Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kad je Bog zavrsio coveka od zemlje stvorenog udahnuo je u njega duh Zivota.

Posle smrti sve ide svome telo zemlji dusha Bogu.

[JESSY]

Реч ДУША је једна од најсложенијих у Библији и хрићанској књижевности.„Душа има много значења и у Светом писму и у светоотачким списима”(Христо Јанарис, Основе вере, стр.87).како запажа професор Јанарис, „преводиоци Септуагинте( Превод Седамдесеторице, антички превод Старог завета на грчки) су употребили грчку реч ”душа„(грч. ”психи„, ψιχη) да би превели јеврејску реч ”нефеш„, термин са много значења. Иако се све што поседује живот, и свака животиња, назива душом, уобичајено је да се у Светом писму она односи на човека. Она означава начин на који се у човеку пројављује живот и не односи се само на један сегмент човекове егзистенције, тј. духовни, као супротност вештаственом, него означава васцелог човека као јединствену животну ипостас. Душа није оно што једноставно обитава у телу него оно што се изражава телом и које, опет, само по себи, као плот (η σαρκα) или срце одговара нашем егу, начину на који остварујемо живот. ”Душа је човек, она је неко„...(исто, стр.88) ”Душа није узрок живота него је превасходно његов носилац„ (исто, стр.88).

Душа је, исто тако, и живот који се изражава унутар духовних елемената у нашој егзистенцији, и управо она и јесте тај духовни елемент наше егзистенције.

”Душа је живо суштаство, једноставна је, бестелесна, по сопственој природи невидљива за телесне очи, разумна (λογικη) и умна (мислена), безоблична, користи тело као оруђе и даје му живот, узрастање, осећање и рађање; самовласна је(слободна), обдарена вољом и делањем(енергијом), променљива јер је, будући створена , сколона променама и све је то примила од благодати Створитеља, од које је примила и своје постојање и своју природу, (такву) каква јесте„ (Јован Дамаскин ”Тачно излагање православне вере„).

Професор Ј.Зизјулас пише:”Идеја бесмртности душе, иако није хришћанског порекла, прешла је у хришћанско предање, продревши чак и у нашу химнографију. Црква није прихватила ову платоновску идеју без предуслова и претпоставки. Те претпоставке, међу осталим, укључују и три основне чињенице:...прва је, да душа није вечна него је створена. Друга је, да душа ни на који начин не треба да буде изједначена са човеком (човекова душа није и сам човек; душа је једно а човек као психосоматско биће, нешто сасвим друго). Трећа и најважнија јесте, да човекова бесмртност није заснована на бесмртности душе него на Васкрсењу Христовом и будућем васкрсењу тела„ (Σουναζη, стр.81-82, на грчком). Дакле, човекова душа је бесмртна по благодати а не по природи, а морамо нагласити и то, да у православном светоотачком предању човекова бесмртност ни значи загробни живот душе него превазилажење смрти благодаћу Христовом. Оно што човека чини бесмртним јесте живот у Христу и без живота у Христу човек умире, будући да је благодат оно што души даје живот. Душа је створена, будући да ју је саздао Бог.

Човек је саздан по образу (икони, лику) Божијем. Тај образ се свакако не односи на тело него углавном и превасходно на душу. Могли би смо уопштено рећи да је душа одраз Божији. Како је Бог ТРОЈИЧАН - Ум (Нус), Слово (Реч, Логос) и Дух-исто тако и човекова душа има три силе: ум (нус), реч/разум( логос) и дух (Св. Григорије Палама, Добротољубље, 4 том,145-146).

У читавој природи постоје ”иконични обрасци„ Пресвете Тројице (јером. Амфилохије Радовић, Тајна Пресвете Тројице по св. Григорију Палами,стр.38), али се то углавном пројављује у човеку.


„Будући дакле, да човек поседује ум, реч и животворни дух који даје живот телу са којим је свезан, једино је он одраз триипостатне природе” (св.Григорије Палама, 60. беседа, Е.П.Е, 512). Даље исти светитељ наводи:„Као што је Тројични Бог-УМ, Логос (слово, реч) и Дух, такав је и човек”. Дух који оживотворава тело је „човекова духовна (неотичка) љубав (ερως) и исходи из ума и речи, постоји у уму и речи и у себи поседује ум и реч (Добротољубље, 4.том, стр.146). Као што смо претходно већ указали, ”образ„ превасходно подразумева душу, али будући да се тело оживотворава духом, образ је, дакле, снажнији у човеку него у анђелима.

Свети Григорије разматра разлику која постоји између обрза у човеку и образа у анђелима и са друге тачке гледишта. Познато је његово учење да у Богу постоје суштина и енергија (дејство), који се сједињују раздељујући се и који се раздељују-сједињујући се.
То је тајинство нераздељиве раздељености суштине и енергије. Човек је непричастан Божијој суштини али је причастан Божијим енергијама. Будући да је човек саздан по образу Божијем, ово учење о суштини и енергији се примењује и на душу. Свети Григорије каже да ”животиње поседују душу као енергију, а не као суштину. Душа сваке бесловесне животиње јесте живот за тело које оживотворава, животиње не поседују суштину него енергију, будући да зависе од нечега другог и да не постоје саме по себи„. Будући да душа животиње поседује само енергију, она умире заједно са телом. Напротив, човкова душа не поседује само енергију, него и суштину јер живи сама по себи. Из тог разлога, када пропада тело-душа не пропада заједно са њим. Она остаје бесмртна.

 

митрополит Јеротеј Влахос

[JESSY]

Свети Јован Дамаскн каже да је душа умана и разумна.
Једно од најважнијих учења светих отаца јесте да су ум и разум две паралелне енергије душе. ”Душа је умна, словесна и духовна„ (св. Григорије Палама). Због тога јој користи да чува своје устројство и да се у потпуности посвети Богу. Душа бива развејана греховима и страстима и баш због тога мора бити уједињена и принета Богу. Уједињење се извршава на много начина али превасходно спровођењем речи Христових у дело. ”Чиста молитва, након што у себи сједини ум, реч (логос) и дух, речју призива Име (Божије). Три силе душе се на овај начин обједињују и приносе Пресветој Тројици. Расипање душевних сила је болест, док њихово обједињавање значи здравље душе.

Свети Никита Ститат такође дели душу на три дела, иако углавном говори о два: ...о разумном и страственом делу душе. Разумни део је невидљив и невезан за чула, „као да истовремено постоји и унутар и изван њих”. Мислим да светитељ овде говори о уму(нусу).Треба нагласити да је ум повезан са Богом и да прима енергије Божије. Бог се открива уму, док је разум, као енергија оно што уобличује и изражава искуства ума. Страствени део душе, он дели на осећања (чувства) и страсти и назива га тако због своје потчињености страстима.

Свети Григорије Синаит, анализирајући силе душе и прецизно описујући шта заправо има превласт у свакој од тих сила, каже да нечисте помисли (λογισμοι) делају у разумном, зверске страсти у вољном, сећање на животињске жеље у жељном, маштања у умном, а појмови у разборитом делу душе (Добротољубље, 4.том, стр.39). Када је створена, душа није познавала ни неразумни гнев ни безумну пожуду (исто, стр.43). И једно и друго је уследило као послeдица греха.

Постоји дакле одређени однос и веза између душе и тела. Човека сачињавају тело и душа.
Ни један од ових елемената не чини човека сам по себи.
Свети Јустин Философ и Мученик каже да душа сама по себи није човек, али се назива „човековом душом”.
Исто тако се ни тело не назива човеком него „човечијим телом”.
„Иако ни једно ни друго није човек, спој једног и другог назива се - човеком. Бог је човека призвао у живот и васкрсење, али није призвао један његов део него целину, а то су душа и тело”.

Као што је управљање светом - дело Божије, тако је и задатак душе да руководи телом (Таласије, Добротољубље, 2 том, стр.207).

[Sherlock H.]

Rekao bih da je odredjene toga sta je dusa po pravoslavnom ucenju jedno od najtezih pitanja, zato sto tu i dalje postoji toliko razlicitih misljenja da je nemoguce snaci se u svemu tome. Eto, sad kad bi me neko pitao sta je pravoslavno ucenje o dusi ne bih znao sta da mu kazem. Da li je to nasa licnost, da li je bestelesni entitet ili obuhvata celog coveka, da li je zivotna sila ili nesto drugo, da li umire nakon smrti i opstaje u Bozijem secanju ili prezivljava zahvaljujuci Bozijoj blagodati... a otacki textovi tu bas i ne pomazu, jer se i oni sami ne slazu oko toga sta je dusa i kakva svojstva ima. Primera radi, sv. Maksim bi rekao da je dusa besmrtna i nedeljiva pšo prirodi, a Justin Filozof i Irinej Lionski bi rekli suprotno.

[DYNABLASTER]

Ne znam samo čemu korišćenje ovakvog tona, pogotovo pominjanje nekakvih trauma ...

Pravo da ti kazem ne znam ni ja, moracu da produzim fitilj...

[hansbrough]

Kad je Bog zavrsio coveka od zemlje stvorenog udahnuo je u njega duh Zivota.

Posle smrti sve ide svome telo zemlji dusha Bogu.

 

To se pominje u Starom zavetu, čovekovo biće (duša) se sastoji od smtrnog tela u koji je Bog utisnuo (ne znam trenutno za bolji termin) duh, pri čemu Jevreji i nisu verovali u život posle smrti, ni u vaskrsenje, tako da nam to mnogo i ne pomaže ...   0702_read

Tu je duša = telo + duh (Božji), ne znam koliko je to u skladu sa filozofijom pravoslavlja? 

[Sherlock H.]

Tu je duša = telo + duh (Božji), ne znam koliko je to u skladu sa filozofijom pravoslavlja?

Pa upravo to. Jer, jedno je dusa u Starom i Novom zaveti, a drugo dusa u otackim textovima. Tako da je to zesca konfuzija.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Pa kako se onda pojavio Mojsije kad se Hristos preobrazio?Kako to da Apostol Pavle kaze znam da mi je bolje napustiti telo i nastaniti se kod Gospoda?Sta je sa pricom o Lazaru i bogatasu?Dusa nije besmrtna po prirodi vec po blagodati Bozijoj ...jer je blagoslovena njegovim neposrednim dahom.....

Ovo da zive u Bozijem secanju je ucenje jehovinih svedoka....pravoslavlje je jasno po tom pitanju.....dusa je besmrtna po blagodati a ne po prirodi....

[SHADOWS OF THE LIGHT]

О бесмртности душе

Св. Јован Дамаскин: "Душа је суштина жива, проста, бестелесна, бесмртна, служи се органским телом... променљива с обзиром на вољу, јер је створена. Све је то душа по природи добила од благодати Створитеља, од које благодати је добила и биће и нарочиту врсту природе." (Тачно изложење Православне вере 11,12)

Св. Кирило Јерусалимски: "Душа је прекрасно саздање Божје, боголико слободно, бесмртно, нетрулежно, по благодати Божјој; тело је оружје душе, нека врста одеће и покривача душе." (Катихезе IV, 18 и 23)

Св. Иринеј Лионски: "Дајући живот телу, сама душа не престаје живети." (Против јереси 11,4)

Св. Атанасије Велики: "Тело је као харфа, на којој душа, разумна и бесмртна свира као музичар... Јер душа се не подвргава смрти, него умире тело, услед раздвајања душе од њега... Приводећи себе у покрет, она (душа) ће по неопходности живети и по смрти тела..." (Против варвара 32,33)

Св. Григорије Богослов: "Јер, ако, по њиховим речима, оно што има крај, има и почетак, онда оно што нема крај, свакако нема ни почетак. Шта онда рећи о души или о ангелској природи? Ако имају почетак, имаће и крај. А ако немају крај, онда, као што се види из њиховог тврђења, нису имали ни почетак. Но оне (душа и Ангелска природа) имају почетак, али немају крај. Дакле, нетачна је њихова тврдња да оно што има крај, има и почетак." (29. беседа, 13)

Св. Јустин Ћелијски: "Друга реалност, највећа после Бога, јесте човек, његова бесмртна душа, његова личност. Кад је Бог прва реалност, онда је бесмртност душе друга реалност. Бесмртност душе је логична и природна као и постојање Бога. За словенског пророка Достојевског, бесмртност душе је главни извор свих непролазних вредности људских." (Достојевски - свечовек)

Потврду вере о бесмртности душе налазимо и код многих других Светих Отаца. набројимо само неке:

• Св. Јован Златоусти (Беседа на Посланицу Римљанима 13,2)
• Св. Григорије Ниски (Велика катихеза VIII,8)
• Св. Макарије Велики (Омилија 1,7)
• Св. Максим Исповедник (Посланица Јовану Презвитеру - О томе да и после смрти душа има умно делање и не губи никакву природну моћ, П.Г. 91,429; 91,377)

[Sherlock H.]

Ovo da zive u Bozijem secanju je ucenje jehovinih svedoka....pravoslavlje je jasno po tom pitanju.....dusa je besmrtna po blagodati a ne po prirodi....

Nije jasno, jer eto, neki od pobrojanih sa tvoje liste su verovali da je dusa besmrtna po prirodi.

 

Pa kako se onda pojavio Mojsije kad se Hristos preobrazio?Kako to da Apostol Pavle kaze znam da mi je bolje napustiti telo i nastaniti se kod Gospoda?Sta je sa pricom o Lazaru i bogatasu?

Ne znam... al znam da psihi u jevandjelju bas i nema veze sa time kako Platon upotrebljava tu rec. Zato kazem da je to velika nepoznanica danas. Kako pomiriti to da psihi odgovara jevrejskom nefesu, a da zadrzimo uvrenje o dusi kao bestelesnom entitetu, kad nefes ne oznacava bestelesni entitet vec coveka kao celokupno bice?

 

 

[Ignjatije]

Прочитајте овај текст :  o.Иван Цветковић Разлика између духа и душе код старца Порфирија 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

 

Nije jasno, jer eto, neki od pobrojanih sa tvoje liste su verovali da je dusa besmrtna po prirodi.

 

Ne znam... al znam da psihi u jevandjelju bas i nema veze sa time kako Platon upotrebljava tu rec. Zato kazem da je to velika nepoznanica danas. Kako pomiriti to da psihi odgovara jevrejskom nefesu, a da zadrzimo uvrenje o dusi kao bestelesnom entitetu, kad nefes ne oznacava bestelesni entitet vec coveka kao celokupno bice?

Odgovori mi prosto da li Hristos laze kada prica pricu o Lazaru i bogatasu?Da li otkrovenje laze kada spominje svesne duse pred prestolom Bozijim?Da li Stari Zavet laze kada sa Saul obratio proroku Manasiji?Da li kada Danilo kaze povrati se u dete dusa njegova laze?Da li je Hristos propovedao mrtvima u subotu nakon krsne smrti i objavio jevadjelje?Da li je po tebi Vladika Nikolaj u zabludi kada kaze da je Bog dusu blagolsovio svjim neposredim dahom?

Da li je onda po tebi pravoslavlje u zabludi posto imamo molitve svetiteljima? 

Da li je po tebi kad se kaze u postanju da je covek stvoren prema obliciju i podobiju Bozijem se to odnosi na telo?Sta je to pri stvaranju po obliciju i podobiju Bozjem?

[Gerhard]

@Petar M

 

U Starom zavjetu "nefes" (dusa) na nekim mjestima oznacava bestjelesni entitet:

 

" A kad se rastavljaše s dušom te umiraše ... " (1Moj. 35.18); ..." Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova " (1Car. 17.21); ...

[Sherlock H.]

" A kad se rastavljaše s dušom te umiraše ... " (1Moj. 35.18); ..." Gospode Bože moj, neka se povrati u dete duša njegova " (1Car. 17.21); ...

Ovo je pod velikim znakom pitanja, zato sto moze prosto da znaci da ga je napustala zivotna sila. Tek ce kasnije grcka filozofija imati uticaj na judaizam.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ovo je pod velikim znakom pitanja, zato sto moze prosto da znaci da ga je napustala zivotna sila. Tek ce kasnije grcka filozofija imati uticaj na judaizam.

 

To isto pricaju i subotari.