Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[drvce]

пре 5 минута, Heraklit рече

Aha znači ti veruješ da su se tu izdešavale neka ludila od premeštanja slova pa je nastao smisleni zapis o tome da je taj pradeda postojao,zanimljivo.

Poenta je da taj pradeda nije imao roditelje.

[Avocado]

пре 2 часа, Heraklit рече

Nije moj problem št si ti po sopstvenom priznanju svaki fosil ustvari odbacio kao bilo kakav dokaz zbog nemogućnosti uzimanja DNK,al nije problem da veruješ slobodno u spekulaciju,ja te ni ne teram suprotno.

Mnogo su ti smešne i jadne te laži... postaješ lagano Goranče...

Ništa ja nisam odbacio... piše u prethodnoj konverzaciji ko je šta tvrdio i odbacio...

 

Цитат

To je smešno i kad bi se našao evulotalibani bi osporavali da je stena kambrijumska

Nismo mi ti... ne projektuj se... 

[Bokisd]

пре 55 минута, Justin Waters рече

Teško je tu pričati o nekim stavovima. Naučnici imaju stav o tome kako su se vrste razvijale na osnovu raznih dokaza jer nauka ima model, model znači da imaš metode kojim možeš da definišeš činjenicčno stanje i kako ono radi, također imaš metod kako da predvidiš nešto, a da se kasnije to empeirijski potvrdi. Kreacionisti nemaju nijedan solidan arugment jer nemaju model, od nauke ništa dosad nisu utemeljeli niti imaju metode za predikciju. Sve na čemu se temelji njihovo laprdanje su lične tvdnje i kvalifikacije da je nešto nemoguće jer je eto to tako nemoguće, njima se čini da je nemoguće...slično kao na onom kretenskom primjeru kojeg je Goran naveo sa Džekijem.

Kad smo već kod tih prelaza u vrste, ni evolucija nije svemoguć proces te tako ne možemo rugajići se iz nezanja, tražiti od evolucije da nam pokaže krokopatku, ili aligatorsvinju itd...Onaj pakicatus je ušao u vodu kao sisar, i evoluirao je ostavši sisar, samo što je dobio nove organe i funkcije koje su prilagođene sredini u kome živi. Ovo ti samo govorim zbog onih škrga s kojim si se zbunio

Ne znam, nemam skroz uvida, ali, ako su mnogi zastupnici kreacionizma pre toga zavrsili skole na univerzitetima i postali profesori i doktori, mnogi od njih vrlo uspesni i cenjeni u tom svetu nauke, onda pretpostavljam da su upoznati sa svim tim metodama nauke i da na osnovu tih osnovnih principa nauke i formiraju svoja kreacionisticka misljenja i stavove.

Meni licno, (tako sam negde i procitao) se cini da glavni problem u celoj prici u razlicitim interpretacijama cinjenica u prirodi od strane ili evolucionista ili kreacionista,.... i jedni i drugi poznaju naucne metode, samo je razlika u tim ralicitim interpretacijama onih cinjenica koje postoje u prirodi.

Da , jasno mi je, ne mozemo traziti od TE bas svemogucnost i objasnjavanju procesa evolucije. Zbog toga, neki moj licni stav je,..... da ja imam, kako da kazem, jednostavno kriticki pristup prema TE, nemam iluzija da nesto kao moze da se obori TE ili zameni drugom naukom. Neki moj uvid u stvari (bar onoliko koliko sam citao) je da postoji ekstremni kreacionizam ali i jedan malo blazi ili umereniji koji se i bavi upravo kritikom nekih stvari u evolucionizmu koje nisu bas toliko jasno razjasnjene (po njihovom misljenju) i meni je bliizi taj umereniji.

пре 55 минута, Justin Waters рече

пре 1 сат, Bokisd рече

Sad, recimo sto se tice licno mene, na osnovu onoga koliko shvatam TE i celu tu' pricu , mislim da nije bilo prelaza izmedju ovih vrsta koje sam gore naveo

Pa dobro, misliš, ali pogrešno. Ne mogu ti oduzeti to mišljenje, ali moraš prihvatiti sugestiju da je pogrešno 

Naravno, uvek postoji mogucnost da covek u mnogo cemu pogresi,( zasad po mom shvatanju je tako)

пре 55 минута, Justin Waters рече

Vrlo je moguće da utiče vjera, ili još bolje (ne)vjera. Po mom mišljenju ako neko razumije evoluciju to onda može biti isključivo ili je glup i ograničen, ili prosto nije dovoljno informisan sa materijom. Treći slučaj bi bio najgori, ako neko razumije evoluciju, a niti je glup, ali je odbacuje tu je onda prosto nešto kvarno u pitanju, dakle neka indoktrinacija na djelu, farisejština prvog stepena, kao ni ravnozemljaši koje kad bi odveo spejsšatlom u svemir i uvjere se da je zemlja okrugla, oni bi negirali to i smatrali bi da im je neko ili nešto pomračio um. Mada opet ima ljudi poput Ivana Markovića koji nisu glupi, koji pak odbacuju TE, a možda su i po svojoj prilici informisani, a možda i nisu ko će ga znati. 

Elem, meni je drago čuti da ti nemaš problem sa vjerujućim koji prihvataju TE, jer suština hrišćanstva je da se upodabljavaš Hristu ovakav kakav si. Da li potičeš od Adama ili nekog bića nalik lemuru neće promjenuti činjenicu na to ko si i šta možeš.

Sta znam, po meni, postoji polarizacija sto se tice price oko evolucije i kreacionizma, mnogi su za ovo, drugi za ovo drugo', mnogi su razlicitih umnih kapaciteta, razlicitog obrazovanja i nivoa (obrazovanja) i  kod svih tih razlicitih kategorija ljudi (po ovim karakteristikama ) postoje mnogi koji su za jedno ili drugo.

Neko shvata evoluciju i kreacionizam na nekom plicem i povrsinskom nivou, neko na malo dubljem i jasnije definisanom nivou, a neko razume stvari na dubljem nivou i upoznat je sa principima na kojima pocivaju evolucija i kreacionizam,.... i na svim tim nivoima (poznanja) postoji dosta jaka polarizacija u stavovima. Jednostavno je tako.

eh, ti ravnozemljasi, samo da nisu toliko agresivni i naporni u svojoj prici, nego da su umereni i kako da kazem (samodovoljni sami sebi...), neka ih, sta da radis neka teraju svoju pricu, ali neka ne ugrozavaju druge koji ne misle kao i oni.

Apsolutno se slazem, najbitnije je u bilo kojoj prici, ....da se mi sto vise upodobljavamo Hristu, ostale razlike, valjda cemo nekako prevazici.

[о.Горан]

пре 10 часа, Bokisd рече

 ali, ako su mnogi zastupnici kreacionizma pre toga zavrsili skole na univerzitetima i postali profesori i doktori, mnogi od njih vrlo uspesni i cenjeni u tom svetu nauke, onda pretpostavljam da su upoznati sa svim tim metodama nauke i da na osnovu tih osnovnih principa nauke i formiraju svoja kreacionisticka misljenja i stavove.

Ти исти научници су савест данашње науке, конкретно биологије, а који су увидели лажност и тоталну логичну и сваку другу недоследност тзв. еволуционе хипотезе. На примеру китова ми видимо колико цела та бајка нема везе ни са чиме, а најмање има везе са мозгом. Примера има свуда, пошто бисера глупости има обилато у сваком могућем домену еволуционе лажи.

Е сад, има их који су лаковерни и нису много бистри и ти исти испиру мозак сами себи и има нас који размишљамо својом главом и не дамо да нас неко магарчи. Ови који сами себи испиру мозак и лажу сами себе умишљају да су паметни и да другима могу да паметују, а многи због лењости размишљања не улазе превише у тематику па приме здраво за готово све лажи и глупости које ови износе. Највећи пријатељ еволуционих лажова је у ствари лењост у размишљању.

Иначе, што се тиче ове провидне патетике коју продају о Христу, исти ти неповези негирају историчност Старог Завета тј. продају маглу о томе да Адам фактички није ни постојао, нека су врста неомаркионита. Самим тим када се у посланицама каже да је Христос нови Адам они то исто негирају јер како можеш да будеш нови неко ко по продавцима магле није ни постојао. Дакле, не само да су лажови самих себе и других него су и јеретици.

[о.Горан]

Еволуциона лаж, као што сам већ написао, пада на сваком могућем примеру па и на примеру биљака. Да би неко поверовао у такву глупост да је сав биљни свет потекао тј. еволуирао од било чега, сам по себи, мора да буде или суманут или дрогиран или далеко од било какве бистрине. А постоји и четврта могућност којом се неки поносе , а то је комбинација овог последњег и потпуне испраности мозга. Кад су животиње у питању еволуционе бајке и могу некако да прођу код неупућених, површних и лаковерних, али биљке еволуционистички продавци магле избегавају као киша Крагујевац. 

Такође, треба ставити прст на чело па поразмислити да ли је стварно могуће да су хокус-покус мутацијама настали ракови, сипе, морски коњици, морски краставци, медузе, све могуће врсте риба од најмањих до највећих, корњаче, октоподи, фоке,  пингвини, печурке итд.итд. са свим својим специјализованим органима по свим могућим врстама, а које треба да контролише мозак специјализован за сваку врсту понаособ. Као што сам већ више пута напоменуо, сам мозак по себи је изузетно комплексан орган, да неко поверује у ту бајку да је настао хокус покус мутацијама мора да буде у некој од 4 горенаведене групе. Једна обична мува има мозак који је изузетне комплексности, а камоли нпр. птице или сисари, а камоли човек. Сваки је специјализован за баш ту и ту врсту са обзиром на функционисање органа и требао је паралелно да хокус покус еволуира са сваком наводном прелазном формом. То везе нема са минимумом логике сем за ове из четврте групе . Њима је то потпуно научно и логично . 

 

[о.Горан]

Погледајте ових неколико врста ока. Нпр. једне обичне муве 

 

 

пчеле

 

мрава

 

У питању су минијатурна шестоугаона сочива која пружају изузетан вид овим створењима. Наравно, део у мозгу задужен за вид мора да обрађује ове комплексне информације из свих ових сочива и да створи јединствену слику. Неке муве имају и преко 5.000 оваквих сочива у оку, а која им омогућују да види и иза себе! И стварно ћете да поверујете да је све то настало, како овакав систем за вид, тако и део у мозгу задужен за обраду ових комплексних информација  и који је још комплекснији неким хоку покус мутацијама?? Дакле, пустимо ове који верују у лажи и бајке да то наставе, а ми као православни хришћани будимо зрели људи.

[о.Горан]

ПРЕДГОВОР - МОЛЕКУЛАРНИ ФЕНОМЕН

Уобичајено је, скоро банално, рећи да је наука начинила крупне кораке у разумевању природе. Физички закони су данас толико добро познати да свемирске сонде непогрешиво лете како би фотографисале светове удаљене милијардама километара од Земље. Компјутери, телефони, електрична струја и небројени други примери сведоче о влaсти науке и технологије над природним силама. Вакцине и усеви великог приноса зауставили су древне непријатеље човечанства, болест и глад - бар у неким деловима света. Скоро сваке недеље вести о открићима у молекуларној биологији охрабрују наду у лекове за генске и друге болести. Па ипак, разумети како нешто ради није исто што и разумети како је настало. На пример, кретање планета у Сунчевом систему може се предвидети изванредно прецизно; међутим, порекло Сунчевог система (питање како су Сунце, планете и њихови сателити настали) још увек је спорно. Наука ће можда на крају решити ову загонетку. Ипак, остаје чињеница да је разумевање порекла нечега различито од разумевања начина на који нешто свакодневно функционише. Надмоћ науке над природом навелa је многе људе на претпоставку да она може - штавише, мора - да објасни и порекло природе и живота. Дарвинов предлог да се живот објасни природним одабирањем које делује на постојеће варијације широко је прихваћен у научним круговима већ више од једног века, иако су основни механизми живота до пре неколико деценија били тајна. Савремена наука је увидела да је, у основи, живот молекуларни феномен: сви молекули делују као навртњи и завртњи, зупчаници и котурови биолошког система. Свакако да постоје сложене биолошке одлике (као што је циркулација крви) које се испољавају на вишим нивоима, али ситни детаљи живота област су биомолекула. Због тога биохемијска наука, која проучава те молекуле, има за своју мисију истраживање саме основе живота. Од половине 20. века биохемија је марљиво расветљавала функционисање живота на молекуларном нивоу.

Дарвин није знао зашто постоје варијације унутар врсте (један од захтева његове теорије), али је биохемија утврдила њихову молекуларну основу. Наука деветнаестог века није могла ни да претпостави механизам процеса виђења, имунитета или кретања, али је савремена биохемија открила молекуле који омогућавају те и друге функције. Некад се очекивало да ће се установити да је основа живота крајње једноставна. То очекивање је пало у воду. Показало се да вид, кретање и друге биолошке функције нису ништа мање сложене од телевизијских камера и аутомобила. Наука је остварила огроман напредак у тумачењу хемије живота, али је сложеност биолошких система на молекуларном нивоу паралисала покушај науке да објасни њихов настанак. Практично, није било покушаја да се објасни настанак специфичних, сложених биомолекуларних система, а још мање пробоја на том плану. Многи научници су храбрили да су објашњења већ надомак руке или ће стићи пре или касније, али никаква потпора за такво тврђење не може се наћи у професионалној научној литератури. Што је још значајније, постоје убедљиви разлози - засновани на структури самих система - да се једном заувек оспоре Дарвинова објашњења настанка животних механизама. Еволуција је флексибилна реч. Једна особа је може користити за означавање нечега једноставног као што је промена током времена, а друга тако да значи постанак свих животних облика од заједничког претка, остављајући механизам промене неодређеним. Међутим, у свом широком, биолошком смислу еволуција означава процес којим је живот настао од неживе материје и у потпуности се развио природним путем. То је смисао који је Дарвин дао тој речи, и значење које има у научној заједници. То је и смисао у коме користим реч еволуција у овој књизи.

 

Предговор књиге `Дарвинова црна кутија` , др Мајкл Бихи

[о.Горан]

Још један "ретард"

 

Behe grew up in Harrisburg, Pennsylvania, where he attended grade school at St. Margaret Mary School and later graduated from Bishop McDevitt High School.^[8][9] He graduated from Drexel University in 1974 with a Bachelor of Science in chemistry. He received his PhD in biochemistry at the University of Pennsylvania in 1978 for his dissertation research on sickle-cell disease. From 1978 to 1982, he did postdoctoral work on DNA structure at the National Institutes of Health. From 1982 to 1985, he was assistant professor of chemistry at Queens College in New York City, where he met his wife, Celeste. In 1985, he moved to Lehigh University and is currently a Professor of Biochemistry.

 

 

 

 

Наравно, маргинализован је од продаваца магле када је објавио Дарвинову црну кутију, али то код њега није променило став који је заступао.

[о.Горан]

Још једна занимљива књига, бестселер, од писца овог текста, др Алистера МекГрета

 

 

 

 

[Avocado]

пре 2 часа, о.Горан рече

Наравно, маргинализован је од продаваца магле када је објавио Дарвинову црну кутију, али то код њега није променило став који је заступао.

Ma Behea obožavamo... tako je lepo svedočio u Dover slučaju da je zabetonirao učenje ID u javnim školama u Americi... nije mogao bolje...

Doduše to je malo i posledica toga da je USA ozbiljna država u kojoj se za lažno svedočenje pred sudom ozbiljno odgovara... pa nije ni smeo da laže kao što obično kreacionisti lažu...

Ponešto o tome ovde:

https://en.wikipedia.org/wiki/Michael_Behe#Dover_testimony

mada je čitanje celog iskaza zaista priceless...

[о.Горан]

пре 28 минута, Avocado рече

priceless...

Priceless је твоје лаковерје како су настали китови . Мислим, имаш ти пуно прајслеса ...

[Lady Godiva]

Креационисти, које боје коже су били Адам и Ева?

[о.Горан]

пре 4 минута, Lady Godiva рече

Креационисти, које боје коже су били Адам и Ева?

Најлогичније је да је био онај тип који је имао генетски потенцијал за све данашње расе, о томе је писао креациониста др Бранислав Михајловић, дакле неки средишњи тип:

 

POREKLO LJUDSKIH RASA

 

 

Termin “ljudske rase” upotrebljavamo u uslovnom smislu, da lakse razgovaramo, a ne zato sto mi stvarno mislimo da postoje ljudske rase. Jer, postoje grupe ljudskih populacija, i veca je ukupna geneticka varijabilnost u okviru svake grupe populacija, nego medjugrupno. To je vrlo vazno. Znaci, mi dobijamo ukupnu vecu varijabilnost medju crncima, nego izmedju crnaca i belaca.

Sta je geneticka varijabilnost? Imamo gen A, B, C, D i E. Gen A ima samo jedan oblik – on je monomorfan. Gen B ima dve alternativne forme – on je dimorfan. Gen D, recimo, ima tri alternativne forme, to su “aleli”. Alternativne forme postojanja jednog te istog gena jesu “aleli”. Gen koji je najmanje dimorfan, za njega kazemo da je polimorfan. Znaci, polimorfni gen moze biti najmanje u dve alternativne forme.

I sad, pogledamo populaciju “A”: gen A monomorfan, gen B monomorfan, gen D monomorfan, sve u istom obliku. Kakva je ova populacija? Nema varijabilnosti u ovoj populaciji.

A imamo drugu populaciju: gen A dimorfan, gen B monomorfan, gen C polimorfan. Ovde je varijabilnost izrazena.

Da nema varijabilnosti, ne bi bilo razlicitosti, mi bi bili isti. Utvrdjeno je da je kod coveka 6,7% gena polimorfno. Kad mi “setamo” izmedju dva hromozoma, i kad analiziramo ukupne covekove proteine vezane za odredjeni gen (nema proteina bez gena, gen determinise kakav ce biti protein), mi nalazimo da je prosecna heterozigotnost 6,7%. Znaci, svaki 17. gen je razlicit. Broj gameta koji moze da formira jedinka jednako je 2ⁿ, gde n predstavlja broj heterozigotnih gena (a/a ili A/A je homozigotno stanje, dok je a/A ili A/a heterozigotno stanje; gamet je polna celija – spermatozoid ili jajna celija, koja nosi polovinu genetickog materijala od oca ili majke; spajanjem gameta nastaje zigot – oplodjena jajna celija).

Kad bi svi geni bili homozigotni, koliko bi imali kombinacija? Jednu. Ako imamo jedan heterozigotni gen, odmah imamo dve mogucnosti: “A” i “a”. Ako imamo dva heterozigota: A/a, B/b, imamo 8 mogucih gameta. To je cista matematika.

E sada, 6,7% je u heterozigotnom stanju. Covek ima od 30 hiljada do 100 hiljada gena. Uzmimo donju cifru, 30 hiljada gena, i ako to pomnozimo sa 6,7%, to je 2.010 gena u heterozigotnom stanju. Broj gameta koje moze jedna jedinka da formira bi bio: 2^2.100, a to je jednako 10⁶⁰⁵.

Da bismo shvatili kolika je to potencijalna razlicitost, treba samo reci da se sveukupan broj cestica u univerzumu procenjuje na svega 10⁷⁴ do 10⁸⁰.

A broj zigota, oplodjenih jajnih celija, genoma koji mogu da daju ovakvi gameti je jednako 3ⁿ. Znaci, 3^2.100. Kolika je potencijalna verovatnoca da nastanu dve iste jedinke? Zanemarljiva! Ne postoje dve iste jedinke, izuzimajuci monozigotne, jednojajcane blizance. (Jednojajcani blizanci nastaju iz jedne oplodjene jajne celije.)

Kada su u pitanju ljudske rase, postavlja se pitanje: “Kako su nastale ove grupe populacija?” Za evolucioniste nema nikakvih problema, jer to mogu biti, sasvim lepo “vrste u nastajanju”. Oni imaju mutacije, selekciju itd. Postavlja se pitanje sa kreacionistickog stanovista, kako objasniti postojanje ovih grupa populacija.

Problem nastanka ljudskih rasa je povezan sa jednim sirim problemom – problemom polimorfizma (razlicitosti) u populaciji. Popularno misljenje da su ljudske rase nastale samo pod uticajem sredinskih cinilaca nije tacno. Mi cemo ovde uzeti jedan model da to objasnimo, a to vazi za sve osobine. Ako naucimo ovaj model, znacemo da ga primenimo i za sve druge osobine koje su geneticki determinisane.

 

Da bi to objasnili, potrebno je razlikovati kvantitativne i kvalitativne fenotipske osobine.

Fenotip je ono sto mi vidimo, a genotip je ono sto podrzava fenotip. Fenotip je i to kad neko nervozno seta. Fenotip podrazumeva anatomsko-fiziolosko-ponasajne osobine.

Koje su to kvalitativne osobine? Kvalitativne fenotipske osobine diskontinuirano variraju u populaciji. Sta znaci “diskontinuirano variraju”? Recimo, kvalitativna osobina je oblik skalpa. Moze biti ravan (retki su ljudi sa ravnim skalpom) i lucni skalp (ogromna vecina ljudi). Nemate vi poluravan-polulucan skalp. Kvalitativne osobine diskretno variraju. One su determinisane jednim ili malim brojem gena, i uticaji sredine su zanemarljivi na ovakve osobine.

Dakle, kvalitativne osobine diskontinuirano variraju, determinisane su jednim ili zaista malim brojem gena i uticaj sredine nema efekta.

Kvantitativne osobine se dele na dve grupe: na metricke i meristicke. Metricke su one koje se mogu meriti (visina, tezina,…), a meristicke su one koje se mogu brojati (broj polozenih jaja, broj dlacica,…). Ove osobine kontinuirano variraju u populaciji, po razlicitim raspodelama, uglavnom po Gausovoj krivi. Dakle, ogromna distribucija.

Da objasnimo na jednom primeru: visina ljudi. To je jedna kvantitativna osobina. (slika) Ekstremno malih ima mali broj, malo vecih ima vise. Kojih ima najvise? Srednjih. Ta srednja vrednost nije uvek ista. Ona se menja iz generacije u generaciju.

Kvantitativne osobine su odredjene velikim brojem gena, kontinuirano variraju u populaciji i sredisnji uticaji su izrazeni. Kvantitativna genetika se bavi time koliki je uticaj pojedinih sredinskih cinilaca, a koliki je doprinos naslednih faktora izrazajnosti konkretne kvantitativne fenotipske osobine.

Mi cemo analizirati samo jednu fenotipsku osobinu vezanu za ljudsku populaciju – boja koze.

Boja koze je kvantitativna osobina. Svi mi imamo isti pigment u kozi – melanin, samo se razlikujemo u tome – ko ima vise melanina (iskljucuju se samo albino jedinke koje nemaju taj pigment, oni su nepigmentisani). To je vrlo vazno, da je to kvantitativna osobina. Znaci, mi se ne razlikujemo po nekom kvalitetu jedni od drugih, nego po kvantitetu. Jedni imaju vise pigmenta, a drugi manje.

Ne zna se tacno koliki broj gena ucestvuje u determinisanju ove osobine. Ali, negde 3 ili 4 gena ucestvuju u determinaciji te osobine. Realna kriva broja jedinki u odnosu na kolicinu pigmenta melanina je savijena. (slika)

Ona je nagnuta. Ona nije kao prosla kriva. Sta to govori? Da doprinos pojedinih gena nije identican, ujednacen. Neki od odgovornih gena imaju izrazeniji efekat – drugi manji.

Mi cemo ovaj nas model uprostiti, i radicemo kao da se radi o samo 2 para gena koji determinisu ovu osobinu.

Doprinos pojedinih gena kod kvantitativnih osobina je kumulativan ili sabiran, i mi cemo krenuti od jednog intermedijarnog (srednjeg) stanja A/a B/b, sto je realna pretpostavka za Adama, posto je on napravljen od zemlje. (Sama rec “Adam” znaci “od crvene zemlje”.) Mi mislimo da je Adam bio kao mi, crnci misle da je bio crn, Kinezi misle da je bio zut, ali Adam je bio napravljen od crvene zemlje. Znaci, on je neki sredisnji tip.

Ta osnova polimorfnosti je bila usadjena u prvobitne oblike. To ne vazi samo ovde, to vazi i za pilice, i za nojeve, i za kitove, za sve. Polazi se od velikog genskog pula (u malom broju jedinki), a vidite kako se rascvetava polimorfnost u populaciji. Sad cemo videti kako smo mi razliciti.

Ako je Adam bio “A/a B/b”, a Eva takodje “A/a B/b”, kao srednji, intermedijarni tip, koje vrste gameta oni mogu da daju? AB, Ab, aB i ab. Cetiri vrste gameta imamo ovde. Zenski pol daje iste te gamete.

Kad znamo koje oni mogu da daju gamete, onda mozemo iz toga da vidimo koje oni mogu da daju jedinke.

Dejstvo gena za kvantitativne osobine je aditivno ili sabirno. I sada, kada posmatramo dete koje nastaje iz ovog braka, imamo mogucnost “AA BB”. (slika) Znaci, maksimalni doprinos, maksimalna pigmentacija, i takav je crn da ne moze da bude crnji.

Ona je nagnuta. Ona nije kao prosla kriva. Sta to govori? Da doprinos pojedinih gena nije identican, ujednacen. Neki od odgovornih gena imaju izrazeniji efekat – drugi manji.

Mi cemo ovaj nas model uprostiti, i radicemo kao da se radi o samo 2 para gena koji determinisu ovu osobinu.

Doprinos pojedinih gena kod kvantitativnih osobina je kumulativan ili sabiran, i mi cemo krenuti od jednog intermedijarnog (srednjeg) stanja A/a B/b, sto je realna pretpostavka za Adama, posto je on napravljen od zemlje. (Sama rec “Adam” znaci “od crvene zemlje”.) Mi mislimo da je Adam bio kao mi, crnci misle da je bio crn, Kinezi misle da je bio zut, ali Adam je bio napravljen od crvene zemlje. Znaci, on je neki sredisnji tip.

Ta osnova polimorfnosti je bila usadjena u prvobitne oblike. To ne vazi samo ovde, to vazi i za pilice, i za nojeve, i za kitove, za sve. Polazi se od velikog genskog pula (u malom broju jedinki), a vidite kako se rascvetava polimorfnost u populaciji. Sad cemo videti kako smo mi razliciti.

Ako je Adam bio “A/a B/b”, a Eva takodje “A/a B/b”, kao srednji, intermedijarni tip, koje vrste gameta oni mogu da daju? AB, Ab, aB i ab. Cetiri vrste gameta imamo ovde. Zenski pol daje iste te gamete.

Kad znamo koje oni mogu da daju gamete, onda mozemo iz toga da vidimo koje oni mogu da daju jedinke.

Dejstvo gena za kvantitativne osobine je aditivno ili sabirno. I sada, kada posmatramo dete koje nastaje iz ovog braka, imamo mogucnost “AA BB”. (slika) Znaci, maksimalni doprinos, maksimalna pigmentacija, i takav je crn da ne moze da bude crnji.

Dalje imamo: “aa BB”. Kakav je on? Neki srednji tip. Imamo takodje i “AA bb”. Znaci, on je isti kao i prethodni, ako je doprinos “A” i “B” gena identican (nije doprinos svakog gena identican). I tako mozemo za svaku kombinaciju.

Ono sto je sada znacajno jeste to, da ako bi doslo do izolacije crnih, oni bi dali samo crne. Ako izolujemo bele, oni daju samo bele. Ako izolujemo sredisnje, i to “AA bb”, sta oni daju? Daju samo sredisnje “AA bb”. Znaci, postoji kategorija sredisnjih koja daje samo sredisnje.

I, postoji kategorija sredisnjih koja daje celokupnu varijabilnost. To je “Aa Bb”. Dakle, pocetna kombinacija.

E sada, da li mi imamo objasnjenje za stvarno razdvajanje ljudskih populacija? Imamo. Negeneticki faktor koji deluje na cepanje opste populacije i izaziva geneticke promene u strukturi populacije naziva se “geneticki drift”.

Recimo, imamo neku opstu populaciju. I sada, neka katastrofa otcepi jedan deo populacije. Jedna je geneticka struktura koja je bila u celoj populaciji, a druga geneticka struktura dela populacije koja je otcepljena u odnosu na prvobitnu.

I, kada se taj deo populacije siri, on ima drugacije mogucnosti u odnosu na ostali deo populacije. Znaci, to nije izazvala neka geneticka promena.

Ili, recimo, imamo opstu populaciju gustera. Oni su razliciti, imaju svoj polimorfizam. I sad ljudi postave prugu i podele ovu populaciju, jer gusteri ne mogu da predju prugu, to je za njih velika barijera (grabljivice ih uocavaju kad prelaze prugu). Pruga nije geneticki faktor, ali izazove cepanje jedne populacije, tako da je ucestalost pojedinih genskih oblika najverovatnije neujednacena. Ako je tako, dalja sudbina pojedinih alela u tim razdvojenim populacijama (narocito ako je jedna velika, a druga mala) je razlicita. (slika)

Koji bi to bio negeneticki faktor koji je doveo do geneticke promene u ljudskoj populaciji? Imamo odgovor u Bibliji. To je pometnja jezika.

Nisu crnci crni zato sto je tamo suncano, sto je tamo zarki pojas. Pa zive ljudi u zarkom pojasu i u Juznoj Americi, pa nisu crni. Nema to veze. E sad, zasto jedni zive u zarkom pojasu, a drugi zive u polarnim predelima?

To se u bilogiji zove “izbor stanista”. On je prisutan vec i kod primitivnih organizama. Svi organizmi biraju stanista. Svako bira ono sto mu odgovara.

Evo jednog eksperimenta: recimo, uhvatite drozofile (vinske musice) iz populacije A i populacije B. Onda ih markirate, obelezite na neki nacin, i dovedete na liniju razdvajanja ove dve populacije. I tako markirane drozofile pustite. I kad je uradjen realni eksperiment utvrdjeno je da se drozofile iz populacije A vracaju u oblast zivljenja populacije A, a drozofile iz populacije B vracaju u staniste B. Svaka se vraca na svoje staniste. Dakle, nije im svejedno da zive na tudjoj teritoriji. Nije to slucajno sto ona zivi tamo gde zivi, iako je ista vrsta. Svaki genotip bira staniste koje mu je najbolje.

To se cak vrsi i na larvenom stupnju za ove zivotinje. Uzmu se jaja pa se zaseju na dve podloge: A i B. Onda se te dve podloge spoje. Sta se ovime dozvoljava? Dozvoljava se da ona larva kojoj ne odgovara podloga moze da predje tamo gde joj odgovara. Ako nekoj larvi odredjene geneticke strukture ne odgovara podloga A, omoguceno joj je da predje na podlogu B. Znaci, dozvoljava se da svaka izabere gde joj je bolje.

Kada se to uradi, onda se larve sa podloge A prebace, jedne na podlogu A, a druge na podlogu B. Isto se to uradi i sa larvama sa podloge B. I kad se to uradilo, sta je utvrdjeno? Utvrdjeno je da je prezivljavanje onih koje su izabrale podlogu A vece na podlozi A, nego na podlozi B. A prezivljavanje onih koje su izabrale podlogu B je vece na podlozi B, nego na podlozi A. (slika)

Ako je neki izabrao podlogu B, a vi ga naterate da dovrsi embrionalni razvoj na podlozi A, smanjujete mu mogucnost da prezivi. Ocigledno je da cak i na larvenom stupnju svako bira tamo gde mu odgovara. Zasto to onda ne bi vazilo i za ljudske populacije? Onda bi crnci isli u toplije krajeve. Zasto? Ako neki belac ode u toplije krajeve, on ce da “izgori”, ne moze da zivi tamo.

Pored toga, mogu da dozive i hipervitaminozu vitamina D. Belac moze sasvim lepo da zivi u svetlim krajevima, jer ima transparentnu kozu, tako da suncevi zraci mogu sasvim lepo da omoguce stvaranje vitamina D.

Pored ove adaptacije, recimo, oni imaju jos jednu adaptaciju – da mogu da vare laktozu (mlecni secer). Postoje plemena gde niko ne moze da vari laktozu. Znaci, nijedan crnac ne moze da pije slatko mleko. Ne moze, jednostavno, jer nema enzim koji razlaze laktozu. Ali, zato mogu savrseno da piju kiselo mleko gde nema laktoze, jer se u kiselom mleku laktoza pretvara u mlecnu kiselinu. A u Grckoj je taj odnos 50 : 50. 50% ljudi u odraslom stanju ne moze da vari laktozu. Kod nas preko 50% moze da vari laktozu, a u Norveskoj skoro svih 100% to moze. I onda kad dete kaze: “Ne mogu mleko, muka mi je”, roditelji kazu: “Pa jel znas kako je mleko zdravo, nemoj da se pretvaras” i sl.

Ili, kad dete pocne da pise levom rukom, i onda pritisak, tuci, i naprave od deteta bogalja, zato sto se razvijaju centri koji prigusuju centre za govor i dete pocne da muca. Desnorukost ili levorukost je geneticka orijentacija i to se samo nasilno moze promeniti.

Ono sto je najverovatnije za ljude pre Potopa, kada je u pitanju boja koze jeste, da su te razlike bile manje nijansirane, ali je posle potopa, najverovatnije, i mutabilnost dovela do toga da se razlike izostre. Jer, u sintezi pigmenta melanina ucestvuju barem dva gena. Melanin inace nastaje od aminokiseline tirozina, u biosintetskom putu koji se sastoji od nekoliko koraka u kojima ucestvuju enzimi kodirani specificnim genima.

Sad, koliko su ti enzimi efikasni? Ako je njihova aktivnost bila ujednacenija, onda su i varijante pre potopa manje, a ako su mutacije doprinele odredjenim izgledima, onda su i varijante postale vece, i razlike izostrenije.

Ali, moguce je da su oni posle Potopa bili izdiferenciraniji. Najverovatnije oni to nisu dozivljavali kao nesto strasno, jer su takvi ljudi i pre potopa bili slicni.

To ne vazi samo za ljude, nego i za kokoske, i za pse. Jer, kako nastaje polimorfizam po kreacionizmu? Nastaje iz velikog genskog pula sadrzanog u malom broju jedinki (najverovatnije jedan par jedinki razlicitog pola), i u njima je sadrzan ogroman potencijal. One su u mogucnosti da daju preko svojih potomaka ogromnu raznolikost. To nije nista neobicno. Takav efekat se i danas zapaza, i nazvan je “efekat osnivaca”.

Recimo, na havajskim ostrvima (to su vulkanska ostrva) gde nema zivota u pocetku, dovoljno je da doleti samo jedna musica, jedna oplodjena zenka, i da prenese skoro celokupnu varijabilnost svoje populacije. To je Karlson otkrio i proslavio se time. I mi tacno mozemo da odredimo odakle je doletela.

Zamislite, jedna oplodjena zenka donese celokupnu varijabilnost. Znate da vi od jednog para imate hiljade pasa, da bi opravdali razlike. U jednom paru moze da se sadrzi ogromna varijabilnost.

Adam je bio intermedijarni (srednji) tip, to je nedvosmisleno. Ako je bio napravljen od zemlje, kakav je mogao da bude? A sama rec “Adam” znaci “od crvene zemlje”. Ne moze on biti crn, a unutra, geneticki, izgledati kao belac. Bog je morao da da odredjenu geneticku potku fenotipu koji stvarno egzistira. To je jasno. Dakle, on je bio fenotipski sredisnjeg tipa i imao je, naravno, odgovarajuci genotip.

Eva je bila identicne geneticke strukture, posto je formirana od Adama, i kao takvi, oni su mogli da daju maksimalnu raznovrsnost. Da je, recimo, Eva bila razlicita, odmah bi se smanjila potencija moguceg variranja. Prema tome, buduci da je Stvoritelj stvorio prvobitni ljudski par kako je stvorio, On je omogucio da se ljudska vrsta razgrana u maksimalnu razlicitost, neponovljivost.

Koje bi bile moralne implikacije ova dva fenomena? Implikacija je takva, identicna, i iz nauke, i iz Biblije, da smo mi svi braca, da imamo jedno zajednicko poreklo, i da ne postoji vrednija ili manje vredna grupa ljudi, sto bi neko, ako bi i postojala, mogao da zloupotrebi za eksploataciju “visih” u odnosu na navodno “nize”.

Iako u svetu teorijskih razmatranja, nema gotovo nista skromnijeg, od napora, da se iz dve premise (Bog je stvorio coveka Adama i svi ljudi poticu od Adama) izvede zakljucak da su svi ljudi braca, ipak su ljudi pokazali da nema nista dramaticnijeg za primenu. Zaista, vec bi dete u osnovnoj skoli iz spomenutih premisa izvelo pravilan zakljucak.

dr Branislav Mihajlović

 

http://alefdevelopment.com/sestodnev/2011/11/01/poreklo-ljudskih-rasa/

[о.Горан]

А по теби, Lady Godiva,  да ли је постојао Адам и да ли је заиста живео 930 година како пише у Библији, све три рецензије( масоретска, септуагинта и самарјанско петокњижје)? Наравно, и да ли је постојала Ева?

 

Узгред, паде ми на памет онај кратак виц :

Ева пита Адама "Волиш ли ме?"

Адам: "Па кога ћуууу"

[о.Горан]

Прикази Адама и Еве у иконографијама различитих хришћанских традиција:

 

Етиопски монофизити:

 

 

Западнохришћанска, Рубенс:

 

 

Наша, православна