Jump to content

Владо М

Теолог
  • Број садржаја

    126
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Владо М

  • Рођендан 02/04/1988

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Добој

Владо М's Achievements

Интересује се

Интересује се (5/9)

145

Форумска репутација

  1. Поводом годишњице обиљежавања страдања Срба у добојском логору, дана 25. децембра 2013. године, у организацији Центра за културу и образовање Добој и Књижевног клуба „Јован Дучић“ из Добоја, одржано је књижевно вече, у просторијама поменутог Центра, гдје су представљени радови и извршено је уручење награда на објављеном конкурсу на тему „Српске Голготе XX вијека“. Сутрадан, 26. децембра 2013. године у просторијама сале Скупштине Града Добоја, одржана је, веома посјећена од стране добојских студената, средњошколаца и ученика, Јавна трибина на тему „Срби и Први свјетски рат“. На трибини су веома надахнуто говорили познати српски историчари и Универзитетски професори : Г. Жељко Вукадиновић, Г. Драган Марковић и Г. Слободан Шоја. Дана 27. децембра 2013. године, 98 година након отварања Добојског логора, свештеници добојских парохија служили су у Спомен храму Светих апостола Петра и Павла у Добоју молитвени помен за 45 791 интернираног настрадалог Србина, у аустроугарском логору у Добоју током Првог свјетског рата. У овом логору страдало је неколико генерација бројних српских породица и тиме је једна западноевропска држава, у дотадашњој историји цивилизоване Европе, починила први геноцид над Србима у 20. вијеку. Аустроугарски логор био је на простору садашње добојске жељезничке станице, а интернирани Срби били су смјештени у дрвеним баракама у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске . Централно Спомен-обиљежје жртава добојског логора налази се поред порте добојског Спомен храма Светих апостола Петра и Павла у Добоју. У помен жртвама добојског логора Српска православна црква је објавила књигу "Споменица 1915-1917", а 18. септембра 1938. године тадашњи српски Патријарх Његова Светост Господин Гаврило ( Дожић), са више архијереја Српске православне цркве освештао је Спомен храм Светих апостола Петра и Павла и изграђену Спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци преко 12 000 жртава добојског аустроугарског логора. Из многих крајева Краљевине Југославије тог ведрог и топлог септембарског дана стигло је у Добој око 30.000. вјерника, грађана, представника крунског савјета, владе, хуманитарних, националних и других организација. Покровитељ ове велике свечаности било је министарство шума и руда Краљевине Југославије. Према подацима из књиге "Добојски логор" покојног Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, у логор је од 27. децембра 1915. године, када је основан, па до 5. јула 1917. године, када је остао без иједног логораша, био интерниран 45.791 Србин. Међу интернираним Србима било је 16 673 мушкараца и 16 996 жена и дјеце из БиХ, те 12 122 српских војника и један број старијих грађана, жена и дјеце из Србије и Црне Горе. Само у априлу 1916. године умрла су 643 дјетета у овом злогласном логору смрти. Добојски логор основале аустроугарске власти 27. децембра 1915. године с намјером да се српско становништво са простора пограничне зоне са Србијом и Црном Гором, горњег Подриња и источне Херцеговине, уклони са вијековних огњишта и остави простор за насељавање неправославног живља. Таква пракса према српском човјеку настављена и у Другом свјетском рату, па и у овом посљедњем отаџбинско-одбрамбеном рату српског народа на просторима БиХ . Прва страдања Срба, у Првом свјетском рату, су она у Албанији, која су добила облике епопеје, затим страдања у Араду у Румунији и Сопрањку у Мађарској, која су заједничка стратишта за све Србе, те треће, као најмасовније и најсвирепије, страдање у аустроугарском логору у Добоју. Након парастоса, вијенце су на централно Спомен-обиљежје логорашима положиле делегације Предсједника Републике Српске и Владе Републике Српске, Борачке организације Републике Српске и Оружаних снага БиХ , као и представници добојске локалне власти и невладиних организација из Српске. Након полагања вијенаца у великој сали Центра за културу у Добоју одржана је Духовна академија на којој су, између осталих, наступили хор Српско црквено пјевачко друштво "Богољубље" из Добоја и ученици добојских средњих школа, који су извели пригодан колаж-програм посвећен сјећању на страдање Срба и на жртве аустроугарског логора у Добоју. Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова Владе Републике Српске уврстио је интернацију Срба у добојски аустроугарски логор од 1915. до 1917. године, као догађај од републичког значаја масовних страдања српског народа на овим просторима. протојереј-ставрофор Растко Максимовић
  2. Za svaku osudu: Srpski hram posvećen Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja u Samodreži oskrnavljen i pretvoren u deponiju Bez blama... Uriniranje na oltaru BEOGRAD - Gde će im duša? Pravoslavni hram posvećen Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja u selu Samodreži kod Vučitrna oskrnavljen je i pretvorena u deponiju smeća. Oltar ove srpske svetinje, sagrađene na mestu na kojem se pričestio knez Lazar s vojskom pred Kosovsku bitku, albanska deca pretvorila su u javni toalet. Uništena Svi pokušaji da se višegodišnje skrnavljenje pravoslavne svetinje zaustavi ostali su bezuspešni jer se albansko stanovništvo protivi njenoj obnovi. Crkva je zapaljena, demolirana i prvi put oskrnavljena 1999. posle dolaska međunarodnih snaga na Kosmet. Najgore od svega je to što se skrnavljenje ove pravoslavne svetinje godinama ponavlja, a da nikad niko nije odgovarao zbog toga. Krov crkve je uništen, prozori su polupani, metalna vrata na njoj su razbijena, a nad oltarskom apsidom probijena je velika rupa. Unutrašnjost crkve pretvorena je u javnu deponiju i toalet u kojem stoka i ljudi vrše nuždu. Zid oko crkve i zvonik su porušeni... Ovaj pravoslavni hram bukvalno je zatrpan smećem, koje albanski đaci godinama u njega bacaju. Neće obnovu - Svetinja je uništena još 1999, kad je zapaljena, a poslednjih godina albanska deca iz okolne škole u svetinju bacaju smeće. Više puta smo preko međunarodne zajednice pokušavali da sprečimo dalje skrnavljenje crkve i predlagali da se na njoj postave limena vrata i prozori, ali se albanska zajednica protivi obnovi - izjavio je vladika raško-prizrenski Teodosije za Telegraf. Bruka... Crkva rušena više puta izvor http://www.kurir-info.rs/uzas-albanci-od-crkve-napravili-javni-wc-clanak-1151009
  3. Večeras je preminuo poznati crnogorski general Jovo Kapičić Posle teške i kratke bolesti večeras je preminuo poznati crnogorski general Jovo Kapičić. Jovan Kapičić – "Jovo Kapa" (1919), je bio učesnik Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik i ambasador SFRJ i narodni heroj Jugoslavije. Kao zamenik ministra unutrašnjih poslova Jugoslavije, obavljao je komandne dužnosti vezane za Goli otok. Rođen je 2. septembra 1919. godine u gradu Gaeti, u Italija, gde je tada bila velika baza izbegle crnogorske kraljevske vojske nakon Božićne pobune 1919. godine, protiv dinastije Karađorđević. Jovov otac Milo diplomirao je teologiju i bio je profesor bogoslovije, a 1918. crnogorski komita i član Crnogorske federalističke stranke. Pored Jova imao je još dvojicu sinova - Pavla i Vlada i kćerku Anku. Jovo je odrastao na Cetinju gde je završio osnovnu školu i pet razreda gimnazije. U šestom razredu gimnazije bio je isključen iz škole zbog učešća u štrajku gimnazijalaca. Pošto je isključen bez prava na redovno školovanje u srednjim školama, morao je privatno da se priprema. Šesti, sedmi i osmi razred gimnazije i maturu položio je ukotorskoj gimnaziji.
  4. Мислим да нам неко не може бити брат поготово ХРВАТИ, после Јасеновца, Градине,Мотика, Шарговца, Пребиловаца, Книна и осталог свега што су урадили и даље раде.Чист примјер је Шиманића на утакмици. УПАМЕТ СЕ БРАЋО СРБИ!!!
  5. Дана 03. новембра 2013. године на дан Преподобног Илариона, светог Илариона Меглинског и Светог Висариона Исповједника упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Ратко Врачевић парох прве парохије добојске у Добоју. Рођен је у Милином Селу на Озрену 28. фебруара 1955. године. Завршио је Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка 1978. године. Рукоположен је у чин ђакона 3. децембра, а у чин свештеника 4. децембра 1978. године од стране Епископа зворничко-тузланског Г. Василија. Одликован је чином протојереја-ставрофора 19. августа 2002. године. Био је ожењен супругом Љиљаном и има сина Григорија (1979) и кћи Николету (1983). Био је уредник је „Православних двери“ часописа Архијерејског намјесништва добојског од самог оснивања. У својој дугогодишњој пастирској служби службовао је у Бањи Врућици, Бољанићу, Дервенти, Поповима, Бродцу и од 1997. године у Добоју. У свим мјестима свога службовања дао је значајан допринос духовној и градитељској обнови повјерене пастве и светиња. Заупокојена литургија ће бити служена у уторак 05. Новембра 2013. године у храму светих апостола Петра и Павла (стара црква) са почетком у 09:00 часова а по завршетку литургије биће служено опијело у истом храму. Литургију и опијело ће служити Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански господин Хризостом. Сам погреб ће бити обављен на градском гробљу „Пучиле“ у Бијељини у 15:00 часова истог дана. У блаженом уснућу вјечан помен.
  6. Bazilika izgrađena pre 17 vekova, u četvrtom veku, nađena je na budućoj trasi koridora 10 u blizini Bele Palanke. Arheolozi još proučavaju ovu ranohrišćansku bogomolju, pa nije izvesno da li će ona biti zatrpana ili će je trasa autoputa zaobići. Mirjana Blagojević, arheolog i rukovodilac istraživanja u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kaže da je u bazilici nađeno kameno ležište za časnu trpezu i ostaci temelja za oltarsku pregradu. - Zidovi crkve su bili oslikani što potvrđuju nalazi maltera sa bojenim površinama. Pronađena je velika količina stakla od prozora kao i fragmenti staklenih kandila. Arhitektonski ostaci kao i nalazi bronzanog novca ukazuju na postojanje starijeg objekta koji je verovatno podignut u drugoj polovini 4. veka, a dograđen je i obnavljan u 6. veku u vreme cara Justinijana. U zapadnom delu izvan objekta pronađen je kompleks prostorija čija namena za sada nije definisana - kaže Blagojevićeva. Ranohrišćanska crkva obnovljena je u 6. veku- Mirjana Blagojević Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu Elena Vasić Petrović kaže da je još prošle godine registrovan antički objekat, ali se nije znalo o kakvom je objektu reč. - Nadzor na tim arheološkim radovima vodio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije. Na njihov zahtev smo izdali rešenje o zabrani radova na Koridoru kako bi se objekat arheološki istražio. Odluku o sudbini bazilike doneće naš zavod, ali još nemamo nikakvu informaciju o toku i rezulatima istraživanja - kaže Elena Vasić Petrović. Pomoćnik direktora Zavoda za zaštiti spomenika kulture Srbije Ivana Ranković kaže da je obaveza ove ustanove, koja obavlja arheološka istraživanja, da po završetku radova izda hitne mere tehničke zaštite. - Lokalitet će biti zatrpan peskom radi zaštite, dok niški zavod, koji je nadležan, ne odluči šta će biti s njim - rekla je Rankovićeva. Iz „Koridora Srbije“ navode da će postupiti u skladu sa odlukom stručne komisije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije koja će utvrditi značaj nalazišta i doneti plan zaštite. Značaj Ova bazilika bila je važan religijski centar ranog hrišćanstva. Među brojnim monumentalnim bazilikama na trasi rimskog puta Naisus–Serdika (Sofija), ova skromnija bazilika značajna je ne samo što je u blizini istovremene monumentalne bazilike Remesijane, danas u centru Bele Palanke, koja je bila sedište episkopije, već ukazuje na značaj hrišćanskog obreda u ovoj oblasti u ranom vizantijskom periodu - kaže Mirjana Blagojević. blic.rs
  7. Филм о Светом Јовану Претечи и Крститељу Господњем. Урађен је у продукцији митрополије Црногорско-приморске, а представља путопис кроз Свету Земљу и повјест о Св. Јовану Крститељу. Камеру, концепт и монтажу урадила је послушница Ксенија (Хајнбихер), а по благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Цетињског и Митрополита Црногорско-приморског Г.Амфилохија. http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8&id=32
  8. Зна ли ко има ли гдје у пдф-у књига Црквена парохиска администрација? :.mislise.
  9. Papa oprašta grehe i preko Tvitera Papa Franja će u Rio de Žaneiru ovog meseca, tokom svog prvog apostolskog putovanja, ponuditi praštanje greha svima koji budu učestvovali u proslavi obeležavanja Svetskog dana mladih, bez obzira na to da li će tu proslavu pratite putem televizije, radija ili interneta. @Pontifex Kardinal Manuel Monteiro de Kastro, zadužen u Vatikanu za oprost greha, izdao je dekret u kojem stoji da katolici širom sveta mogu dobiti delomično praštanje greha ako se pridruže papi u molitvi za mlade katolike. Vatikan je, kako su preneli lokalni mediji, saopštio da vernici samo treba da slede rituale i duhovne vežbe na način kako to bude prikazivano na televiziji ili radiju ili, kako se navodi, s dužnom posvećenošću putem novih sredstava društvene komunikacije. U Riju se na verskom slavlju od 23. do 28. jula očekuje oko dva miliona hodočasnika, a Papa, poreklom iz Argentine, će na čuvenoj brazilskoj plaži Kopakabana pozdraviti desetine hiljada vernika. Tokom pet dana papu Franju će, kako se navodi, čuvati 600 vojnika, a za održavanje reda na festivalu će zbog nedavnih protesta u Brazilu biti angažirano čak 8500 vojnika. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/393946/Papa-oprasta-grehe-i-preko-Tvitera
  10. Људи треба ми помоћ- требам на грчком орос 7 васељенског сабора 787 год и Орос у Недељу Православља исто на грчком!!!!
  11. Као прво није Католичка (καθολικός) него Римокатоличка и није Црква јер је Једна Света Саборна Апостолска Црква (Αγία, Καθολική και Αποστολική Εκκλησία).Дакле они су Римокатолици и њихов индетитет је у папи а не у Глави Цркве Господу Исусу Христу. Самим Крштењем постајемо чланови Цркве. Цр­ква не мо­же оства­ри­ти сво­је на­зна­че­ње ако се за­не­ма­ри или из­гу­би ве­за из­ме­ђу Ев­ха­ри­сти­је и дру­гих све­тих тај­ни. Ту свјест је сва­ка­ко има­ла ра­на Цр­ква, што се ви­ди из свје­до­чан­ста­ва из апо­стол­ског пе­ри­о­да, на осно­ву ко­јих са­зна­је­мо да су Кр­ште­ње, Ми­ро­по­ма­за­ње и Ев­ха­ри­сти­ја сма­тра­ни јед­ном и не­раз­двој­ном тај­ном.У Пра­во­слав­ној Цр­кви не по­сто­ји, као код ри­мо­ка­то­ли­ка, вре­мен­ско раз­два­ја­ње Кр­ште­ња и Ми­ро­по­ма­за­ња, и ти­ме раз­два­ја­ње Кр­ште­ња и При­че­шћа, од се­дам го­ди­на. Ово раз­два­ја­ње ни­је ни­ка­да би­ло при­хва­ће­но од ота­ца Цр­кве, јер „ако не­ко не при­ми Ми­ро­по­ма­за­ње, ни­је пот­пу­но кр­штен“,пи­ше св. Си­ме­он Со­лун­ски. Ти­ме он на­гла­ша­ва да Кр­ште­ње, као „жи­вот у Хри­сту“, и Ми­ро­по­ма­за­ње, као „жи­вот у Све­то­ме Ду­ху“, ни­су одво­је­ни ви­до­ви ду­хов­но­сти и не мо­гу по­сто­ја­ти одво­је­но, бу­ду­ћи да је реч о јед­ној, дво­је­ди­ној, ре­ал­но­сти, ко­ја но­во­кр­ште­ног уво­ди у Цр­кву као за­јед­ни­цу Све­те Тро­ји­це и вер­них.За разлику од римокатоличке теологије која Христово присуство наглашено везује за историју и за суд на њеном крају, када ће се извршити подела награда и казни, православно богословље подразумева непрестано Христово присуство на земљи. Христове речи: сада је суд овоме свијету (Јн. 12, 31) су израз иконичног доживљаја живота Будућег века у историји. Ако Господа Христа не би било макар једног тренутка на земљи после Његовог Вазнесења на небо, хришћани не би имали наду на вечни живот. Зато је после славног Христовог Вазнесења било неопходно постојање видљивог догађаја у коме ће се пројавити заједништво верних људи са Христом. Црква је од времена успостављања новог и вечног завета на Тајној велери тај догађај видела у светој Евхаристији. У православној Цркви Евхаристија је од самог почетка Хришћанства схватана као сам Христос који је на земљи у све векове, о чему и говори Господ Христос када каже Својим ученицима, а преко њих и свим вернима у сваком нараштају: ево ја сам са вама у све дане до свршетка вијека (Мт. 28, 20).
  12. http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=27220 Митрополит Амфилохије за РТРС: Ко је њима дао право да се одричу краља Николе? Извор: РТРС Митрополит црногорско - приморски Амфилохије рекао је вечерас у емисији "Интервју" да се српски народ нашао на балканској раскрсници и да је непрекидно у жижи историјских збивања, не само Балкана него и у свјетским размјерама. "То се нарочито показало од Косовског боја до данас", каже митрополит. Митрополит црногорско-приморски АмфилохијеФото: РТРС "Нијесам могао другачије", рекао је митрополит Амфилохије, говорећи о разлозима свог недавног иступа на протестном скупу у Београду, поводом Споразума Београда и Приштине, када је "служио молебан за Косово и рекао да се моли за упокојење власти у Србији". "То што се догађа, Споразум - то није споразум, то је диктат, насиље... Косово и Метохија - то је Црква, то је мој вапај!" Митрополит је нагласио да се још 2008. године огласио о питању Косова и Метохије када је "администрација Црне Горе признала Косово". "Ко је њима дао право да се одричу краља Николе и многих других из историје Косова и Метохије? Они су од народа изабрани да бране Устав Србије, да бране границе Србије онакве каква је ушла у Уједињене нације и да бране народ Србије", поручио је митрополит Амфилохије. Он је одбацио тврдње да се посљедњим иступима мијеша у политику, нагласивши да је Црква исконска душа народа који ником није дао право, па ни онима на власти, да се у име народа одричу свега што представља Косово и Метохија. ЦИЈЕЛУ ЕМИСИЈУ "ИНТЕРВЈУ" МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ У НАШОЈ ВИДЕО СЕКЦИЈИ!
  13. Дугогодишњи секретар Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске протојереј-ставрофор Саво Тутуш упокојио се данас у Будви у 63. години земаљског живота. Прота Саво рођен је 1950. године у Полачи код Книна. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду и био је до 1995. године свештеник у Книнској крајини. У егзодусу српског народа 1995. године који је био последица акције хрватских оружаних снага под именом "Олуја", прота Саво је дошао у Београд. Одатле је на позив Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија дошао на Цетиње, у Митрополију црногорско-приморску, гдје је дужност секретара Епархијског савјета и Епархијског управног одбора обављао до 2010. године. Последње три године живио је у Београду. У том периоду редовно је долазио у Митрополију на празнике Светог Петра Цетињског и Светог Василија Острошког. Са супругом попадијом Борком изродио је троје дјеце. Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије сјутра ће, поводом упокојења проте Сава, са свештенством служити заупокојену литургију у цркви Свете Петке у Будви, са почетком у 9 часова. Након литургије, земни остаци протојереја-ставрофора Сава Тутуша биће отпремљени за Београд гдје ће бити обављена сахрана.
×
×
  • Креирај ново...