Председник Америке, Доналд Џ Трамп

[Juanito]

пре 19 минута, Avocado рече

Ti si se ogradio ovde i to je sasvim ok... dok ne pređe u dogmu kakvu zastupaju libertarijanci... da, regulacije su u velikom broju slučajeva loše (ali ne uvek) i tržište može skoro sve da samoreguliše (ali ne može sve).

Prava radnika su jedna od tih stvari koje ne može tržište da samoreguliše i da imamo normalnu i pristojnu situaciju. Prosto, ako je dozvoljeno da deca od 8 godina rade u rudniku 15 sati dnevno, to će se dešavati...

Деца су проблем за либертаријанску догму (догма не мора да има погрдно значење, реч користим као што се користи централна догма молекуларне биологије) генерално, не само за рад. То је зато што либертаријанизам говори о правима појединца и да свако има право да одлучи шта жели, а шта не жели да ради са својим животом. Међутим, деца нису увек способна за такве одлуке и није најјасније када то постају. Нека довољно сазре раније, нека касније, а генерално се узима 16, 18 или 21 као законска граница за ово или оно, зависно од земље. Ту је апсолутно неопходно компромисно решење неке врсте које одступа од либертаријанизма јер у супротном залазимо у прилично монструозне сценарије...

Такође су проблем и животиње. На пример, са либертаријанске тачке гледишта је недефинисано шта треба чинити кад неко мучи или без разлога убије своју животињу или животињу која није његово власништво. У неком утопијском свету је све приватизовано, па то макар теоријски решава овај други проблем, али први је и даље нерешив у оквиру догме. Једноставно, по либертаријанизму животиње немају никаква права и власник може да им ради шта жели као што може камену. То је такође неприхватљиво етички и мора да се реши одступањем од догме.

Дакле, мислим да деца морају бити заштићена од споменутог рада, али ту се онда постављају разна питања:

1) Да ли треба одрасле људе штитити од рада у руднику? Није питање да ли је идеалан и апстрактно праведан свет у коме неки људи морају да раде у руднику (наравно да није), него колико је користи, а колико ланчаних лоших ефеката од такве заштите? Може ли рад у руднику било шта да реши осим напретка технологије који ће довести до потпуне аутоматизације тих најтежих послова? Да ли регулације онда успоравају напредак такве технологије и зар није то подједнако неморално према будућим рударима? Како помирити трошкове регулације која штити рударе или раднике на нафтним плаформама са осталим суштинским потребама цивилизације? Ајмо један пример, већа цена струје за породилишта, већа цена горива за амбулантна кола - макар један човек ће да умре јер ће хитна помоћ морати да набави један аутомобил мање. Схватају ли уопште људи да скоро да не постоји регулација која није без глобалних последица по систем, што предвидивих, што непредвидивих? Да ли су људи који траже заштиту за одређена занимања уопште спремни да прихвате повишење трошкова или то траже једино у неком имагинарном и немогућем свету у коме су регулације бесплатне? Разумеју ли уопште регулатори комплексан систем кога регулишу? Да ли их је уопште брига? 

2) Да ли треба штитити децу која раде на њиви своје породице на 30+ степени од јутра до мрака и да ли кажњавати родитеље те деце? 

3) Да ли деци треба забранити сваки рад, чак и када неспорно желе и да ли је сваки рад деце експлоатација?

4) И коначно, да ли уопште постоји начин да имамо регулације које се неће отети контроли? Јер ово што се сада дешава свуда у свету је стварно крајње лудило...

[Justin Waters]

пре 15 минута, Juanito рече

1) Да ли треба одрасле људе штитити од рада у руднику?

Apsolutno da treba. Treba da obezbjedis rudnik da ne dodje do urusavanja i da ne bi neko poginuo, treba da mu obezbjedis uslove rada znaci da ima adekvatno radno odjelo, potreban alat i masine da ostvari zadanu normu. To su stvari recimo koje su obasvezene. Nije obavezno da drzava natjera poslodavca da mora da plati rudare odredjenu mjesecnu platu, to je vec stvar internog dogovora. 

Isto tako gradjevisnki radnici koji polazu cijevi u rovovove duboke tri cetiri i pet metara? Traba li ga stiti time sto ces nametnuti da mora da podupre rov da ne dodje do urusavanja, ili ces libertarijanski reci pa neka gazda odluci sam sta misli da je bolje, i onda dodje gazda kreten ili njegov predstavnik i pogleda na rov kojeg je iskopao bager i vidi stoji zemlja ne urusava se i kaze ma kakvi razupiraci cjepaj dalje. 

Ima mali milion situacija gdje su zaista regulacije od sustinskog znacaja da se zastiti neciji zivot, i ne moze se postupati po libertarijanskoj pa sta onda taj ima da radi kod takvog gazde neka ode ako mu se ne svidaj, ali do tad dok neko skonta da treba otici moze biti vec prekasno. 

[Juanito]

пре 9 минута, Paradoksologija рече

@Juanito, ako je tvoja mama mogla da započne privatni biznis a vi time budete na nuli, to je već pozicija u kojoj gomila ljudi nije niti iz koje može da pođe, ako ne poseduje krov nad glavom i hranu za neko vreme dok se biznis razvije; ili ako poseduje kućicu u propalom kraju u kome niko nije zainteresovan da tu nekretninu ni kupi, i u kojoj postoji jedna fabrika ili 5 fabrika/šivara/pilana/rudnika koje nude iste ili slične uslove jer im se može i jer kome se ne sviđaju uslovi, ima ko je očajniji pa će da radi. U ruralnijim krajevima može se bar za nešto hrane osloniti na zemlju, čak i ako se neko nije bavio poljoprivredom ranije, ali masa gradske sirotinje nema kuda ni odakle osim da pristane na pouđeno, pa makar to bilo više od 12h dnevno 6 dana u nedelji za 18000 pa jedeš kupus i krompir do 25.-og u mesecu, a od 25.-og hleb i džem. U toj situaciji nema se ni novca ni vremena da se započne bilo šta.

Јеси ли читала аутобиографију Михаја Пупина, ”Са пашњака до научењака”? Ту описује како је дошао у САД без игде ичега и шта је све радио да би се издржавао. Покуца на врата људима и пита: ”Има ли шта у подруму да се среди, да се спакују дрва или угаљ...” Он, будући професор на Колумбија универзитету. Ако има, он то одради ови му плате. О таквом свету говорим. Данас слабо ко користи угаљ и већина услуга које су потребне људима су или далеко лакше физичке или потпуно виртуелне. Ниси си ни свесна шта су све људи спремни (дебело) да плате и колико мало труда је неопходно за стицање вештина које се траже и плаћају. У уопште се не ради о неком утопијском свету који не може овога тренутка да постоји. Једина препрека је држава која максимално отежава сваки почетак рада и одмах крене ненормално да опорезује. Кад би неко радио у Србији што је Пупин радио у САД, вероватно би прекршио милион закона, а не би ме изненадило да је данас то и у САД нелегално.

Озбиљно, убедљиво најгора страна те ваше приче је што од већине људи упорно правите неспособњаковиће: ”Не можеш ти то, није то за тебе!” Реално, ти само сагледаваш ситуацију на терену и видиш беду око себе, али из тога не следи да су ти људи неспособни. Можда је само окружење катастрофа. Већина тих људи никада није ни покушала било шта од овога о чему говорим и велика већина имају довољне интелектуалне способности да нешто успеју. Само је потребно да се држава склони с врата и омогући креативним, храбрим и сналажљивим људима да крену с нечим. А онда ти креативни порасту и дођу до тога да не могу сами да обављају посао и траже раднике, те тиме и они мало мање предузимљиви добијају прилику. Неки остану за свагда радници и то је ОК, а неки схвате да можда и они могу да буду самостални и тако то иде ланчано. Мислиш да је утопија? Лично сам то гледао сваки дан у САД. И то нису у питању неки генијалци, него баш они стереотипни заглупљени Амери који јако мало имају у глави. Чак сам срео једног чичу алкоса (пиво испред продавнице варијанта) који је држао продавницу половног намештаја. 

[Аурор]

пре 2 часа, Juanito рече

Тако треба схватити моју причу, као проповед људима, а не као политички програм. 

 

[Justin Waters]

пре 5 минута, Juanito рече

Озбиљно, убедљиво најгора страна те ваше приче је што од већине људи упорно правите неспособњаковиће: ”Не можеш ти то, није то за тебе!” Реално, ти само сагледаваш ситуацију на терену и видиш беду око себе, али из тога не следи да су ти људи неспособни. Можда је само окружење катастрофа. Већина тих људи никада није ни покушала било шта од овога о чему говорим и велика већина имају довољне интелектуалне способности да нешто успеју. Само је потребно да се држава склони с врата и омогући креативним, храбрим и сналажљивим људима да крену с нечим. А онда ти креативни порасту и дођу до тога да не могу сами да обављају посао и траже раднике, те тиме и они мало мање предузимљиви добијају прилику. Неки остану за свагда радници и то је ОК, а неки схвате да можда и они могу да буду самостални и тако то иде ланчано. Мислиш да је утопија? Лично сам то гледао сваки дан у САД. И то нису у питању неки генијалци, него баш они стереотипни заглупљени Амери који јако мало имају у глави. Чак сам срео једног чичу алкоса (пиво испред продавнице варијанта) који је држао продавницу половног намештаја.

Super je ta prica sa Pupinom. Ali daj malo da se spustimo ne mogu bit svi ljudi Pupin, niti zele niti su danas uslovi isti kakvi su vladali u 19 vjekovnom SAD-u. Kad bi svi bili biznismeni ko bi onda radio za biznismene? Postoje ljudi koji ne zele da se bave biznisom zele samo da rade i da onda provode vrijeme na drugi nacin. 

Kod nas trenutno je generalno problem, sto se ljudi slabo odlucju za biznis i kad imaju potencijal, i tu ima svakako najvise zasluge drzava s jedne strane zbog korupcije, i birokratije, s druge strane ubijen je narod u pojam samoupravnim socijalizmom da kad jednom nogom krene u zaposlenje to je onda za zivota. Kod nas je jos daleko do toga da se poveca procenat preduzetnika, mi tek treba da dodjemo u fazu da je moguce mijenjati posao kad hoces i gdje hoces ako ti s trenutni ne svidja. 

Sam si napisao par postova ranije da neke stvari trebaju doci odozdo. Mada u nekim drugim diskusijama se nisi slagao sa mnom gdje sam ja drzao da nije problem samo do sistema vec malo i do svijesti ljudi kod nas je to ocigledno poslije 50 godina komunizma. Ja kao lijep primjer volim da uzemem Svedsku koja je mrska libertarijancima, a izvoznik je velikih brendova i ljudi imaju preduzetnicki duh. Eto zasto, Srbin nije najplaceniji, ili makar najgledaniji youtuber, vec bas Svedjanin. 

[GeniusAtWork]

пре 21 минута, Justin Waters рече

Apsolutno da treba.

Ако сам га добро сконтао, он мисли да ли држава треба да спречава одрасле људе да раде у руднику, а не да је против регулација којима би се заштитила безбедност рудара и олакшао им се рад.

[Juanito]

пре 12 минута, Justin Waters рече

Super je ta prica sa Pupinom. Ali daj malo da se spustimo ne mogu bit svi ljudi Pupin, niti zele niti su danas uslovi isti kakvi su vladali u 19 vjekovnom SAD-u. Kad bi svi bili biznismeni ko bi onda radio za biznismene? Postoje ljudi koji ne zele da se bave biznisom zele samo da rade i da onda provode vrijeme na drugi nacin. 

Не морају сви да буду предузетници, али је важно да буде што више оних који могу како би било што више конкуренције и што више радних места за оне који нису предузетници. И не знам шта се тачно подразумева под предузетником. За мене је предузедник бака која хекла и продаје своје радове. И коначно, сваки радник је предузетник који продаје свој рад на тржишту, а не неки мученик који зависи од милости послодавца. То што формално ниси власник фирме, не значи да ниси власник свог рада, знања и вештина. Подела на некакву потлачену радничку класу и владајућу индустријску је једна од највећих и најопаснијих подвала у историји цивилизације.

пре 12 минута, Justin Waters рече

Sam si napisao par postova ranije da neke stvari trebaju doci odozdo. Mada u nekim drugim diskusijama se nisi slagao sa mnom gdje sam ja drzao da nije problem samo do sistema vec malo i do svijesti ljudi kod nas je to ocigledno poslije 50 godina komunizma. Ja kao lijep primjer volim da uzemem Svedsku koja je mrska libertarijancima, a izvoznik je velikih brendova i ljudi imaju preduzetnicki duh. Eto zasto, Srbin nije najplaceniji, ili makar najgledaniji youtuber, vec bas Svedjanin. 

Е видиш, ја не мерим предузетнички дух у држави по количини великих компанија у њој, него малих и средњих и по томе како размишља обичан човек. Људи у САД су предузетнички настројени, у Јужној Америци такође. 

За ове северне Европљане је јако тешко рећи јер је све некако чудно измешано - капитализам и предузетнички дух са протестантским мрачнњаштвом и униформисаношћу и неким мутираним фемино-социјализмом. На пример, како може да постоји предузетнички дух у земљи у којој је срамота бити другачији од других?

[Juanito]

пре 2 минута, GeniusAtWork рече

Ако сам га добро сконтао, он мисли да ли држава треба да спречава одрасле људе да раде у руднику, а не да је против регулација којима би се заштитила безбедност рудара и олакшао им се рад.

Ја чак мислим да ”регулације” које штите живот рудара у руднику и нису против минималне правне државе, али да не идемо у детаље...

[Justin Waters]

пре 1 минут, GeniusAtWork рече

Ако сам га добро сконтао, он мисли да ли држава треба да спречава одрасле људе да раде у руднику, а не да је против регулација којима би се заштитила безбедност рудара и олакшао им се рад.

Pa ja isto malo razmisljam oko kojih se regulacija zapravo sporimo. Naravno da bi ovo bila besmilena regulacija. Dobro kroz diskusiju cemo rascistiti, jer libertarijancima je sve regulcija i semafor je regulacija, i zebra i kruzna raskrsnica i isprekidana linija...a posto on nije klasican libertarijanac razjasnicemo sta je sta. 

[Justin Waters]

пре 14 минута, Juanito рече

Не морају сви да буду предузетници, али је важно да буде што више оних који могу како би било што више конкуренције и што више радних места за оне који нису предузетници. И не знам шта се тачно подразумева под предузетником. За мене је предузедник бака која хекла и продаје своје радове. И коначно, сваки радник је предузетник који продаје свој рад на тржишту, а не неки мученик који зависи од милости послодавца. То што формално ниси власник фирме, не значи да ниси власник свог рада, знања и вештина. Подела на некакву потлачену радничку класу и владајућу индустријску је једна од највећих и најопаснијих подвала у историји цивилизације.

Dijelim isto misljenje kada je u pitanju preduzetnistvo. Nisu preduzetnici smao Ikea, Ericson ili Grundfos, vec upravo neka mala stolarska radnja, deratizacijski servis, rucni radovi itd....Dijelim dalje misljenje sto se tice definicije radnika. Kao i ti odbacujem samoupravnu definicju radnika koji je bio masina od krvi i mesa koja nije imala pravo na napredovanje, usavrsavanje osim ako im to velike gazde(komesari) ne omoguce iz ideoloskioh razloga. 

 

пре 14 минута, Juanito рече

Е видиш, ја не мерим предузетнички дух у држави по количини великих компанија у њој, него малих и средњих и по томе како размишља обичан човек. Људи у САД су предузетнички настројени, у Јужној Америци такође. 

За ове северне Европљане је јако тешко рећи јер је све некако чудно измешано - капитализам и предузетнички дух са протестантским мрачнњаштвом и униформисаношћу и неким мутираним фемино-социјализмом. На пример, како може да постоји предузетнички дух у земљи у којој еј срамота бити другачији од других?

Meni je to za Juznu Ameriku dosta interesantno, oni su em katolici iz cega dijelom dolazi privrzenost ljevicarstvu, ali opeti imaju preduzetnicki duh. Kad spomenu latinoamerikanke koje se udaju za Srbe i dodju zivjeti u Srbiju i mahom svi krenu neki svoj mali biznis da rade. Isto samo cuo i u Banja Luci, zena od mog kancelrijskog prijatelja isla na fitnes koga drzi isto tako neka latinoamerikanka udata za Bosanca. 

Ne poznajem dovoljno S.Evropljane, ali Ikea je bila mali biznis koji je prerastao u globalno carstvo, isto tako i JYSK. Skandinavci su opet cudni na svoj nacin, protestanti su sa jakim izrazenim individualizmom, ali opet su privrzeni ljevicarskim idejama. E sad ovo sto kazes zadnje da je tesko biti drugaciji od drugih, mozda je zato pewdiepie odselio u Brighton . 

Kako god koliko ljudi toliko cudi. Mogao bi sto sta napisati jos o preduzetnistvu u Bangladeshu i koliko to nekome pomaze da napreduje u zivotu i kako drustvo napreduje generalno, ali polako da ne prenagljujem dobri su svi sagovornici pa cemo laganice. 

[Juanito]

 

[Ћириличар]

пре 2 часа, Paradoksologija рече

@Juanito, ako je tvoja mama mogla da započne privatni biznis a vi time budete na nuli, to je već pozicija u kojoj gomila ljudi nije niti iz koje može da pođe, ako ne poseduje krov nad glavom i hranu za neko vreme dok se biznis razvije; ili ako poseduje kućicu u propalom kraju u kome niko nije zainteresovan da tu nekretninu ni kupi, i u kojoj postoji jedna fabrika ili 5 fabrika/šivara/pilana/rudnika koje nude iste ili slične uslove jer im se može i jer kome se ne sviđaju uslovi, ima ko je očajniji pa će da radi. U ruralnijim krajevima može se bar za nešto hrane osloniti na zemlju, čak i ako se neko nije bavio poljoprivredom ranije, ali masa gradske sirotinje nema kuda ni odakle osim da pristane na pouđeno, pa makar to bilo više od 12h dnevno 6 dana u nedelji za 18000 pa jedeš kupus i krompir do 25.-og u mesecu, a od 25.-og hleb i džem. U toj situaciji nema se ni novca ni vremena da se započne bilo šta.

То ми је уједно и иронија - када либертаријанци из средње класе, или чак више, приговарају "салонским социјалистима" како су нереални и ван додира са радништвом којег тврде да заступају те предлажу нереалне ствари... и онда се управо они држе своје догме чак и у ситуацијама у којима је очигледно да слободно тржиште не ради.

Додуше, ова критика салонских социјалиста је апсолутно на мјесту.

Исти сам доживљај имао и када сам тек био пристигао у Београд, и то не стигох оно вече Џонатану испричати, око наших националиста. Ја сам приеј студија мислио да сам ја некакав националиста, али кад сам видјео ове велеградске Образовце и осталу братију, па и обичне људе како дробе о национализму, само сам видјео недораслу дјецу која воле да се играју мачева и витезова, а нису у додиру са ситуацијом када је национализам сушта потреба за колектив, као у БиХ за све три стране. Ови србијански националисти дробе о Лазару, Душану, Светосављу и васчему срБскоме, док такве приче у Р. Српској скоро и да нема - већ се све своди на пуки прагматични интерес очувања нације и државе/ентитета од централизације. Реалан проблем, реалан интерес са директним посљедицама - и одједном нема филозофирања и велелепних хвалоспјева и идеологија, него суште прагматичности. Исто тако буде када се упореде салонски социјалисти са реалистичним социјалистима или социјал-демократама, као и тврдоккорни лбиертаријанци са авериџ Џоом који воли свог Бога и своје пушке. Идеализам урбане централе насупрот прагматизма периферије.

И чак се у гејмингу јавља та појава, када играч трпипогрде од својих гледалаца ( "backseat gamers" ) како је требао урадити оно а не ово. Или у спорту, када дебели Срба псује Ђоковићу све по списку јер не тренира довољно.

Сад, да @Juanito не помислиш да је ово конкретно теби упућено, него је у питању генерална опсервација. Сви подлијежемо овоме у одређеним стварима. Проблем је само када неко није свјестан своје среће ( да не кажем "када је заборавио да провјери своју привилегију" ) и понаша се као да је непогрјешив, арогантно, осионо, пун самопоуздања да је у праву. И што је најгоре, ово је баш често у политици, јер привилегованијих у друштву од њих скоро да и нема, а њихов посао је да осмишљавају и воде политику за нас остале.

[Ћириличар]

пре 36 минута, Juanito рече

 

OMG HE'S SO ISLAMOPHOBIC LIKE OH MUH GAWD! LITERALLY HITLER!

[uros]

пре 5 часа, RYLAH рече

Овај документарац је одличан да макар у једном делу покаже атмосферу која је тад владала:

Погледајте свих 5 или 6 делова, стварно је одличан документарац, и врхунски урађен.

Sjajan dokumentarac. Pogledajte levicari "nije imao infrastukturu" i nije kukao da mu drzava sagradi nego je sam sagradio najvecu zeleznicu do tada vidjenu na svetu, a poceo kao fizicki radnik na Njujorskim dokovima.

Mislim da ljudi nisu ni 0.05% svesni koliko su ovi ljudi svima nama olaksali zivote. 

Odlican je i kraj sa uplivom "dark sajda" to jest drzave kroz potkupljive senatore predsednike i radjanje lobiranja i one nakaze u vidu centralne banke.

[Аурор]

пре 2 часа, Juanito рече

 

Još nešto da dodam samo - kada po Evropi spopadaju žene i one kao rezultat toga manje izlaze napolje (što se ženama zapravo i otvoreno preporučuje u Nemačkoj i drugim mestima gde je mnogo ovih """""izbeglica"""""),  sjajna stvar, zato što žene ionako ne treba da izlaze napolje, predviđa šerijat...

Najdublji denial oko svega ovoga je, naravno, kod feministkinja, onih koje bi trebalo najviše da interesuje.