Претражи Живе Речи Утехе

31 октобар 2017 Ђаци гимназије „Петар Први Петровић Његош" у Даниловграду још једном су показали да је жив дух слободне Црне Горе. Током свечаности поводом Дана школе у холу су развили транспарент са натписом „Свети Петре каљају ти лице, школа твоја нема ћирилице". Овај гест ученика старијих разреда поздрављен је бурним аплаузом свих ђака, али и професора сада већ чувене гимназије која негује праву историју Црне Горе, а свој дан слави на црвено слово — по календару Српске православне цркве, данас је Свети Петар Цетињски. Агресивном ампутацијом историјске и духовне баштине Црне Горе, коју је извела власт Мила Ђукановића, ћирилица је искључена из званичне употребе у школама, па су родитељи чак приморани да, ако желе сведочанство детета на српском писму, школи пишу посебан захтев. То је само један од примера у којима се ћирилица у Црној Гори појављује као изузетак, а никако као правило, како је до недавно било. Подсетимо, седамнаесту годишњицу бомбардовања Србије и Црне Горе, матуранти ове школе обележили су тако што су са школског разгласа пустили звук сирена за узбуну и бацали авионе од папира на којима је била исписана порука „Да се не заборави!" Са разгласа се затим чула песма „Рибље чорбе" — „Децу ти нећу опростити". Наставничко веће Гимназије „Петар Први Петровић Његош" једногласно је одбило да расправља о кажњавању ученика који су 24. марта пуштањем сирене за узбуну и авионима од папира обележили годишњицу почетка НАТО агресије.Тадашња директорка даниловградске Гимназије Славица Павићевић послата је у пензију одлуком министра просвете, јер није хтела да казни ђаке. Апели њених колега остали су без одговора надлежних. Поводом Дана школе, домишљати и храбри гимназијалци штампали су и посебне мајице са натписом „Ћирилица — наше писмо". Ђаци Гимназије у Даниловграду за ову прилику штампали су и мајице са натписом "Ћирилица - наше писмо". Сенка Милош Спутник

У име Оца и Сина и Светог Духа "Ко претрпи до краја, тај ће се спасти". (Мт.24:13) Ове ријечи заузимају веома значајно мјесто у историји спасења рода људског. Ријечи кратке, али много значајне за нас људе овдје на земљи. На првом мјесту то је трпљење, на које Бог позива нас, који смо створени по слици и прилици Његовој, нас које је призвао из небића у биће, нас које је украсио многбројним даровима и разним врлинама, једном ријечју, нас које је призвао у живот вјечни. Образац трпљења дао нам је Он сам, који нас је и призвао на спасење, Господ наш, Исус Христос, који је сва страдања и унижења претрпио до краја, а притом не зароптавши ни у једном тренутку. За вријеме Часног Поста, у страсној седмици, ми пјевамо: ,,Слава долготерпјенију твојему Господи, то јест ,,Слава дуготрпљењу твоме Господе“, и заиста не само што је Господ као човјек претрпио сва страдања, него је Он и као Бог трпељив. Непрекидно чека и очекује човјека да се врати к Њему и да се врати на прави пут истинитог Богопознања. Без обзира колико се човјек удаљио од лица Божијег и колико је упоран у своме гријеху, Бог је онај који непрекидно чека човјеков повратак. Тако и ми, драга браћо свештеници, будући да смо рукоположењем директно добили благодат свештенства од светих Апостола, а за образац и критеријум живота имамо Христа, треба да будемо образац трпљења својој пастви, и то не само трпљења него и свих других врлина. Ви то знате, али ја још једном да поновим, да је свештеничка служба веома узвишена, али са друге стране и врло одговорна, јер, између осталог, и поред бриге за своје лично спасење, свештеник је дужан да се стара за своју паству и да је својим трпљењем и љубављу усмјери на пут ка Царству Божијем. Треба стално да се опомињемо, браћо, ове свештеничке одговорности, утолико прије, уколико знамо да ће се и на страшном суду од нас много више тражити него од наших парохијана. Наш патријарх Павле, када говори о свештенству, каже: ,,Онако како се свештеник брине о својој парохији и пастви, тако ће се и Христос старати о њему и његовој породици“. У току је и Часни Пост, вријеме када вјерници посебно испуњују храмове, исповиједају се, и траже од свештеника духовну помоћ и савјете како да побиједе гријех и одоле разним искушењима које вребају у ово смутно вријеме, да би што достојније приступили Светој Чаши и што спремније дочекали Празник који слиједи, Празник над Празницима, Васкрсење Христово. Прије свега, пастир ће најприје помоћи помоћи вјерницима својим личним примјером, молитвом и духовним савјетом, али не треба се зауставити на овоме, него као што милост и љубав Божија прате човјека у све дане живота његовог, како каже Свети Пророк: ,,Милост твоја Господе, пратиће ме у све дане живота мојега“, тако и свештеник треба непрестано по својој могућности да прати и надгледа животе вјерника и непрекидно им буде на услузи, и да својим примјером трпљења и љубави, научи вјернике да ове врлине постану њихове врлине. Без стрпљења нема спасења. Било у радости, било у жалости, или у болести или у било каквим опасностима које сналазе човјека, човјек је позван изнад свега да трпи, да до краја претрпи, да носи свој крст. Да га понесе, не у очајању или безнађу, него у дубокој нади да ће се Господ постарати. Колико је трпио праведни Јов, колико је само требало трпљења Праоцу Авраму, када је повео сина свог јединца да га принесе на жртву. Колико је требало вјере и љубави према Богу да на синовљево питање, гдје је жртва, одговори: ,,Господ ће се постарати за жртву“.И заиста, када је Аврам већ подигао нож, спреман да иде до краја, Господ је послао Анђела свог и спасао је дјечака, Аврам је угледао овна запетљаног у жбуње, узео га је и принио на жртву. Велика и света тајна жртве Аврамове, и најсветија тајна Христове жртве кроз коју је и откривена та тајна дуготрпељивости Божије и Божанске љубави и Божанског човјекољубља. Зато размишљајмо о свим тегобама свога живота и сјећајмо се тих ријечи Аврама праоца ,,Господ ће се постарати“, и никада немојмо посумњати да ће се Бог побринути за нас, јер брине се Бог и за траву пољску и за птице небеске, а да неће за људе који су дјеца Његова, и нека су нам увјек на памети Јеванђелске ријечи ,,ко претрпи до краја, тај ће се спасити“ љубављу Божијом, силом Христовом, коме нека је слава и хвала у вијекове. АМИН. Проповијед на свешеничкој исповијести, Цирих, 06. априла 2009.год. Свештеник Ђорђе Лукић,парох у Лугану http://kandilovere.blogspot.com/2011/10/blog-post_22.html