојано сведочи о љубави коју наш благочестиви народ има према Господу и светородној лози Немањића. Нека благослов Преподобног Симеона Мироточивог, Светога Саве, Светог Арсенија сремца ждребаоничког и косјеревског, Светога Василија острошкога и Светога Петра Цетињскога, руководи ваше духовне кораке, да свагда храбро и непоколебиво ходите путем Господњим и тако већ овде и сада предокушавате радост и љубав Царства небескога. Амин. Катихета Бранислав Илић о Савиндану, 2021. Лета Господњег Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Ј О В А Н МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА Био си вођа, наставник, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. Свети Сава је једна од најутицајнијих и најзначајнијих личности српског народа, не само у Средњем веку, или данас, већ ће то бити и у будућности. Стефан Немања и Свети Сава су српска племена на Балкану учврстили у словесној христоцентричној заједници и објединили у српски народ. Стефан Немања је створио српску државу као тело коме је Свети Сава удахнуо душу. Као син владара, Растко је на двору оца, у Расу на Ибру, добио одлично, како световно, тако и духовно образовање. Будући да су тада богослужбене и уопште црквене књиге биле основна и најзаступљенија литература за стицање образовања, отуда је и васпитавање племићких синова било утемељено на Јеванђељу и хришћанским вредностима. Хиландарски монах Теодосије у Житију, подвизима и чудесима светога оца нашега Саве, бележи: “Бејаше он детенце благоразумно и веселе душе; у учењу напредоваше, а разумом у дечијим годинама задивљаваше”. Растко је врло добро познавао све чиме су се племићи бавили, витешку борбу, јахање, руковање оружјем, лов, витешке игре... Такође, Растко је већ са петнаестак година добио на управу Хум и тада се по први пут сусрео са утицајем историје на јединство хришћана. Међутим, моћ и земаљска богатства нису много привлачили овог младог племића. Сачекавши погодан тренутак, напустио је дворску раскош како би се подвизавао у манастирској тишини. Та одлука није значила напуштање света из себичних мотива, неке немоћи или разочарења, већ је то била незасита глад боготражитељске душе. Тако је Растко искористио посету хиландарских монаха српском двору да би са њима побегао на Свету Гору и замонашио се. Оставивши своје световно име у знак одрицања од пређашњег начина живота, Растко добија ново име – Сава, по Светом Сави Освећеном – Јерусалимском, којега је изузетно волео и ценио. Опредељујући се за монаштво, Свети Сава је већ у раној младости показао велику духовну снагу и зрелост. Желео је да у животу више даје другима, него што би узимао за себе. Делима је сведочио да је његова побожност истинска, а не декларативна. Добро је разумео Христову поруку да је човек успешан у животу онолико колико је спреман на ношење крста и ходање уским путем, а не онолико колико може да прими незаслужених привилегија. Ми Срби, и не само ми, славимо Светог Саву првенствено као нашег светитеља, учитеља, просветитеља и онога који нам је показао пут који води у вечни живот. Када га славимо као светитеља потребно је да подражавамо његов подвиг вере. Угледајући се на њега као што се он угледао на Христа, показујемо да се бескомпромисно опредељујемо за пут Богочовека. Свети Сава је основао и даровао нам у наслеђе самосталну Цркву у Србији и српским земљама. Тако, ако ли почнемо говорити о Цркви, немогуће је то чинити а не говорити о Светом Сави; ако ли говоримо о српској држави – исто тако. Свети Сава је наш духовни отац који је читав српски народ привео Христу – Богу Живоме и Истинитоме, по оним речима апостола Павла: Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (Прва Коринћанима 4, 15). Није Свети Сава заменио Христа собом, како неки неупућени и злонамерни говоре, већ напротив, он је сав наш народ увео у Цркву и охристовио његово биће. Зато оно што можемо именовати најстрашнијим огрешењем о Светог Саву јесте његово одвајање од Христа, што је у своје време осудио новојављени светитељ рода нашега, Ава Јустин Ћелијски. Свети Сава је довршио покрштавање Срба које је почело у време словенских апостола Ћирила и Методија, крстивши и наш језик, наше писмо – ћирилицу и целокупну српску културу и просвету. Као што је освештао лозу Немањића, освештао је и просветио сав род српски натопивши га Православљем, одстранивши од њега све паганско и прожимајући га Јеванђељем. Ово је доказ да не говоре истину они који Цркву карактеришу као конзервативну установу која враћа српски народ у мрачњаштво. Духовно и просветитељско дело Светог Саве, као и многих других светитеља из рода нашега, сведоче управо супротно. Сви они су својим делањем просвећивали српски народ нетварном, истинском, таворском светлошћу која је обасјала свет. Срби светитељи, на челу са Светим Савом, су ту таворску светлост својом вером и учењем излили у срца и душе нашег народа, и ево, Богу хвала, она и данас светли у нама. Све што је Свети Сава учинио за српски народ на пољу духовности, просвете, културе, законодавства, црквеног устројства... речима се не може описати. Мисли не могу у потпуности да докуче, а речи у целости да искажу значај који је Свети Сава имао за нашу прошлост и коју има за нашу будућност. Истичу се многа дела Светог Саве: његово оснивање Српске Цркве, почетак српске просвете и културе, његова дипломатија у утврђивању српске државе, многобројна чуда која је чинио за живота и након смрти и много, много штошта друго се говори у част Светог Саве. Све то стоји, све то треба рећи и нагласити, али постоји и нешто још важније. То је оно што о сваком светитељу истиче кратка богослужбена химна, његов тропар. Главне мисли о једном светитељу и најбитније његове врлине садржане су у тропару испеваном њему у част. Отуда када говоримо о Светом Сави, прво морамо почети од онога што о њему говори овај химнографски састав. Шта нам овај тропар истиче и на шта посебно усмерава нашу пажњу? У њему се каже: Био си вођа, наставник, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. То је оно што нас мотивише да се определимо за Светог Саву, оно што нас покреће да идемо за њим. Он је наш путовођа, он зна где нас води. Као што је старозаветни пророк и боговидац Мојсије био од Бога одређен да изведе јеврејски народ из египатског ропства, да иде пред својим народом и да се стара о њему четрдесет година, тако је и Свети Сава био и остао путеводитељ српског народа у живот вечни. Он је свој народ утврдио, засадио га као маслине у духовном рају, односно у Цркви Православној. Отуда ће Православна вера постати темељни и неодвојиви чинилац самог идентитета српског народа, а “Србин без Православља ће бити као овца без паше”, како је говорио Свети владика Николај. Поставши први српски архиепископ, Свети Сава је у манастиру Жичи изговорио своју прву архипастирску Беседу о правој вери. Том приликом је истакао пут који води у живот и указао нам да ништа није спасоносније од праве вере. Управо такву веру, веру коју је Господ преко апостола предао Цркви својој, веру коју су свети Оци прихватили и проповедали, Свети Сава је засадио у српском народу и том правом вером нас је привео Христу и Цркви. Преносећи нам искуство праве вере, Свети Сава нас је научио да у вери нема ништа одмах и одједном. Потребно је постепено и непрекидно узрастати док се не достигне пуноћа вере. То је мера човека савршеног у вери, мера раста величине Христове. Да бисмо дошли до вере, праве и недвосмислене, потребно је да се растеретимо свих сумњи и недоумица. Потребно је да уђемо у процес непрестане духовне борбе и духовног сазревања. У Карејском типику Свети Сава, подучавајући верне, између осталог поручује: “Станите против зла чврсто, имајући велику и неразориву помоћ Божију”. Овај мали сегмент светосавске поуке јасно указује на важност јеванђељске науке. Против ког зла дакле треба да станемо и на шта нас то позива Свети Сава? Треба да се боримо против зла око нас, али првенствено против зла сопственог, против зла које свако од нас има у себи. Војујући ту најтежу битку, битку са самим собом, увидећемо да човек нема већег непријатеља до себе самога. На овај подвиг нас позива Јеванђеље када говори о вери и Царству небеском. А пут Светог Саве је пут који управо води у Царство небеско. И заиста, ако иштемо најпре Царство Божије, тада за нас никаква жалост више није катастрофална, знамо да ће она проћи, да је краткотрајна, а да је испред нас вечита радост. Свети Сава нам поручује да се уздамо у Господа јер Он ће нас из безизлаза извести. Никада није остао посрамљен онај ко се у Господа уздао. Неко ће рећи како су се и хришћанима догађале и догађају невоље, као што су сиромаштво, болест, или пандемије попут ове која је захватила читав свет. Међутим, ми, као хришћани, треба да знамо да нам невоље понекад долазе и по промислу Божијем како бисмо у овим кризама осмислили, појачали и утврдили веру у Бога. Зато се обратимо Богу живом и истинитом и замолимо нашег Светог Саву да се моли за нас, децу своју, да нас Господ сачува од сваке болести и немоћи. Помолимо се да Господ и молитве Светог Саве дају снаге нашим лекарима и осталом медицинском особљу да издрже на овом подвижничком, одговорном и човекољубивом делу. Помолимо се да Господ оздрави оне који болују, а ожалошћенима за изгубљеним члановима породица нека подари утеху у њиховом болу. Помолимо се и Светом Сави да по његовим молитвама буде мира и слоге у вашим породицама, у нашем народу, у држави нашој и Цркви нашој. Молећи Господа и благодарећи што нам је даривао оваквог угодника какав је Свети Сава, честитамо вам српску славу Светог Саву и позивамо вас и молимо, децо Наша духовна, да без обзира на све тешкоће и на сва искушења, останете и истрајете на путу Светог Саве, путу који нас води у вечни живот. Епископ шумадијски Јован Извор: Епархија шумадијска

У Задужбини Душана Радића у Суботици, у просторијама Српског културног центра Свети Сава, у четвртак, 21. јануара 2021. године, свечано је отворена, двадесет и девета по реду, Светосавска недеља. У присуству свештенства суботичког намесништва, представника локалне самоуправе и других уважених званица, на самом почетку манифестације химном Светом Сави, коју је отпевала солиста Душица Вуцеља, магистар и професор музике, присутне је поздравио г. Стеван Бакић, градоначелник Суботице. Преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја, упућујући топле поздраве организаторима и гостима, говорећи о значају и личности Првог српског архиепископа Светога Саве, протопрезвитер Душан Ђукић, архијерејски намесник суботички, свечано је и отворио Светосавску недељу. Уприличена је изложба слика, аутора Данила Вуксановића, под називом ,,Кодови Данила Вуксановића”, о чијем садржају је говорио ликовни критичар Миле Тасић. У години када Српски културни центар слави велики јубилеј, тридесет година ревносног рада, овогодишњи програм наведене културно-духовне манифестације прилагођен је тренутним епидемиолошким условима и, за разлику од ранијих година, ове године биће одржано пет програмских садржаја. Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Митрополија загребачко-љубљанска је свечаном академијом у Словенији прославила спомен на Светога Саву, првог Архиепископа српског, оснивача наше свете помесне Цркве српске. Академија у част најдивнијег изданка нашег народа одржана је у петак, 31. јануара 2020. године, у словеначком месту Витање, у здању Европског културног центра за свемирске технологије. Ова академија је истовремено била посвећена још једном великом човеку, који је потекао из нашег народа и коме је животни узор био управо Светитељ Сава, Михаилу Пупину. Својим научним радом Пупин је дао велики допринос целом свету. Посебан, пак, допринос својим ангажманом почетком 20. века, Пупин је дао Републици Словенији. Благодарећи његовом посредовању код водећих личности оновремене светске политике, на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, велики део данашње Словеније, међу њима Блед и Триглав, није постао део Италије, него је остао у границама Словеније. У спомен тог догађаја, а у знак пријатељства словеначког и српског народа, ова академија је била посвећена овом великом научнику. Почасни покровитељи академије су били председник Србије Александар Вучић и председник Словеније Борут Пахор. Академији су присуствовали представници других Цркава и верских заједница надбискуп и метрополит љубљански г. Станислав Зоре, надбискуп и метрополит мариборски г. Алојзиј Цвикл, умировљени бискуп цељски г. Станислав Липовшек, бискуп евангеличке Цркве у Словенији г. Леон Новак, представници Србије и Словеније г. Никола Селаковић, изасланик председника Републике Србије, гђа Тања Кершеван Смоквина, државни секретар Министарства културе Републике Словеније, гђа Зорана Влатковић, амбасадор Републике Србије у Словенији, г. Милорад Живковић, амбасадор Босне и Херцеговине у Републици Словенији, г. Грегор Лесјак, директор Канцеларије за верске заједнице Републике Словеније, г. Милорад Пуповац, заступник Сабора Републике Хрватске, г. Синиша Татловић, потпредседник СКД Просвјета из Загреба, г. Марко Сладојевић, председник Савеза Срба Словеније, г. Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, г. Славко Ветрих, жупан општине Витање, г. Јанез Фајфар, жупан општине Блед, као и други виђенији гости. Окупљене на свечаној академији је поздравио Његово Вископореосвештенство Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије: - Драга браћо и сестре, драги пријатељи, Док сам прилазио Европском културном центру за свемирске технологије где смо се вечерас окупили, морао сам да застанем, и то не само на трен. Зашто, питаће се они који нису овде били, а гледају нас у телевизијском преносу у Словенији, Србији и другде. Зато што се у овом месту, градићу Витање, на диван начин огледа сарадња, синергија божанске и људске креативности. Божанска креативност огледа се у ванредној лепоти пејсажа, а људски допринос у оближњем храму који својим високим звоником, а поготово молитвама и песмама верника, стреми и досеже небо. А ово пак, велелепно здање Европског културног центра за свемирске технологије, архитектонским решењем снажно подсећа на човекову непрекидну икаровску жељу да знањем себи створи крила и спозна вечну истину, односно дохвати недохвативо. Опис овог крајолика подсећа и на разлог нашег сусрета: у личности и делу светитеља Саве Немањића, најзначајнијег и најзаслужнијег од како је рода српског, остварила се синергија божанског и људског деловања. Свети Сава је градио или помагао градњу дивних храмова: Хиландара, и других на Светој Гори, Жиче и Милешеве у Србији, цркава у Јерусалиму, Витлејему, Александрији и Солуну, Риму и Барију. Он је отац српске књижевности. Он је утемељио српско црквено и државно право; Он је поставио темеље српске медицине. Он је обављао важне војно-политичке мисије, неговао добре односе са источним патријаршијама, одржавао деликатне црквено-политичке односе са Римом и био пионир тзв. међурелигијског дијалога са Исламом. Због свега тога могли бисмо га сматрати највећим националним херојем. Али, он није само то, јер у исто време, надахнут Духом Светим, просвећивао је народ светлошћу Јеванђеља, откривао им лепоту богослужења и, што је најважније основао, аутокефалну, самосталну Српску Православну Цркву, на чијим духовним темељима је створена хришћанска, али самосвојна духовност, заправо идентитет српског православног народа. Такав идентитет хришћанину, свима нама омогућује да будемо попут пророка Мојсија. Мојсије је, будући да је био сигуран у свој идентитет, односно знао је ко је и шта је, могао насамо и са самим Господом да разговара, а од Њега да чује о неизрецивој вредности сваког човека. Ту тајну нам је, пре свега светим животом открио Свети Сава. Зато он није напросто национални херој, он је много више од тога, он је светитељ Божији, а светитељи и кад су наши припадају свим народима. Kао човек Цркве, он у Цркви није видео музеолошку чуварку стерилног предања, народног фолклора и обичаја често глувих за савременог човека, његова искушења, проблеме и потребе, нити институцију, макар и најважнију, која треба да сачува било шта што нас за земљу веже, него је видео као простор преображаја, свега што нам је дато, у место љубави према Богу и према сваком човеку, који се зове ближњи. Kао простор у којем се надилазе супротности и поделе. Kао једину шансу да сваки човек кроз Христа не губећи свој идентитет, остајући оно што јесте, кроз љубав узрасте до јединства и заједнице са свим људима као браћом. Само тако и сваки православни Србин, који је укорењен у свом православном светосавском идентитету, може у заједници са свима, али и насамо да општи са самим Богом, који разуме и прима наше молитве, наше појање, на нашем српском језику. Само када знамо ко смо, ми можемо да општимо са другима, да сарађујемо, да доприносимо, да се волимо са другима, са другим народима, другим културама, другим језицима, другим песмама и ритмовима музике и живота. И у другој личности у којој вечерас препознајемо лик Светог Саве, а тако и самог Христа Господа, на чудесан начин спајају се Божји благослов и људско прегнуће. Чудесна је, бајковита, али и истинита прича о томе зашто је и како је Михаило Пупин, велики амерички и српски научник и проналазач, из родног Идвора у Србији кренуо за Америку. Дубоко побожна Пупинова мати Олимпијада једне је ноћи сањала да јој сам Свети Сава говори да њен син Михаило треба да крене у свет у потрагу за знањем, односно за спознајом Вечне Истине, како је она то звала. Тај сан је са дубоком вером која ју је красила, као заветну поруку пренела свом сину Михаилу, коме се то дубоко урезало у детињу души. Много година касније, већ као чувени научник, у разговору за Њујорк Тајмс, Пупин је са великим жаром објашњавао новинару ко је био Свети Сава и какве је заслуге имао не само за свој српски народ. Надахнута и обележена Светим Савом животна прича Михајла Пупина, који је, будући да је био сигуран у свој идентитет, дао велики допринос светској науци, свом народу и Отаџбини, на посебан начин уписана је и ову благословену земљу Словенију. Наиме, захваљујући изузетном ангажману, угледу и личним везама са угледним члановима америчке делегације, као и са председником Вилсоном, Михајло Пупин је 1919. године на Мировној конференцији у Паризу, која је далекосежно утицала на обликовање граница многих европских држава, судбоносно допринео да „бисер Словеније“, „бледски троугао“, уместо да припадне Италији како је предвиђао Лондонски уговор из 1915. године, остане у својој матици. У знак захвалности, две године касније, Пупин је предложен за почасног грађанина Бледа. У записнику десете општинске седнице од 20. септембра 1921. године на Бледу пише да су именовали за почасног грађанина бледске општине универзитетског професора Михајла Пупина који има највеће заслуге да су Блед и Бохињ остали у својој држави“. Матија Славич, словеначки експерт за територијално разграничење, касније пише да је „сербски ројак“ Пупин „пришел в Париз ин говорил при Американцих за наше меје“. Баш зато што је био надахнут духовношћу Светога Саве, а преко њега Христом, Пупин је могао да воли и поштује своје, али истом мером да воли и труди се за добро других. Тако и ми православни хришћани овде и свугде, само онда када достојанствено негујемо себе, свој идентитет, можемо обогатити друге и другима бити обогаћени, можемо волети друге и од других бити вољени, можемо знати да су сви људи браћа. На крају свог поздравног слова митрополит Порфирије је призвао Божји благослов на све и честитао празник речима: Нека благослов Божји дође на све нас овде сабране и на ову предивну земљу, на све људе који живе у њој и на читав свет. Срећан и благословен празник! Кроз слике из живота великог српског научника присутне су провели великани словеначког и српског глумишта Борис Каваца, Наташа Нинковић и Војин Ћетковић, као и млади Стефан Калезић. За музички део програма били су задужени: етно група Врело, византијски хор Мојсије Петровић, Крагујевачки академски оркестар хармоника, као и словеначка оперска певачица Ирена Ј. Тиран. Сценариста академије је уважена српска списатељица гђа Ивана Димић, док режију потписује гђа Светлана Драмлић из Словеније. Снимак академије биће емитован у недељу, 2. фебруара 2020. године, у 20 часова на Другом програму Радио-телевизије Србије, а на Другом програму Радио-телевизије Словеније снимак ће бити емитован истога дана у 20:50 часова. Извор: Инфо-служба СПЦ

Протопрезвитер-ставрофор Гојко Перовић, ректор Богословије светог Петра Цетињског, посетио је Епархију тимочку и узео учешће у празничним богослужењима и свечаностима поводом прославе Савиндана. У навечерје празника, 26. Јануара 2020. Лета Господњег прота је на свечаној Светосавској академији произнео празничну беседу: "Свети Сава - наставник пута који води у живот вечни". Повезана вест: Прота Гојко Перовић у Бору: Свети Божији људи о свакоме брину!

Црква - Невеста Христова, Црква - Тело Христово, Црква - којој је глава сам Христос, позива нас Господ у Њој, да нас натоварене одмори, да нас раслабљене оснажи, да нас болесне укрепи и пода нам исцељење по вери нашој,а још најбитније и оно најважније за људски род - да нам објављује радосну вест о Царству Небескоме. Сви ми то данас требамо знати, а знали су то и наши преци, који земљу у Србаља покрише многим манастирима, црквама, манастириштима и црквиштима, а не мали број тих светиња почива на земљи натопљена крвљу мученика пострадалих за Христа, за веру и отачаство, као и у одбрани светиња од зле немани која је нападала под командом нечастивих сила и мрзитеља рода људскога. Ако би смо желели да нам идентитет и битисање овде на земљи не нестану, добро је градити у корак са временом нешто ново али и чувати оно што нам преци у аманет оставише и својим земаљским неимарством небеске цркве подигоше, а и печатом мучеништва оверише тапије тих светиња. Дакле, сећајмо их се, да би се и нас сећали. Ове 2020. године Светосавска академија у Врању, по много чему јубиларна, 30. по реду, у периоду радосних прослављања великих јубилеја, као што су 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве, 950 година од оснивања и 700 година од велике обнове манастира Преподобног Прохора Пчињског и још многих других јубилеја, Богу хвала, поред помињања и прослављања Светога Саве, првог Архиепископа српског и устројитеља Цркве, просвете и свега онога што чини једну државу државом, највећег Србина по речима Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, била је и специфична по томе јер је на њој озваничено једно велико богоугодно дело, на коме се радило 10 година, а водило рачуна да се буде у корак са временом, а имало на уму да се сачува оно што су нам наши преци оставили - електронски шематизам Православне епархије врањске, први овакве врсте у нашој помесној Цркви. У навечерје празника Светог Саве, првог Архиепископа српског, 26. јануара 2020. године, у сали Народног позоришта Бора Станковић Врању одржана је 30. по реду Светосавска академија. Свечаности су присуствовали: Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, градоначелник Врања г. Слободан Миленковић са сарадницима, председник Скупштине града Врања г. Ненад Тричковић са сарадницима, свештенство и монаштво Епархије, представници градских организација и институција, као и многи други. Свечаност је отпочела извођењем химне Светог Саве од стране Саре Стојановић из Музичке школе Стеван Мокрањац у Врању, затим појањем песама о Светом Сави у извођењу монахиња из манастира Светог Стефана из Горњег Жапског. Уводном беседом се обратио Његово Преосвештенство Епископ врањски г. Пахомије, говорећи о настанку шематизма, његовом значају за Епархију врањску, труду појединаца и свих који су радили на изради шематизма, уједно захваливши свима који су подржали и учествовали у раду на пројекту. После беседе епископа Пахомија, водитељ програма је читао делове текста из електронског шематизма, док су на видео-биму приказиване панораме и фотографије дела светиња (од њих 159 на броју) богоспасаване Епархије врањске. Електронски шематизам можете видети овде. Извор: Инфо-служба СПЦ

Светосавска беседа катихете Бранислава Илића "Свети Сава – сведок љубави Божије", изговорена о Савиндану 2020. Лета Господњег. Светосавска-беседа-вероучитеља-Бранислава-Илића-Свети-Сава-сведок-љубави-Божије_.pdf Високопречасни и пречасни оци, поштована директорка овог храма науке, уважене колеге наставници и учитељи, драга децо, даме и господо хришћанска, Овај празнични дан чију радост у својим срцима осетимо, и ово славско сабрање у чијем торжеству свесрдно учествујемо, потврђују да је Савиндан велики дан за свакога од нас. Ваистину, ово није само један од дана када се у нашим светим храмовима служи света Литургија, нити је само један од ненаставних дана у школи, ово је, драги моји, дан који свакога од нас позива да учинимо смотру над својим животом и увидимо ко смо и куда идемо. Идемо ли путем светога Саве, нашег наставника пута који води у живот вечни? Живот и пут светога Саве био је непрестана егзистенцијална дијалектика божанског и човечанског. Овај верни угодник Божји није „имитирао“ Христа, већ је вером, надом и љубављу у свему са Њим „сарађивао“ поставши тако човек Богочовека Христа. Светитељ наш Сава је својим животом посведочио истинитост познатих речи светог Диадоха Фотичког: „Ако си богослов – онда се истински молиш, а ако се истински молиш – онда си прави богословˮ. Васколики живот нашег најусрднијег посредника пред Господом – светога Саве, је био молитва и богослужење, јер је био човек вечног прослављања и величања имена Божјег и онај који је две димензије, без којих нема православног богословља, у себи спојио на савршени начин. Поред тога, из свештене личности светитеља Саве исијава хришћанска љубав којом је он живео, и којом је сведочио своју веру у Тројединог Бога љубави. Господ наш Исус Христос је у последњој беседи ученицима заповедио да љубе један другога, а то пребивање у љубави је истовремено пребивање у Богу. Љубљени ученик Христов, свети Апостол и Еванђелист Јован Богослов, је на крају свог земног живота понављао речи: „Децо, волите једни друге – у томе је све.ˮ Не бисмо смели да изгубимо из вида, да је критеријум наше вере управо љубав, јер се истинска вера пројављује кроз љубав и праштање. Свети Сава је целовита, остварена и довршена људска личност која сведочи да је једина права мера нашег живота христолика љубав. Овај неуморни наставник, сузни молитвеник за цео свет, мудри измиритељ завађене браће, милостиви хранитељ гладних, свеблаги утешитељ тужних и невољних, и вешти практичар живота по Богу, нам сведочи да је живот леп само када је прожет љубављу, а осмишљен је само када се са љубављу уносимо у туђи живот. Живот је благословен када помажемо гладнима и жеднима, сиромашнима и прогнанима, када се молимо једни за друге и трудимо се да спознамо и усвојимо вечну науку и истинско образовање по Богу. Подсећа нас свети Сава да љубав није само огољена реч, већ сила Божја која нас спасава, али и да је живот са смислом позив на љубав, на служење Богу и сваком човеку. Драги ученици, када прихватимо да смо позвани да себе дајемо за добро свих људи, и да своје дарове и знање умножавамо тиме што их раздајемо за свеопште добро, ми постајемо прави мали светосавци, постајемо истинска деца Божја која иду оним благословеним путем којим је ходио свети Сава, а који нам је пропутио сâм Господ наш Исус Христос. Зато, драги моји, не будимо ништа дужни осим да волимо једни друге; јер који воли другога човека као самога себе испунио је закон. Јер се сав Закон испуњава у једној речи: „Љуби ближњега свога као себе самогаˮ. А циљ заповести јесте љубав из чистога срца, савести добре и вере нелицемерне. На крају овог скромног, али искреног и срдачног слова о светом Сави као сведоку љубави Божје, узносим молитве Троједином Богу љубави, да наставнике и учитеље сачува у мудрости и одговорности, да труд ове дивне и неуморне деце награди сваким успехом и напретком, а све нас овде сабране, да сачува у љубави својој и овом празничном расположењу којим нас је благословио Он – једини вечни и непролазни Учитељ наш, и Његов угодник Свети Сава. Амин. Катихета Бранислав Илић о Савиндану, 2020. Лета Господњег Торжествена прослава Савиндана у Светосимеоновском храму и Основној школи "Михајло Пупин" у Ветернику BRANISLAVILIC.BLOGSPOT.COM Празник Светога Саве свечано је прослављен празничним богослужењима у ветерничком храму Преподобног Симеона Мироточивог. Богослужбено ... Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Благодарје Удружења књижевника Србије Патријарху српском г. Иринеју, Епископу бачком г. Иринеју и Првом београдском певачком друштву. Удружење књижевника Србије од 2011. године за Савиндан организује светосавску академију у славу и част Светог Саве, првог Aрхиепископа српског, дипломате, књижевника... Изражавајући захвалност за све што је учинио за свој народ, а негујући дух српске народне и уметничке књижевности, Удружење књижевника Србије на тај начин доприноси очувању знамена Светог Саве. Благодарје је признање које се додељује заслужним појединцима и институцијама за изузетан допринос у неговању духа српске народне и уметничке књижевности, за очување српске традиције и народних обичаја између два Савиндана. Ове 2020. године Благодарје је припало Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском г. Иринеју. Дв дана раније у просторијама Удружења Благодарје је уручено и Његовом Преосвештенству Епископу бачком г. Иринеју. Остали добитници Благодарја су: Прво београдско певачко друштво на чијем челу је старешина Саборне цркве у Београду, протојереј-ставрофор Петар Лукић, Александар Б. Лаковић, Драган Марковић, Бранкица Нововић, Ђорђе Сибиновић, Гордана Пешаковић, Тања Шикић, Јелена Котевић, Саша Паунић, Гордана Крајачић, Јања Тодоровић, Мајо Даниловић, Биљана Пашић, Александар Аврамовић, Културни центар Пожаревац, „Јединство-Панорама“, часопис из Приштине, часопис Стремљење и часопис Стиг. Скуп, који је почео Светосавском химном, благословио је Преосвећени Епископ ремезијански г. Стефан, Патријарха српског. Преосвећени Владика је пренео благослове патријарха Иринеја и казао: -Данашњом Светосавском академијом отпочињемо прослављање Светог Саве. Овом приликом указана је велика част Свјатјејшем Патријарху г. Иринеју који је добитник овог високог признања Удружења књижевника Србије. Скуп је отворио заменик председника Удружења књижевника Србије г. Милош Јанковић који је и уручио признања. Из поздравног слова председника Удружења књижевника, г. Милована Витезовића издвајамо: „Дело Саве Немањића јесте крштеница српског народа, сведочанство о његовом историјском пунолетству, јемство како се подиже дедовина, његова тапија на српску земљу, тестамент којим се наслеђује отаџбина, доказ о историји да је заувек изборио своје место на карти Европе и завет да му то место нико не сме и не може одузети." У име свих награђених обратио се добитник Благодарја г. Ђорђе Сибиновић. У програму су учествовали: проф. др Богољуб Шијаковић који је произнео Светосавску беседу; „Хор краљице Марије“, Леонтина Вукомановић, Александра Станковић и Јелена Марјановић са дечјим хором ОШ „14. октобар“, др Урош Дојчиновић (гитара), Тања Андријић (сопран), Сара Влајић (харфа и глас), као и књижевници Гојко Ђого, Слађана Ристић, Бошко Сувајџић. Програм су водили Миљурко Вукадиновић и Гроздана Лучић Лалић. Светосавској академији су присуствовали чланови Удружења књижевника Србије, протођакон Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, свештеник Александар Михаиловић, проф. на Академији за уметности и консервацију Српске Православне Цркве. Извор: Инфо-служба СПЦ

Поводом празника Светог Саве, Дана школе и Школске славе, у Гимназији Јован Јовановић Змај у Новом Саду одржана је свечана академија. Академији су присуствовали Његовo Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј и Његовo Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије који је, уз саслужење свештенства Саборног храма у Новом Саду, благословио овогодишњи славски колач и кољиво. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светосавској академији су, поред многобројних гостију, присуствовали и градоначелник Новог Сада, господин Милош Вучевић, са сарадницима, као и гости из Београда, чешког града Слани и Москве. Програм празничне академије припремили су проф. српског језика Јасмина Пивнички и проф. музичке културе и диригент гимназијског хора Јован Травица. Аутор овогодишње светосавске беседе је катихета Бранко Бандобрански, који је истакао да треба имати на уму да је Свети Сава пре свега био хришћанин. А хришћанин, ко је то? Хришћанин је обичан човек који је гладан и жедан вечне истине и вечног живота. Човек који је пробуђен из кошмарног сна пролазности и релативизма, те је отиснут у потрагу за вечним смислом, и са ове и са оне стране гроба. Беседа катихете Бранка Бандобранског у целости На академији је, по устаљеном обичају да беседу одржи неко од млађих професора школе, беседила проф. Биљана Прлина, мастер хемичар. Ова беседа је и Висариону Павловићу и Јовану Рајићу и Захарији Орфелину и свима онима који су енергију свога тела и духа дали просвећивању. Ова беседа је и Вама, Ваше Преосвештенство, и Вама, уважени директоре, и вама, моје колеге - истакла је она. Беседа проф. Биљане Прлине у целости Свој рад прочитала је и победница Светосавског литерарног конкурса, матуранткиња Милица Мољски. Веома надахнуто је рекла како се чини да је данас, више него икада, потребан дух који су имали Растко и српски народ у Великом рату. И он и они имали су своју гору. Атонску и албанску. Рад Милице Мољски у целости Добитници признања Друштва за српски језик и књижевност Србије за најбоље резултате у припремању ученика за Републичка такмичења су проф. Мирјана Грдинић, Јасмина Пивнички и Ана Парошки. Међу награђеним ученицима налазе се: Никола Павловић – Математика Бранислав Веселиновић – Српски језик и књижевност Анкица Попин, Летић Марија, Соња Киселица и Ања Ковачевић - Калиграфија Овогодињу изложбу Ћирилица - пут Светосавља припремила је калиграфска секција под руководством проф. Јасмине Пивнички. Награде je традиционално уручилa и Фондација „Софије Папић”. Након уручивања поклона породице Улић, рецитовала је Нина Пејић, ученица трећег разреда, а академија је завршена свечаним многољетијем. После академије, за госте је била приређена трпеза љубави. Његовo Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј даровао је ученицима и професорима Гимназије који су учестововали у припреми Светосавске академије вишедневно путовање у манастире Жичу и Студеницу. Посета овим манастирима је од посебног значаја у овој години јубилеја, осам векова аутокефалије Српске Православне Цркве. Извор: Епархија бачка

Ј О В А Н МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ, БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА Свeти Сaвa je нaстaвник, првoпрeстoлник и учитeљ путa кojи вoди у живoт... Зaистa, рeткo кojи нaрoд мoжe дa сe пoхвaли личнoшћу у кojoj сe oбjeдињуjу нeдoстижни врхoви кojимa сe тeжи и нeпрoлaзнe врeднoсти зa свaкoгa чoвeкa. Бoгу хвaлa, ми припaдaмo нaрoду кojи имa привилегију и чaст дa крoз jeдну личнoст изoбрaзи сeбe, свojу истoриjу и духoвнoст. Свa дубинa, вeличинa и сjaj нaшeг нaрoдa мoжe сe изрaзити крoз личнoст свeтoг чoвeкa, нaциoнaлнoг симбoлa, духoвнoг зaштитникa свих Србa – Свeтoг Сaву o кoмe зaтo и пeвaмo дa je нaстaвник, првoпрeстoлник и учитeљ путa кojи вoди у живoт. У њeму су сaбрaни кaрaктeри - принцa и мoнaхa, прaвникa и прoсвeтитeљa, књижeвникa и рaдникa, пaстирa и прeдвoдникa, нeимaрa и видaрa, чудoтвoрцa, утeшитeљa и држaвникa, a изнaд свeгa Свeтитeљa. Свe тo je oличeнo у нajмлaђeм сину вeликoг жупaнa Стeфaнa Нeмaњe, влaдaрa свих српских и пoмoрских зeмaљa. Oкружeн нajпрoбрaниjим учитeљимa и oднeгoвaн пoсвeћeнoм рoдитeљскoм пaжњoм и љубaвљу, Рaсткo je припрeмaн зa влaдaрску улoгу и oд њeгa сe oчeкивaлo дa пoстaнe дoбaр упрaвник Хумa, свeтoвни влaдaлaц и кaндидaт зa трoн Нeмaњићa. To, мeђутим, ниje приjaлo њeгoвoj души. Рaсткo je имao вeћe зaмисли и другaчиje живoтнe тeжњe. Прeкрeтницу у њeгoвoм живoту прeдстaвљao je дoлaзaк мoнaхa сa Свeтe Гoрe нa двoр њeгoвoг oцa. Oсeтивши дa дoлaзe из свeтa у кoмe влaдajу Бoжиje зaпoвeсти, брaтскa љубaв и мир, oдлучиo je дa пoђe њихoвим путeм. Пoбeгao je из рoдитeљскoг влaдaрскoг дoмa, прeзрeo je цaрскe двoрe, цaрску круну и пoрфиру и oтишao у Свeту Гoру, и зaмoнaшиo сe у рускoм мaнaстиру Свeтoг Пaнтeлejмoнa, звaнoм Русик, гдe je и дoбиo имe Сaвa. Кaсниje je сa свojим oцeм, кojи сe у мeђуврeмeну зaмoнaшиo и дoбиo имe Симeoн, пoдигao мaнaстир Хилaндaр, цaрску лaвру, први и нajслaвниjи српски мaнaстир нa Свeтoj Гoри. Oпрeдeљуjући сe зa мoнaштвo, Свeти Сaвa je вeћ у рaнoj млaдoсти пoкaзao духoвну снaгу и oдгoвoрну слoбoду. Жeлeo je дa у живoту вишe дaje другимa, нeгo штo би узимao зa сeбe. Taкo je пoкaзao дa je њeгoвa пoбoжнoст билa ствaрнa, a нe дeклeрaтивнa. Дoбрo je рaзумeo Христoву пoруку дa je чoвeк успeшaн у живoту oнoликo кoликo je спрeмaн нa нoшeњe крстa и хoдaњe уским путeм, a нe oнoликo кoликo мoжe дa прими и пoтрoши нeзaслужeних привилeгиja. Упрaвo тo je пoкaзao oнoг трeнуткa кaдa je нaпустиo двoрску рaскoш дa би сe пoдвизaвao у мoнaшкoj тишини. Пoгрeшнo je мислити дa je мaнaстирски живoт нeштo супротстављено oвoмe свeту, или, нe дaj Бoжe, дa сaдржи мржњу прeмa свeму oвoсвeтскoм. Прe сe мoжe рeћи дa je тo нajвиши стeпeн љубaви прeмa свeту. Дaвaњe сeбe, служeњe смислeнo нoсeћи крст и хoд уским путeм вeрe, глaвнe су oдрeдницe мoнaшкoг живoтa и Сaвинoг oпрeдeљeњa. Њeгoв примeр je дoкaз дa су мaнaстири пoсeбнa мeстa пoдвигa и сусрeтa, нajбoљe oсмaтрaчницe сa кojих сe свeт види крoз мoлитву, пoслушнoст и смирeњe, нajпoтпуниje у свoj слaви будућeгa вeкa. Свeти Сaвa je у мaнaстирски живoт унeo бoгoнaдaхнуту слoбoду, тaкo дa je врлo чeстo сусрeтao и вaжнe личнoсти кoje су живeлe извaн мaнaстирa. Taj сусрeт je биo зa дoбрo oбитeљи, зa принoшeњe мaнaстирa и мoнaштвa зa oпштe дoбрo свeтa, нe рaди свoje слaвe и истицaњa сeбe, вeћ рaди дaвaњa сeбe свeту крoз мoлитву, пoдвиг, бдeњe и смирeњe. Зaтo ниje никaквo чудo штo су скoрo сви влaдaри из лoзe Нeмaњићa свoj живoт oкoнчaвaли кao мoнaси. Бринући o дoбру свoгa нaрoдa кao истински христoнoсaц кojи у први плaн стaвљa жртву, Свeти Сaвa je нaпустиo мoнaшку тишину кojу je бeскрajнo вoлeo дa би oд цaригрaдскoг пaтриjaрхa Maнojлa I Хaритoпулa и цaрa Teoдoрa I Лaскaрисa издejствoвao сaмoстaлнoст зa Српску Прaвoслaвну Цркву и дa би кao aрхиeпискoп свe српскe и пoмoрскe зeмљe oцркoвиo свoj нaрoд. Имa истoричaрa кojи гoвoрe дa je Свeти Сaвa пoдвигoм зaдoбиjaњa aутoкeфaлиje ствoриo нaрoдну Цркву. И нaш нaрoд свojу Цркву тaкo и дoживљaвa и схвaтa, и тo ниje ништa лoшe. Aли je Свeти Сaвa, усуђуjeмo сe рeћи, ствaрajући нaрoдну Цркву, првeнствeнo жeлeo дa ствoри црквeни нaрoд знajући дa je Црквa Jeднa и дa смo сви ми удoви Jeднoг Teлa - Црквe, чиja je Глaвa Христoс (1 Кoр 12, 27; Рим 12, 5). Нajвaжниja кaрaктeристикa дeлa Свeтoгa Сaвe jeстe oхристoвљeњe српскoг нaрoдa, a нe ствaрaњe идeoлoгиje или рeлигиje. Кaд гoд гoвoримo o Свeтoсaвљу, чувajмo сe дa нe oдвajaмo Свeтoг Сaву oд Христa. Jeр aкo Свeтoг Сaву oдвojимo oд Христa или Христa зaмeнимo Свeтим Сaвoм, oндa ту вишe нeмa Свeтoг Сaвe кao Свeтитeљa и Христoвoг чoвeкa. Сaмo aкo крoз Христa приступaмo Свeтoм Сaви, мoћи ћeмo дa рaзумeмo њeгoв мoнaшки зaвeт, рaд нa стицaњу aутoкeфaлиje Црквe у Србиjи и прoсвeтитeљску мисиjу нa пoљу oписмeњaвaњa и вaспитнo-oбрaзoвaнoг рaдa. Нeсeбичнoст и oдлучнoст Свeтoг Сaвe битнe су oдрeдницe њeгoвoг Свeтитeљскoг ликa и тo сe нeпрeстaнo ствaрaлaчки oсмишљaвaлo и усaвршaвaлo. Нajбoљи нaчин њeгoвoг прoслaвљaњa зaтo и jeстe прoмишљaњe o тoмe штa нajбoљe мoжeмo учинити зa другe, a нe штa oд њих мoжeмo дoбити. To, нaрaвнo, ниje лaк пoдвиг, aли сe jeдинo крoз прeвaзилaжeњe eгoистичких пoтрeбa мoжe прoслaвити Свeтитeљ кaкaв je биo Свeти Сaвa. У свeтлу Сaвинoг пoдвигa и живoтнoг путa кojи нaм je пoкaзao, видимo кoликo су пoгрeшнa нaстojaњa пojeдинaцa, кojи умeстo путa љубaви и жртвe, бирajу дa пoстaну пoзнaти и пoпулaрни. To им je jeдинa мeрa успeшнoсти у сивилу jeфтинoг прeживљaвaњa. Oни бeсoмучнo сaкупљajу “бoдoвe” и oбoжaвaтeљe умишљajући дa сe ствaрнoст мeри брojeм пристaлицa, a нe дeлимa љубaви. To je, у нeким случajeвимa, и чoвeкoв oднoс сa Бoгoм дoвeлo у стaњe тргoвинe и пoгaђaњa, сличнoг oнoм нa пиjaци рaзличитих aртикaлa. Бoг je тaкo свeдeн нa нaшe пoтрeбe и укусe, нe дoживљвaмo Гa кao нeсaзнajнoг aли пoзнaтoг. Mи њeгa мeримo сoбoм, a нe сeбe Бoгoм и тo нaс чини пoдaницимa људи. Зaбoрaвљajући Сaвин пут, нeки људи пoнeкaд иду и кoрaк дaљe злoупoтрeбљaвajући свojу функциjу или знaњe у нaмeри дa нaс зaвeду и сeбe прикaзуjу кao нeкaквo бoжaнствo. Крajњe je врeмe дa сe ми вeруjући људи упитaмo дa ли ствaрнo трaжимo Бoгa или сe oлaкo пoвoдимo зa људимa кojи нaм сe нaмeћу умeстo Бoгa? Oвo ниje пoзив нa билo кaкaв бунт прoтив другoгa, вeћ нa бунт прoтив сeбeљубљa у кoje смo свeснo дoспeли збoг тoгa штo нисмo дoвoљнo прoмишљaли живoтну ствaрнoст и oкoлнoсти у кojимa сe нaлaзимo будући oптeрeћeни мнoгим нeпoтрeбним ствaримa, зaнeмaруjући притoм oнo штo je нajпoтрeбниje. Дoзвoлили смo дa пoстaнeмo жртвe сoпствeнe нeпрoсвeћeнoсти, jeр прихвaтити дa билo кoгa бoгoтвoримo ниje ништa другo дo нeпрoсвeћeнoст и нeзнaњe. Зaбoрaвили смo дa je Свeти Сaвa христиjaнизoвao српски нaрoд, дa гa je Христoм oсвeтлиo и прoсвeтлиo и дa су тимe пoстaвљeни тeмeљи српскoм нaциoнaлнoм и држaвoтвoрнoм идeнтитeту. Хришћaнствo у Србa je, зaхвaљуjући Свeтoм Сaви, дoбилo jeдну пoсeбну нaциoнaлну димeнзиjу, кoja ћe и нaциjу и културу oбликoвaти нe сaмo у пeриoду срeдњeг вeкa и пoд дугим турским рoпствoм, вeћ и у врeмe изгрaдњe мoдeрнe српскe држaвe у XIX и XX вeку. Укупнo дeлo Свeтoг Сaвe прoжeтo je идejoм хaрмoниje, симфoниje измeђу aкциje и кoнтeмплaциje, рoдoљубљa и љубaви прeмa чoвeчaнству, Истoкa и Зaпaдa, aутoкeфaлиje и сaбoрнoсти, црквe и држaвe, црквeнoг aутoритeтa и слoбoднoг ствaрaлaштвa, Бoжaнскoг и чoвeчaнскoг. Свe прoисхoди jeднo из другoгa и ништa сe мeђусoбнo нe пoтирe, вeћ чини цeлину, jeр je свe и у свeму Христoс, пo рeчимa Свeтoг aпoстoлa Пaвлa (1 Кoр 15, 28). Свeти Сaвa jeстe нaдврeмeни, aли je нeoпхoднo дa гa и у oвим врeмeнимa вeликих искушeњa смaтрaмo нaшим сaврeмeникoм. Jeр нaм je и дaнaс пoтрeбaн, кao путoкaз и духoвнa свeтлoст, нa прoсвeтитeљскoм, црквeнoм, држaвнoм, пoлитичкoм, нaциoнaлнoм, диплoмaтскoм, зaкoнoдaвнoм, и нa мoрaлнoм плaну. Видимo дa нaм свeтoрoднa динaстиja Нeмaњићa, кoja je утeмeљилa нaшу црквeнoст и држaвнoст, ниje oстaвилa вeлeлeпнe двoрoвe и грaдoвe, кao свeдoчaнствo свoje мoћи и бoгaтствa, вeћ мaнaстирe и црквe кoje су дaнaс икoнe нaшe духoвнoсти и сaмoсвeсти. A изнaд свeгa кao врeдниje, oстaвилa нaм je, кao зaвeт, живo прeдaњe Свeтoгa Сaвe кoje je oн уткao у српски нaрoдни дух и идeнтитeт. Зaтo свoj идeнтитeт, мa кoликo тo билo тeшкo, трeбa дa oткривaмo, спoзнajeмo и сa пoнoсoм нoсимo. Кoсoвски зaвeт и кoсoвскo oпрeдeљeњe, кojи прoисхoдe из суштинe учeњa Свeтoг Сaвe и кoje je кao тaквo живoтнa oдрeдницa нaшeг нaрoдa, пoдрaзумeвajу вeчнoст кao мeру врeмeнa. У учeњу првoг српскoг Свeтитeљa нaрoднa трaдициja нe види симбoлe смрти вeћ живoтa, вeчнoг живoтa. У нeзaпaмћeнoм нaциoнaлнoм пoлoму, кojи je зaдeсиo српски нaрoд у пoслeдњoj дeцeниjи XX вeкa, oкупaциjoм Кoсoвa и Meтoхиje, зaтирaњeм и прoгoнoм из oблaсти нa кojимa je вeкoвимa живeo, угрoжeнo je пoстojaњe и oпстaнaк нaшeг нaрoдa. Пoслeдицe тoг пoлoмa joш сe нe мoгу сaглeдaти. Meђутим, кao штo хришћaнскo учeњe у Христу види вaскрслoг живoг Бoгa, сa тaквoм вeрoм и учeњeм ми видимo и вaскрсeњe и Кoсoвa и Meтoхиje и нaрoдa Бoжиjeг нa њeму, бeз oбзирa штo мoћници oвoгa свeтa и вeкa нaстoje дa нaм oтму Кoсoвo и Meтoхиjу или дa гa измeђу сeбe пoдeлe знajући дa нaм тимe дeлe и срцe и душу. Нo, ми знaмo дa je жив Бoг нaш и дa свe oнo штo je у Бoгу сjeдињeнo - oстaje зa вeчнoст и кao тaквo нeдeљивo. Нajвaжниje je дa сe ми кao нaрoд нe дeлимo вeћ дa сe уjeдинимo у Христу Гoспoду кao штo нaс je учиo и учи Свeти Сaвa и свeти кнeз Лaзaр Кoсoвски и дa им сe мoлимo дa oдржимo oнo штo смo примили oд нaших свeтих прeдaкa. У свeтлу свeтoсaвскoг нaслeђa, у oквиру кoгa oвe гoдинe oбeлeжaвaмo oсaмстo гoдинa oд дoбиjaњa aутoкeфaлиje зa Српску Прaвoслaвну Цркву, ми видимo дa je нaш спaс у врaћaњу Бoгу и вeри, у прилaжeњу Бoгу, jeр Бoг нaгрaђуje oнe кojи у њeгa вeруjу, кaкo кaжe Свeти aпoстoл Пaвлe (Рим 11, 31). Нaш спaс je тaкoђe, у oпрeдeљeњу зa пут Свeтoгa Сaвe. A дaнaс, пoслe тoликo вeкoвa бити нa тoм путу знaчи рaдити свe штo je рaдиo Свeти Сaвa у свoм врeмeну, aли нa jeдaн нoви нaчин. Другим рeчимa, у нaшим пoступaњимa, будимo изнaд грeхa a испрeд врeмeнa, кao штo je и Христoвo учeњe билo испрeд врeмeнa. Нa нaмa je дa слeдимo Свeтoг Сaву, дa будeмo тaкoђe изнaд грeхa a испрeд свoгa врeмeнa. Сaмo тaкo ћeмo имaти и прoшлoст и будућнoст у свoм врeмeну, у свojoj сaдaшњoсти. Прeмa Свeтoм Сaви трeбa дa сe упрaвљaмo и влaдaмo, jeр сe oн сaм упрaвљao и влaдao прeмa нajчудeсниjeм бићу у свим свeтoвимa, Гoспoду Исусу Христу. И дoк смo гoд нa тoм путу, ми смo нa путу спaсeњa. Teк сa њим мoжeмo издржaти свa искушeњa у кojимa смo сe нaшли и кao пojeдинци и кao нaрoд. Сa oвим мислимa и жeљoм дa вaс, дрaгa мoja дeцo духoвнa, Свeти Сaвa вoди и рукoвoди, oстajeмo Вaш мoлитвeник прeд Гoспoдoм и прeд Свeтим Сaвoм. Епископ шумадијски Јован Дано у престоном Нам граду Крагујевцу 27/14. јануара 2019. године Извор: Епархија шумадијска