Слободна воља

[Матусал]

Као што изван Господа не постоји ни љубав ни живот ни премудрост ни разум ни просветљење, мислим да изван њега на исти начин нема ни слободе, јер је он једини слободан и ту слободу може даривати онима који су његови. Слобода је категорија која припада Богу. Не постоји нико слободан изван Њега, јер свако изван Њега је подложан смрти и условљен је законитостима. Слобода да постојимо изван Бога није слобода. Када си изван Господа роб си демонима. Демони нам и намећу жељу да на погрешан начин тежимо ка слободи јер су и они на сличан начин збачени са небеса. Љубав и слобода су нераздвојне категорије.

"Стојте, дакле, у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити." (Посланица Галатима 5, стих 1.)

 

[Milan Nikolic]

Fora je u tome što mnogi žele da budu slobodni ali izvan Gospoda. Za njih nije sloboda, nego zarobljenost to što su stalno u Gospodu.

Otuda i ateizam i štošta drugo što pretenduje na nekakvo oslobođenje. Kao bolje je izabrati takvu vrstu slobode.

[Матусал]

пре 32 минута, Milan Nikolic рече

Fora je u tome što mnogi žele da budu slobodni ali izvan Gospoda. Za njih nije sloboda, nego zarobljenost to što su stalno u Gospodu.

Otuda i ateizam i štošta drugo što pretenduje na nekakvo oslobođenje. Kao bolje je izabrati takvu vrstu slobode.

Такви пројављују очигледну слабост и немоћ и бивају поражени од Господа. Тешко је против бодила праћати се.Свет се отуђио од Бога и сада сабира плодове свога промашаја а то су болести,ратови, глад, несреће, незадовољство и као крај свега смрт.

[Матусал]

пре 38 минута, Milan Nikolic рече

Fora je u tome što mnogi žele da budu slobodni ali izvan Gospoda. Za njih nije sloboda, nego zarobljenost to što su stalno u Gospodu.

Otuda i ateizam i štošta drugo što pretenduje na nekakvo oslobođenje. Kao bolje je izabrati takvu vrstu slobode.

Такви нису осетили заробљеност у Господу, са таквим ставом они сами сведоче да никада у Њему нису ни били, јер је такав осећај у Њему немогућ. Они су били заробљени у своме егоизму а свога идола кога су изградили у себи су сматрали за Господа. Њима је као што каже апостол Павле тесно у себи самима, па пошто су сами себи тешки теже да иступе из себе али нажолост у погрешном правцу тачно у наручје човекоубици који им уместо стварног идентитета у Богу замагљује остварење своје личности кроз сујету, а сујетан човек постаје роб мишљења других а на крају и њихов слуга, тј. слуга својих страсти.

[Tumaralo.]

On 28. 03. 2017. at 17:04, Срђан Шијакињић рече

Ја никад нисам чуо убељиве аргументе који би ме убедили у постојање слободне воље, у најчешћем смислу тог појма, као воље да се бира између опција на располагању.

Најпре, човек се рађа мимо своје воље, наслеђене особине не бира, не бира ни околину у коју је слетео. До тренутка када учини први избор (нпр. између црвене и плаве звечке), човек је већ један одређени субјект. Његов први избор је последица фактора на које није могао да утиче. Сваки следећи избор је последица како тих фактора, тако и претходно учињених избора. Да ли ћу се потући? Да ли ћу украсти жваке? Уписати гимназију или економску, отићи да видим шта има у тој цркви, или отићи да пробам мало траву вечерас... Сви ти избори се доносе зато што човек у одређеном тренутку осети жељу, потребу, дужност (или било какав други подстицај) да изабере један од понуђених начина трошења свог времена. Зашто човек осећа жељу, имплус ка једној од опција... зато што у тренутку избора поседује одређене особине, које су стечене захваљујући низу догађаја и претходних избора, који низ сеже до прве поставке урођених особина/околине у којој је рођен, а коју поставку није бирао. Где ту има места за слободну вољу, ја не видим, чини се да се у ту слободу може само веровати, јер без ње ништа не би имало смисла. У контексту хришћанства наравно.

Посебно је питање да ли је слободан избор уопште могућ, будући да сваки избор мора да начини субјект, који у тренутку избора већ постоји. Ако субјект постоји, како његов избор може бити слободан од тога што тај субјект јесте, како може бити изван утицаја особина које субјект поседује...

 

Upravo. Rečeno je sve što je bitno.

Dodao bih samo...

Kod ove teme mi uvek padne na pamet izjava čuvenog ateiste Kristofera Hičensa koji je na pitanje - "da li imamo slobodnu volju?"  rekao: "da, imamo slobnodnu volju zato što nemamo drugog izbora". Skoro pa kao istočnjački zen paradoks koji nas vadi iz dualistilčkog, šizofrenog razuma i potencijalno privodi višoj istini. To govorim ovako sa idealne, teorijske tačke gledišta jer mene nikada nikakav zen nije vinuo na takav način xD

Kada bih morao da navedem neki argument - možda je najubedljivi argument za slobodnu volju dao Vajninger, koji kaže da bismo bili svesni nečega moramo biti svesni i njegove suprotnosti (slikovit primer: slepilo za boje se uvek javlja u parovima npr ako ne prepoznaješ crvenu ne prepoznaješ ni zelenu). Pa tako čim smo svesni neslobode znači da to spoznajemo sa pozicije slobode. Čim smo svesni kauzalnog lanca to znači da naše biće nije u potpunosti iscrpljeno njime te smo samo jednim (većim ili manjim) delom uronjeni u njega.

Ali bilo kako bilo, slobodna volja nije racionalna kategorija, već mistična, transcedentna. Nju dodirujemo putem vere, intuicije, kontemplacije ali ne i razuma, ne spoznajemo je putem svetovnog umovanja palim umom. Iskustvo slobode je jedno od najdubljih mističnih iskustava koje se nalazi van svakog "zdravorazumskog" poimanja.

U krajnjoj liniji, sloboda je plod milosti Božje a gore navedene doskočice ili argumenti nas mogu samo malo animirati na ovu temu

[Justin Waters]

Ne znam jel ovo bilo na forumu ikad: 

Jedan kratak reportažni video ( 8 minuta), o tome šta najsavremenija neuronauka misli o takozvanom pojmu "slobodna volja". Vrlo je zanimljivo, pogledati. 

Who is really in control of our minds? - BBC Reel

WWW.BBC.COM

---

 

 

[slovoA]

On 28.3.2017. at 0:54, neznani_junak рече

Шта значи имати слободну вољу по Хришћанству? Да ли људи заиста имају слободну вољу или је то илузија коју ствара наш мозак? 

Има човјек слободну вољу, а у контексту Хришћанства, на томе може да захвали Адаму. На тој илузији, што си лијепо рекао, индивидуалне воље, која увијек буде проблематична, јер нити је трајна, нити природна. И ту ти је сва тајна Хришћанства, у том разликовању између индивидуалне (гномичне) воље, која лута, и оне природне, коју једва познајемо. Једном ријечју, оно што Бог хоће, што је и Његова и природна воља, о томе ми контемплирамо већ 2000 и кусур година, па нам је слобода опет негдје другдје, а није у тој Његовој (природној) вољи и слободи Божијег бића. А погледај само, шта је све створио за нас. Па опет кажемо, ми смо то створили. И ето ти те слободе индивидуе, као да би једни без других могли било шта направити. Или, што је још горе, као да су ти односи између нас пуки случај, а не једино озбиљно питање слободе духа (човјека).

Знам да ти нисам помогао, али шта сад? Или контемплирај и ти, или немој, али ту ти је негдје свеједно одговор.