Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Михајло]

Св.Јустин Ћелијски у Догматици каже...

Његова се смрт, као и смрт сваког човека уопште, састојала у растављању душе од тела.

Само са једном значајном разликом: и у смрти Хри­стовој душа његова, иако растављена од тела, остала је ипостасно сједињена са његовим Божанством; исто тако и тело његово, иако растављено од душе, остало је ипостасно сједињено са његовим Божанством.

те..

Апостолове речи: Христос, умртвљен бивши телом, но оживевши духом, којим сишавши проповеда и духовима у тамници, показују: да је Господ сишао у ад за време своје тродневне смрти („умртвљен бивши телом"), и то сишао својим човечанским духом, односно душом („но оживевши ду­хом").

Овде је за дух речено: „оживевши", не у том смислу да је душа умрла, јер душа не умире за време одвајања од тела, него као антитеза речима и факту: „умртвљен бивши телом". Значи: Господ је душом сишао у ад, док је телом био мртав. Да је тако, потврђује и месијански псалам, на који се апостол Петар позива у својој првој апостолској проповеди на дан свете Педесетнице, наводећи Месијине речи: Нећеш оставити душе моје уаду (ούκ εγκαταλείψεις την ψυχη'ν μου εις αδου), нити ћеш дати да Светац твој види труљење.

То показује да је Господ Христос сишао у ад својом човечанском душом, и то сишао док је тело његово лежало у гробу мртво.

и....

Премда je Христос и умро као човек, расуђује богомудри Дамаскин, и његова се света душа раздвојила од пречистог тела, ипак је његово Божанство остало нераздвојено и од душе и од тела.

[milan.]

Св.Јустин Ћелијски у Догматици каже...

Његова се смрт, као и смрт сваког човека уопште, састојала у растављању душе од тела.

Само са једном значајном разликом: и у смрти Хри­стовој душа његова, иако растављена од тела, остала је ипостасно сједињена са његовим Божанством; исто тако и тело његово, иако растављено од душе, остало је ипостасно сједињено са његовим Божанством.

те..

Апостолове речи: Христос, умртвљен бивши телом, но оживевши духом, којим сишавши проповеда и духовима у тамници, показују: да је Господ сишао у ад за време своје тродневне смрти („умртвљен бивши телом"), и то сишао својим човечанским духом, односно душом („но оживевши ду­хом").

Овде је за дух речено: „оживевши", не у том смислу да је душа умрла, јер душа не умире за време одвајања од тела, него као антитеза речима и факту: „умртвљен бивши телом". Значи: Господ је душом сишао у ад, док је телом био мртав. Да је тако, потврђује и месијански псалам, на који се апостол Петар позива у својој првој апостолској проповеди на дан свете Педесетнице, наводећи Месијине речи: Нећеш оставити душе моје уаду (ούκ εγκαταλείψεις την ψυχη'ν μου εις αδου), нити ћеш дати да Светац твој види труљење.

То показује да је Господ Христос сишао у ад својом човечанском душом, и то сишао док је тело његово лежало у гробу мртво.

и....

Премда je Христос и умро као човек, расуђује богомудри Дамаскин, и његова се света душа раздвојила од пречистог тела, ипак је његово Божанство остало нераздвојено и од душе и од тела.

znaci da gospod isus hristos nije umro na krstu...umrlo je samo njegovo telo.

zasto se onda kaze u simbolu vere da je gospod raspet u vreme pontija pilata, i da je stradao(umro) i bio pogreben?

ispravno bi bilo: i stradalo je njegovo telo i bilo pogrebeno?

[Михајло]

па страдао..тело страдало...

није прецизирано..шта...

[milan.]

па страдао..тело страдало...

није прецизирано..шта...

kako nije preciziorano?

precizirano je da je stradao isus hristos.

[obi-wan]

znaci da gospod isus hristos nije umro na krstu...umrlo je samo njegovo telo.

zasto se onda kaze u simbolu vere da je gospod raspet u vreme pontija pilata, i da je stradao(umro) i bio pogreben?

ispravno bi bilo: i stradalo je njegovo telo i bilo pogrebeno?

"U grobu Telom, u adu dusom kao Bog, u Raju sa razbojnikom i na prestolu sa Ocem bio se, Hriste, sve ispunjavajuci, Neograniceni..."

[архитекта]

Шта је тачно ОБОЖЕЊЕ, објаснио је лепо и веома разумљиво архимандрит Георгије Капсанис, игуман светог манастира Григоријата на Светој Гори у својој књизи- ''ОБОЖЕЊЕ- ЦИЉ ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА''. Књига је кратка, написана простим језиком, без много теолошко-философских израза, и самим тим лако разумлљива мирјанима. Топло је препоручујем...

[Дејан]

dobrodošao Arhitekta

[obi-wan]

Шта је тачно ОБОЖЕЊЕ, објаснио је лепо и веома разумљиво архимандрит Георгије Капсанис, игуман светог манастира Григоријата на Светој Гори у својој књизи- ''ОБОЖЕЊЕ- ЦИЉ ЧОВЕКОВОГ ЖИВОТА''. Књига је кратка, написана простим језиком, без много теолошко-философских израза, и самим тим лако разумлљива мирјанима. Топло је препоручујем...

Dobrodosao na forum...

[grigorije22]

Lekar koji je poverovao u raj

Izvor: B92

Skeptičan naučnik, koji je proveo svoju karijeru proučavajući mozak i odbacujući priče pacijenata o putovanju u raj, otkrio je da je i sam doživeo putovanje u onozemaljsko tokom ličnog iskustva bliske smrti.

Dr Eben Aleksander proveo je 15 godina kao neurohirurg na Harvardu kada ga je 2008. napala opasna bakterija i izazvala komu dugu sedam dana.

Iako je bio bez svesti tokom tog perioda, Aleksander sada opisuje svoje izuzetno živopisno putovanje u onozemaljsko tokom dana provedenih u komi i sada tvrdi da je to mesto bilo prepuno leptira i muzike koji su potpuno uzdrmali njegove naučničke temelje u vezi sa ljudskom svešću.

On tvrdi da je prešao na mesto prepuno oblaka i zvukova pevanja, a dočekala ga je predivna plavooka žena.

„Kao neurohirurg nisam verovao u fenomen iskustava bliske smrti. Oduvek sam verovao u kvalitetna naučna objašnjenja za ta iskustva koja su se događala osobama koje su jedva izbegle smrt“, tvrdi Eben.

Iako sebe smatra hrišćaninom, kaže da nije imao dovoljno vere da poveruje u zagrobni život.

Kada su mu pacijenti pričali priče o njihovim iskustvima, uglavnom ih je na osnovu naučnih dostignuća kada je ljudski mozak u pitanju, odbacivao kao neosnovane.

Međutim, kada je i sam postao pacijent, kaže da je osetio nešto toliko duboko, da mu je to dalo dovoljno osnova da poveruje u postojanje svesti i nakon smrti.

U svom radu piše: „Moj ceo korteks, deo mozga koji kontroliše misli i emocije, i koji nas u osnovi čini ljudima, potpuno se ugasio. Doktori su utvrdili da sam dobio redak bakterijski meningitis koji uglavnom napade novorođenčad. Bakterije su bukvalno jele moj mozak“.

Vrlo brzo prebačen je na jedinicu intenzivne nege i šest dana bio je na trostrukim dozama antibiotika kako bi se izborio sa bakterijama, ali je njegov mozak i dalje bio van funkcije. Doktori su verovali da se neće oporaviti.

Dok se njegova porodica spremala za najgore vesti, iznenada, sedmog dana otvorio je oči.

Cevčica koja mu je omogućavala disanje je sklonjena a on je doktorima rekao samo: „Hvala vam“.

„Ne postoji naučno objašnjenje za činjenicu da dok je moje telo ležalo u komi, moj um, moja svest, unutrašnje ja, je bilo u životu. Dok su neuroni u korteksu bili potpuno van funkcije, moja svest preselila se u drugu dimenziju univerzuma, dimenziju za koju nisam mogao ni u snovima da pretpostavim da postoji“, izjavio je.

Aleksander tvrdi da je otišao na mesto prepuno oblaka, velikih, pufnastih, roze i belih oblaka, sa leptirima i stvorenjima poput anđela koja su bila potpuno drugačija od svega što je u svom životu video.

U ovom božansom prostoru tvrdi da je čuo zvuk koji je dolazio sa neba, i koji mu je odavao osećaj radosti i uzbuđenja.

Tokom boravka društvo mu je pravila prelepa mlada žena.

„Bila je mlada i sećam se svakog detalja u vezi sa njom. Imala je visoke jagodice i duboko plave oči i zlatnobraon kosu“, izjavio je Eben.

Doktor sam tvrdi da njegova priča zvuči kao da je upravo izašla iz nekog filma, ali skepticima poručuje da je sve bilo zaista stvarno.

Foto: Image courtesy of nuttakit / FreeDigitalPhotos.net

[Sir Oliver]

nebuloza

samo da se javim, mogli bi osvežiti ovu temu, jako me zanteresovala i još nešto, zašto me forum vraća na početak neke stare teme kad neko ponovo nešto napiše?

pa posle ne znam gde sam stao...

[Ignjatije]

iznenada, SEDMOG dana otvorio je oči.

Hmmmmmm. znači SEDMOG dana... znači simbolika... znači roze oblaci... znači mlada žena sa plavim očima.... Znači RAJ brate.

[Милан Меденица :)]

пре звучи као лични рај

[Владо М]

Stjuart Hamerof i ser Rodžer Penrouz došli do zaključka da se duša nalazi u mozgu, koji napušta nakon smrti čoveka i ostaje da živi u univerzumu

Naučnici uspeli da daju odgovor na pitanje koje muči sve religije

FINIKS - Veliki korak za nauku.

Priznati naučnici kvantne fizike uspeli su da daju odgovor na pitanje koje je mučilo sve religije i brojne filozofe: da li postoji ljudska duša? Američki doktor Stjuart Hamerof i britanski psihijatar ser Rodžer Penrouz naučno su dokazali da ona zaista postoji.

Mozak kao računar

Dva stručnjaka su autori nove kvantne teorije svesti, prema kojoj se naše duše nalaze u specifičnim strukturama nazvanim mikrotubule ili mikrocevčice, smeštene u ćelijama mozga, a odatle nakon smrti mogu da izađu i nastave da postoje u univerzumu.

Doktor Hamerof sa univerziteta u Arizoni i Penrouz radili su na toj teoriji od 1996, kad su krenuli od ideje da je mozak biološki kompjuter, sastavljen od gotovo 100 milijardi neurona, odnosno nervnih ćelija, i specijalnih, takozvanih aksonalnih varnica i sinaptičkih veza, koje se ponašaju kao informacione računarske mreže. Oni su želeli da dokažu da je naše svesno iskustvo rezultat procesa koji se odvija u mikrocevčicama, što su nazvali orkestrirana objektivna redukcija (Orch-OR).

Klinička smrt je ključ

Stručnjaci su izučavali slučajeve ljudi koji su doživeli kliničku smrt. Njihove mikrocevčice iz ćelija mozga gubile su kvantne podatke, ali informacije u njima nisu bile uništene. Time su Hamerof i Penrouz potvrdili da duša ne umire, već odlazi negde u univerzum.

- Ukoliko nakon kliničke smrti lekari uspeju da ožive pacijenta, sve kvantne informacije vraćaju se u mikrocevčice, a osoba koja je bila na samoj ivici života tvrdi da ima osećaj kao da je zamalo umrla. Tako je moguće da, kada osoba zaista umre, njegove kvantne informacije potpuno napuštaju telo u vidu duše i nastavljaju da postoje u vantelesnom obliku negde u univerzumu - objasnio je doktor Hamerof.

Duša u oku

Mnogi naučnici godinama su pokušavali da dođu do teorije kojom bi se moglo objasniti postojanje ljudske duše i otkriti gde se ona zaista nalazi. Tako su psiholozi sa

Univerziteta Jejl tvrdili da je ona smeštena u ljudskom oku ili oko očiju. Oni su sproveli istraživanje u kojem su velikom broju volontera prikazivali fotografije likova iz crtanih filmova, a na svakoj slici nalazio se mali objekat na različitim pozicijama na telu (blizu glave, torza ili nogu), ali uvek na istoj razdaljini.

Hipoteza naučnika bila je da će ljudi doživeti objekte bližim ako se nalaze kod duše. Većina je izdvojila fotografije na kojima je objekat bio kod očiju, pa su istraživači zaključili da se kod čula vida, a ne u mozgu, nalazi duša.

izvor:http://www.kurir-info.rs/otkrice-veka-dusa-postoji-clanak-488035

[grigorije22]

Vec postoji tema

https://www.pouke.org/forum/topic/22140-fizika-resava-osecaj-bliske-smrti/

[Aquilius Cratus]

Vidi, vidi mudraci iz udbaskog lonca su culi za Penrouza, to moramo da zapisemo negde posebno. Ali klasicna nasa posla pa im dosijei falicni jer ser Rodzer Penrouznije psihijatar kako je ovaj genije sklepao nego je matematicar i fizicar. A ovo o cemu pokusavaju da truckaju nije uopste nikakava dusa nego se Penrouz bavio pitanjempoerkle i uzroka mentalnih fenomena i da li su fizikalisticke teorije koje sve mentalne fenomene redukuju na neuronske aktivnosti. Penrouz je u svojoj knjizi Carev Novi Umizneo hipotezu po kojoj odredjene vrste mentalnih fenomenan najbolje mogu objasniti pomocu kvantnih aktivnosti (konkretno kvantne spletenosti) mikrotubula unutar neurona i da i njih treba uzeti u obzir kad se pokusavaju objasniti mentalni fenomeni u celosti. Dakle sama, originalna, Penrouzova hipoteze uopste ne podrzava konceptduse koja opstaje mimo mozga, naprotiv ona samo govori o tome da se mozak ne moze posmatrati samo kao digitalni racunar nego kao kombinacija diginatlno i kvatnog. Ali suma sumarum i po toj hipotezi kad neuroni odumru nema vise mentalnih femonena to jest nema duse.