Просечне плате у Србији ниже него у 2/3 афричких земаља

[александар живаљев]

Rajić: Plate manje nego u dve trećine afričkih zemalja

Izvor: Shutterstock

Autor teksta:Beta

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

Rekao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.

"Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara", rekao je Rajić.

"Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja u kojima vlada bezakonje i korupcija", ocenio je Rajić.

 Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji, Gani, Keniji, Ruandi, Tunisu, Togu, Nigeriji, Somaliji, Ugandi, Egiptu, Senegalu i državi Mali, gde su zarade bile u iznosu od 332,68 do 114, 20 dolara, rekao je Rajić.

"Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji", rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

Dodao je da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.

[Grizzly Adams]

Свака част ... зна се коме...

[Manolis]

пре 4 часа, александар живаљев рече

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

 

Ma nije moguće?! Kleveću Ćirko, klevećuuu...

 

[Аурор]

Treba spojiti ovu temu sa onom o braku...

[Ivan Marković]

пре 10 часа, александар живаљев рече

Rajić: Plate manje nego u dve trećine afričkih zemalja

Izvor: Shutterstock

Autor teksta:Beta

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) su prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.

On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto pata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.

Rekao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.

"Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara", rekao je Rajić.

"Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja u kojima vlada bezakonje i korupcija", ocenio je Rajić.

 Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.

Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji, Gani, Keniji, Ruandi, Tunisu, Togu, Nigeriji, Somaliji, Ugandi, Egiptu, Senegalu i državi Mali, gde su zarade bile u iznosu od 332,68 do 114, 20 dolara, rekao je Rajić.

"Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji", rekao je Rajić.

Dodao je da je 2008. godine započela svetska kriza ali da je značajan broj afričkih zemalja i u tom periodu imao stalan razvoj i rast u odnosu na Srbiju.

Privrednici u Srbiji, prema njegovim rečima, godinama traže promene u privrednom sistemu zemlje i drugačiji pristup razvoju u kome će se dati veći prostor preduzetničkim idejama i obrazovanim i kreativnim pojedincima.

Dodao je da se parafiskalni nameti moraju ukinuti i smanjiti birokratija da bi se olakšalo poslovanje.

Bez namere da na bilo koji način branim aktuelni režim bitangi i klovnova, ali ovaj tekst je blago rečeno, potpuna glupost.  Evo i zašto:

Kada se meri standard neke zemlje, obično se po raznoraznim tabloidima i u politikantskim izjavama uzima kao mera standarda prosek plata. To veze s vezom nema. Ali nikakve. Prosek je aritmetička sredina koja se dobije kad se saberu sve realne brojčane vrednosti i onda podele brojem istih tih vrednosti. I ona dobijemo čuvenu "prosečnu platu" koja realno ne postoji. Recimo da u nekoj "tranzicionoj" zemlji lokalni kontrovewrzni bizmismen koji je blagodaću naklonosti režima pokupovao baš sve što je vredelo prijavi neto platu na recimo tri miliona nečega. Recimo da u toj zemlji pored njega živi još 20 ljudi (ovo je model za uprošćavanje) koji zarađuju trojica 20.000 nečega, petorica 3000 nečega i 10 -1000 nečega, a dvojica ne rade. Dakle, saberemo tri miliona i 20.000 i 20.000 i 20.000 i 3000 i 3000 i 3000 i 3000 i 3000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000 i 1000  i onda zbir podelimo sa 21. Rezultat je 146904,7619 ili ti prosečna plata u našoj državi modelu je sto četrdeset šest hiljada devet stotina četiri koma nešto. Naravno, u ovakav račun ne ulazi broj nezaposlenih ali i onih koji rade na crno, pa tako recimo da imamo zemlju u kojoj živi 10 ljudi. Osam ne radi, deveti prima 20.000 a deseti 200.000 nečega. Prosek je sledeći 220.000 podeljeno sa 10. Prosečna plata u toj model državi jeste 22.000 a to što je 80% ljudi nezaposleno nema veze, jer se iz prosečne plate to ne vidi. Da bi se sagledao realni standard stanovnika jedne države, mora se uzeti gomila parametara:

1)mod zarade (statistička vrednost koja nam govori koja je cifra zarade koju prima najveći broj ljudi pod uslovom da primaju istu zaradu, drugim rečima koja je iznos zarade koju prima najveći broj ljudi a da prima istu zaradu. Recimo ako se vratimo na naš prvi primer, iako je prosečna plata (koja ne mora da bude realna, osim ako se prosek ne poklopi slučajno sa nečijom realnom zaradom) 146904,7619 nečega, modalna plata (a to su svakako realne plate koje prima najveći broj članova izabranog uzorka jeste 1000 nečega. 

2) Razlika između najviše i najniže plate. To pokazuje kolike su socijalne razlike. Na primer u državi u kojoj živi deset ljudi i jedan prima 2000, a ostalih devet 1000 nečega, prosek koji se odatle vadi mnogo realnije govori o realnim zaradama. Taj prosek je 1100 i vrlo malo se razlikuje od moda. Ali ako bi jedan primao 100.000 nečega, a drugih devet 1000 nečega, prosečna plata bi bila 10.900 ali bi ona već bila dalje od moda. Videli smo u prvom primeru koliko se prosečna plata razlikuje od modalne. Iako tako ekstremni primeri (govorim o prvom) ne postoje nigde, jasna je poenta. Što je opseg različitih iznosa rasutiji, veća je šansa da se prosek nađe dalje od moda. A to nam onda daje potpuno lažnu informaciju o platama ljudi ispitanog uzorka. Jer ponovimo, modalna plata je realna plata i što je prosečna bliža modalnoj, to dobijamo realniju sliku iz proseka o realnim zaradama. 

3) Da li su prijavljene plate realne ili su pak umanjene (zbog manjih poreza i doprinosa, dok se radnicima na ruke uvek doplati deo. Pošto je ovo u Srbiji dosta često, prosečna plata u Srbiji nije realan pokazatelj bilo čega.

4) Kolike su i kakve zarade koje se ne prijavljuju. Bez njihje prosek sasvim nevalidan (a i sa njima bi bio dosta slab pokazatelj) 

5) Kakav je odnos plata i cena robe koje se smatraju nužnim za egzistenciju.

6) Šta su to robe nužne za egzistenciju (neko ne može bez automobila, ali ne jede voće. Neko pak može bez auta ali puši cigarete...i tako dalje i tome slično.

7) Koje su realne cifre nezaposlenih (zaposleni na crno nije nezaposleni. 

8) Da li je iznos socijalne pomoći takav da pruža šansu za život dostojan čoveka.

9) Šta je život dostojan čoveka? Nekome je dovoljno da ima da jede, struju, tekuću vodu koja je ispravna i televizor, a neko ukoliko nema automobil i ne ode na letovanje i zimovanje smatra sebe bednikom.

I još mnogo toga drugog.

No na stranu sve to, postavlja se pitanje, koji su statistički uredi radili ove statistike za recimo Libiju, kada tamo vlada anarhija, zattim za koju Libiju (onu kojom vlada Kalifa Haftar, Islamska država ili Tuarezi ili milicija iz Misrate). Dalje, prosečna plata u Zimbabveu je kao pojam dostigla montipajtonovske konotacije s obzirom na to da je u toj zemljido pre neku godinu vladala jedan od najrazornijih inflacija ikada (uporediva sa našom 93 i nemačkom 29). I ako je recimo Mugabe rešio da obriše nekoliko desetina nula, a dopiše nekoliko nenula, to "prosečnu" platu Zimbabvea ne čini većom od one u Srbiji. A posebna priča je Čad, kao i Kongo (koji Kongo? Zair ili onaj drugi?). Sa druge strane, Tunis koji je relativno sređena zemlja, koja je nabezbolnije prošla kroz "arapsko proleće"  šatro ima manji prosek nego Srbija. Od svegaovoga, jedino verujem da su veće u Južnoafričkoj republici i Angoli. Pa i tu se postavljaju sva ostala pitanja vezana za prosek. I bilo bi mi logičnije da su još veće u Tunisu i Alžiru. I tako dalje i tome slično...inače, od ovog Rajića sam se i ranije naslušao raznih gromopucateljnih nebuloza. Oće čovek da mu se skinuili ukinu porezi pa da radi kao u Monaku. Biće to kad se pojavi neki Albert ili Leopold. Msm, ako već moramo da slušamo RTS/PINK/Happy budalaštine od strane režima, pa ne moramo baš i soroševske nebuloze sa Bete i tipično prenemaganje srpskog kapitaliste koji bi u jednom životu i jednoj generaciji da zaradi ko Rokfeler, a da mu radnici kad se smanje porezi idu kod privatnog lekara na banalne operacije i plaćaju privatno školovanje ali sa platama koje im Rajić da. Msm, koji licemer...