Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[grigorije22]

[grigorije22]

Evo i Blic objavljuje isto

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/350675/Iskustvo-bliske-smrti-nastaje-kad-dusa-napusta-nervni-sistem-i-odlazi-u-svemir

[Avocado]

FINIKS - Veliki korak za nauku.

Priznati naučnici kvantne fizike uspeli su da daju odgovor na pitanje koje je mučilo sve religije i brojne filozofe: da li postoji ljudska duša? Američki doktor Stjuart Hamerof i britanski psihijatar ser Rodžer Penrouz naučno su dokazali da ona zaista postoji.

Otkriće ovog veka će se desiti kada novinari otkriju razliku između postavljanja hipoteze i tvrdnje da je nešto "naučno dokazano"...

[RYLAH]

Stjuart Hamerof i ser Rodžer Penrouz došli do zaključka da se duša nalazi u mozgu, koji napušta nakon smrti čoveka i ostaje da živi u univerzumu

izvor:http://www.kurir-inf...i-clanak-488035

[hansbrough]

Konkretno, meni kao fizikalisti je malo teže da shvatim nematerijalne pojmove kao što su duša/duh. Šta su oni, koja je razlika između njih?  .mislise.

Evo, ako čoveku oduzmete centar za vid - neće videti ... Ako mu oduzmete centar za ravnotežu neće moći da hoda. I šta je to čovek, mali čovečuljak koji se nalazi u mozgu i upravlja telom kao kočijaš kočijama pa posle smrti (kvara kočija) napušta vozilo i odlazi negde drugde ... Šta je uopšte hrišćanska ili pravoslavna predtsava o duši/duhu ... 

.hvala. na odgovorima, ako ih bude ...  snoozer_11

[DYNABLASTER]

Dusa je osnovni element tvog bica, bez tela se moze, ali se bez duse ne moze...

 

Duh, sad zavisi sta ti podrazumevas pod duhom?

[Number15648]

Дух је у души, душа у телу, тело у свету. Дух је покретач душе, душа је покретач тела, а тело је покретач других тела. Какав је дух, онакви и покрети душе; каква је душа, онакви и покрети тела. Добар дух покреће душу на добро, и тело испуњава вољу душе. Зао дух покреће душу на зло; и опет тело испуњава вољу душе. Човече и сине човечији, нека ти Бог испуни душу Својим Духом. Јер те је Створитељ твој и створио за то, да се испуниш Његовим Духом, те да би кроз тај Дух и у томе Духу био једно са Њим и са свима чедима Његовим на небесима и на земљи. Знај и упамти, човече и сине човечији, чији си духом испуњен, једно си са њим: ако Духом Божијим - једно си са Богом, ако ли духом зла - једно си са пакленим противником Бога и Оца твојега.

 

Св. Николај Велимировић, Азбука истине

[DYNABLASTER]

Ali za posmatranje je to kako se neki ateisti namerno ogranicavaju materijom i materijalnim telom(mazohizam), i negiraju, tj satro ne shvataju sta je to dusa i duh, moguce da ima i onih koji to ne shvataju, ne tvrdim, ali vecina ovih danasnjih ateista se samo namerno pravi blesava, a sto je to tako, to je vec psihologija i razne traume iz detinjstva, nedostatak ljubavi, propagadna nesrecnog Dokinsa i slicnih itd. da ne nabrajamo sad jer je bolno, ali isto tako je i besmisleno, ili si covek ili si p....ca i nemoj da se pravis blesav, jer na kraju ta tvoja prica nece vredeti ni pisljiva boba, bice ti kako verujes, sa izuzetkom da ne znam volju Boziju, ali mislim da ce ti biti kako ti zelis da ti bude, ako ces nistavilo dobices to, a ovaj zivot proleti kao tren, i sve sto mislis da si postigao je nula

 

[grigorije22]

Duh=Um

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ne bi umeo da definisem dushu ali jako prija kad je osetis u sebi a takodje i u drugim ljudima, sto je vrh lepote.

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Архимандрит Рафаил (Карелин)
ТАЈНА СПАСЕЊА

 

 

Дух и душа

 

У савременој религиозној литератури стално се мијешају два различита појма: "дух" и "душа", што доводи до многих нејасноћа и недоумица. Зато бисмо се хтјели кратко зауставити на овом питању.

Дух је око душе, усмјерен према вјечности; душа - то су унутрашње очи човјека усмјерене према области земаљског битисања у свим његовим многоструким аспектима.

Од манифестација човјечијег духа треба именовати прије свега религиозно осјећање као способност директног преживљавања реализма духовног свијета и интуитивног проницања у метафизички свијет, то је осјећај унутрашње вјеродостојности духовног опита. Он се буди, он се оживљава у човјеку дејством благодати; Његов почетак је покајање, а крај љубав.

Религиозно осјећање присутно је у човјеку. Човјек се разликује од животиња прије свега тиме што је он религиозно биће. Ово осјећање може бити изопачено, као што су изопачени ликови на неравној површини огледала, оно може бити потиснуто и ублажено човјечијим страстима, он се може сакрити у дубину подсвијести, али апсолутно нестати не може. Друга манифестација духа то је "унутрашњи логос", то је спознајна сила, која дјелује на нивоу идеја и суштина. Треће - то је способност проматрања упућености човјека према Божанству, када богоопштење постаје слободни акт човјечје личности. У самој основици проматрања леже патње као способност концентрације сила духа на проматраном предмету и реактивна сила, која штити дух од вањске агресије.

Душа ипак у себи има следеће силе. Прва је разум и расуђивање. Она се манифестује двојако - кроз лексично и живописно мишљење: она не прониче у суштину ствари, она је одвојена од духовног свијета; она изучава само појаве и особине. У палом стању разума оно постаје узурпатор Логоса и оних спознајних сила, које су Свети Оци назвали умом. Душевни разум се прогласио као јединствени инструмент гносиса, он претендује на решење метафизичких питања која леже иза граница његових могућности, он се убацио у област религије и хоће да буде тамо диктатор. Он гледа себе као на господара свијета, сматра да су безгранични његова сила и моћ, он је створио науку и цивилизацију - тј. нову вавилонску кулу. Одвојивши се од духа, човјечији разум је постао главни извор гордости - тајног или јавног богоборства. Када га, пак, осјени благодат, тада он види своју мјеру и своје границе и покорава се духовним виђењима. Тада он у овом земном бивствовању види творевину Божанске премудрости, у материјалном свијету - не само узрочно-последничне везе, већ и симболе и ликове духовног свијета. Спојивши се са Логосом он очитује његова откровења и профористичкој (вањској) ријечи, духовна знања он доводи у одређене логичке системе кроз земне ликове, и открива сакривено.

Друга сила душе је - жеља. Одвојивши се од религиозног осјећања, из духовних преживљавања она се претвара у пожуду, тежњу ка наслади, у мрачне страсти, извитоперену (нестварну) осјећајност. Ова сила је највише повријеђена претходном. Разум, који је усхићен својим видљивим успјесима и достигнућима, није постао цар већ роб пожуда. Сјединивши се кроз покајање са духовним осјећањем жеља престаје бити невиђена и импулсивна. Она помаже уму да тежи према добру, она види у овом свијету сјенке изгубљеног раја. Жеља као сила душе сјединивши се кроз благодат са силама духа, претвара се у носталгију за Божанском љепотом.

Трећа сила душе код Светих Отаца назива се осјетљивост. То је заштитна сила душе. Она треба да чува душу од зла и гријеха, као имунолошки систем човјека -од инородног тијела. Њена најбоља манифестација је света мржња према ономе што разлучује душу од Бога, ипак, послије пада у гријех сила осјећања окренула се против онога што омета испуњавање страсних жеља; у овоме случају ова сила личи на мач, који је добијен да се штити од непријатеља, али је душа овај мач окренула против себе и непрекидно наноси њиме себи све нове ране. Реактивна сила, повријеђена гријехом, не манифестује се као очување личности, већ као потврђивање човјекова егоизма, на вањском плану она се манифестује као огромна амплитуда: од стране љутње и нетрпјељивости у породичном кругу (синдром ситног бијеса) до људских катомби које врше тирани (пир сатане). Раскорак између жеље и могућности изазива и храни осјећај љутње и злобе: човјек прима сав свијет као непрекидну неправду у односу на њега, као да се читаво човјечанство договорило да би узнемиравало њега. Такав човјек личи на бомбу напуњену прљавштине, која ће, ако се неопрезно додирне, експлодирати. Овај осјећај, појачавајући се, може довести човека до страшних душевних стања, излити се у садизам и незадрживу тежњу за убијањем.

Када се кроз покајање и благодат, раздражива сила душе сједини са духовним осјећањем обраћености према Богу, онда она постаје динамичко одрицање од гријеха, самокритичности, мржње према демону, осјетљивости према убацивању мрачних импулса у човјечију душу, ефикасним оруђем у чишћењу срца од страсти.

У овом питању сударили су се међусобно Исток и Запад. Исток јасно разграничава област духа и душе, запад их стапа у душевни монизам. Осим тога западна антропологија говори о гријехопаду човјека само као о губитку Божанске благодати при очувању природног стања душе. За источну антропологију гријехопад представља дубљу драму у историји свијета: човјек је испао из центра свога живота, на мјесто Бога он је ставио себе. Богоборачки импулс раскинувши савез човјека за његовим Творцем, деформисао је саму човјечију природу. Дух је постао одвојен од душе, будући да је одвојен од Бога, душевне силе су се такође разишле међу собом: разум, осјећање и воља час се слажу, час противурјече једно другом. Зато је источни аскетизам борба за човјечје срце, зато источни подвижник не вјерује себи, не вјерује својој души, његов је циљ покорити душу духу, а дух благодати. Зато је основа аскетике Истока - покајање, тај плач о гријесима кога не схвата свијет, сматрајући га слабошћу, малодушношћу и болесном сузљивошћу. Западни подвижник почиње од оштрог изазова тамним силама пакла, са којима је спреман борити се, као витез са горостасима. Основа овога подвижништва није покајање, већ част и љубав;

[Volim_Sina_Bozjeg]

Mozda bi trebalo Pravoslavno ucenje u celini pa i dushe propovedati bez da uporedjujemo druga netacna ucenja po meni ona prosto nisu bitna za verujuceg coveka.

Dakle ja sam za lepotu dubinu i vecnost Pravoslavlja koje ne bi trebalo da opterecujemo sa dokazivanjem njegove tacnosti uporedjujuci ih ili praviti paralele.

[hansbrough]

Ali za posmatranje je to kako se neki ateisti namerno ogranicavaju materijom i materijalnim telom(mazohizam), i negiraju, tj satro ne shvataju sta je to dusa i duh, moguce da ima i onih koji to ne shvataju, ne tvrdim, ali vecina ovih danasnjih ateista se samo namerno pravi blesava, a sto je to tako, to je vec psihologija i razne traume iz detinjstva, nedostatak ljubavi, propagadna nesrecnog Dokinsa i slicnih itd. da ne nabrajamo sad jer je bolno, ali isto tako je i besmisleno, ili si covek ili si p....ca i nemoj da se pravis blesav, jer na kraju ta tvoja prica nece vredeti ni pisljiva boba, bice ti kako verujes, sa izuzetkom da ne znam volju Boziju, ali mislim da ce ti biti kako ti zelis da ti bude, ako ces nistavilo dobices to, a ovaj zivot proleti kao tren, i sve sto mislis da si postigao je nula

 

 

Ne znam samo čemu korišćenje ovakvog tona, pogotovo pominjanje nekakvih trauma ... Radi se o pojmovima koji osim što nisu vidljivi (nauka ih ne uzima u obzir), ni ne znamo kako funkcionišu? Kako duša može postojati bez čula, evo čovek je umro, ne vidi, ne čuje, ne oseća, jer mu mozak više ne radi ... U kakvom je stanju onda duša? 

[SHADOWS OF THE LIGHT]

U razumnom stanju jer zivi cula duha.....

[SHADOWS OF THE LIGHT]

U razumnom stanju jer zivi culima duha.....