Jump to content

MITARSTVA - da li verujete u njih?

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 4 минута, Кратос рече

 

 

Ne vdi da je predao Crstvo Ocu ne pravi se toša.Nisi čeda.

Не види или ниси прочитао Јована 17?

Дакле ниси прочитао тошо :)

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Bokisd рече

I postanes skroz nejasan  i nerazumljiv.

To je zato što je on u eshotološkoj zajednici predvečne egzistencije na nivou nadvremena i iz te obožene pozicije ne može nama da objasni realnost Nebeskog Carstva u kome nema smti...sve ovo što mi vidimo je čista obmana....:)

  • Волим 1

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Шта каже златоусти ко је Христа васкрсао?

Eto, o tome pricam.

Kakve sad to ima veze sa nasom temom ? Stvarno ?

Pricali smo o duhovnim telima i vremenu kada se desava preobrazaj. Mislim, postaje pomalo zamorno pricati i diskutovati.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 Јован 17.

Ово изговори Исус, па подиже очи своје небу и рече: Оче, дошао је час, прослави Сина својега, да и Син твој прослави тебе;

 

Као што си му дао власт над сваким тијелом, да свему што си му дао, дарује им живот вјечни.

 

А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа.

 

Ја те прославих на земљи; дјело сврших које си ми дао да извршим.

 

И сада прослави ти мене, Оче, у тебе самога, славом коју имадох у тебе прије него свијет постаде.

 

Објавих име твоје људима које си ми дао од свијета; твоји бијаху па си их мени дао, и твоју су ријеч одржали.

 

Сад разумјеше да је све што си ми дао од тебе.

 

Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима: и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла.

 

Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао, јер су твоји.

 

И све моје твоје је, и твоје моје; и прославио сам се у њима.

 

И више нисам у свијету. а они су у свијету, и ја долазим теби. Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми.

 

Док бијах с њима у свијету, ја их чувах у име твоје; оне које си ми дао сачувах; и нико од њих не погибе осим сина погибли, да се испуни Писмо.

 

А сада долазим теби, и ово говорим на свијету, да имају радост моју испуњену у себи.

 

Ја сам им дао ријеч твоју: и свијет их омрзну, јер нису од свијета, као ни ја што нисам од свијета.

 

Не молим да их узмеш са свијета, него да их сачуваш од злога.

 

Од свијета нису, као ни ја што нисам од свијета.

 

Посвети их истином твојом: ријеч твоја јесте истина.

 

Као што ти мене посла у свијет, и ја њих послах у свијет.

 

Ја посвећујем себе за њих, да и они буду посвећени истином.

 

Не молим пак само за њих, него и за оне који због ријечи њихове повјерују у мене:

 

Да сви једно буду, као ти, Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду да свијет вјерује да си ме ти послао.

 

И славу коју си ми дао ја сам дао њима, да буду једно као што смо ми једно.

 

Ја у њима и ти у мени, да буду усавршени у једно, и да позна свијет да си ме ти послао и да љубиш њих као што мене љубиш.

 

Оче, хоћу да и они које си ми дао буду са мном гдје сам ја, да гледају славу моју коју си ми дао, јер си ме љубио прије постања свијета.

 

Оче праведни, свијет тебе не позна, а ја те познах, и ови познаше да си ме ти послао.

 

И ја им објавих име твоје и објавићу: да љубав којом ме љубиш у њима буде, и ја у њима.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Кратос рече

To je zato što je on u eshotološkoj zajednici predvečne egzistencije na nivou nadvremena i iz te obožene pozicije ne može nama da objasni realnost Nebeskog Carstva u kome nema smti...sve ovo što mi vidimo je čista obmana....:)

E, sad , si i ti postao nerazumljiv ( sarkazam ) ......:)))
 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Bokisd рече

Eto, o tome pricam.

Kakve sad to ima veze sa nasom temom ? Stvarno ?

Pricali smo o duhovnim telima i vremenu kada se desava preobrazaj. Mislim, postaje pomalo zamorno pricati i diskutovati.
 

Ма нема везе, стварно нема везе намерно да је заморна дискусија и ко овде мени поставља питања ви мени или ја вама, ја на сва питања која сам вам поставио могу да дам и дао сам сам образложење, ви ни на једно.

Ајде да видимо да ли је Христос предао Славу Оцу или није па да од тога кренемо.

 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako cemo o tome kako licno i najintimnije verujemo,  mogu i ja izneti svoje, i  to cu plasticno prikazati (ali niko nema prava svoj komentar nametati drugome kao jedino istinsko poimanje ili vidjenje, jer je za istocno pravoslavno hriscnstvo to telogumena, a ne dogma):

 

 

Sta je dusa?

Na to pitanje, kod nas, nema tacno definisanog i opsteprihvacenog odgovora.

Dusa se poima od toga da je ona prefinjeno duhovno ili etericno telo u telu,

do toga da je to prosto odrednica da je neko telo zivo tj. da je dusa prosto telesni zivot.

Ne prihvatam prvo misljenje, jer u prvom slucaju bi pri ostecenju mozga dusa bila i dalje svesna itd,

sto nije slucaj, sto dalje implicira da je njena podloga materijalno telo.

Medjutim, ne verujem ni u materijalistickom smislu, da je covek samo telo i da nakon raspada tela

od njega ne ostaje nista.  Jer, covek ima od Bog dat duhovni entitet da se u njemu bastini podobije tj.

upodobljenje u Bogu, nesto od Boga sto ih cini slicnim Njemu, da bi se Njemu mogli kretati,

jer slicno slicnom tezi... Dakle, dusa je,  verujem,  nas duhovni dnk, nase ja, nasa licnost,

ali i sve ono ko smo i sta jesmo, takodje, to je i lik Bozji u nama,

a podobije je mogucnost sjedinjenja sa Bogom...

 

 

Sta je sa dusom posle smrti?

Nakon smrti tela dusa odlazi i nastanjuje se u Hristovom srcu. Na taj nacin nalazi svoju "podlogu"

i ostaje u svesti, imajuci za svoje telo, telo Sina Bozjeg, telo Hristovo koje je vaskrslo u treci dan

(zadobivsi tako duhovno telo), te zaista i nema onda smrti, kako kaze Spasitelj, vec samo prelaska u zivot.

I to je "mesto" gde dusa odlazi, kada kazu - otisla je na onaj svet!

"Poligon" gde se vrsi, hajde da ne kazem  - mitarstvo ili cistiliste,

vec, preispitivanje, zatim eventualne muke, ali i eventualno ociscenje od greha i oslobodjenje

ili umanjenje od muke, kroz sledeci proces: kroz ljubav Bozju i ljubav molitava Crkve,

desava se unutar duse (slicno kao sto je Vl.Porfirije primetio svojevremeno u jednom predavanju

iz Pastirske psihologije, da se razgovor izmedju zmije i coveka odvijao ustvari unutar njegovog srca

- da li da se ostvarim u ljubavi s Bogom ili ne).

Ako dusa u sebi ima neispovedjen i nepokajan greh,

taj greh joj stvara osecaj otudjenosti ili udaljenosti od Boga (muku),

te (iako je dusa u Hristu, u srcu Hristovom) ona nema Hrista u sebi,

jer je greh zatvorio njena vrata!

Dusa takva oseca onu dvostruku muku o kojoj  sam govorio u jednom prethodnom komentaru, ovom:

Drugim  Hristovim dolaskom  na zemlju, pak, citava materija ce postati telo Hristovo tj. bice  pokorena - i Bog ce postati  sve u svemu (kako kaze i Sv. apostol Pavle).  

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Све читаш само не Јована и Павла које сам поставио.

Ali, VSB, nema ta prica neke velike veze sa onim 23. stihom iz 1. Kor. 15 glava. Taj stih sam po sebi se tumaci unutrasnjom logikom tumacenja.

Jer se kaze, ....'oni koji verovase Hristu'.......to je prvi dolazak, jer treba prvo vera da bude ......pa, se kaze,...... 'o Njegovom dolasku'.....to je drugi dolazak.

Vidis da je Hrist i subjekat i objekat u istoj recenici. Znaci dve radnje. I, jos kaze novina Hristos, to je Njegovo Vaskrsenje.

" 23  Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку; "

Itd.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Благовесник рече

  Ja licno verujem ovako, i to cu plasticno prikazati, ali ne namecem da je BUKVALNO zaista i tako: Nakon smrti tela dusa odlazi i nastanjuje se u Hristovom srcu. Na taj nacin ostaje u svesti  i ima za svoje telo, telo Hristovo koje je vaskrslo u trci dan (ima duhovno telo), te zaista i nema smrti, vec samo prelaska u zivot. Medjutim, ako ima neispovedjen greh u sebi, taj greh joj stvara osecaj otudjenosti ili udaljenosti od Boga (iako je dusa u Hristu, u srcu Hristovom) ona nema Hrista u sebi, jer je greh zatvorio njena vrata! Dusa takva oseca onu dvostruku muku o kojoj  sam govorio u jednom prethodnom komentaru, ovom: Drugim  Hristovim dolaskom  na zemlju, pak, citava materija ce postati telo Hristovo tj. bice  pokorena - i Bog ce postati  sve u svemu (kako kaze i Sv. apostol Pavle). 

И ја верујем све исто осим да постоји неки грех који после смрти спречава привремено човека да васкрсне у духовном телу са Христом Исусом.

То просто не постоји, постоје само два начина, то је да Бог као ванвремен прима Литургијске молитве и да опрашта ванвременски. Зато је Литургија ванвременска и зато се на Литургији молимо за сво време и за оне уснуле и за оне који нису ни рођени још али они све време присуствују Литургији и удови су Божји.

Дакле објашњавао сам већ да време не може Бога ограничавати али нас може, зато се молимо и за упокојене али те молитве се рачунају већ у тренутку смрти телесне покојника, тада је његов суд, јер Бог их чује и тада иако су изречене доста касније.

Зато за Бога не мора да прође сво време историје да би Он знао и видео свакога од нас, јер је Он ванвремен.

Тако и Христос сведочи да нас је познао и пре него што смо опште и рођени.

Дакле митарства постоје за живота а после смрти упокојеног јесу само алегоријско казивање помоћи и можда умољавања Бога који је неком предку можда управо нашом молитвом опростио грех приликом предкове смрти и преласка у васкрсло духовно телесно стање.

Кад се по реду испуни сво Царство које јесте по својој суштини ванвремено судова неће бити и ту је уствари дан свеопштег суда , тај дан је једнако историјски јер ће се у историји заиста десити али је једнако и есхатолошки јер нема временску условљеност постојања историјом. Јер је историја садржана у свим личностима Царства.

 

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Bokisd рече

Ali, VSB, nema ta prica neke velike veze sa onim 23. stihom iz 1. Kor. 15 glava. Taj stih sam po sebi se tumaci unutrasnjom logikom tumacenja.

Jer se kaze, ....'oni koji verovase Hristu'.......to je prvi dolazak, jer treba prvo vera da bude ......pa, se kaze,...... 'o Njegovom dolasku'.....to je drugi dolazak.

Vidis da je Hrist i subjekat i objekat u istoj recenici. Znaci dve radnje. I, jos kaze novina Hristos, to je Njegovo Vaskrsenje.

" 23  Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку; "

Itd.
 

итд..

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Благовесник рече

"Poligon" gde se vrsi, hajde da ne kazem  - mitarstvo ili cistiliste,

vec, preispitivanje, zatim muke, ali i eventualno oslobodjenje ili ociscenje od nekog greha,

kroz sledeci proces: kroz ljubav Bozju i ljubav molitava crkve. 

desava se unutar duse (slicno kao sto je Vl.Porfirije primetio svojevremeno u jednom predavanju

iz Pastirske psihologije, da se razgovor izmedju zmije i coveka odvijao ustvari unutar njegovog srca

- da li da se osttvarim u ljubavi s Bogom ili ne).

Мало си отврднуо став од првог поста али не да ти савест, јер чудно да ти је владика Порфирије пао на ум кад владика јавно говори против митарстава и јавно се изјашњава да не верује у њих. :)

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 VSB, ne moras ni da verujes da molitve svesno uticu na njihov preobrazaj, ociscenje ili pomoc,

ja i ne insistiram da moras, jer  je i to tvoje glediste  legitimno, jer mnogi hriscani i ne veruju da molitve svesno uticu na njih,

ali dozvoli da mi drugi verujemo u to. Objasni mi, ali neces uspeti da argumentovano dokazes, kako im se molitvama Crkve moze ukloniti greh bez njihove dozvole?! Koji je to proces u kojem TUDJE molitve njima cine umanjenje ili nestajanje muke?

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...