Свети архијерејски сабор 2017. радни део

[александар живаљев]

После Сабора СПЦ поново муње над Теслином урном

У саопштењу после пролећног заседања највишег црквеног тела поново затражено да се земни остаци Николе Тесле из музеја пренесу у Храм Светог Саве или на плато испред њега

Аутор: Јелена Попадићсреда, 31.05.2017. у 22:00

(Фото Д. Јевремовић)

Српска православна црква неће одустати од захтева за пренос Теслине урне у Храм Светог Саве, потврђено је јуче „Политици” у Патријаршији. Управо то је једна од порука Сабор СПЦ, чије је пролећно заседање завршено прошле недеље.

У званичном саопштењу највишег црквеног тела наглашено је да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима.

– Ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – још једном су поручили чланови Светог архијерејског сабора. Готово исту поруку Сабор је упутио и прошле године након завршетка пролећног заседања.

Највиши црквени великодостојници сматрају да би посмртни остаци нашег највећег научника требало да почивају у гробници, и то управо у Храму Светог Саве или евентуално на платоу испред.

Тако је СПЦ још једном актуелизовала питање преноса Теслине урне, око чега се у јавности полемише већ три године, с већим или мањим интензитетом.

Међутим, од прошле године, када је откривен споменик Николи Тесли на Врачарском платоу, иницијатива СПЦ није се помакла са мртве тачке. Управни одбор Музеја Николе Тесле последњи пут се огласио у марту 2014. године саопштењем у којем је наглашено да је Теслина урна „културно добро које не може бити сахрањено на гробљу нити изложено негде другде”. Неколико месеци касније, промењен је састав управног одбора музеја. На место тадашње председнице Ане Панић долази Братислав Петковић, некадашњи министар културе и информисања у влади Ивице Дачића и саветник председника Србије Томислава Николића. Иако је Петковић у више наврата јавно истицао да Теслина урна мора бити пренета у Храм, то се још није десило.

О судбини посмртних остатака овог великана требало би да одлучи Скупштина града Београда, али градска власт ово питање никада није разматрала. Како „Политика” сазнаје, о томе није било речи ни на Управном одбору Теслиног музеја, од када је на челу тог тела Братислав Петковић.

Из СПЦ-а подсећају да су представници републичке власти, али и Града Београда још крајем фебруара 2014. године потписали споразум о преносу посмртних остатака Николе Тесле под окриље Храма.

Своје потписе на овај документ ставили су Синиша Мали, тадашњи председник Привременог већа Града Београда, патријарх Иринеј и министарка Зорана Михајловић. Само неколико дана касније овај споразум је „замрзнут” уз образложење да ће бити спроведен када буде формирана нова влада. Ипак, прави разлог за одлагање било је веома оштро противљење једног дела јавности. Чак је и Министарство културе и информисања 2015. године поручило да би урна требало да остане у Музеју Николе Тесле.

Најгласнији критичари преноса Теслине урне били су чланови покрета „Спасимо науку”, организатори акције „Одбранимо Теслу”, коју је на „Фејсбуку” подржало готово 50.000 људи. Активисти ове организације протестовали су прошле године током обележавања 160 година од рођења Николе Тесле, противећи се евентуалном пресељењу урне.

Александра Павићевић, научни саветник Етнографског института САНУ и ауторка рада „Смрт, сахрана и посмртна судбина Николе Тесле”, наглашава да премештање Теслине урне заправо представља идеолошку манипулацију.

– Нисам заклети непријатељ преноса Теслиних посмртних остатака и сматрам да би требало да има свој гроб. Ипак, наша историја обилује примерима преноса посмртних остатака разних великана, али то је увек представљало својеврсни вид националне и верске манипулације. То се дешава и у овом случају – каже Александра Павићевић.

Интервју „прочитан” као сатанистички обред

Српска православна црква неколико пута је указивала на потребу измештања Теслине урне из музеја, што је кулминирало у јуну 2015. Повод је била фотографија настала током интервјуа са музичарем Робертом Аики Обри Ловом, познатијим као Личенс, који је вођен крај Теслине урне, за потребе видео-документације музичког фестивала „Резонајт”. Фотографија је на сајту овог београдског фестивала потписана са „Невероватна сеанса”. На то је СПЦ реаговала жучним саопштењем, закључујући да се у Музеју Николе Тесле спроводи „медитација са евидентним присуством спиритизма, па и некромантије” (призивања душа мртвих ради прорицања).

[Рилски]

On 31.5.2017. at 6:50, Ненад. рече

у вези Темишвара и Арада, на 'који фазон' онда наше цркве тамо функционишу рецимо томе несметано? Због историјских околности? Постоји неки споразум из давнина којим гарантујемо да се Румунима не задиремо у њихову јурисдикцију?

И додатно, да ли наша црква омогућава Власима на истоку Србије службе и попове који причају влашк тамо где су већина?

 

On 1.6.2017. at 11:57, Ивановић рече

мислим да је вријеме да почнемо у цркви да резонујемо на другачији начин.

Кључ за поштовање канонског устројства јесте одбацивање онога што смета томе.

Иначе ћемо бити као онај човјек из виђења светог Арсенија Великог, који је стално

вадио воду из бунара и сипао је у шупљи лонац.

Много смо измешали лончиће ..

А најбољи показатељ је све ово што се десило и дешава после Сабора, са једном темом која нема неке велике везе са Црквом.. 
 

Тема око сукоба са Румунском Православном Црквом је од несагледивог значаја и она захтева посебну тему на овом форуму..(ако форума и овог сајта уопште буде у ближој будућности..а то због мешања лончића којима сам и почео овај пост..)

Елем, ми ништа по питању Влаха нисмо конкретно урадили, а с друге стране се стално се позивамо на Темишварску епархију.
Да смо били при здравој памети, Темишварску епархију смо требали још пре 30 година, најмање, укинути ..Те би тако румунским (а и сопственим) националистима избили бар тај ''адут'' из руку .. Овако.. 

А доказа за ово има на претек.. Само је питање, интересује ли икога то..

Општи је утисак заинтересованих, да је интересената све мање те да им се број, сваким новим даном, рапидно умањује ..
 

[александар живаљев]

Митрополија Старог Раса још неће бити откључана

М. НИЋИФОРОВИЋ | 04. септембар 2017. 16:02

Срби у Рашкој области чекају да се реализује мајска одлука Сабора СПЦ. Подршка црквеног врха да седиште епархије буде и у Новом Пазару. Постојбина Стефана Немање и Светог Саве заслужује већу пажњу

Светиња Манастир Сопоћани у Расу

• На мајском заседању Сабора Српске православне цркве (СПЦ) донета је и одлука да седиште Рашко-призренске епархије и владике Теодосија, осим у Призрену, буде и у Старом Расу, односно у Новом Пазару.

Ова одлука изавала је велику пажњу, одобравање и радост Срба у Рашкој области који већ дуже времена, најгласније преко Удружења "Рас", од Сабора и Синода СПЦ и патријарха Иринеја траже формирање Рашке епархије и обнову Рашке митрополије, која је у Новом Пазару постојала пуних 540 година, све до 1766. године.

- Мада смо својевремено добили пуну подршку од патријарха Иринеја, митрополита Амфилохија, владике Иринеја (Буловића) и других великодостојника наше Цркве, а у једном тренутку били на корак до циља, Рашка епархија још није формирана, нити је било шта учињено на обнови Рашке митрополије. Мајску одлуку Сабора СПЦ доживљавамо као подршку нашим напорима и делимично уважавање жеља и потреба овдашњих Срба, али и као помак, да ли мали или велики - видећемо, на путу до епархије, односно митрополије - истиче др Добросав Никодиновић, председник Удружења "Рас" у Новом Пазару.

Он наглашава да ће, ако буде требало, са делегацијом поново под патријарха.

 

ВЛАДИКА ПОЛОВИНОМ јуна владика Теодосије освештао је у новопазарском насељу Осоје темеље нове цркве. Окупљеном народу тада није рекао где ће бити други административни центар Епархије рашко-призренске и да ли ће се после мајске одлуке Сабора СПЦ нешто променити у Рашкој области. На ову тему још није било никаквих, бар не јавних, информација ни из Црквене општине за Рашку област...

 

- Повратак митрополије или формирање епархије, са владичиним двором, епархијском администрацијом и владиком који би стално "столовао" у Новом Пазару, било би велико охрабрење и знатно би допринело побољшању сигурности овдашњих Срба и подизању њиховог самопоуздања - уверен је др Никодиновић.

Професор Мирко Поповац, који живи у Дежеви подно Голије, где је Стефан Немања стварао прву српску државу, а Свети Сава српску веру и културу, истиче:

- Овде су Стари Рас, Петрова црква, Сопоћани, Ђурђеви ступови... Овде је толико векова постојала митрополија, овај крај дао је и четири српска патријарха. Просто је невероватно да део Србије где је "све почело" и где су такве светиње нема епархију.

 

Некадашње седиште Митрополије у Новом Пазару

Срби у Новом Пазару подсећају да у Улици Реље Крилатице, недалеко од центра града, постоји добро очувана и обновљена зграда некадашње Митрополије, која је годинама под кључем, са плацем на коме би се могао изградити и епархијски двор. Помињу се и друге светиње, попут Петрове цркве и Сопоћана у којима би могло биди седиште рашког епископа или рашког митрополита.