Свети архијерејски сабор 2017. радни део

[александар живаљев]

По традицији форума Поуке, отварамо тему у којој можете да пратите извјештаје и коментаришете ток овогодишњег Светог Архијерејског Сабора.

Прошлогодишњи Сабор праћен је овдје:

Свечано отварање овогодишњег Сабора у Пећкој Патријаршији и најаве које су га пратиле дате су овдје:

Вечерње новости и новинар Раде Драговић, такође по својеврсној традицији, мање више нетачног извјештавања "из поузданих извора", започеле су јутрос ову тему:

Сабор СПЦ бира нове владике

Раде Драговић, Влада Митрић | 14. мај 2017. 09:01

Данас почиње редовно заседање највишег тела СПЦ. Седница у знаку тихе поделе међу епископима

Патријаршија СПЦ у Београду, Фото: В. Данилов

 

ОБРЕДОМ призива Светог духа у древном седишту Српске православне цркве - манастиру Пећка патријаршија - данас почиње редовно пролећно заседање Светог архијерејског сабора. Највише црквено тело ће током следеће две недеље у Патријаршији у Београду разматрати актуелна питања која се тичу Цркве и верника. На заседању великодостојника највероватније ће бити изабране владике у три значајне епархије чија су средишта у Нишу, Сарајеву и Пријепољу.

У средишту пажње овогодишњег заседања биће Дабробосанска митрополија, са центром у главном граду БиХ, којом готово две године привремено, као администратор, управља владика захумско-херцеговачки Григорије. Њему је још прошле године понуђен сарајевски трон, али га је он одбио.

- Владика Григорије поново би могао да буде звезда Сабора, не само због Митрополије, на чије би чело овог пута могао да дође, већ и због последњих јавних иступа - каже саговорник “Новости” близак врху СПЦ. - Многи епископи сматрају да његови политички ставови и јавни ангажман не доносе добро Цркви. Постоји и одијум дела владика због односа који Григорије негује са Амбасадом САД у Сарајеву, због чега га сматрају америчким човеком. Поједине владике зазиру од његових амбиција, али и политичких веза.

Дабробосанска митрополија, како се тумачи у црквеним круговима, дуго је била запостављена, али све више добија на значају. Она стоји високо у црквеној хијерархији, али је слаба по броју верника и утицају. Овогодишњи сабор зато би могао да изврши прекрајање епархијских граница у БиХ. Идеја је да Добој и околина буду издвојени из Зворничко-тузланске епархије и припојени Митрополији. Она би тако добила ресурсе и снагу одговарајућу реномеу који ужива у СПЦ.

Од ове јединице Српске цркве очекује се да у наредним годинама буде важан фактор у БиХ, суоченом с политичким потресима и међународним притисцима. Избор будућег митрополита, зато, неће проћи без дипломатског вагања.

Као кандидат за митрополитско место, поред владике Григорија, слови и владика зворничко-тузлански Хризостом, који је изградио квалитетне односе са међународним фактором утицајним у Сарајеву. Столовање у Бијељини, због нежељеног наслеђа Василија Качавенде, њему није по вољи и, како се чује, радо би се преселио у главни град БиХ.

Са једног од ранијих Сабора, Фото: СПЦ

Познаваоци црквених прилика указују и на то да ће седница бити у знаку тихе поделе међу епископима, а од односа снага зависиће и поједина кадровска решења. Упућени у црквена збивања тврде да ће скуп архијереја проћи у знаку прошлогодишње поделе на две струје. Ове међусобно супротстављене групе предводе владика бачки Иринеј и митрополит црногорско- -приморски Амфилохије, а однос снага два табора умногоме ће утицати и на теме за расправу и могућа кадровска решења.

Сабор ће, највероватније, изабрати новог владику Епархије нишке, којом привремено управља епископ рашко-призренски Теодосије. Велике су шансе да је он и трајно добије као надлежни архијереј, с тим што би Црква добила новог владику за Рашку и Косово. У том смислу највише шансе има дечански игуман Сава. Владика Теодосије се у принципу не противи доласку у Ниш, коме је као великом граду преко потребан надлежни архијереј - указује саговорник “Новости”.

Нишка епархија нема епископа од формалног повлачења владике Јована (Пурића), који је под изговором лечења под притиском одступио из епархије. Он је по избору за нишког владику ушао у сукоб са моћним и утицајним локалним свештеницима, који су проблем уздигли на ниво Патријаршије и епископа принудили на повлачење. Он је већ дуже време нераспоређен, а једна од могућности је да добије место помоћника епископа Епархије шабачке или Епархије ваљевске.

ОДГОВОРНОСТ ЕПИСКОПА

ОВОГОДИШЊИ сабор, у оквиру усвајања годишњих извештаја о раду епархија, што је редовна тачка дневног реда, могао би и да позове на одговорност поједине епископе. У овом кругу налази се владика банатски Никанор, који у својој епархији већ дуже време има буну свештеника који траже његову смену. У црквеним круговима незванично се говори да су финансијске неправилности забележене и у Епархији шумадијској, о чему ће Сабор саслушати владику Јована (Младеновића).

ФИЛАРЕТ

БИВШИ милешевски владика Филарет могао би на Сабору да добије ново црквено задужење. У Патријаршији СПЦ засад не откривају за коју функцију је виђен епископ Филарет, али у црквеним круговима се помиње да постоји могућност да се на дневном реду нађе и питање његовог будућег ангажмана. Од његове смене 2015. године, Епархија милешевска је без епископа, а њу као администратор води владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

 

[JESSY]

[александар живаљев]

пре 11 минута, JESSY рече

"Јеремија у поље, бјежи змијо у море", пјевало се на данашњи дан у многим нашим крајевима. (Змије се сасвим изузетно појављују прије Ђурђевдана). Нећемо данас "јеремијаду" о владикама и новинарима, надам се

[Икар Губелкијан]

Некако се око наше цркве свака прича на крају своди на статус владике Григорија. Јасно је да је амбициозан, колико је то добро/лоше по нашу Цркву, видећемо.

[александар живаљев]

пре 20 минута, Ненад. рече

Некако се око наше цркве свака прича на крају своди на статус владике Григорија. Јасно је да је амбициозан, колико је то добро/лоше по нашу Цркву, видећемо.

Можда би могао да дође код вас у Словенију Стварно би по броју вјерника требало створити љубљанску епархију или да замјеник Митрополита загребачко-љубљанског за Словенију буде у архијерејском сану.

[Икар Губелкијан]

Нека, ја сам много задовољан еп. Порфиријем . Иначе лепо напредује наша Црква у Словенији, има сад младих свештеника који су, као и ја, рођени у Словенији па су отишли на студије теологије у БГ и РС, па полако преузимају кормило. Била понека афера, али мислим да је приступ сада кудикамо зрелији и умеренији него што је био одмах по завршетку рата. То је добро са два аспекта: наши турбодизел нацоши више не бацају толико експлозивних средстава по престоници и пијани не спопадају људе као некад, а и локалци, упркос порасту десничарства у Словенаца, нас све више доживљавају као неизбежан и неизбрисив део свакодневнице (Цркву мислим).

Још Порфирије најавио да ћемо ускоро добити и манастир!

[Guest]

 

[александар живаљев]

Саборна архијерејска Литургија у Пећкој Патријаршији

14. Мај 2017 - 11:31

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је 14. маја 2017. године светом архијерејском Литургијом у Пећкој Патријаршији уз саборно саслужење епископа Српске Православне Цркве сабраних поводом почетка редовног заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве.

Патријарху српском г. Иринеју саслуживали су Митрополити црногорско-приморски Амфилохије и загребачко-љубљански Порфирије и Епископи шабачки Лаврентије, средњезападноамерички Лонгин, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Јован, далматински Фотије, бихаћко-петровачки Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, рашко-призренски Теодосије, западноамерички Максим, франкфуртски и све Немачке Сергије, томочки Иларион, моравички Антоније и диоклијски Кирило. 

После свете Литургије служен је чин призива Светог Духа за благословен и благополучан рад Сабора. Радни део Светог Архијерејског Сабора започеће 15. маја 2017. године у Патријаршијском двору у Београду (фотогалерија).

 

 

[Драгана Милошевић]

Јеремија пали топа - пева Тозовац.

Само да новинарска наклапања буду блаже него пре две године

[александар живаљев]

Раст поверења грађана у институције

недеља, 14. мај 2017

Извор: Tанјуг

Поверење грађана Србије у институције значајно је порасло у односу на 2011. години, а највише се верује Војсци, цркви, полицији, катастру и Народној банци, саопштила је агенција за истраживање "Дип дајв" (Deep dive).

Како се наводи, Студија задовољства корисника услуга, као део Пројекта о управљању непокретностима (пројекат РЕМП), који Републички геодетски завод спроводи уз финансирање Светске банке, показала је да 57 одсто грађана највише верује Војци Србије, што је велики пораст у односу на 37 одсто 2011. године.

Цркви верује 54 одсто, пет процентних поена више него пре пет година, Републичком геодетском заводу 46 одсто, што је пораст од 13 поена.

Истраживање је спроведено крајем 2016. године и почетком 2017. године, на национално репрезентативном узорку од 1.500 грађана Републике Србије, састављеног од 60 одсто градског и 40 одсто сеоског становништва из шест региона - Војводина (27 одсто), Београд (22), Западна Србија (13), Источна Србија (девет ) и Јужна Србија (13).

Квалитативни део истраживања спроведен је у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару, а истраживањем су обухваћене и неке од осетљивих група у популацији Србије, и то особе са инвалидитетом, те припадници двеју најбројнијих националних мањина у Србији - ромске и мађарске.

 

 

[Иван ♪♫]

пре 8 часа, александар живаљев рече

Ове међусобно супротстављене групе предводе владика бачки Иринеј и митрополит црногорско- -приморски Амфилохије

A u čemu se razlikuju ove dve grupe? U čemu su suprotstavljeni? 

 

[Guest]

Сабор СПЦ бира тројицу владика

Радни део Светог архијерејског сабора почиње у понедељак, а очекује се да се Сабор одреди према ситуацији у Македонији, Републици Српској и Хрватској

Аутор: Ј. Попадићпетак, 12.05.2017. у 22:00

Учесници лањског Светог архијеријског сабора (Фото СПЦ)

Редовно заседање Светог архијерејског сабора СПЦ почиње у понедељак 15. маја 2017. године у Патријаршијском двору у Београду.

Како сазнаје „Политика”, у плану је да буду донете одлуке о именовању митрополита дабро-босанске митрополије и архијереја нишке и милешевске епархији, у којима је владичански трон упражњен.

Као и сваке године, Сабор ће свечано обележити почетак пролећног заседања окупљањем свих архијереја са патријархом Иринејом на челу у Пећкој патријаршији, где ће у храму Светих апостола сутра бити одржана Света архијерејска литургија као и чин призивања Светог духа.

Још није познат дневни ред престојећег пролећног заседања Сабора, али, како сазнајемо, осим о „кадровским решењима” расправљаће се о извештајима о раду централних тела СПЦ-а, Синода, патријаршијског и епархијских управних одбора, образовних установа, односно Богословског факултета и средње школе.

Осим тога, како сазнајемо, владике ће се изразити став о збивањима у Македонији, Републици Српској и Хрватској. Још није познато да ли ће и у којој форми бити речи о проблемима у раду мешовите православно-католичке комисије о Алојзију Степинцу, која према раније утврђеном календару, у јуну заседа у Подгорици. После тога, уколико не буде продужења рада, требало би да се уобличе закључци и проследе папи Фрњи, који ће потом одлучити да ли ће надбискуп Степинац бити проглашен за свеца.  За сада, се такоше не зна да ли ће највише црквено тело расправљати о петицији за ревизију учења о Дарвиновој теорији еволуције у школама и на факултетима у Србији.

И прошлогодишње заседање Сабора обележиле су кадровске промене. Пре годину дана Сабор је усвојио молбу епископа нишког Јована и разрешио га дужности управљања епархијом. Овај захтев владика Јован је образложио здравственим разлозима. Претходно, у медијима се спекулисало да је разлог његовог повлачења неслагање са једним делом свештенства. Епархијом нишком од тада привремено управља владика рашко-призренски Теодосије. За сада нема поузданих назнака да ће га Свети архијерејски сабор именовати за новог архијереја нишке епархије. Иако је било најављено, прошле године Сабор није именовао ни нове владике дабро-босанске и милешевске епархију, али је било је речи о петицији којом се тражи враћање епископа Филарета на трон Епархије милешевске.

Пролећни Сабор обично траје између седам и десет дана, у зависности од дневног реда. Расправља се о вери, богослужењу и црквеној дисциплини, али Сабор представља и врховну судску власт у оквиру своје надлежности.  Највише црквено тело обично заседа два пута годишње, на пролеће и јесен, с тим што је могуће и сазивање ванредне седнице уколико је то неопходно ради решавања актуелних питања.

http://www.politika.rs/scc/clanak/380443/Sabor-SPC-bira-trojicu-vladika#.WRaNIGdpZU8.facebook

[александар живаљев]

пре 6 часа, Ненад. рече

нас све више доживљавају као неизбежан и неизбрисив део свакодневнице (Цркву мислим).

Још Порфирије најавио да ћемо ускоро добити и манастир!

Баш се радујем! И овим и свиме што си написао. Ето, конструктивно отворисмо једну, евентуално, саборску тему. Да ли има наговјештаја да ће се Србима у Словенији признати статус националне мањине? Ту је нешто било говора око "аутохтоности", Белокрајинцима тај аутохтони статус никако не могу да порекну. Чини ми се да је један дио Беле Крајине још под епархијом горњокарловачком, али без пароха?

Даље, словеначка држава би требало де преузме финансирање обнове храма у Марибору срушеног по личном Хитлеровом наређењу. То би био лијеп гест обнављања сјећања на страдање од нацизма, оба народа, и помоћ коју је окупирана Србија пружила Словенцима протјераним из Корушке.

[александар живаљев]

пре 20 минута, Иван ♪♫ рече

A u čemu se razlikuju ove dve grupe? U čemu su suprotstavljeni? 

 

Мислим да су и они више заборавили око чега се размимоилазе Сада брат црногорски и брат бачки највише разлике испољавају у односу према Критском сабору.

[александар живаљев]

КАКО ИЗГЛЕДА МАПА ВЕРНИКА
Крећемо од ширих података. Србија укупно има 7.186.862 становника. Од тог броја верника има 6.555.931, а неверника 80.053, остатак су људи који се нису изјаснили.

– Београдски регион, који између осталог обухвата Обреновац, Младеновац, Лазаревац… има укупно 1.659.440 становника, од тога верника 1.500.312, а неверника 40.657.

– Војводина има 1.931.809 становника, број верника је 1.764.443, а неверника је 25.906.

Занимљиво је да Војводина има више становника од Београдског региона, а да је број атеиста за 15.000 мањи!

– Шумадија има 2.031.697 становника, верника 1.819.924, а неверника 5.833.

Занимљиво је и поређење Војводине и Шумадије, будући да имају сличан број становника, а да је у Војводини драстично већи број људи који се не изјашњавају као верници.

– Југ и исток Србије имају укупно 1.563.916, од тога имају верника 1.471.252, неверника 7.657.


Према последњем попису Београд је град са највећим бројем становника, самим тим и највећим бројем неверника.

Ово је листа највећих градова у нашој земљи, број становника, верника и неверника:

Београд – укупан број становника: 1.166.763, верници: 1.035.825, неверници: 38.228

Младеновац – укупан бр. становника: 53.096, верници: 50.916, неверници: 268

Сомбор – укупан број становника: 85.903, верници: 76.978, неверници: 1.257

Панчево – укупан број становника: 123.414‚, верници: 112.838, неверници: 5.548

Нови Сад – укупан број становника: 307.760, верници: 271.854, неверници: 8.431

Шабац – укупан број становника: 115.884, верници: 112.022, неверници: 478

Зрењанин – укупан број становника: 123.362, верници: 11.728, неверници: 1.909

Чачак – укупан број становника: 115.337, верници: 111.187, неверници: 1.387

Крушевац – укупан број становника: 128.752, верници: 124.794, неверници: 420

Крагујевац – укупан број становника: 179.417, верници: 173.086, неверници: 918

Ниш – укупан број становника: 183.164, верници: 170.145, неверници: 2.437

Краљево – укупан број становника: 125.448, верници: 121.547, неверници: 1.121

Лесковац – укупан број становника: 144.206, верници: 138.733, неверници: 3.264

Ниш – укупан број становника: 183.164, верници: 170.145, неверници: 2.437

Пирот – укупан број становника: 57.928, верници: 55.524, неверници: 252

Смедерево – укупан број становника: 108.209, верници: 102.713, неверници: 526

Врање – укупан број становника: 73.944, верници: 70.191, неверници: 137

Православци чине 85 одсто становништва, католици 10.4, муслимани 3.3 и протестанти 0.92.