Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[cloudking]

Gde je moja dusa bila pre mog rodjenja?

[Sir Oliver]

nisam pročitao sve šta ste napisali ovde ali postoji i ona hipoteza o pojavi svesti pre jedno 3 500 godina (Džulijan Džejns), a ono što je očito jeste da se duša i samosvest poistovećuju, pa bi to moglo biti i to isto...

[hansbrough]

Očito ovde ne može doći ni do saglasja o jednom od pitanja kao što je postojanje duše i šta je uopše duša.  .smesko.  Jedni kažu da je duša samo ličnost (nefeš) = smrtno telo sagrađeno od praha + duh koji je Bog udahnuo čoveku.

I sad, znamo da su u ovo verovali Jevreji, sada u ovo veruju muslimani, adventisti, JS, i tako neke manje grupe, i to bi moglo biti kompatibilno sa naučnim shvatanjima o mozgu ... Živiš, umreš, ne postojiš sve do drugog Hristovog dolaska, i onda nastvaljaš nekakvo postojanje u večnom obliku. Šta su ovde prednosti, a šta nedostaci?

Prednosti: Saglasnost sa shvatanjem nauke o tome kako radi mozak, saglasnost sa nekim delovima Starog zaveta, glavna poruka je na Vaskrsenju, a ne na životu nekakve bestelesne aveti, itd. itd.

Nedostaci: Nesaglasnost sa nekim pričama u Novom zavetu, nesaglasnost sa kompletnom crkvenom praksom (mitarstva, zadušnice, pomeni, molitve svetiteljima,itd., itd.), problemi definisanja stanja u večnosti sa materijalnim telima čiji organi imaju svoj rok trajanja, ne postoji uopšte razlika u odnosu na ostala živa bića itd. itd.

 

Imamo i ono u šta su verovali svi ostali, da je duša kao vozač, da je telo vozilo, a mozak upravljačka tabla. Filozofija je da duša nastavlja da postoji i posle smrti, u nekom obliku ... samo nepotpuno. U ovo veruju razne New - age grupe, tu su i rimokatolici, neki protestanti. Šta su ovde prednosti?

Saglasnost sa crkvenom praksom, saglasnost sa nekim pričama u Novom zavetu, saglasnost sa ljudskim poimanjem samih sebe, duša se predstavlja kao nekakav dar od Boga pa postoji i razlika u odnosu na ostala živa bića, duša nije propadljiva, itd, itd.

Nedostaci: Problem postojanja dva suda, problem postojanja dve paralelne stvarnosti u čijoj jednoj se nalaze duše, problem srozavanja vaskrsenja, nesaglasnost sa naučnim pogledom na mozak, kontradikcija u odnosu na reči u Starom zavetu itd.

 

I tako zaboli glava ...  greengrin  Koja od ove dve teorije sadrže manje kontradiktornosti, ja bih rekao da je u pitanju mrtva trka. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Gde je moja dusa bila pre mog rodjenja?

Bila je u Bogu kao i svih nas!

Telo bez dushe nije savrseno dakle nije jos ZIVO!

Stvaranje je tu jasno drama nastaje kad pocinje da nastupa smrt!

Bili bismo nesto manje ako nam se telo vrati u zemlju od kojeg je stvoreno a dusha Bogu od koga je darovana i stvorena?

Ne bismo nastavili da zivimo u Bogu?

Bozje je i nebo i zemlja Bozje je i telo i dusha, Bozje je i nasha sadasnja slobodna volja da se opredelimo kako cemo ziveti i u Kome cemo ziveti.

Sve je Bozje osim onoga da se stvoreno pokondiri i kaze za sebe da je Bog.

Nista manji nista smrtniji nisam ako mi se telo vrati u zemlju od koje je sazdano a dusha Bogu Koji je Zivot sa svim mojim zapisima od rodjenja do moje "smrti".

Materijalno je materijalno i dok Hoda i dok Spava Lezi ili je Prosuto.

Dusha Ziva je Ziva i dok nosi materiju a i pre toga takodje i posle toga u Bogu.

[Гром]

Душа или осећања која зрачи колективна свест једног друштва. Неки то зову етерично тело. А колективна свест тог тела која се може очитати као мисли које преовлађују у једном друштву су ментално тело тог друштва. Тако осећања која зрачи наш народ у овом тренутку осликавају душу српског народа. Ако су осећања лепа и пуна љубави онда српски народ има душу а ако су осећана лоша, пуна лоших осећања онда је овај народ изгубио душу.  Како је наше тело састављено од милијарди и милијарди ћелија, колективна осећања свих тих ћелија осликавају стање наше душе. Па се за човека пуног радости каже да има душу а за оног којим владају лоша осећања се каже да је изгубио душу. Када је Бог удахнуо дух у тело Адаму. Тада је тело почело да се покреће, ћелије да раде свој посао. и да реагују на оно што дух чини у телу, јер дух је онај који покреће све. А реакција наших ћелија на оно што дух чини се маниф3естује кроз осећања која зраче ћелије. Осећања која зрачи цело тело су колективна осећања нашег тела и она чине нашу душу. Зато је човек постао душа жива кад му је удахнут дух животни, јер тада је душа почела да зрачи осећања која преовлађују у телу. Почели смо да шаљемо светлост у свет. А пошто су осећања променљива то је душа постала жива, стално се мењајући.

Исус Христос је женик и треба да се венча са Црквом. Црква представља Христову душу, јер колективна свест свих верујућих који су у цркви представља душу  христову. Цела планета треба да се промени и да почне да зрачи љубављу,  и тада ћемо се као невеста украсити за венчање са Господом Исусом Христом. Као што видимо далеко смо од тога да планетом преовлађују осећања пуна љубави и све је горе и горе. Нека нам је Бог у помоћи.

[Гром]

Јер је душа телу у крви; а ја сам вам је одредио за олтар да се чисте душе ваше; јер је крв што душу очишћа.

Трећа Мојсијева 17.11

Пошто је материјални свет створен по угледу на духовни свет, земља је створена по слици неба. То се можемо упитати шта је крв у духовном свету? Осећања, она су духовна крв, А крв Христова је осећање љубави. што ће рећи да Христова Душа живи у љубави. 

Јер као што видимо у почетку душа је телу у крви. Има разних крви(осећања) животињских крви. Као што има и различитих осећања. а  

јагњећа крв представља невиност. у нашем уму живе разна бићаи кад посвећујемо пажњу мислима ми се хранимо тим бићима. А Св. Писмо каже: не једите са крвљу. Заправо нам се каже да кад посвећујемо пажњу мислима претходно раздвојимо од њих осећања која са собом мисли доносе. Јер је душа сваког створења у његовим осећањима.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Ako ne verujemo Svetim ocima po pitanju postojanja duse...kako da im verujemo po pitanju kanona Svetoga pisma?

Da li su onda po ovim GMO pravoslavcima molitve svetiteljima pismo bez adrese Ili se pravoslavni mole nekim palim duhovima,demonima?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

ПРЕПОДОБНИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК
О ДУШИ

 

 

 

 

 

Блаженог Максима Монаха

О ДУШИ

 

Пре свега ћу поставити критеријуме којима душа може бити схваћена. Затим, кроз шта се показује њено постојање. После тога, да ли она има своју одређену суштину, или је њена суштина неодређена. Иза тога следи, да ли је (душа) проста или сложена. Затим, да ли је смртна или бесмртна. И најзад, да ли је она разумна или неразумна. Сва ова питања, у већини случајева, би се поставила у разговору о души, јер су то најглавнија питања која могу окарактерисати њено својство. Као доказе за утврђивање онога што истражујемо користићемо опште појмове, којима ће јасно бити потврђено оно што имамо у рукама[1]. А ради краткоће и ради користи држаћемо се само оних расуђивања која су неопходна за предмет истраживања који ће сада бити доказан. Да би схватање било јасно и лако, увешћемо и извесну спремност за суочавање са супротним аргументима. Дакле, започнимо слово.

 

Шта је критеријум за схватање душе?

 

Све што постоји спознаје се чулима, или се поима умом. И оно што потпада под област чула, има довољан доказ саму чувственост, јер заједно са уочавањем у нама се ствара и представа о датом предмету. Али оно што се поима умом не спознаје се само по себи, него на основу супротнога[2]. Тако и душа, будући непозната, не спознаје се сама по себи, него управо из својих пројава.

 

Постоји ли душа?

 

Тело наше покренуто, или се покреће споља или изнутра. А да се не покреће споља јасно је по томе што се оно не покреће на начин као кад га неко гура или вуче, као што се, на пример, померају бездушни предмети. Изнутра, опет, покретано, не покреће се на природан начин, као, на пример, ватра. Јер ватра не престаје да се креће све док не престане да буде ватра, као што тело, поставши мртво, не креће се, остајући телом. Према томе, ако се тело не покреће споља, као што се померају бездушни предмети, нити природно као, на пример, ватра, онда је очигледно да га покреће душа, која му и живот даје. Ако се, дакле, показује да душа даје живот нашем телу, онда је јасно да се сама по себи душа спознаје на основу онога што јој је супротно[3].

 

Да ли је душа суштина?

 

 

Да је она суштина показује се из следећег: најпре, природно, треба да буде речено шта је дефиниција суштине, будући да је она суштина. Затим, каква је та суштина будући да је једна и иста по броју, али је способна да прима стања супротна једно другом.

По свему је јасно да душа прима супротна стања иако не одступа од своје природе. У њој се могу видети праведност и неправедност, храброст и плашљивост, целомудреност и неуздржаност, стања која су супротна једно другом. Ако се, дакле, својство суштине изражава у способности примања стања која су супротна једно другом, онда је јасно да и за душу важи иста таква дефиниција. Дакле, душа је суштина. Затим, ако је тело суштаство, онда је неопходно да је и душа суштаство. Јер не може бити да оно што се оживљава има суштину, а оно што га оживљава да нема суштину. Зар се може рећи да ће оно што је ништа и нема своју суштину бити узрок онога што има своју суштину? Или, опет, ако нешто има живот у другоме, и без тог другог не може постојати, који ће онда безумник рећи да је оно узрок тог другога од кога има живот?

 

 

Да ли је душа бестелесна?

 

 

Горе је показано да се душа налази у телу. Треба, дакле, видети како се она налази у телу? Ако је додата телу као што камичак стоји уз камичак, онда је и душа тело. Онда се не може говорити да је читаво тело прожето душом, јер је (у том случају) душа додата само једном његовом делу. А ако се она помешала и стопила са њим, онда за душу треба рећи да је сложена из много делова, а не да је проста, што се одбацује самим појмом душе. Јер оно што је састављено из више делова може бити и дељиво. Оно што може бити дељиво, то је и растављиво. Оно што може бити растављено, то се састоји из делова. Оно што се састоји из делова, то има три димензије. Оно што има три димензије, то је тело. Кад се тело дода телу, то ствара гомилу. А душа која се налази у телу не ствара гомилу, него га оживљава. Није, дакле, душа тело, него је бестелесна.

Још: ако је душа тело, да ли се она покреће изнутра или споља? Нити се покреће споља, зато што се не гура и не вуче као бездушни предмети; нити се покреће изнутра, као што се покрећу бића са душом, јер би било неумесно говорити "о души душе". Она, свакако, није тело: дакле, бестелесна је.

И опет: ако је душа тело, има ли (она) чулна својства и храни ли се? Не, она се не храни. И ако се храни, не храни се телесно, као (што се храни) тело, него бестелесно, јер се храни речју и мишљу[4].

Стога, она нема чулна својства, јер (очима) се не може видети ни праведност, ни храброст, нити ишта од таквих појава, јер су оне својства душе. Она, заиста, није тело. Дакле, она је бестелесна.

 

Да ли је душа проста?

 

 

Да је душа проста показује се, углавном, оним чиме је доказано да је бестелесна. Ако она није тело, јер је свако тело састављено, а оно што је састављено сложено је из делова, а она (душа) није многоделна. Будући бестелесна она је проста, јер није састављена из делова.

 

 

Да ли је душа бесмртна?

 

 

Ја мислим да ономе што је просто (по својој природи) следује бесмртност. А на који начин долазимо до таквог закључка? Слушај. Ниједно од постојећих бића није пропадљиво само од себе, будући да у почетку тога није било. Јер оно што је пропадљиво пропада деловањем нечега супротног њему. Због тога све што је пропадљиво, то је растављиво. А растављиво је сложено. А сложено је многоделно. Оно што је из делова састављено, јасно је да се састоји из различитих делова. А оно што је различито, то није истоветно. Према томе, будући да је душа проста и није састављена из различитих делова, те будући да је несложена и нерастављива, она је због тога непропадљива и бесмртна.

И опет, оно што се покреће од нечег другог, нема у самом себи животно начело, него га добија од покретача, и постоји све док је поседовано од те покретачке силе. А распада се чим престане то дејствујуће начело. Оно, пак, што се не покреће од нечег другог, него има способност кретања само од себе, као што је душа самопокретна, никада не престаје да буде, јер ономе што је самопокретно следује то да је увек покретно[5]. Оно што се увек креће, непрестано је. Оно што је непрестано, бескрајно је. Бескрајно је непропадљиво. А непропадљиво је бесмртно. Према томе, ако је душа самопокретна, као што је горе показано, онда је она непропадљива сагласно приложеном закључку.

И још: ако све пропадљиво пропада због сопственог зла, онда оно што не пропада сопственим злом, непропадљиво је. Зло је оно што се противи добру, стога га оно и разрушава. Јер тело нема другог зла осим страдања, болести и смрти, као што су и његове врлине - лепота, живот, здравље и снага. А зла душе су страшљивост, раскалашност, завист и томе слично. Па ипак, све то не лишава њу живота и кретања. Дакле, она је бесмртна.

 

 

Да ли је душа разумна?

 

 

Да је наша душа разумна, свако ће показати на основу много чега, а пре свега по томе што је сама и пронашла (разне) вештине[6] које су корисне у животу. Јер нису се вештине појавиле тек тако, или случајно, јер нико не може рећи ни доказати да су оне неделотворне и бескорисне за живот. Дакле, ако вештине доприносе ономе што је корисно у животу, онда то што је корисно заслужује да буде похваљено. А оно што је за похвалу створено је разумом. Вештине су открића душе. Дакле, наша душа је разумна.

Затим, пошто наша чула сама по себи нису[7] довољна за поимање ствари, показује се да је наша душа разумна. Јер, за разумевање бића ми се не задовољавамо само чулним доживљајима, јер не желимо да будемо обманути у погледу њих. Ево, на пример: ствари које су различите по природи, - да ли су једнаке по облику и сличне једна другој по боји? - чулно осећање је немоћно да расуди. Будући неразумна, чулна осећања могу да нам пруже само лажну представу о стварима, док их ми постижемо разумом. А да је заиста све тако, видимо по томе што оне појаве чије постојање, облик, боју и тд. органи чула преносе уму (чиме се и ограничава њихова улога) душа затим уме да употреби на корист, да направи избор и претвори их у оно што нама одговара. Према томе, ако постојећим стварима органи чула, будући неразумни, могу дати лажну представу[8], постоји ум[9] који о свему расуђује, и све истински спознаје као што јесте. Ум је разумни део душе. Дакле, душа је раумна.

Још: ми ништа не спроводимо у дело од онога што најпре нисмо себи представили. То није ништа друго до вредност душе. Јер ум јој није придодат споља, као и спознаја постојећих ствари, него као да она сама мисаоним силама, из саме себе, уређује ствари. Због тога се у њој најпре прави преднацрт неке ствари, а затим се спроводи у дело. Вредност душе није ништа друго до да све чини са разумом. Јер је већ показано да она прави разлику између спознаја које јој пружају органи чула. Дакле, душа је разумна[10].

 

Шта је душа?

 

 

Суштина бестелесна, разумна, која обитава у телу, саузрок живота.

 

Шта је ум (νους)?

 

Део душе најчистији и разуман за созерцавање ствари и онога што је раније доживљено (преко органа чула).

 

 

Шта су размишљања (φρενες)?

 

 

То су силе душе према нечему што се тиче ствари, које се путем разума доносе (нека врста усаглашених појмова).

 

 

Шта је то начин (обичај) (τροπος)[11]?

 

 

То је оно стање душе, што је произашло из навике.

 

 

Шта је то осећање?

 

 

Орган душе, сила чула која је у стању да прима утиске од спољних ствари.

 

 

Шта је то дух (πνευμα)[12]?

 

 

Суштина без форме, која претходи сваком покрету

[Volim_Sina_Bozjeg]

Svi moguci zapisi telesni bestelesni umovni su deo zive dushe!

Osecanje bol radost poimanje Boga poimanje bilo cega to je dusha Ziva.

I kad je darovana stvaranjem od Boga ziva beshe i kad se smrti Bogu vrati Ziva nastavlja.

Imalo beskrajno osecanje danshnje nashe dushe ako je Istinito kako moze proci???

Beskraj nam je u Boga od koga sve postade do kraja vremena.

Osetimo li Boga kako u dushi nashoj to moze proci? I kako Bog tu dushu nece nastaviti da ima?

[Гром]

Rekao bih da je odredjene toga sta je dusa po pravoslavnom ucenju jedno od najtezih pitanja, zato sto tu i dalje postoji toliko razlicitih misljenja da je nemoguce snaci se u svemu tome. Eto, sad kad bi me neko pitao sta je pravoslavno ucenje o dusi ne bih znao sta da mu kazem. Da li je to nasa licnost, da li je bestelesni entitet ili obuhvata celog coveka, da li je zivotna sila ili nesto drugo, da li umire nakon smrti i opstaje u Bozijem secanju ili prezivljava zahvaljujuci Bozijoj blagodati... a otacki textovi tu bas i ne pomazu, jer se i oni sami ne slazu oko toga sta je dusa i kakva svojstva ima. Primera radi, sv. Maksim bi rekao da je dusa besmrtna i nedeljiva pšo prirodi, a Justin Filozof i Irinej Lionski bi rekli suprotno.

Ако свети оци нису умали откровења по том питању, зашто се ти љутиш на мене што О души пишем у једном сасвим новом светлу јер ми је бог тако открио.

[Гром]

 

ПРЕПОДОБНИ МАКСИМ ИСПОВЕДНИК

О ДУШИ

 

 

 

 

 

Блаженог Максима Монаха

О ДУШИ

 

Шта је критеријум за схватање душе?

 

Све што постоји спознаје се чулима, или се поима умом. И оно што потпада под област чула, има довољан доказ саму чувственост, јер заједно са уочавањем у нама се ствара и представа о датом предмету. Али оно што се поима умом не спознаје се само по себи, него на основу супротнога[2]. Тако и душа, будући непозната, не спознаје се сама по себи, него управо из својих пројава.

 

Постоји ли душа?

 

Тело наше покренуто, или се покреће споља или изнутра. А да се не покреће споља јасно је по томе што се оно не покреће на начин као кад га неко гура или вуче, као што се, на пример, померају бездушни предмети. Изнутра, опет, покретано, не покреће се на природан начин, као, на пример, ватра. Јер ватра не престаје да се креће све док не престане да буде ватра, као што тело, поставши мртво, не креће се, остајући телом. Према томе, ако се тело не покреће споља, као што се померају бездушни предмети, нити природно као, на пример, ватра, онда је очигледно да га покреће душа, која му и живот даје. Ако се, дакле, показује да душа даје живот нашем телу, онда је јасно да се сама по себи душа спознаје на основу онога што јој је супротно[3].

 

 

 

 

 

Овај Максим Исповедник баш нема благе везе. Опште је познато да дух покреће тело а не душа. Јер погледајмо; кад је неко ведар онда се за њега каже да је ведрог духа, Децу прати дух игре. Бесног запоседа дух беса и дух  мржње покреће онога ко мрзи.

Душа производи осећања а дух користи та осећања да покрене тело . А пошто је духу од Бога наложено да мора да поштује нашу слободну вољу то ми можемо да спречимо да Дух учини по осећањима Душе. Каока се услед мржње према неком у нама појави жеља да га ошамаримо па се ипак уздржимо од тога. Преп. Максим је добро приметио да душа има везе са покретом али је превидео улогу духа у свему томе.

[Гром]

Nisi mi odgovorio na ono prvobitno i mozda najvaznije pitanje sta je to sto je po obliciju i podobiju Bozijem?Telo ili neposredni Duh Zivota Boga Zivoga?Da li Bog ima telo?

Бог живи на небу а земља је подножје ногама његовим, Значи Бог има ноге. Бог такође има и руке,Додуше његове су руке духовне природе, његове руке су истина, он истином обликује народе па су народи пред њим као као лончарски. И Бог обликује народе истином као што лончар обликује глину. Наше тело је створено по образу Божијег духовног тела, јер Божије тело је духовне природе.

Наш ум је створен по узору на Божји ум. Целокупан човек је створен по слици Божјој, тако да је и наш материјални и духовни део створен по Божјем лику. Како би смо иначе били синови Божји ако би се од њега разликовали. Сваки син има све што и отац има тако да ми морамо у свему бити као Отац што је. Једино у узрасту што се мало разликујемо .smesko.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Овај Максим Исповедник баш нема благе везе. Опште је познато да дух покреће тело а не душа. Јер погледајмо; кад је неко ведар онда се за њега каже да је ведрог духа, Децу прати дух игре. Бесног запоседа дух беса и дух  мржње покреће онога ко мрзи.

Душа производи осећања а дух користи та осећања да покрене тело . А пошто је духу од Бога наложено да мора да поштује нашу слободну вољу то ми можемо да спречимо да Дух учини по осећањима Душе. Каока се услед мржње према неком у нама појави жеља да га ошамаримо па се ипак уздржимо од тога. Преп. Максим је добро приметио да душа има везе са покретом али је превидео улогу духа у свему томе.

 

 

Шта је то дух (πνευμα)[12]?

 

 

Суштина без форме, која претходи сваком покрет

 

Covek je sve lepo objansio do detalja....

[Гром]

 

Шта је то дух (πνευμα)[12]?

 

 

Суштина без форме, која претходи сваком покрет

 

Covek je sve lepo objansio do detalja....

 

 

Према томе, ако се тело не покреће споља, као што се померају бездушни предмети, нити природно као, на пример, ватра, онда је очигледно да га покреће душа, која му и живот даје.

 

Овде Максим каже да је душа та која телу даје живот и покреће тело. А истина је да Дух животни који нам је Бог удахнуо даје живот и покреће тело. То су основне ствари. Када би душа давала живот телу тада би смо онда ми неби смо за живот захваљивали Богу него би смо се захваљивали души која нам живот даје. Живот би био у нашој власти а неби био дар Божји.

Незнање је криво што Људи мисле да је душа давалац живота, Јер дух разуме језик осећања која производи душа. Па користећи се осећањима дух ствара судбину и покреће тело. Када Бог узме душу, престану осећања и дух престаје да ствара и покреће тело. Видиш како мали превид даје сасвим погрешну слику и размишљање о души.

[Лазар Нешић]

Не верујем да има још ликова који се ложе на ове теме --- угасите комп и идите прошетајте мало, попите које пиво или се баците на неки филм, оставите се млаћења празне сламе ...

 

(Иначе, Пера је поцепао остале као прасе масан џак, чисто теолошки говорећи greengrin )