Др Милош Ковић: Где је, у ствари, фашизам?

[александар живаљев]

Где је, у ствари, фашизам

Агресија на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница? Да ли нас то подсећа на Доналда Трампа и Најџела Фаража или на њихове политичке противнике, кланове Клинтон и Буш, на Тонија Блера и Дејвида Камерона

Аутор: Милош Ковић, уторак, 31.01.2017.

(Фото Бука)

У јавности западних земаља све чешће се чују речи „фашизам” и „фашисти”. Резервисане су за Доналда Трампа, Герта Вилдерса, Марин ле Пен и остале „десне популисте”. При томе, коришћење тако тешких речи правда се позивањем ових политичара на националне вредности, захтевима да се зауставе масовна усељавања у њихове земље и ксенофобичним испадима њихових присталица.

Фашизам је, међутим, појам чије значење се не може брзо и лако одредити. Тако је, уосталом, са свим политичким идеологијама. Нема општеприхваћене дефиниције либерализма, социјализма или конзервативизма. Познато је да се под појмом „фашизам” крију тако разнолики покрети какви су италијански фашисти, немачки нацисти или хрватске усташе. Све то, ипак, не би требало да нас збуни и спречи у намери да разумемо ову важну историјску појаву.

У томе би, више од политичких поједностављења и теоријских образложења, могло да нам помогне историјско искуство. Постоји једна кључна особина фашизма на коју се, у општој граји против Доналда Трампа или Марин ле Пен, намерно или не, пречесто заборавља. Фашисти су, ипак, остали упамћени по агресијама на друге, суверене земље, по бескрајним ратовима, разбијању држава и по насилним променама граница. И Луј XIV и Наполеон вршили су агресије на суседе, водили непрекидне ратове, разбијали земље и мењали границе. Хитлерове агресије су, међутим, биле праћене масовним уништавањем целих људских популација, какве су били Јевреји, Роми или Срби. Као такав, фашизам је упамћен нарочито у Централној, Источној и Југоисточној Европи.

Агресије на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница? Да ли нас то подсећа на Доналда Трампа и Најџела Фаража или на њихове политичке противнике, кланове Клинтон и Буш, на Тонија Блера и Дејвида Камерона? Треба ли подсећати на разарање Југославије, Авганистана, Ирака, Либије, Сирије, опкољавање Русије, провоцирање Кине, Ирана? Трамп, напротив, ако је веровати најавама, заговара традиционалну дипломатију интереса и преговора између суверених држава, какву свет познаје још од Вестфалског мира из 1648, насупрот бескрајним крсташким ратовима у име „вредности”, које неуморно воде њихови либерални противници.

Масовно, етнички мотивисано уништавање целих људских популација? Ови људи успели су у ономе што је Хитлеру и Павелићу изгледало као недостижни идеал: побили су и протерали српско становништво у Хрватској, деловима Босне и Херцеговине, на Косову и Метохији. То су, наравно, спровели рукама својих локалних сарадника, баш као што су то учинили с хришћанима у Ираку или Сирији. Не би требало заборавити ни медијску антисрпску хистерију која је омогућила потоње, некажњене, масовне злочине над Србима. Та операција упоредива је само с оним што је нацистичка Европа учинила с Јеврејима.

Марк Мазауер, професор на Колумбија универзитету у Њујорку, у књизи Хитлерова империја, утврдио је да су се Хитлер и нацисти, у злочинима почињеним у Источној Европи, угледали на колонијална искуства либералних држава, Велике Британије и САД. Они су, једноставно, на Европљанима примењивали оно што су либерални колонизатори чинили у Африци и Азији. Хитлер се дивио промишљености и безобзирности Британаца у Индији, као и расистичкој бруталности САД према црнцима и Индијанцима. Отворено је говорио да ће словенски свет, нарочито Русија, у будућности бити Индија уједињене, немачке Европе. У германском колонизовању словенских територија на истоку Европе Хитлер је желео да се угледа на искуства САД. Тамо су се енклаве „расно и цивилизацијски супериорног становништва” у индијанском мору постепено повезивале, спајале и отимале земљу домороцима.

По мишљењу Мазауера, покушаји либералних империја да присиле колонизоване земље да усвајају њихове модернизацијске и културне моделе само су друго лице неуништивог, древног расизма. И Хитлер и Гебелс позивали су на уједињење Европе око Немачке, да би се заштитиле и одбраниле њене расне, али и културне вредности. При томе, отворено су тврдили да су кључне сврхе уједињења Европе одбрана од Русије и поход на њу. Реторика одбране од Совјетског Савеза била је корисна и у послератном процесу уједињавања Европе, при чему су, како Мазауер показује, на том послу марљиво радиле, као високи чиновници, и дојучерашње Хитлерове присталице. Руска опасност била је важан део кампања присталица ЕУ на референдуму о брегзиту у Британији и присталица Хилари Клинтон на изборима у САД.

Неко ће рећи да, на крају крајева, НАТО либерали не освајају свет у име расе, него људских права. Бомбе су, по Републици Српској, Србији, Ираку, Либији и Сирији ипак падале уз амерички и британски рок енд рол, а не уз немачке војничке маршеве. Заиста, лепа утеха за милионе њихових жртава.

Доцент на Одсеку за историју Филозофског факултета у Београду

 

[GeniusAtWork]

  On 31. 1. 2017. at 9:45, александар живаљев рече

Агресије на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница? Да ли нас то подсећа на Доналда Трампа и Најџела Фаража или на њихове политичке противнике, кланове Клинтон и Буш, на Тонија Блера и Дејвида Камерона?

Expand  

Трамп је на власти тек десетак дана, а Фараж, Ле Пенова, Вилдерс и остали који се помињу нису досад ни били на власти тако да је поређење мало бесмислено. Нико не зна шта би они радили или не би радили. Плус, Трамп и Буш су и из исте странке, тако да не капирам баш како могу да буду политички противници.

А "фашизам" јесте жешће излизана фраза, само што то не значи да фашисти више не постоје (исто важи и обрнуто, за комунисте/левичаре). Разлог због кога се поменути политичари тако квалификују је то што се позивају на јаку, националну државу и воле да траже дежурне кривце за све проблеме у странцима и имигрантима, што ипак мало подсећа на тоталитарне режиме, свиђало се то некоме или не. Али их то само по себи не чини фашистима.

Такав је тренд да се користе изрази који треба у самом старту да дисквалификују противника, без много напињања можданих ћелија. Исто и код нас - фашисти, другосрбијанци, европејци, комуњаре, итд. Свуда је исто  

[Avocado]

Tekst je potpuni promašaj. Autor pokušava da ovo predstavi kao bitne elemente fašizma: "Агресије на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница?"

Kao docent na odseku za istoriju, valjda bi trebalo da zna da za više poznatih (nesporno) fašističkih režima, ove odlike uopšte ne važe: Franko, Salazar, Peron nisu vršili agresije na susedne zemlje, vodili beskrajne ratove, razbijali države, nasilno menjali granice.

Navođenje tih odlika samo služi da se napravi paralela sa Amerima, Britancima i kolonijalizmom... ali to nema veze sa fašizmom... to su zajedničke odlike imperijalističkih zlibera.... neki fašisti su bili takvi, neki nisu... neke demokratske zemlje su imperijalistički zliberi, druge nisu...

[Филозоф]

Meni je pre svega neverovatno da se ne pravi razlika izmedju fasizma i nacizma

 

[Juanito]

  On 31. 1. 2017. at 11:57, Avocado рече

Tekst je potpuni promašaj. Autor pokušava da ovo predstavi kao bitne elemente fašizma: "Агресије на суседне земље, бескрајни ратови, разбијање држава, насилне промене граница?"

Kao docent na odseku za istoriju, valjda bi trebalo da zna da za više poznatih (nesporno) fašističkih režima, ove odlike uopšte ne važe: Franko, Salazar, Peron nisu vršili agresije na susedne zemlje, vodili beskrajne ratove, razbijali države, nasilno menjali granice.

Navođenje tih odlika samo služi da se napravi paralela sa Amerima, Britancima i kolonijalizmom... ali to nema veze sa fašizmom... to su zajedničke odlike imperijalističkih zlibera.... neki fašisti su bili takvi, neki nisu... neke demokratske zemlje su imperijalistički zliberi, druge nisu...

Expand  

Проблем је у непрецизној терминологији. Све те етикете су изгубиле значење и не треба их више користити. Требало је да наслови ”Где је у ствари зло”. Сви знају шта је зло, док фашизам може да буде и ово и оно, како коме одговара. Иако стрепим шта ће овај болид све да уради и није искључено да ће бити још веће зло, чињеница је да су његови претходници, укључујући и Обаму, чисто зло, сатанско, што би рекли ови православци, а да то квази борци за људска права упорно ингоришу. Толико су ми се згадили после ових избора да ми се нико никада није толико згадио, чак ни Југословенска левица ономад.

[Кратос]

iše: Umberto Eco / Objavljeno: 20.02.2016. u 08:20h

U fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem. Građani se pozivaju samo kada treba odigrati ulogu naroda

1.  Prvo obilježje fašizma je kult tradicije a tradicionalizam implicira odbacivanje moderne. Poštovaoci tehnologije su kako fašisti tako i nacisti, dok je tradicionalistički mislioci obično odbacuju kao negaciju tradicionalnih duhovnih vrijednosti. Međutim, iako je nacizam bio ponosan na svoja industrijska dostignuća, njegov modernizam je ležao tek na površini jedne ideologije koja se temeljila na krvi i tlu. Odbijanje modernog svijeta kamufliralo se kao odbijanje kapitalističkog načina života, ali u prvom redu radilo se o odbijanju duha iz 1789. g. (1776. g. naravno). Prosvijećenost, vijek uma, važi kao početak modernog izopačenja. U tom smislu, fašizam se može definisati kao iracionalizam.

2. Iracionalizam je, takođe, ovisan o kultu akcije zbog akcije. Akcija mora uspjeti prije mišljenja ili u potpunosti bez mišljenja. Otud kultura postaje sumnjiva čim se identifikuje sa kritičkim stavovima. Nepoverenje prema svetu intelekta uvek je bio simptom fašizma, od Geringovog otvorenog stava: "Kada čujem reč kultura mašim se za pištolj", do česte upotrebe izraza kao što su "degenerisani intelektualci", "jajoglavci", "jalovi snobovi", "univerziteti su gnijezda crvenih". Službeni fašistički intelektualci uglavnom su bili angažovani u napadanju moderne kulture i liberalne inteligencije zbog izdaje tradicionalnih vrijednosti.
Nikakva se sinkretistička vjera ne može oduprijeti analitičkoj kritici. Kritički duh provodi razlikovanja. U modernoj kulturi naučna zajednica hvali neslaganje kao nešto korisno za obogaćivanje znanja. Za fašizam neslaganje je izdaja.

3. Uostalom, razlike u mišljenju znak su raznolikosti. Fašizam raste i traži podršku tako što izrabljuje i naoštrava prirodni strah od različitog. Prvi apel jednog fašističkog ili predfašističkog pokreta usmjeren je protiv došljaka. Tako je fašizam po definiciji rasistički.

4. Fašizam je nastao iz individualne ili socijalne frustracije. Stoga je tipičnim obeležjima istorijskog fašizma pripadao apel frustriranoj srednjoj klasi, klasi koja je trpjela ekonomsku krizu ili osjećaj političkog poniženja. U naše vrijeme, kada su stari "proleteri" postali malograđani fašizam sutrašnjice naći će svoju publiku u toj novoj većini.

5. Ljudima koji osjećaju da im je otet njihov vlastiti socijalni identitet fašizam dodjeljuje kao jedinu privilegiju da su rođeni u istoj zemlji.To je izvor nacionalizma. Osim toga, jedna nacija dolazi do svog identiteta samo preko svojih neprijatelja. Stoga, u korjenima fašističke psihologije, leži opsesija zavjerom, najbolje je, međunarodnom zavjerom. Sljedbenici se moraju osjećati opkoljenima. Toj zavjeri najlakše je doskočiti pozivom na mržnju prema strancima. Ali zavjera mora takođe doći iznutra: Jevreji su obično najbolji cilj jer imaju tu prednost da su istovremeno i unutra i spolja. U SAD prominentna instanca opsesije zaverom može se naći u "The New world Order", Peta Robertsona, ali ima i mnogo drugih.

6. Sljedbenici se moraju osjećati poniženima očiglednim bogatstvom i moći svojih neprijatelja. kad sam bio mladić naučili su me da mislim o Englezima kao narodu sa pet obroka. Oni su jeli češće od siromašnih, a i umjerenih Italijana. Jevreji su bogati i pomažu jedni drugima putem tajnih mreža uzajamne podrške. Sljedbenici moraju, međutim, takođe biti uvjereni da mogu pobijediti svoje neprijatelje. Tako, neprestanim pomijeranjem retoričkog žarišta neprijatelji su istovremeno prejaki i preslabi. Fašističke vlade osuđene su na to da gube ratove jer su nesposobne da ispravno procene neprijatelja.

7. U Fašizmu ne postoji borba za život, naprotiv, život se živi samo zbog borbe. Zbog toga, pacifizam je kolaboracija sa neprijateljem. On je loš, jer život je stalna borba. To vodi Armagedonovom kompleksu. Kako neprijatelji moraju da budu pobijeđeni, nužna je jedna odlučujuća bitka nakon koje će pokret zavladati svijetom. Takvo "konačno rješenje" implicira iznova jedno razdoblje mira, novo zlatno doba, što protivrječi načelu neprestanog rata. Nijednom fašističkom vođi nikada nije pošto za rukom da riješi taj problem.

8. Elitizam je tipični aspekt svake reakcionarne ideologije, ukoliko je on u osnovi aristokratski, a aristokratski i militaristički elitizam imaju osobinu- preziranje slabijih. Fašizam može da zastupa samo jedan popularni elitizam. Svaki građanin pripada najboljem narodu na svetu, najbolji građani su članovi stranke, svaki Građanin može (ili bi trebalo) da pristupi stranci. Međutim, bez plebejaca nema patrijaca. Vođa zna da njegova moć nije demokratski preneta na njega nego nasilno osvojena i njemu je potpuno jasno da njegova snaga proizilazi iz slabosti masa, koju su tako slabe da trebaju i zaslužuju vođu. Kako je grupa hijerarhijski organizovana (po vojničkom modelu) svaki od nižih vođa prezire svoje potčinjene, kao što opet svaki od ovih potčinjenih prezire one njemu potčinjene. To pojačava svijest o masovnom elitizmu.

9. Fašizam se temelji na selektivnom populizmu, na jednom takoreći kvalitativnom populizmu. U demokratiji građani imaju individualna prava, ali u svojoj cjelini poseduju politički uticaj samo na osnovu jednog kvalitativnog gledišta- poštuju se odluke većine. Za fašizam individue kao individue nema nikakva prava, dok je narod, naprotiv, shvaćen kao kvalitet, kao monolitni entitet koji izražava zajedničku volju. Kako veliki kvantitet ljudi ne može imati nikakvu zajedničku volju, vođa se predstavlja kao njen tumač. Izgubivši svoju delegiranu moć, građani više ne deluju; oni se pozivaju samo onda kada treba odigrati ulogu naroda. Zbog toga, narod nije ništa drugo do jedna teatralna fikcija. Kao dobar primer kvalitativnog populizma nije nam više potrebna. Piazza Venezia u Rimu ili Nirberški stadion. U budućnosti nas čeka jedan televizijski ili internet-populizam u kojem će emocionalna reakcija neke odabrane grupe građana biti prihvaćena kao glas naroda. Na temelju svakog kvalitativnog populizma fašizam mora biti protiv "trule" parlamentarne vlasti. Jedna od prvih rečenica koju je Musolini izrekao u italijanskom Parlamentu bila je: "Mogao sam pretvoriti ovo gluvo i sumorno mjesto u logor za moje manipule"- "manipule" su jedinice od kojih se sastojala tradicionalna rimska legija. Ustvari, on je smesta pronašao bolji smeštaj za svoje manipule, ali je nešto kasnije likvidirao i Parlament. Gdje god neki političar dovodi u pitanje legitimnost parlamenta zato što on ne izražava više volju naroda, tu smrdi na fašizam.

10. Fašizam govori novogovorom. Orvel je u "1984" izmislio novogovor kao službeni jezik Anglosoca, engleskog socijalizma, ali elementi fašizma zajednički su različitim oblicima diktature. Svi nacistički li fašistički školski udžbenici poslužili su se osiromašenim vokabularom i elementarnom sintaksom kako bi u klici zatrli instrumente kompleksnog i kritičkog mišljenja. Ali moramo se pripremiti i na druge oblike novogovora, čak i kada se pojavljuju u naizgled nevinom obliku popularnih tok-šoua. Ujutro, 27. jula 1943. saznao sam sa radija da je fašizam propao i da je Musolini uhapšen. Kada me je majka poslala po novine otkrio sam da novine na najbližem kiosku imaju različite naslove. Štaviše, nakon što sam pročitao te naslove postalo mi je jasno da u svakim novinama stoji nešto drugo. Naslijepo sam se odlučio za jedne i na prvoj stranici pročitao proglas koji je potpisalo pet ili šest političkih stranaka, među njima i Komunistička partija, Socijalistička partija i Liberalna partija. Sve do tog trenutka vjerovao sam da u svakoj zemlji postoji samo jedna jedina stranka i da je u Italiji to Partito Nazionale Fasciste. Sada sam otkrivao da je u mojoj zemlji moglo postojati više stranaka u isto vrijeme. Kako sam bio pametan dečko, smjesta sam shvatio da tako mnogo stranaka nije moglo preko noći da iznikne iz zemlje, da su one, dakle, neko vrijeme morale postojati u ilegali. Proglas na naslovnoj strani slavio je kraj diktature i povratak slobode: sloboda govora, štampe, političkog organizovanja. Te riječi "sloboda", "diktatura", "prava"- tada sam ih čitao po prvi put u svom životu. Uz pomoć tih novih riječi ponovo sam bio rođen kao slobodan čovjek Zapada. Moramo ostati budni kako smisao tih riječi ponovo ne bi dospeo u zaborav. Fašizam je još uvijek oko nas, ponekad neugledno obučen. Bilo bi mnogo lakše za nas kada bi se na svjetskoj sceni pojavio neko i rekao: "Želim drugi Aušvic, želim da crne košulje ponovo pradiraju italijanskim trgovima". Život nije tako jednostavan. Fašizam se može vratiti i pod najnevinijom maskom. Naša je dužnost da ga razotkrijemo i da upremo prstom na svaki od njegovih primjera svakog dana, na svakom mjestu na svijetu. Sloboda i oslobođenje zadaci su kojima nikada nema kraja.

http://www.6yka.com/novost/1770/umberto-eco-fasizam-zlo-u-10-tacaka

[Кратос]

  On 31. 1. 2017. at 12:42, Pontifex Emeritus рече

апсолутно нетачно.

фашизам, као и свака левица, оштро раскида са сваким традиционализмом - и са традиционалним вредностима, и са традиционалним друштвеним поретком, и, наравно, са традиционалном елитом. шта више, основна крилатица фашизма (и његовог брата близанца - комунизма) је ''НОВИ човек'', ''НОВО друштво'', ''НОВО доба'', ''НОВИ поредак'', ''НОВИ свет'' и слично.

занимљиво да Еко, као и сваки левичар, слави Француску револуцију, иако је она била корен свих зала која су сналазила Европу у наредна два столећа.

Expand  

S kojim je to tradicionalizmom  fašizam raskinuo u Italiji,Španiji?Koje tradicionalne vrednosti je to  ukinuo?

A do francuske revolucije je u Evropi bilo ko u raju....

[Кратос]

  On 31. 1. 2017. at 12:58, Pontifex Emeritus рече

са сваким.

Expand  

Kao na primer kojim?Nisi naveo ništa konkretno osim što kontatno porediš fašizam sa komunizmom.Jedina je sličnost da su i jedna i druga totalitarne i kolektivističke ideologije u kojima je pojedinac u službi kolektiva a ne obratno.

[Кратос]

  On 31. 1. 2017. at 13:25, Pontifex Emeritus рече

европским традиционализмом

Expand  

Robovlasništvo,feudalizam,inkvizicija,monarh je gospodar života i smrti?

 

  On 31. 1. 2017. at 13:25, Pontifex Emeritus рече

шта ти уопште сматраш традиционализмом?

Expand  

Kulturno nasleđe predaka.Što su se švabe vraćale paganstvu,paganskim božanstvima,običajima što su se Italijani se vraćali tradiciji Rimskog cartsva?

[Кратос]

,,Netradicionalni,, arhitektonski projekat Alberta Špera za Berlin.

 

 

 

[RYLAH]

  On 31. 1. 2017. at 9:45, александар живаљев рече

Фашизам је, међутим, појам чије значење се не може брзо и лако одредити. Тако је, уосталом, са свим политичким идеологијама. Нема општеприхваћене дефиниције либерализма, социјализма или конзервативизма.

Expand  

 

 

Брат доцент не зна шта је фашизам и гледа га према манифестацијама насиља  То је ко кад би феудализам гледао према ратовима који су дивљали у Европи у то време, и да онда кажеш да у Африкама сад влада феудализам, јер много зараћених кланова међусобно ратује.

Трансфер блама на нивоу ових љуцкоправаша.

[GeniusAtWork]

  On 31. 1. 2017. at 13:35, Кратос рече

,,Netradicionalni,, arhitektonski projekat Alberta Špera za Berlin.

Expand  

За нацисте "традиција" не значи оно што значи за тебе и мене, него све оно што се уклапа у њихово виђење света - где је главна и основна сврха освајање и убијање. Све друго је небитно. Ниједан традиционалиста или конзервативац неће да забрањује неке врсте уметности које му се не свиђају, прогања, затвара и убија уметнике, спаљује књиге и остале болести које су ови радили јер је то био део "јудео-бољшевичке завере". А плус су потпуно уништили пруско племство, које је одвајкада чинило срж немачке војске. Хитлер је једва дочекао да их потамани иза неуспелог пуча '44, ионако никад није могао да их смисли.

[александар живаљев]

  On 31. 1. 2017. at 13:38, RYLAH рече

Брат доцент не зна шта је фашизам и гледа га према манифестацијама насиља

Expand  

Мени је блиско одређење Макса Хоркхајмера ("Франкфуртска школа"), које сам нашао код Бориса Будена: "Фашизам је истина модерног друштва".

Иначе, слажем се са Хуанитом, да је можда требало ставити термин "зло". Мада је истина модерног друштва и та да зло има мању идеолошку вриједност од термина "фашизам".

[RYLAH]

  On 31. 1. 2017. at 13:53, александар живаљев рече

Мени је блиско одређење Макса Хоркхајмера ("Франкфуртска школа"), које сам нашао код Бориса Будена: "Фашизам је истина модерног друштва".

Иначе, слажем се са Хуанитом, да је можда требало ставити термин "зло". Мада је истина модерног друштва и та да зло има мању идеолошку вриједност од термина "фашизам".

Expand  

 

Сваки друштвени систем, па и фашизам, одређује се према економском моделу и евентуално културном обрасцу. Али пре свега према економском моделу који даље уређује власништво над капиталом, начин дистрибуције и алокацију капитала, између осталог као најбитније компоненте тог система. Зато је врло лако одредити шта је фашизам, јер он, за разлику од нацизма, јесте друштвени систем, и има своје специфичности, док је нацизам милитаристичка утилитарна идеологија која се заснива на мржњи и трабуњањима о вишој раси, прецима, земљи и крви, све у сврхе милитаризма и простог отимања ресурса и "ослобађања простора и ресурса", да употребим еуфемизам.

Некоме да је "фашиста", као што си и сам рекао, звучи много горе него да му кажеш да је "зао". Или да је нациста, јер нацизам из неког разлога није толико проказан као фашизам. И све то није фрка када у колоквијалном говору то користе људи којих се то не тиче једноставно, или имају неку агенду етикетирања саговорника.

Али да један доцент на друтшвеном факултету напише да није лако да се утврди шта је фашизам, или шта је фашистичка платформа, стварно је трансфер блама, јер би то једноставно морало да буде немогуће таквом човеку да напише.

[Кратос]

  On 31. 1. 2017. at 13:45, Pontifex Emeritus рече

традиционализам није никакво враћање. традиционализам је настојање да се постојећи поредак одржи и сачува. модернизам је управо супротно - раскидање са тим поретком, без обзира у чему та нова идеја налазила своју инспирацију или узоре. зато је тај нацистички ''паганизам'' био врло модеран и нетрадиционалан на Немце оног времена. који су били углавном сви посвећени хришћани, било католици или евангелисти.

Expand  

Ja nisam ni rekao da je tradicionalizam vraćanje nego kulturno nasleđe predaka.Jedno od tih nasleđa je i pagansko,koje bilo daleko pre pojave hrišćanstva i kasnijeg širenja na germanska plemena.Tako da je i paganizam bio deo Nemačke tradicije kao što je i paganizam bio,delimično i ostao deo naše.